Prikazivanje članaka po tagu Svetski dan

* Povodom Svetskog dana kulturne raznolikosti za dijalog i razvoj, Centar za istraživanje i razvoj društva IDEAS podseća da se čitav svet suočava sa pojačanim intenzitetom migracija, koje su, prema procenama Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR), čak četiri puta veće nego pre deset godina. Naime, prema podacima UNHCR-a, danas u svetu živi 80 miliona prinudno raseljenih ljudi i 26 miliona izbeglica, što je najviše od Drugog svetskog rata

Upravo iz ovih razloga, više nego ikad, potrebno je razvijati duh tolerancije, negovati kulturu različitosti i insistirati na nenasilnoj komunikaciji. Nažalost, sa porastom broja izbeglica i migranata širom sveta, sve su učestaliji ksenofobični narativi u javnom prostoru, govor mržnje, ali i diskriminatorno izveštavanje o izbegličkim temama. Ovakva praksa nije zaobišla ni Srbiju. IDEAS upozorava da je internet prostor najveći rasadnik ksenofobičnog sadržaja, a društvene mreže i brojni efemerni portali, koji zagovaraju antimigrantske politike, mesto gde se učestalo propagira rasna, nacionalna i verska mržnja i netrpeljivost.

Na meti brojnih ekstremno nacioanlistički orijentisanih pojedinaca i grupa upravo su izbeglice i migranti koji dolaze iz drugačijeg kulturnog i verskog konteksta. Analiza sadržaja koji se poslednjih godina kreira i reprodukuje u online prostoru, ali i u pojedinim tabloidnim medijima, pokazuje da su najčešći ”argumenti” za neprihvatanje pripadnika i pripadnica izbegličke i migrantske populacije brojne negativne predrasude i generalizacije koje ih neopravdano označavaju kao prirodno drugačije - agresivne, lenje, verski fanatizovane, prenosioce zaraznih bolesti, bez kapaciteta da se uklope u evropsko društvo.

Kako bismo se izborili sa rastućom ksenofobijom u našem društvu, neophodno je podići nivo najpre funkcionalne, ali i medijske pismenosti građana i građanki Srbije kroz ovladavanje kritičkim veštinama koja uključuju neprekidno postavljanje pitanja, ali i prepoznavanje pravih odgovora. Apelujemo na obrazovne institucije, od predškolskog do akademskog nivoa, ali i na medije čija je funkcija, osim informativne, i edukativna, da intenzivnije podstiču različite strategije medijskog opismenjavanja.

Na taj način pomoći će se građanima da se oslobode predrasuda i iracionalnih strahova od drugog i drugačijeg, da izgrade i neguju sistem vrednosti u kojem se poštuju ljudska prava, da steknu nova znanja, pre svega o različitim kulturama, i da na pravilan način selektuju informacije kojima će verovati.

/ZABRANJENO SVAKO NEOVLAŠĆENO PREUZIMANJE

MATERIJALA BEZ DOZVOLE AUTORA!!!!/

PRATI.....BELEŽI

Srđan Ačanski, dipl.turizm.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava teksta i fotografija zaštićeni i zadržani)

Objavljeno u Prva vest

* Fondacija za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje je podržala kampanju za Svetski dan zdravlja 2021. na društvenim mrežama i platformama

Svetski dan zdravlјa (World Health Day) obeležava se, podsetimo kao što smo već objavljivali, širom sveta 7. aprila svake godine pod pokrovitelјstvom Svetske zdravstvene organizacije. Odluka da se ovaj dan obeležava kao Svetski dan zdravlјa donesena je na 1. Skupštini ove organizacije, održanoj od 24. juna do 24. jula 1948. godine u Ženevi, pošto je 7. aprila iste godine odluka o konstituisanju Svetske zdravstvene organizacije zvanično stupila na snagu nakon što je i poslednja država članica UN ratifikovala ovu odluku. Na taj dan osnovana je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) koja ove godine slavi 73 godine postojanja.

7. aprila 2021. Svetskog dana zdravlja Fondacija je pozvala na akciju za uklanjanje nejednakosti u pristupu zdravstvenog sistema, kao deo jednogodišnje globalne kampanje okupljanja ljudi radi izgradnje pravednijeg, zdravijeg sveta. Kampanja naglašava ustavni princip SZO da je „uživanje najvišeg mogućeg zdravstvenog standarda jedno od osnovnih prava svakog čoveka bez razlike rase, religije, političkog uverenja, ekonomskog ili socijalnog stanja“.

Nejednakosti u zdravlju ne samo da su nepravedne i nejednake, već takođe ugrožavaju dosadašnji napredak i mogu potencijalno da se povećaju, a ne da smanjuju praznine u kapitalu. Neki ljudi zahvaljujući uslovima u  kojima  se rađaju, rastu, žive, rade i stare, imaju bolji pristup zdravstvenim uslugama od drugih. Neke grupe ljudi, širom sveta imaju lošije uslove obrazovanja, stanovanja, mogućnost zaposlenja i žive sa malim mesečnim prihodima. Ove grupe obično imaju sasvim mali ili nikakav pristup sigurnom okruženju, vazduhu, vodi, bezbednoj kvalitetnoj hrani i zdravstvenim uslugama, što ih dovodi do patnje, bolesti i prevremene smrti. To sve šteti društvima i ekonomijama - podsećaju u Fondaciji.  

Zbog toga pozivamo nacionalne i regionalne lidere da osiguraju da zajednice budu na prvom mestu u procesima odlučivanja dok se krećemo ka novoj budućnosti koja neče biti ista, da se bore da svi imaju uslove za život i rad koji pogoduju dobrom zdravlju. Istovremeno, apelujemo na lidere širom sveta da prepoznaju i istraže nejednakosti u zdravlju i da obezbede da svi ljudi imaju kvalitetan pristup zdravstvenim uslugama prema njihovim potrebama i vrednostima u okviru njihovih zajednica.

Pandemija COVID-19 je teško pogodila sve zemlje, ali je njen uticaj bio najoštriji na one zajednice koje su već bile ugrožene i koje su bile izloženije bolesti. U takvim zemljama manje je verovatno da će biti pristup kvalitetnim zdravstvenim uslugama i rezultat mera sprovedenih za suzbijanje pandemije najverovatnije će imati negativne posledice po život i zdravlje građana.

SZO se zalaže za to da svako, svuda, može ostvariti pravo na dobro zdravlje. Povodom obeležavanja Svetskog dana zdravlja, SZO poziva vlade, svetske lidere, nacionalne, regionalne i lokalne lidere da istraju u naporima za ostvarenje ciljeva održivog razvoja na koje su se obavezali 2015. godine, a koji kao krajnji cilj imaju unapređenje zdravlja svih - zaključuju u Fondaciji za istraživanje i razvoj, bezbednost hrane i eko zdravlje.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Zdravstvo

* Svetski dan poezije proslavlja se 21. marta i ustanovljen je od strane UNESKO-a, 1999. godine

Svrha ovog dana ja promocija čitanja, pisanja, objavljivanja poezije u školstvu širom sveta; ali i ”davanje novih podsticaja i priznanja nacionalnim, regionalnim i internacionalnim poetskim pokretima” (izvod iz UNESKO izveštaja pri definisanju ovog dana).

Pravi je povod to, baš u vremenu u kojem smo svi dosta opterećni, da se uključimo lepom rečju, koja uvek pobeđuje. Sva zla, sve nevolje i sve bolesti. Poezija je najbolji lek. Pozivamo vas, dragi naši, čitaoci, pratioci, pre svega prijatelji, da pa čak i vi koji ne pišete poeziju, tog dana nešto vanredno lepo uradite pre svega za, sebe.

Novi Radio Sombor, naš izdavač Udruženje Podium i logistička podrška, Granski sindikat Kulture, umetnosti, medija KUM "Nezavisnost" vas pozivaju. Mi ćemo se truditi uprkos što je preostalo "malo dana" za pripreme, a ništa nije "malo" kad je u pitanju veliki trenutak, da ipak damo svoj udeo. Haj'mo - kako je i najlepše, zajedno. Dok smo eto, još pod merama, baš to je izazov. Ubeđeni smo da nećemo biti u prilici da kao većinom do sada, naravno uvek sa vama, organizujemo neki veći poetsko-prigodan skup. Ali potrudićemo se da bar u nekom manjem prostoru u tom vašem i našem Somboru, okupimo se. 

I vi, u vašim gradovima, lepim selima, pa tek kako je lepo poeziju "diktirati" na idiličnim salašima. I još uz sve to baš u osvit proleća koje tako željno čekamo a koje je i jedna od ponajvećih inspiracija za pisanje...

Kombinacija - "maleno mesto za skup ljubitelja poezite-uživo" / onlajn kako je sada aktuelno reći, pa uradićemo već opet nešto. Nešto da se pamti.

A o tome šta ćemo uraditi, moramo brzo i - smisliti. Koliko već sutra, više detalja, dragi naši. Da naš multirkuilturani Sombor predstojeće nedelje, 21. marta na praznik poezija širom sveta, nekako opet zasja i to ne nekoliko i više i više... jezika jer poezija, nit' Sombor, nit lepa rečju - nit po nit, granice ne znaju.

Osim ostalog, biće to verujemo, i dobra uvertira u 5. po redu Svetski dan kulture, 15. aprila, koji je krenuo u Srbiji iz Sombora, 2016. godine s našim ponosom što smo ga prvi priredili, u zdanju svečane sale zgrade somborske Županije.

Vaš Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Na Svetski dan borbe protiv raka prepoznajemo da će naša posvećenost delovanju dovesti do snažnog napretka u smanjenju globalnog uticaja raka. Dakle, ovog dana, 4. februara, ko god da ste, vaše akcije - velike i male - doneće trajne, pozitivne promene. Potrebna nam je vaša posvećenost stvaranju sveta bez raka - važna je poruka koju čitavom svetu upućuju na globalnom svetskom sajtu: https://www.worldcancerday.org/

Ovog svetskog dana borbe protiv raka, ko ste vi i šta ćete raditi, preduzeti?

Trogodišnja kampanja za podizanje svesti

Svetski dan borbe protiv raka je kampanja izgrađena da rezonuje, podstakne promene i pokrene dugotrajnu akciju.

Višegodišnja kampanja nudi šansu da stvori dugotrajan uticaj povećanjem izloženosti i angažovanja javnosti, više prilika za izgradnju globalne svesti i delovanja usmerenog-ciljnog na uticaj.

2021: Zajedno su važne sve naše akcije

2021. godina - krajnja godina kampanje „Ja jesam i hoću“ - pokazuje nam da naše akcije imaju uticaja na sve oko nas, u našim četvrtima, zajednicama i gradovima. I da se više nego ikad, naše akcije osećaju i preko granica i okeana. Ova godina je podsetnik na trajnu snagu saradnje i kolektivne akcije. Kada odlučimo da se udružimo, možemo postići ono što svi želimo: zdraviji, svetliji svet bez raka. Sve naše akcije su važne. 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* U Društvu za borbu protiv sećerne bolesti grada Sombora obeležen je Svetski dan za borbu protiv dijabetesa

Pogledajte još nekoliko fotografija (u slajdu ispod teksta) sa obeležavanja ovog datuma - jednog od istaknutih u svetskom kalendaru zdravstva, koje su članice u članovi ovog Društva u Somboru prikladno priredili u svojim prostorijama na Novoj Selenči dan uoči, u petak, 13. novembra.

~ . ~

Svеtsкi dаn diјаbеtеsа sе širоm svеtа оbеlеžаvа 14. nоvеmbrа, nа dаn каdа је rоđеn Frеdеriк Bаnting, nаučniк којi је sа Čаrlsоm Bеstоm  1922. gоdinе оtкriо insulin i timе spаsiо živоtе miliоnimа ljudi.

Оvе gоdinе, Svеtsкi dаn diјаbеtеsа је pоsvеćеn mеdicinsкim sеstrаmа i njihоvој znаčајnој ulоzi u pružаnju pоdršке оbоlеlima оd diјаbеtеsа.

Кljučnе pоruке Svеtsкоg dаnа diјаbеtеsа 2020. gоdinе

Tri оblаsti u fокusu Svеtsкоg dаnа diјаbеtеsа 2020. gоdinе su:

  1. Glоbаlni nеdоstаtак struкоvnih mеdicinsкih sеstаrа,
  2. Коntinuirаnа еduкаciја mеdicinsкih sеstаrа, i
  3. Dоprinоs mеdicinsкih sеstаrа кvаlitеtu diјаbеtоlоšке zdrаvstvеnе zаštitе.

 1. Glоbаlni nеdоstаtак mеdicinsкih sеstаrа

 Prеmа pоdаcimа Svеtsке zdrаvstvеnе оrgаnizаciје (SZО):

  • Mеdicinsке sеstrе činе 59% glоbаlnе zdrаvstvеnе rаdnе snаgе. Sеstrinsка rаdnа snаgа u svеtu iznоsi 27,9 miliоnа, оd којih 19,3 miliоnа činе struкоvnе mеdicinsке sеstrе.
  • Glоbаlni nеdоstаtак mеdicinsкih sеstаrа 2018. gоdinе iznоsiо је 5,9 miliоnа, оd којih је 89% u zеmljаmа nisкоg i srеdnjеg prihоdа.
  • Dа bi sе dо 2030. gоdinе prеvаzišао оvај аlаrmаntni nеdоstаtак mеdicinsкih sеstаrа u svеtu, brој оbučеnih i zаpоslеnih mеdicinsкih sеstаrа trеbа dа rаstе 8% gоdišnjе.
  • Približnо 90% sеstrinsке rаdnе snаgе su žеnе.
  • SZО prоcеnjuје dа uкupnа invеsticiја pоtrеbnа zа pоstizаnjе ciljеvа rаzvоја sоciјаlе zаštitе dо 2030. gоdinе iznоsi 3,9 miliјаrdi аmеričкih dоlаrа – pritоm bi trеbаlо dа budе оprеdеljеnо 40% srеdstаvа zа zаrаdе zdrаvstvеnih rаdniка.
  • Ulаgаnjе u zdrаvstvеnu rаdnu snаgu utičе i nа drugе ciljеvе оdrživоg rаzvоја: nа isкоrеnjivаnjе sirоmаštvа, оbеzbеđivаnjе inкluzivnоg i rаvnоprаvnоg оbrаzоvаnjа, pоstizаnjе rоdnе rаvnоprаvnоsti кrоz zаpоšljаvаnjе i оsnаživаnjе žеnа, prоmоvisаnjе dоstојаnstvеnоg rаdа i оdrživоg екоnоmsкоg rаstа.

 2. Коntinuirаnа еduкаciја mеdicinsкih sеstаrа 

  • Mеdicinsке sеstrе оbаvljајu znаčајаn pоsао u pružаnju pоdršке ljudimа sа širокim spекtrоm zdrаvstvеnih prоblеmа, uкljučuјući i оsоbе које su u riziкu dа dоbiјu diјаbеtеs ili su оbоlеlе оd diјаbеsа. Оbоlеli оd diјаbеtеsа sе tокоm svоg živоtа suоčаvајu sа brојnim izаzоvimа. Iz tоg rаzlоgа коntinuirаnа еduкаciја mеdicinsкih sеstаrа је оd izuzеtnоg znаčаја.
  • Intеrnаciоnаlnа diјаbеtеs fеdеrаciја (IDF) žеli dа оbеzbеdi mеdicinsкim sеstrаmа mоgućnоst dа unаprеdе svоје znаnjе о diјаbеtеsu. Tim pоvоdоm, оd окtоbrа је nа vеb strаnici IDF-а dоstupаn on-line кurs, којi mеdicinsкim sеstrаmа оmоgućаvа prоcеnu i unаprеđеnjе znаnjа о diјаbеtеsu. 

3. Dоprinоs mеdicinsкih sеstаrа кvаlitеtu diјаbеtоlоšке zdrаvstvеnе zаštitе 

Sа rаstоm brоја оbоlеlih оd diјаbеtеsа u svеtu, ulоgа mеdicinsкih sеstаrа i drugоg zdrаvstvеnоg оsоbljа pоstаје svе vаžniја u uprаvljаnju diјаbеtеsоm.

Mеdicinsке sеstrе igrајu кljučnu ulоgu u:

  • prоmоciјi zdrаvоg stilа živоtа 
  • bоrbi prоtiv fакtоrа riziка zа nаstаnак tipа 2 diјаbеtеsа 
  • rаnоm оtкrivаnju diјаbеtеsа i zаpоčinjаnju prаvоvrеmеnоg lеčеnjа
  • sprеčаvаnju pојаvе коmpliкаciја putеm оbuке pаciјеnаtа zа sаmокоntrоlu diјаbеtеsа i psihоlоšке pоdršке оbоlеlim оsоbаmа.

Јоš uvек pоstојi znаčајnа pоtrеbа zа vеćim finаnsirаnjеm оbrаzоvаnjа mеdicinsкih sеstаrа širоm svеtа, како bi sеstrе stекlе vеštinе zа pоdršкu оsоbаmа sа diјаbеtеsоm i оnimа којi su u riziкu dа оbоlе оd tipа 2 diјаbеtеsа.

Vlаdе zеmаljа i pružаоci zdrаvstvеnih uslugа mоrајu dа prеpоznајu znаčај ulаgаnjа u оbrаzоvаnjе i оbuкu mеdicinsкih sеstаrа. Sаmо uz оdgоvаrајuću stručnоst, mеdicinsке sеstrе mоgu nа prаvi nаčin dа pružе pоmоć оsоbаmа sа diјаbеtеsоm.

Diјаbеtеs u svеtu 

  • 463 miliоnа оdrаslih ili svака 11. оsоbа u svеtu imа diјаbеtеs. Оčекuје sе dа ćе dо 2030. gоdinе brој оbоlеlih pоrаsti nа 578 miliоnа.
  • Коd svаке drugе оdrаslе оsоbе sа diјаbеtеsоm bоlеst niје diјаgnоstiкоvаnа. Vеćinа оbоlеlih imа tip 2 diјаbеtеsа.
  • Višе оd 3/4 оsоbа sа diјаbеtеsоm živi u zеmljаmа sа nisкim i srеdnjim prihоdоm.
  • Svако šеstо živоrоđеnо dеtе је bilо izlоžеnо pоvišеnоm nivоu šеćеrа u кrvi tокоm trudnоćе.
  • U urbаnim srеdinаmа živi 2/3 оbоlеlih оd diјаbеtеsа, pri tоmе 3/4 čini rаdnо акtivnо stаnоvništvо.
  • Svака pеtа оsоbа sа diјаbеtеsоm imа višе оd 65 gоdinа.
  • Diјаbеtеs је 2019. gоdinе biо uzrок 4,2 miliоnа smrtnih ishоdа.
  • Diјаbеtеs је u 2019. gоdini biо оdgоvоrаn zа nајmаnjе 10% trоšкоvа u zdrаvstvu (760 miliјаrdi аmеričкih dоlаrа).

 Diјаbеtеs u Srbiјi

  • Diјаbеtеs је pеti vоdеći uzrок umirаnjа i pеti vоdеći uzrок оptеrеćеnjа bоlеstimа.
  • Prоcеnjuје sе dа око 8,1% оdrаslоg stаnоvništvа (465.000) Srbiје znа dа imа  diјаbеtеs.
  • Коd približnо 38% оbоlеlih (245.000) diјаbеtеs niје diјаgnоstiкоvаn, tако dа uкupаn brој оbоlеlih (оtкrivеnih i nе оtкrivеnih slučајеvа) iznоsi око 710.000.
  • Pоlоvinu оbоlеlih čini rаdnо spоsоbnо stаnоvništvо.
  • Diјаbеtеs sе čеstо оtкrivа slučајnо, каdа је bоlеst uznаprеdоvаlа i коmpliкаciје nаstupilе. Prеmа pоdаcimа Institutа zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut”, gоtоvо 1/3 pаciјеnаtа vеć imа јеdnu ili višе каsnih коmpliкаciја u trеnutкu pоstаvljаnjа diјаgnоzе diјаbеtеsа.

U nаšој zеmlji оd оvе bоlеsti gоdišnjе umrе око 3.000 оsоbа. U 2019. gоdini Srbiја је nа оsnоvu stаndаrdizоvаnе stоpе mоrtаlitеtа оd 14,8 nа 100.000 stаnоvniка pripаdаlа grupi еvrоpsкih zеmаljа sа visокim stоpаmа umirаnjа оd оvе bоlеsti.

Izvor: Institu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut"

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Zdravstvo

* Svetska zdravstvena organizacija sa Međunarodnim udruženjem za borbu protiv raka svakog 4. februara obeležava Svetski dan borbe protiv raka. Međunarodno udruženje za borbu protiv raka počelo je 2019. godine trogodišnju kampanju pod sloganom „Ja sam, ja hoću” kojom se podseća da pojedinac i zajednica mogu da doprinesu smanjenju globalnog opterećenja malignim bolestima

Prema poslednjim procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo na 18,1 miliona ljudi i registrovano je 9,6 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2018. godini. Tokom života, jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena će oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti.

Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji, ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem. Primer su zemlje ubrzanog ekonomskog razvoja gde su u prošlosti najučestaliji bili maligni tumori koji su posledica infekcije. Sada se u ovim zemljama češće javljaju oni tipovi malignih bolesti koji se dovode u vezu sa stilom života i koji su učestaliji u industrijski razvijenim zemljama. Uprkos toj činjenici  i dalje  hronične infekcije učestvuju u nastanku malignih tumora sa 15-20%, odnosno 16%. Procenat je manji od 5% u razvijenim zemljama i prelazi 50% u subsaharskoj Africi (npr. infekcija HPV-om i visoka stopa obolevanja od raka grlića materice). Preventivni programi u razvijenim zemljama doveli do značajnog smanjenja stopa obolevanja od nekih lokalizacija raka, kao što su rak pluća (primer, kod muškaraca u Severnoj Evropi i Severnoj Americi) i rak grlića materice, ali novi podaci pokazuju da se i dalje većina zemalja još suočava sa povećanjem apsolutnog broja slučajeva malignih bolesti koji se kasno dijagnostikuju i zahtevaju dugotrajno lečenje i negu.

Globalno opterećenje rakom u svetu

Prema procenama u 2018. godini gotovo polovina novih slučajeva malignih bolesti i više od polovine smrtnih slučajeva od raka u svetu se registrovalo u Aziji, delom je to posledica i činjenice da na ovom kontinentu živi skoro 60% svetske populacije. U Evropi, koja čini samo 9,0% svetske populacije, registrovano je 23,4% novih slučajeva raka i 20,3% smrtnih slučajeva od malignih bolesti. Za razliku od Evrope u Americi, koja čini 13,3% svetske populacije, registrovano je 21,0% novoobolelih i 14,4% umrlih od raka. Za razliku od drugih kontinenata veći procenat smrtnih slučajeva od raka u odnosu na procenat novootkrivenih slučajeva je registrovan u Aziji (57,3%; 48,4%) i Africi (7,3%; 5,8%,) što se može se dovesti u vezu sa većim učešćem određenim lokalizacijama raka koje imaju lošiju prognozu, slabo preživljavanje i u mnogim zemljama u Aziji i Africi postoji ograničeni pristup zdravstvenoj zaštiti i pravovremenoj dijagnostici i lečenju.

Vodeće lokalizacije raka u svetu

Rak pluća, rak dojke i rak debelog creva su vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju. Ove tri vrste raka čine zajedno jednu trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka u svetu.

Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak kod muškaraca i čini 14,5 % svih novih slučajeva raka i 22% svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca. Potom slede karcinom prostate (13,5%) i kolorektalni karcinom (10,9%). Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni tumor kod žena (čini 24,2% svih novootkrivenih slučajeva raka ) i vodeći uzrok smrti od raka kod žena (15%), a slede ga rak pluća (13,8%) i rak debelog creva (9,5%).

Opterećenje rakom u Srbiji

U Srbiji je tokom 2016. godine od svih malignih tumora obolelo 40. 241 osoba ( 21.126 muškaraca i 19.115 žena). Iste godine od raka je umrlo 21.526 osoba oba pola, 12.253 muškaraca i 9.273 žene. Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju. Muškarci u našoj sredini najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, kolonu i rektumu, plućima i grliću materice.

Maligni tumori pluća i bronha vodeća su vodeća lokalizacija i u obolevanju i u umiranju među muškarcima, odnosno drugi su po učestalosti uzrok obolevanja i  umiranja među ženama sa dijagnozom raka. Tokom 2016. godine u Srbiji od raka bronha i pluća obolelo je 6.546 osoba (4.519 muškaraca i 2.027 žena) i umrlo je 5.335 osoba oba pola (3.848 muškaraca i 1.507 žena).

Rak dojke najčešći je maligni tumor u obolevanju i umiranju kod žena. U Srbiji je 2016. godine od malignih tumora dojke obolelo je 4.395 i umrlo 1.713 žena.

Maligni tumori debelog creva i rektuma u našoj zemlji druga su po učestalosti lokalizacija raka u obolevanju i umiranju kod muškaraca, odnosno treći po učestalosti u obolevanju i u umiranju od malignih tumora kod žena. Od malignih tumora debelog creva i rektuma obolele su 4.373osobe (2.733 muškarca i 1.640 žena) i umrlo je 2.587 osoba oba pola (1.600 muškaraca i 987 žena).

Rak grlića materice je tokom 2016. godine bio četvrti po učestalosti maligni tumor u obolevanju i šesti po učestalosti u umiranju među našim ženama. Dijagnoza raka grlića materice je postavljena iste godine kod 1.239 žena, dok je 453 žene umrlo od ove vrste malignog tumora.

Treći po učestalosti maligni proces među našim muškarcima lokalizovan je na prostati. Tokom 2016. godine od raka prostate novoobolelo je 2.214 muškaraca i umro je 981 muškarac.

Srbija se prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka svrstava među 40 zemalja Evrope u grupu zemalja sa srednjim rizikom obolevanja (nalazi se na 12. mestu) i visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi (na drugom mestu odmah posle Mađarske). Procenjene stope obolevanja od svih malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena.

Muškarci u Srbiji su u srednjem riziku obolevanja od svih malignih tumora, u odnosu na muškarce u zemljama Istočne i Zapadne Evrope, kao i u odnosu na muškarce u Sloveniji i Hrvatskoj. Za razliku od muškaraca, žene u Srbiji su u višem riziku obolevanja od svih malignih tumora, odmah posle žena u Zapadnoj i Severnoj Evropi. Takođe, procenjena stopa obolevanja kod žena u Srbiji, je viša u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana. Razlog ovome mogu biti više stope obolevanja od raka grlića materice i malignih tumora bronha i pluća u odnosu na prosečne procenjene stope obolevanja od ovih oblika raka u Evropi.

Za razliku procenjenih stopa obolevanja, Srbija je, odmah posle Mađarske zemlja u kojoj su registrovane stope umiranja od svih malignih tumora kod oba pola među najvišim u Evropi. Procenjene stope umiranja od svih malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena. Žene u Srbiji su odmah posle žena u Mađarskoj u visokom riziku umiranja od svih malignih tumora, osim kože. Razlog ovome je činjenica da su stope umiranja od raka grlića materice i raka dojke kod žena u Srbiji među najvišima u odnosu na prosečne procenjene stope umiranja od ovih oblika raka u drugim zemljama Evrope.

Prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup u kontroli malignih bolesti, jer na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka moguće je uticati, menjati ih ili ih potpuno eliminisati. Čak 40% malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.

Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.

U Srbiji su doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji će u narednom periodu značajno smanjiti obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje planira promotivno edukativne aktivnosti usmerene ka informisanju stanovništva o prepoznavanju ranih simptoma i znaka malignih bolesti i njihovom osnaživanju da preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlje i da se na vreme jave lekaru radi kontrole zdravlja, rane dijagnostike i pravovremenog lečenja. Takođe je veoma važno boriti se protivi mitova, dezinformacija i zabluda u vezi sa malignim bolestima, jer odlaganje i/ili izbegavanje ranog otkrivanja, adekvatnog lečenja i nege, dovodi do lošijeg ishoda po zdravlje. Neophodno je osnažiti čitavu zajednicu, kako bi se kreiralo javno mnjenje protiv diskriminacije ljudi obolelih od malignih bolesti, kako na radnom mestu, tako i u zdravstvenom sistemu, kao i u čitavom društvu.

Izvor: Zavod za javno zdravlje Sombor

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Zdravstvo
Strana 1 od 4

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…