Prikazivanje članaka po tagu Svetski dan

* U svemu mogu da budu ponosni zaposleni u somborskoj muzičkoj školi na čelu sa direktorkom Milenom Despotović, učenici, nastavnici, profesori... I na već odavno poznatu činjenicu za sve uspehe kojom nastavljaju višedecenijsku tradiciju a jednako i na to što su smogli snage i mogućnosti da budu i pokrovitelj veličanstvenog koncerta baš na Dan muzike kao i Dan svoje škole. Ali ponos ima recipročnu vrednost jer istovremeno, Sombor ponajpre upućuje svu ljubav svojim muzičkim ambasadorima

Taj uorak, 21. jun gospodnje 2022, ostaće upamćen mnogobrojnoj publici koja je doslovce preplavila Trg svetog Georgija, da bi burnim aplauzima oduševljenja, pozdravila svaki brilijantan nastup somborskih muzičkih misionara. Najlepše note i glasovi lebdeli su somborskim vazduhom činilo se, doneudogled zasvagda...

Zahtevan a popularan program otvorili su najmlađi. Sa najvećim simpatijama na bini su dočekani Cicibani i đaci pripremnog razreda. Izveli su deset kompozicija, a pripremio ih je Aleksandar Alić, pod čijim rukovodstvom su očitali lekciju kako se i od najmanjih peva - uživo.

Učenici smera Srpskog tradicionalnog pevanja predstavili su se sa numerama kojom čuvaju domaće izvorno muzičko blago. U tome ih je pripremala profesorka Ivana Jovanović.

Ima somborska muzička škola za diku kao retko koja, i ansambl harmonika. Pod dirigovanjem profesorke Milica Malidžan, izveli su muziku iz filma „Montevideo“, te „Kratak rok“, Martina Šranka.

Istinska muzička glazura začinila je koncert nastupom hora i orktestra Muzičke škole „Petar Konjović“. Čuli smo dela Holsta, Štrausa, Pučinija, Čajkovskog, Šilera, Orfa, Betovena, Ofenbaha, kao i „Fatiše kolo“ u aranžmanu profesora Zorana Bogdanovića. Opšti utisak uveličala je i prof. Milica Majstorac, arijom iz opere „Boemi“ Pučinija kao i arijom iz opere Turandot „Nessun dorma“ takođe ovog slavnog italijanskog kompozitora. Sve je začinjeno Ofenbahovim „Kan-kanom“, odlomkom iz uvertire operete „Orfej u podzemlju“. Dirigovala je profesorka Mina Bošnjak.

I tako, zemaljski dani novih i budućih pokoljenja somborske muzičke škole teku. Na svu našu radost. Jer ovakvi događaji pamte se trajno.

PS: Obično se kaže, zlata vredno. A mi bismo 'korigovali', platinasto.

- Sa koncerta Muzičke škole "Petar Konjović" Sombor povodom Svetskog dana muzika i Dana škole objavićemo posebno galeriju fotografija -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Povodom 14. juna, Svetskog dana dobrovoljnih davalaca krvi, u Gradskoj kući, tog dana, predstojećeg utorka, biće održana svečanost

Na njoj će biti uručena priznanja davaocima koji su u prethodnoj godini ostvarili jedno od jubilarnmih davanja.

Početak je u 12 časova.

 Media attention and coverage: Novi Radio Sombor
(All copyrights of any further publication of this section and its entire content posted on the portal of Novi Radio Sombor without the request and permission of any party or individual are protected and retained by all relevant legal mechanisms)
accompanied by: Srdjan Acanski, B.Sc.

Objavljeno u Prva vest

* Povodom današnjeg Svetskog dana divljih vrsta, WWF naglašava važnost zaštite biljnih i životinjskih vrsta za očuvanje planete

Beograd - Dok je svet u globalnoj krizi, a naše misli s unesrećenima i žrtvama, svetska organizacija za zaštitu prirode WWF na Svetski dan divljih vrsta podseća na važnost očuvanja sveta u kojem živimo u svim njegovim segmentima, uključujući prirodni svet, bez kojeg ni mi, ljudi, ne možemo preživeti. Šume, mora, okeani, reke i zemljište obezbeđuju nam kiseonik koji udišemo, hranu koju jedemo i vodu koja nam je neophodna za život.

Bez njih, ne bismo mogli da živimo onako kako je to moguće danas. Prirodni kapital, što je zajednički naziv za sve prirodne resurse, godišnje na globalnom nivou iznosi više od 110 milijardi evra i vrlo je važan za razvoj privrede i društva.

- Biodiverzitet je deo složenog sistema u kome živimo i važno ga je očuvati. Srbija je prepoznata kao centar biološke raznovrsnosti sa velikim brojem endemskih vrsta i karakterističnih staništa. Uzroci smanjenja biodiverziteta su mnogobrojni i uključuju degradaciju prirodnih staništa, prekomerno korišćenje prirodnih resursa, klimatske promene i nezakonitu trgovinu i ubijanje divljih vrsta. Poslednji WWF-ov Izveštaj o životu na planeti nam pokazuje da su u poslednjih pedeset godina populacije sisara, ptica, riba, vodozemaca i gmizavaca smanjene za čak 68%. U prirodi je sve povezano i nestanak jedne vrste imao bi ogroman negativan uticaj na druge vrste ali i na život ljudi. Stoga je važno da brinemo o divljem svetu i njihovim staništima odnosno da živimo u skladu sa prirodom - poručuje Iva Svilar iz WWF Adrije.

Jedna od najvećih pretnji divljim vrstama su svakako zločini protiv prirode, koji uključuju nezakonit lov i ribolov, ubijanje zaštićenih vrsta, nezakonitu trgovinu i krijumčarenje, i nezakonito hvatanje i posedovanje divljih vrsta. Naš region često je ciljno tržište i mesto tranzita divljih vrsta. Lokalne i strane vrste ugrožene su zbog ljudskih aktivnosti. Pravi primer je nedavni slučaj odbeglog mladunca lava u Budvi, koji je danima bio izgubljen u šumama Crne Gore.

Uz to, pre nekoliko meseci smo svedočili nezakonitom transportu odraslog tigra trajektom u Hrvatskoj u uslovima neprihvatljivim za držanje i prevoz divlje životinje. Sve to pokazuje da su zločini protiv divljih vrsta češći i prisutniji nego što mislimo. Kažnjiva dela protiv divljih vrsta su među najunosnijim aktivnostima organizovanog kriminala u svetu, uz trgovinu ljudima, drogom i oružjem.

WWF kroz projekat „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE) radi na obeshrabrivanju, i na kraju smanjenju broja kažnjivih dela protiv divljih vrsta kroz poboljšanu saradnju relevantnih institucija i bolje sprovođenje nacionalnih i međunarodnih propisa o zaštiti životne sredine. Na ovaj način, projekat doprinosi i oporavku ugroženih evropskih vrsta i poboljšanju zdravlja ekosistema.

Zajedničkim snagama možemo preokrenuti ovaj negativni trend i očuvati bogatstvo i lepotu sveta oko nas. U vremenu velikih podela i konflikata, ne smemo da zaboravimo da svi delimo ovu planetu i njene dobrobiti i da moramo da brinemo o njoj zajedno.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Ekologija

* Povodom Svetskog dana filozofije na Pedagoškom fakultetu u Somboru, 10. novembra, dr Mašan Bogdanovski, vanredni profesor na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, održao je predavanje „Duh je u mašini: održivost psihofizičkog dualizma“

Profesor Bogdanovski je govorio o problemu skepticizma, kao i kartezijanskom dualizmu koji se proučava još od 17. veka.

U svom izlaganju istakao je osnovna filozofska stanovišta kojim bi se osnažili temelji nauke, a posebnu pažnju je posvetio zanimljivim primerima stanja svesti i misaonih aktivnosti.

- Dodaci: 1) slajd-fotografije sa predavanja; 2) link za snimak tribine:

https://www.youtube.com/watch?v=ZA4eqsyTAjU

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor (Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Obrazovanje
* Uprkos danima uporne kiše i hladnoće, obeležili smo 10. oktobar - Svetski dan mentalnog zdravlja u Somboru, sa ciljem da se podsetimo o važnosti očuvanja, zaštite i unapređenja psihičkog zdravlja, kao i o prevenciji predrasuda i stigme prema osobama koje imaju psihičkih problema i/ili koje se leče ili su se lečile zbog psihičkih problema, bolesti - javljaju iz Centra za individualni razvoj i unapređenje društva - PSIHOZON
 
- Podelili smo - kaže predsednica ovog Udruženja Saša Stojšićpromo materijal našim sugrađanima o očuvanju psihičkog zdravlja, popričali sa njima, kao i sa novinarima koji prepoznaju važnost ove teme. Hvala svima, posebno volonterima!
 
Prethodno, 8. oktobra Pishozon je održao sastanak uoči samog obeležavanja ovog dana, gde su se uz druženje, takođe bavili psihičkim zdravljem. Ove aktivnosti realizovane su u okviru projekata podržanih od strane Grada Sombora "Psihološko savetovalište za mlade u 2022. godini" i "Psihološko savetovalište za odrasle u 2021. godini", a takođe i u saradnji sa Mrežom za mentalno zdravlje NAUM u Srbiji i Caritasom Srbija.
 
Više fotografija na sledećem linku:
Vidimo se i sledeće godine, 10.oktobra!
Psihozon tim
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest
petak, 24 septembar 2021 19:21

Poveži se srcem!

Svetski dan srca - 29. septembar 2021. godine

(U tekstu pripremljenom za Svetski dan srca nalaze se preliminarni podaci iz Registra za AKS  za 2020. godinu koje je pripremila dr sc med Nataša Mickovski Katalina)

* Svetski dan srca je ustanovljen 2000. godine, sa ciljem da informiše ljude širom sveta, da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti. Svake godine u svetu 18,6 miliona ljudi umre kao posledica bolesti srca i krvnih sudova (KVB), a procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 85% prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost)

Ove godine Svetski dan srca, 29. septembar 2021. godine obeležava se pod sloganom: POVEŽI SE SRCEM.

Živimo u vremenu pandemije COVID -19 koja opterećuje zdravstvene sisteme i podiže nivo individualne odgovornosti za sopstveno zdravlje i zdravlje celokupnog društva. Zato ove godine, 29. septembra, kampanja povodom obeležavanja Svetskog dana srca ističe potrebu za pronalaženjem alternativnih načina povezivanja ljudi u cilju prevencije i lečenja KVB.

COVID-19 naročito ugrožava srčane bolesnike i stavlja ih pod dvostruki rizik. S jedne strane, srčani bolesnici su već narušenog zdravlja, a ako se inficiraju virusom SARS-CoV-2, rizik da razviju težu kliničku sliku, sa često fatalnim ishodom je veći. Prema podacima Svetske federacije za srce, COVID-19 je izazvao višestruke posledice kod 520 miliona ljudi koji žive sa KVB.

Epidemiološka situacija u Srbiji

Prema preliminarnim podacima Populacionog registra za akutni koronarni sindrom, bolesti srca i krvnih sudova (KVB) tokom 2020. godine u Srbiji je umrlo 55.305 osoba (25.617 muškaraca i 29.688 žena). Bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem od 47,3% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. U kardiovaskularne bolesti spadaju: reumatska bolest srca koja čini 0,9 % svih smrtnih ishoda od KVB, hipertenzivna bolest srca čini 16,8%, ishemijske bolesti srca 15,9%, cerebrovaskularne bolesti 17,8%, a ostale bolesti srca i sistema krvotoka čine 42,5% svih smrtnih ishoda od KVB. Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom je vodeći zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. U akutni koronarni sindrom spadaju: akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt. Akutni koronarni sindrom u Srbiji činio je 49,9% svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca u 2020. godini. Prema preliminarnim podacima populacionog registra za AKS, u Srbiji je u 2020. godini dijagnoza akutnog koronarnog sindroma postavljena kod 20.434 slučajeva. Incidencija akutnog koronarnog sindroma u Srbiji iznosila je 196,2 na 100.000 stanovnika (stope incidencije standardizovane su na evropsku populaciju ASR-E). Tokom 2020. godine od ovog sindroma u Srbiji je umrlo 4.385 osoba. Stopa smrtnosti od akutnog koronarnog sindroma u Srbiji iznosila je 38,1 na 100.000 stanovnika (stope smrtnosti standardizovane su na evropsku populaciju ASR-E).

Najznačajniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti

Većina KVB je uzrokovana faktorima rizika koji se mogu kontrolisati, lečiti ili modifikovati, kao što su: visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna uhranjenost/gojaznost, upotreba duvana, fizička neaktivnost i šećerna bolest. Međutim, postoje i neki faktori rizika koji ne mogu da se kontrolišu. Među najznačajnije faktore rizika, koji su odgovorni za smrtnost od KVB, ubrajaju se povišen krvni pritisak (kome se pripisuje 13% smrtnih slučajeva na globalnom nivou), zatim upotreba duvana (9%), povišen nivo šećera u krvi (6%), fizička neaktivnost (6%) i prekomerna telesna masa i gojaznost (5%).

Promenjivi faktori rizika

- Hipertenzija (povišen krvni pritisak)

Hipertenzija je vodeći uzrok KVB širom sveta, a visok krvni pritisak se naziva „tihim ubicom”, jer često nije praćen znacima upozorenja ili simptomima, pa mnogi ljudi i ne znaju da ga imaju. Krvni pritisak se meri i evidentira kao odnos dva broja u milimetrima živinog stuba (mmHg) – na primer, 120/78 mmHg. Prvi broj označava sistolni (tzv. gornji) krvni pritisak – pritisak u arterijama u trenutku kada je srčani mišić u kontrakciji, a drugi broj označava dijastolni (tzv. donji) pritisak – pritisak u arterijama kada je srčani mišić opušten između dve kontrakcije. Normalnim krvnim pritiskom se smatraju izmerene vrednosti gornjeg (sistolnog) pritiska koji je između 120 - 129 mmHg i donjeg (dijastolnog) između 80-84 mmHg. Prehipertenzija se definiše kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je između 130–139 mmHg, odnosno kada je dijastolni (donji) pritisak između 85-89 mmHg. Povišen krvni pritisak – hipertenzija se definiše kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je viši od 140 mmHg, odnosno kada je dijastolni (donji) pritisak viši od 90 mmHg.

Na globalnom nivou, skoro milijardu ljudi ima visok krvni pritisak (hipertenziju), od kojih dve trećine živi u zemljama u razvoju. Prehipertenziju i hipertenziju u Srbiji ima 47,5% odraslog stanovništva. Prehipertenzija i hipertenzija kod muškaraca zastupljena je kod 48,5%, a kod žena kod 46,5% slučajeva. Hipertenzija je jedan od najvažnijih uzroka prevremene smrti širom sveta, a ono što zabrinjava je činjenica da se procenjuje da će 1,56 milijardi ljudi živeti sa hipertenzijom u 2025. godini. Sve navedeno upućuje na važnost redovnog merenja krvnog pritiska.

- Upotreba duvana

Izloženost duvanskom dimu povezana je sa osam miliona prevremenih smrtnih slučajeva u svetu godišnje. U Srbiji, zbog korišćenja duvana godišnje preveremeno umre 15.000 ljudi. Procenjuje se da je pušenje uzrok nastanka skoro 10% svih KVB. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16.-te godine života, raste sa godinama i viši je kod žena pušača nego kod muškaraca pušača. U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od ishemijskih bolesti srca se znatno smanjuje, a u roku od 15 godina od prestanka pušenja, rizik od kardiovaskularnih oboljenja se izjednačuje sa rizikom koji postoji kod nepušača. U svetu puši svaki peti (21%) odrasli stanovnik. U Srbiji, svakodnevno konzumira duvanske proizvode (33,9%), muškaraca i (30,1%) žena.

- Povišen nivo šećera u krvi - šećerna bolest

Šećerna bolest se dijagnostikuje u slučaju kada su vrednosti jutarnjeg nivoa šećera natašte u krvi 7,0 mmol/L (126mg/dl) ili više, a KVB su uzrok 60 % svih smrtnih slučajeva osoba sa šećernom bolešću. Rizik od kardiovaskularnih bolesti je od dva do tri puta veći kod osoba sa tipom 1 ili tipom 2 šećerne bolesti, a rizik je veći kod osoba ženskog pola. Kardiovaskularni rizik raste sa povišenim nivoom vrednosti šećera u krvi, a prognoza KVB kod osoba sa šećernom bolešću je lošija. U svetu učestalost dijabetesa kod odraslih osoba iznosi 10%, dok u našoj zemlji učestalost dijabetesa kod odraslog stanovništva iznosi gotovo 8%. Ako se šećerna bolest ne otkrije na vreme i ne leči može doći do ozbiljnih komplikacija, uključujući srčani i moždani udar, bubrežnu insuficijenciju, amputaciju ekstremiteta i gubitak vida. Redovno merenje nivoa šećera u krvi, procena kardiovaskularnog rizika kao i redovno uzimanje lekova, uključujući insulin, može poboljšati kvalitet života ljudi sa šećernom bolešću.

- Fizička neaktivnost

Fizička neaktivnost spada u vodeće faktore rizika za hronične nezarazne bolesti, a osobe koje su nedovoljno fizički aktivne imaju 20 - 30% veći rizik od prevremene smrti u poređenju sa osobama koje su fizički aktivne. Osoba je nedovoljno fizički aktivna kada manje od pet puta nedeljno upražnjava polučasovnu fizičku aktivnost umerenog intenziteta ili je manje od tri puta nedeljno intenzivno aktivna kraće od 20 minuta. Nedovoljna fizička aktivnost je četvrti vodeći faktor rizika umiranja. U svetu je nedovoljna fizička aktivnost zastupljena kod 31% odraslog stanovništva. Ekscesivnom sedentarnom stilu života (sedenje 420 i više minuta tokom uobičajenog dana) je bilo izloženo 23 % stanovništva Srbije starosti 15 godina i više.

- Nepravilna ishrana

Utvrđena je povezanost visokog unosa zasićenih masti, trans-masti i soli, kao i nizak unos voća, povrća i ribe sa rizikom za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna masa i gojaznost u dečjem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za 3 do 5 puta. Učestalo konzumiranje visoko-energetskih namirnica, kao što su prerađene namirnice bogate mastima i šećerima, dovodi do nastanka gojaznosti. Visok unos zasićenih masti i trans-masnih kiselina je povezana sa srčanim bolestima, dok eliminacija trans-masti iz ishrane i zamena zasićenih masti sa polinezasićenim biljnim uljima smanjuje rizik od nastanka koronarne bolesti srca. Pravilna ishrana može da doprinese održavanju poželjne telesne mase, poželjnog lipidnog profila i nivoa krvnog pritiska.

- Nivo holesterola/lipida u krvi

Povišen nivo holesterola u krvi povećava rizik od nastanka srčanih oboljenja i moždanog udara. Na globalnom nivou, jedna trećina ishemijskih bolesti srca se može pripisati visokom nivou holesterola u krvi. Smanjenje visokog nivoa holesterola u krvi smanjuje rizik od nastanka srčanih oboljenja.

- Prekomerna uhranjenost i gojaznost

Gojaznost je usko povezana sa glavnim kardiovaskularnim faktorima rizika kao što su povišen krvni pritisak, netolerancija glukoze, dijabetes tipa 2 i dislipidemija. Prema rezultatima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine, na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase, više od polovine stanovništva uzrasta od 15 godina i više bilo je prekomerno uhranjeno (57,1%), odnosno 36,3% stanovništva je bilo predgojazno i 20,8% stanovništva gojazno. Gojaznost je kod oba pola bila približno isto rasprostranjena (muškarci 21,7% i žene 20%).
Faktori rizika na koje ne možemo da utičemo (nepromenljivi faktori rizika)
Pored promenjivih faktora rizika, postoje i faktori rizika koji ne mogu da se menjaju. Međutim, osobe iz ovih rizičnih grupa bi trebalo da redovnije kontrolišu svoje zdravlje.

- Godine starosti

KVB postaje sve češća pojava u starijem životnom dobu. Kako čovek stari, srce prolazi kroz postepene fiziološke promene, čak i u odsustvu bolesti. Srčani mišić sa starenjem ne može u potpunosti da se opusti između dve kontrakcije što ima za rezultat da komore postaju krute i rade manje efikasno. Ove fiziološke promene nastale sa procesom starenja mogu da doprinesu dodatnim komplikacijama i problemima pri lečenju KVB.

- Pol

Muškarci imaju veći rizik za pojavu bolesti srca od žena u premenopauzi. Kada žene uđu u menopauzu, rizik za pojavu KVB se izjednačava sa miškarcima. Rizik za nastanak moždanog udara je isti kod žena i muškaraca.

- Bolesti u porodici

Porodična istorija kardiovaskularnih oboljenja ukazuje na povećani rizik kod potomaka. Ako je prvostepeni krvni srodnik imao koronarnu bolest srca ili moždani udar pre 55. godine života (rođak muškog pola) ili 65. godine života (rođak ženskog pola), rizik je veći.

Svetska federacija za srce

Svetska federacija za srce vodi globalnu borbu protiv srčanih bolesti i moždanog udara, sa fokusom na zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje preko ujedinjene zajednice koja broji više od 200 članica i okuplja medicinske organizacije i fondacije za srce iz više od 100 zemalja. Svetska federacija za srce usmerava napore za ostvarenje cilja Svetske zdravstvene organizacije da se za 25% smanje prevremeni smrtni ishodi od bolesti srca i krvnih sudova do 2025. godine. Zajedničkim naporima možemo pomoći ljudima širom sveta da vode bolji i zdraviji život sa zdravim srcem.

Donosioci odluka moraju da ulažu u nadzor i monitoring KVB, da implementiraju intervencije na nivou čitavog stanovništva kako bi smanjili KVB, uključujući:
• Usvajanje sveobuhvatne politike kontrole duvana;
• Uvođenje poreza na hranu koja sadrži trans-masti u cilju smanjenja potrošnje
namirnica bogatih mastima, šećerima i solju;
• Izgradnju pešačkih i biciklističkih staza u cilju povećanja fizičke aktivnosti;
• Izradu startegije za smanjenje zloupotrebe alkohola;
• Obezbeđivanje zdravih školskih obroka za decu.

Pridružite se!

Svetski dan srca obeležava se 29. septembra 2021. godine. I ove godine Svetski dan srca ima za cilj da istakne važnost globalnog pokreta u prevenciji bolesti srca i krvnih sudova. Članovi i partneri Svetske federacije za srce organizovaće brojne aktivnosti članova i partnera, kao što su predavanja, tribine, javne manifestacije, koncerti, sportski događaji.

U Republici Srbiji, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom instituta/zavoda za javno zdravlje obeležiće 29. septembar – Svetski dan srca organizovanjem različitih edukativno-promotivnih aktivnosti sa ciljem promocije značaja očuvanja zdravlja srca i krvnih sudova, uz poštovanje svih preventivnih mera koje se odnose na sprečavanje širenja zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2.

SAVETI da sačuvate svoje srce

Budite mudri u izboru hrane i pića

Smanjite slatke napitke i voćne sokove - izaberite vodu ili nezaslađene sokove.

Zamenite slatkiše i slatke poslastice svežim voćem kao zdravom alternativom.

Pojedite 5 porcija voća i povrća (otprilike po nekoliko) dnevno - mogu biti sveže, smrznute, konzervirane ili sušene.

Konzumirajte određenu količinu alkohola u skladu sa preporučenim smernicama.

Ograničite prerađenu i prženu hranu, koja često sadrži velike količine soli, šećera i zasićenih i trans - masti.

Pravite kod kuće zdrave obroke.

Budite fizički aktivni

Budite fizički aktivni najmanje 30 minuta svakodnevno sedam dana u nedelji.

Prošetajte do posla ili prodavnice.

Koristite stepenice umesto lifta.

Uključite se u neki sport ili ples.

Bavite se fizičkom aktivnošću na poslu (pauzu iskoristite za lagane vežbe istezanja ili kratku šetnju).

Ako putujete autobusom, siđite dve stanice ranije.

Na posao idite biciklom, ako je to moguće.

Bavite se fizičkom aktivnošću dok gledate televiziju (čučnjevi, vožnja sobnog bicikla, vežbanje na steperu).

Što više slobodnog vremena provodite u prirodi, fizički aktivno (šetnja, rad u bašti, vožnja bicikla ili rolera)

Recite ne pušenju

To je najbolja stvar koju možete da uradite za poboljšanje zdravlja vašeg srca.

U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od koronarne bolesti srca se značajno smanjuje.

Posle 15 godina nakon prestanka pušenja,rizik od KVB vraća se na rizik nepušača.

Prestankom pušenja, poboljšaćete svoje zdravlje i zdravlje vaših najbližih.

Ako imate problema sa prestankom pušenja, potražite stručni savet.

Više informacija na:

https://world-heart-federation.org/world-heart-day/about-whd/world-heart-day-2021/

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima) 
Objavljeno u Zdravstvo
Strana 1 od 5

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…