Prikazivanje članaka po tagu Svetska zdravstvena organizacija

* Na adresu naše redakcije, dobili smo novi stručni članak povodom najaktuelnijih detalja u vezi sa Covid-19, čiji je autor svetski priznati profesor dr Rajko Igić a porsedstvom i zahvaljujući našoj uvaženoj saradnici dr Liljani Sokolovoj, koja nam je u uvodu napisala:
 
Poštovana redakcijo,
šaljem Vam tekst o korona virusu i kolektivnom imunitetu, akademika Prof dr Rajka Igića, koji je napisao na poziv Srpskog Lekarskog Društva. U tekstu se govori i o vakcini i pušenju u doba korone i biće objavljen u Zborniku radova o COVIDu-19 i korona virusu Akademije medicinskih nauka, sa ciljem da se na taj način doprinese polju poznavanja ove nove bolesti.
Vredelo bi širiti saznanje o štetnom uticaju pušenja duvana na kovid-19 jer će se tako istovremeno postići dva cilja: neki će pušači prekinuti pušenje, a smanjiće se i broj osoba koji počinju da puše. Epidemija korona će još podugo trajati, zato imamo vremena da intenziviramo antipušačku kampanju. O tome treba što češće obaveštavati (podsećati) javnost. Ovo je posebno zanimljivo s obzirom na neke informacije ovih dana, da pušači manje oboljevaju od COVIDa.
S obzirom da me je prof Igić zamolio da vam pošaljem tekst, srdačno vam se zahvaljujem uz puno sreće u daljem radu i našoj saradnji,
Srdačno,
Prim. mr dr med Liljana Sokolova
 
~ . ~

Rajko Igić (*), Univerzitet u Banjaluci, Medicinski fakultet, Zavod za farmakologiju i kliničku farmakologiju, 78000 Banjaluka, Republika srpska, Bosna i Hercegovina, Medicinski centar, 25000 Sombor, Srbija

Za pandemiju teškog repiratornog sindroma (kovid-19) odgovoran je koronavirus 2 (SARS-CoV-2). (**)

Taj virus je srodan koronavirusu SARS-CoV, uzročniku SARS epidemije između 2002. i 2004. godine. SARS-CoV-2 je krajem 2019. godine najpre izazvao epidemiju kovid-19 u Kini, a u martu ove godine proglašena je pandemija. Pošto pouzdanog leka za kovid-19 nema, ostalo je da se stvori kolektivni imunitet koji će eliminisati ovu zarazu. Stečenim imunitetom kod većeg dela populacuje će biti sprečeno širenje virusa. Kolektivni imunitet se stiče na dva načina, prirodnim širenjem infekcije ili vakcinisanjem. Eradikacija virusa prirodnim širenjem infekcije da se stekne kolektivni imunitet za koronavirus, je dugotrajan, a neprihvatljiv postupak jer bi veliki procenat obolelih, možda pratili milioni umrlih stanovnika sveta. Zato istraživači ubrzano rade na pronalaženju vakcine. Danas postoji više od 180 kandidata za razvoj vakcine protiv SARS-CoV-2 i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) prati njihov razvoj. Dok se čeka na pronalazak vakcine i planira vakcinisanje većeg dela globalne populacije, suzbijanje širenja zaraze realizuje se oprobanim epidemiološkim postupcima, npr. nošenje maski, često pranje ruku, poštovanje međusobne udaljenosti, zabrana masovnog okupljanja, izolacija i karantin. Osim toga, pušačima se preporučuje da smanje ili prekinu pušenje, u cilju da kod njih bolest bude lakša.

Navedene medicinske mere, koje se uglavnom sprovode pod državnom kontrolom, trajaće sve dok se ne pronađe vakcina protiv SARS-CoV-2 i sprovede masovno vakcinisanje, tj. dok se ne postigne neophodan nivo kolektivnog imuniteta. Na osnovu sadašnjih podataka o ispitivanju brojnih kandidata za vakcinu, veliki su izgledi da će do pronalaska vakcine doći kroz nekoliko meseci ili za kraće od godine dana. Zatim će uslediti proces vakcinisanja velikog dela populacije - da bi uspelo da se dođe do eradikacije SARS-CoV-2.

(*) E-adresa: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

(**) SARS-CoV-2 je RNK tip virusa čiju građu,pored ribonukleinske kiseline, čine četiri strukturna proteina. Angiotenzin konvertirajući enzim 2 (ACE2), koji se mahom nalazi na epitelijalnim sekretornim ćelijama bronha, receptor je za koronaviruse (SARS-CoV i SARS-CoV-2)koji izazivaju akutne respiratornesindrome.Tako ovi virusi ulaze u ćelije organizma i u njima se multipliciraju.Humoralni imuni odgovor, nakon nekoliko dana posle infekcije,dovodi do stvaranja antitela (IgM, IgA, IgG)koja se vezuju za površinske glikoproteine virusa i sprečavaju infekciju ćelija i tkiva na kojima se nalazi ACE2.

........................

* U ovom članku najpre se ukratko razmatra kako se stiče kolektivni imunitet i dokle se stiglo s pronalaženjem vakcine za SARS-CoV-2, a potom se iznose podaci o pušenju duvana i kovidu-19:

Kolektivni imunitet

Kolektivni imunitet (engl. herd immunity,indirect protection, community immunity, community protection) protiv virusne infekcije postiže se kada u populaciji postoji dovoljno velik procenat imunih pojedinaca.(1)  U tom momentu inficirani pojedinci ne šire bolest jer nepostojidovoljan broj osetljivih pojedinaca ilanac transmisije se prekida. Kolektivni imunitet se stiče na dva načina, putem prirodne infekcije i vakcinisanjem. Visina kolektivnog imuniteta, tj. prag kada se lanac transmisije virusa prekida, izražava se odnosom imunih i osetljivih osoba. U slučajuSARS-CoV-2, neophodno je da broj imunih osoba bude između 50% i 67% kako bi se postigla dovoljna visina kolektivnog imuniteta. Kritičan faktor za prag kolektivnog imuniteta za bilo koje virusno oboljenje je trajanje imune memorije. Tako u slučaju malih boginja, varičele i rubeole, imunitet se dugotrajno održava – bilo da je stečen infekcijom ili vakcinisanjem. Za sada postoji malo podataka o reinfekciji SARS-CoV-2, ali se na osnovu saznanja o trajanju zaštitnog imuniteta kod blažih sezonskih infekcija drugim korona virusima– HCoV-NL63, HCoV-229E, HCoV-OC43 i HCoV-HKU1 – pretpostavlja da je stvoren imunitet za SARS-CoV-2 relativno kratkotrajan.[2] Otuda je potrebno da su vakcine ne samo efektivne, nego će program vakcinisanja možda zahtevati davanje dve doze u određenom razmaku, a nekada i treće (buster) doze da se obezbedi dugotrajnija zaštita.

Interesantna je procena Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za SAD. Ako bi se čekalo da 60% stanovnikastekne imunitet,trebalo bi da kovid-19 preboli 198 miliona osoba (umrlo bi 0,5% obolelih ilinekoliko stotina hiljada ljudi) od 330 miliona žitelja te zemlje. Do danas je oko 10% Amerikanaca zaraženo i ako imunitet traje 2 do 3 godine (ta dužina nije ustanovljena), kolektivni imunitet za SARS-CoV-2 se verovatno ne bi postigao.Efektivna vakcina i propisna vakcinacija bi pomogli da se postigne kolektivni imunitet. Ni u Srbiji stvaranje kolektivnog imuniteta prirodnim širenjem infekcije ne bi bilo bolje; zato se čeka vakcina i planira vakcinisanje stanovništva.

Kandidati za SARS-CoV-2 vakcinu

Zaranije poznate korona virusne infekcije nisu proizvedene vakcine. Za SARS-CoV, MERS-CoV načinjeni prvi koraci, a do prekida je došlo zbog eradiciranja virusa ili zbog dugotrajnog tradicionlanog postupka (obično je potrebno skoro 15 godina). Za druge koronaviruse, koji izazivaju relativno blage bolesti, proizvodnja vakcine i nije potrebna. Međutim, za pandemiju izazvanu SARS-CoV-2 virusom neophodan je mnogo brži razvoj vakcine. I ne samo to, davanje dve ili tri doze vakcine zahtevaće da se u svetu proizvede oko 16 milijardi doza. Pri tome, može doći do nestašice špriceva, flašica u kojima se doprema vakcina, a neće biti laka ni organizacija globalnog vakcinisanja

WHO saopštava da sumeđu više od 180 kandidata za razvoj vakcine SARS-CoV-2, već 42 kandidataušla u klinička ispitivanja, a deset od njih su u fazi 3 ispitivanja.(3) Neke su vakcine pripremaju ubrzanom tradicionalnommetodom (inaktivirane vakcine,žive atenuirane vakcine), druge su rekombinantne proteinske vakcine ili vektorske vakcine, a ostale su RNK ili DNK vakcine. (4)

Inaktivirane vakcine se zasnivaju na gajenju SARS-CoV-2 u ćelijskim kulturama, a zatim sledi hemijska inaktivacija virusa. Tu tehniku, između ostalih, koriste firme iz Kine, Indije i Kazahstana (Sinovac, Bhart i Research Institute). Pošto se takva vakcina proizvodi od celokupnog virusa, imuni odgovori će se verovatno dešavati na sve proteine virusa. Tri kandidata su iz Kine, a po jedan iz Indije i Kazahstana u fazi 3 kliničkog ispitivanja.Ove vakcine se daju intramuskularno.

Žive atenuirane vakcine se proizvode od genetski oslabljene verzije virusa koji se u vakcinisanom organizmu ne razmnožavaju i ne dovode do bolesti, ali izazivaju imune odgovore koji su slični onim kod prirodne infekcije.Prednost tih vakcina je što se mogu davati intranazalno pa imuni odgovori štite gornje respiratorne puteve. Sigurnost ovih vakcina može biti problem usled varijacija pri modifikaciji virusa. Samo se tri ovakve vakcine ispituju u predkliničkom stadijumu (Codagen u saradnji saSerum Institute of Indija).

U rekombinantnim proteinskim vakcinama se polaziod proizvodnjejednog od virusnih proteina. U tu se svrhu koriste ćelije, sisara, insekata, kvasca ili biljaka.Od ranije postoji iskustvo u proizvodnji rekombinantne proteinske vakcine za grip, ali proizvodnja glavnog koronavirusnog glukoproteina  (‘spike protein’, klinasti protein) je niska što otežava proizvodnju mnogobrojnih doza koje su neophodne dabi se zaustavila pandemija.Ova vakcina se daje parenteralno i ne dovodi do jačeg imuniteta disajne sluznice. Većinavakcina ovog tipa su u predkliničkom razvoju.

Velika grupa vektorskih vakcina koristi druge viruse u koje su ugrađeni geni koji proizvode ‘spike protein’, a u njihovom genomu je izostavljen deo kojim se razmnožavaju uin vivo uslovima. Većinom se u tu svrhu koriste adenovirusni vektori, influenza virusi Sendai virus. U Rusiji su razvijena dva tipa rekombinantnog adenovirusa (tip 26 tip 5) koji sadrže gene za SARS-CoV-2. Vakcine su ispitane u dve otvorene, nerandomizirane studije u koje je uključeno ukupno 76 osoba (faza 1/2); one su bez neželjenih efekata i podstiču humoralni i celularni imunitet, ali se čeka provera efektivnosti u prevenciji kovida-19. (5)Modifikovani virusi se apliciraju intramuskularno, ulaze u telesne ćelije i stvaraju protein na koji nastajeimuni odgovor. Neka su klinička istraživanja u fazi 3(Gamaleya Research Institute), a druga su u fazama 1 i 2.

DNK vakcine se zasnivaju na plazmidima DNK koje lako stvaraju bakterije. U plazmidima se nalaze geni koji su odgovorni za stvaranje proteina površinske ovojnice koji se proizvodi u tkivima vakcinisane osobe. Prednost ove tehnologije je što omogućava veliku proizvodnju stabilnih plazmida DNK. Četiri kandidata DNK vakcine protiv SARS-CoV-2 su u fazama 1/2.

RNK vakcine su slične DNK vakcinama. Genetski material za antigen se koristi umesto antigena jer antigen se proizvodi u ćelijama vakcinisane osobe. Fabrike lekova Fajzer i Moderna ispituju kandidate ovog tipa vakcine u fazi 3 kliničkih studija, a nekoliko firmi vrši ispitivanja u fazi 1/2. Vakcine se apliciraju parenteralno i verovatno ne dovode do jačeg imuniteta u sluznici disajnih organa.

Faza 3 kliničkog ispitivanja (trenutno postoji deset SARS-CoV-2 kandidata) treba da pokaže da je vakcina efektivna i sigurna na velikom uzorku ispitanika. (4, 6) Svi ovi kandidati za vakcine, daju se intramuskularno i takva aplikacija dovodi do snažne IgG produkcije kojom se štite donji delovi respirtornog trakta. Međutim, produkcija IgA dovodi do zaštite gornjeg dela respiratornog trakta, poput one kod prirodne infekcije. U gronjem delu respiratornog trakta,jedino se nađe nizak nivo IgG kada je u serumu visok titar tog imunoglobulina. Odsustvo IgA ukazuje da imunizacija koja proizvodi IgG ne vodi ‘sterilizaciji’ gornjeg pespiratornog trakta i tako se ne sprečava širenje virusne infekcije.Očiglednu prednost imaju vakcine koje se mogu davati intranazalno, poput živih atenuiranih vakcina ili virusnih vektora koji se apliciraju intranazalno. Nažalost, ni jedna takva vakcina još nije dospela u fazu kliničkog ispitivanja.

Imunitet kod osoba prirodno zaraženih SARS-CoV-2 se stvara i postepeno opada; verovatno u okviru dužine “normalnog” imunog odgovora, ali još nije poznato kakav je imuni odgovor kod vakcinisanih osoba.  Na osnovu istraživanja kandidata za vakcinu u fazi 2 (Sinovac iPfizer), zaključeno je da starije osobe slabije odgovaraju na vakcinu od mlađih osoba. Pošto deca obično jače reaguju na vakcinu od odraslih, verovatno će im se davati manje doze. Prioritet za vakinisanje će dobiti rizične grupe, uključujući zdravstvene radnike, a distribucija vakcina u svetu će zahtevati posebnu pažnju.  

Pušenje duvana i kovid-19

Naučna debata o uticaju pušenja na SARS-CoV-2 otpočela je nakon nalaza da bi pušenje moglo biti zaštitnik od kovida 19 jer je nađeno da među obolelim koji su smešteni u bolnice bilo manje pušača od nepušača. (7) Međutim, na osnovu brojnih istraživanja,koja su sprovedena u Kini, Koreji i SAD, pokazano je da pušenje duvana dovodi do težeg oblika kovida-19. (8)Zato su usledile preporuke da se u doba pandemije smanji pušenje i da se pojača uticaj na pušače da prekinu pušenje. (9, 10) Da bi se to ostvarilo, neophodno je da stručni timovi, lekari icelokupno medicinsko osoblje iznosi u javnost da pušenje duvana može pogoršati kovid-19.Tako će se preventivno uticati na osobe koje ne počnu pušiti, a na pušače da zauvek ostave pušenje. Nedavno sprovedeno istraživanje u Iranu, epicentru kovida-19 na Srednjem Istoku i zemlji s visokom prevalencijom pušača, ustanovilo je da je preko 50 odsto bivših pušača prestalo pušiti zbog kovida-19i da planiraju da nastave apstinenciju kada u toj zemlji prođe epidemija. (11)

Poznato je da pušenje duvana oštećuje imuni sistem i plućna tkiva. To ima za posledicu da su hronični pušači osetljiviji na respiratorne i druge infekcije. Tako pušači imaju dvostruko veću šansu da obole od gripe. Uz to, simptomi gripe su teži kod teških pušača nego kod nepušača. Pušenje duvana je važan faktor rizika za pojavu karcinoma pluća i hroničnu opstruktivnu bolest.Epidemija korona virusnog oboljenja iz 2012. godine (MERS-CoV) izazvala je veći mortalitet kod pušača nego nepušča. (12)

Osim uticaja pušenja duvana na širenje i težinu kovida-19, vredi istaći da duvanski dim stimuliše jetrene enzime, citohrom P450 (CYP)1A2 i CYP2B6. (13) To su enzimi koji metabolišu različite lekove, npr. hlorokin,hidrohlorokin, amitriptilin, klozapin, haloperidol, imipramin, olanzepin, ondasetron, propranolol, teofilin, varfarin i kofein. Zato se kod pušača (najviše kod onih koji puše 7-12 cigareta dnevno) smanjuje nivo leka u krvi i zato im se daju veće doze leka da se postigne zadovoljavajući efekat. Međutim, kada pušač ode u bolnicu u kojoj je zabranjeno pušenje, on naglo postaje nepušač i ako nastavi s uzimanjem ranije veće doze odgovarajućeg leka, kod njega za oko nedelju dana nivo CYP1A2 opadne i aktivnost odgovara onoj kod nepušača. Ranije povećana doza(za oko 50%) sada je previsoka i moguće je da dođe do neželjenog efekta leka. Opisano je, na primer, da se nivo klozepina u plazmi pušača koji naglo prestaje da puši, u proseku povećava za 72%. Kod takvih pacijenata je opisana pojava konfuzije, tonično-kloničnih grčeva, stupora i kome, a nekada se javlja i aspiraciona pneumonija. Pošto CYP1A2 ubrzava metabolizam kofeina, pušačima je neophodno četiri puta više kofeina u odnosu na nepušače da im nivo kofeina u plazmi bude podjednak. Pušenje dovodi do indukcije CYP2B6 enzima, a njegovi supstrati su bupropion, klopidogrel, efavirenz i nevirapin. Farmakokinetske interakcije lekova i pušenja, izazivaju hemijski sastojci u dimu cigarete (ima ih više od stotine), a farmakodinamske interakcije nastaju usled nikotina. Tako nikotin, usled aktiviranja centralnog nervnog sistema, smanjuje sedaciju kod pušača koji uzimaju benzodijazepine. Ukoliko pacijent naglo prekine s pušenjem, a uzima benzodijazepine, postoji rizik od pojave depresije. Pušenje povećava  neželjene efekte oralnih kontraceptiva (tromboemolizam, infarkt miokarda, šlog), a efikasnost inhalacionih kortikosteroida se smanjuje, osobito kod astmatičara, ako bi pušili.

U doba izolacije i socijalnog udaljavanja zbog koronavirusa, mnogi pušači puše veći broj cigareta, a neki bivši pušači se ponovo propuše. Zato krizni štabovi, ostali timovi koji vode borbu protiv pandemije kovida-19 i celokupno medicinsko osoblje treba da intenzivnom intervencijom motivišu pušače dazauvek prestanu pušiti. Da se olakša odvikavanje pušenja ili umanji želja bivšeg pušača da ponovo puši, osoba može privremeno koristiti farmaceutske pripravke nikotina, bupropion (Zyban) i vareniklin koji smanjuju nikotinsku zavisnost i pomažu kod apstinencijalne krize. 

Reference

  1. Omer SB, Yildirim I, Forman HP. Herd immunity and implications for SARS-CoV-2 control. JAMA. Published online October 19, 2020. doi:10.1001/jama.2020.20892

 

  1. Edridge, A.W.D., Kaczorowska, J., Hoste, A.C.R. et al. Seasonal coronavirus protective immunity is short-lasting. Nat Med (2020). https://doi.org/10.1038/s41591-020-1083-1.

 

  1. Draft landscape of COVID-19 candidate vaccines. https://www.who.int/publication+m+itern+draft-landscape-of-covid-19-candidate-vaccines. (Accessed 1 November 2020).

 

  1. Kramer F. SARS-CoV-vaccines in development. Nature 2020;586(7830):516-527.

 doi: 10.1038/s41586-020-2798-3.

 

  1. Logunov DY, Dolzhikova I, Zubkova O, et al. Safety and immunogenicity of an rAd26 and rAd5 vector-based heterologous prime-boost COVID-19 vaccine in two formulations: two open, non-randomised phase ½ studies from Russia. Lancet 2020;396:887-97.

 

  1. Poland GA, Osyannikova GI, Keennedy RB. SARS-CoV immunity: Review and applications to phase 3 vaccine candidates. Lancet 2020 Oct 13:S0140-6736(20)32137-1. doi: 10.1016/S0140-6736(20)32137-1. 

 

  1. Forsalinos K, Barbouni A, Niaura R. Systematic review of the prevalence of current smoking among hospitalized COVID-19 patients in China: could nicotine be a therapeutic option? Reply.Intern Emerg Med 2020:1-2. doi: 10.1007/s11739-020-02457-2.

 

  1. Patanavanich R, Glantz SA.Smoking is associated with COVID-19 progression: a meta-analysis. Nicotine Tob Res 2020;22:1653-1656. doi: 10.1093/ntr/ntaa082.

 

  1. WHO. Smoking and COVID-19. Scientific Brief, 2020.

 

  1. Igić R. Smoking and COVID-19. Vojnosanit Pregl 2020;77:461-2.

 

  1. Kalan ME, Ghobadi H, Taleb ZB et al. COVID-19 and beliefs about tobacco use: an online cross-sectional study in Iran. Environ Sci Pollut Res.https://www.doi.org/10.1007/s11356-020-11038-x.

 

  1. Park JE, Jung S, Kim A. MERS transmission and risk factors: a systematic review. BMC Public Health 2018;18:574.doi: 10.1186/s12889-018-5484-8.

 

  1. Igić R. Osnovi gerijatrije. Banjaluka, Medicinski fakultet, 2020.

~ . ~

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Zdravstvo

* Svake godine 31. maja Svetska zdravstvena organizacija  i njeni partneri obeležavaju Svetski dan bez duvana, ističu zdravstvene i druge rizike koji se povezuju sa upotrebom duvana i zalažu se za delotvorne politike kojima se smanjuje upotreba duvana

Svetski dan bez duvana 2020. godine obeležava se pod sloganom „Zaštita mladih od manipulacija duvanske industrije i sprečavanje upotrebe duvana i nikotina među mladima”.

Svetska zdravstvena organizacija je ove godine pokrenula globalnu kampanju povodom obeležavanja Svetskog dana bez duvana sa cilјem osnaživanja mladih i uklјučivanja u borbu protiv taktika duvanskih i drugih industrija koje imaju za cilј privlačenje novih generacija korisnika duvana i nikotina.   

Cilјevi ove globalne kampanje su:

* Razotkrivanje mitova i marketinških i drugih taktika usmerenih na mlade, uklјučujući uvođenje novih proizvoda atraktivnih karakteristika kao što su razne arome;
* Edukovanje mladih o taktikama i načinima duvanske i povezanih industrija za privlačenje sadašnjih i budućih generacija da koriste duvan i nikotinske proizvode;
* Osnaživanje „influensera” tj. uticajnih pojedinaca na različitim mestima uklјučujući društvene mreže, kako bi oni doprineli zaštiti mladih i podstakli ih da se uklјuče u razotkrivanje i borbu protiv taktika najvećih duvanskih industrija.

Taktike za privlačenje novih korisnika duvanskih i nikotinskih proizvoda:

* Upotreba ukusa koji su privlačni mladima u duvanskim i nikotinskim proizvodima, poput ukusa trešanja, žvakaćih guma i bombona, što doprinosi potcenjivanju zdravstvenih rizika povezanih sa upotrebom ovih proizvoda i podstiče mlade da počnu da ih koriste;

* Atraktivni i moderno dizajnirani proizvodi (npr. proizvodi u obliku USB-a ili slatkiša);
* Promocija proizvoda ukazivanjem na njihovu manju štetnost u poređenju sa konvencionalnim cigaretama, u odsustvu objektivnih naučnih dokaza koji potvrđuju ove tvrdnje;

* Sponzorstva slavnih i uticajnih ličnosti i brendiranje sponzorisanih događaja i takmičenja na kojima se promovišu duvanski i nikotinski proizvodi;

* Marketing na prodajnim mestima uklјučujući postavlјanje duvanskih/nikotinskih proizvoda na mesta vidlјiva deci, a u blizini slatkiša, grickalica ili gaziranih pića, kao i davanjem premija prodavcima kako bi se osiguralo da se njihovi proizvodi prikazuju na način da ih uoči što više mladih osoba;

* Prodaja cigareta na komad i drugih duvanskih i nikotinskih proizvoda (na primer u blizini škola), što čini da duvanski i nikotinski proizvodi budu dostupniji i pristupačniji školskoj deci;

* Indirektni marketing duvanskih proizvoda u filmovima, TV emisijama i onlajn-striming sadržajima;

* Automati za prodaju duvana na mestima koja posećuju mladi, sa atraktivnim reklamama, čime se u mnogim zemlјama zaobilaze propisi kojima se reguliše reklamiranje i prodaja duvanskih proizvoda maloletnim licima;

* Pokretanje sudskih sporova namenjenih slablјenju mera kontrole duvana, uklјučujući slikovna upozorenja na paklicama cigareta, izlaganje proizvoda na mestima prodaje i ograničavanje dostupnosti duvanskih i nikotinskih proizvoda deci (na primer zabrana prodaje i reklamiranja duvanskih proizvoda u blizini škola).

Više o kampanji Svetske zdravstvene organizacije na:

https://www.who.int/news-room/campaigns/world-no-tobacco-day/world-no-tobacco-day-2020

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

Objavljeno u Prva vest

* Svetska zdravstvena organizacija sa Međunarodnim udruženjem za borbu protiv raka svakog 4. februara obeležava Svetski dan borbe protiv raka. Međunarodno udruženje za borbu protiv raka počelo je 2019. godine trogodišnju kampanju pod sloganom „Ja sam, ja hoću” kojom se podseća da pojedinac i zajednica mogu da doprinesu smanjenju globalnog opterećenja malignim bolestima

Prema poslednjim procenama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo na 18,1 miliona ljudi i registrovano je 9,6 miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u 2018. godini. Tokom života, jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena će oboleti od raka, a jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena će umreti od nekog oblika maligne bolesti.

Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su najznačajniji, ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem. Primer su zemlje ubrzanog ekonomskog razvoja gde su u prošlosti najučestaliji bili maligni tumori koji su posledica infekcije. Sada se u ovim zemljama češće javljaju oni tipovi malignih bolesti koji se dovode u vezu sa stilom života i koji su učestaliji u industrijski razvijenim zemljama. Uprkos toj činjenici  i dalje  hronične infekcije učestvuju u nastanku malignih tumora sa 15-20%, odnosno 16%. Procenat je manji od 5% u razvijenim zemljama i prelazi 50% u subsaharskoj Africi (npr. infekcija HPV-om i visoka stopa obolevanja od raka grlića materice). Preventivni programi u razvijenim zemljama doveli do značajnog smanjenja stopa obolevanja od nekih lokalizacija raka, kao što su rak pluća (primer, kod muškaraca u Severnoj Evropi i Severnoj Americi) i rak grlića materice, ali novi podaci pokazuju da se i dalje većina zemalja još suočava sa povećanjem apsolutnog broja slučajeva malignih bolesti koji se kasno dijagnostikuju i zahtevaju dugotrajno lečenje i negu.

Globalno opterećenje rakom u svetu

Prema procenama u 2018. godini gotovo polovina novih slučajeva malignih bolesti i više od polovine smrtnih slučajeva od raka u svetu se registrovalo u Aziji, delom je to posledica i činjenice da na ovom kontinentu živi skoro 60% svetske populacije. U Evropi, koja čini samo 9,0% svetske populacije, registrovano je 23,4% novih slučajeva raka i 20,3% smrtnih slučajeva od malignih bolesti. Za razliku od Evrope u Americi, koja čini 13,3% svetske populacije, registrovano je 21,0% novoobolelih i 14,4% umrlih od raka. Za razliku od drugih kontinenata veći procenat smrtnih slučajeva od raka u odnosu na procenat novootkrivenih slučajeva je registrovan u Aziji (57,3%; 48,4%) i Africi (7,3%; 5,8%,) što se može se dovesti u vezu sa većim učešćem određenim lokalizacijama raka koje imaju lošiju prognozu, slabo preživljavanje i u mnogim zemljama u Aziji i Africi postoji ograničeni pristup zdravstvenoj zaštiti i pravovremenoj dijagnostici i lečenju.

Vodeće lokalizacije raka u svetu

Rak pluća, rak dojke i rak debelog creva su vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju. Ove tri vrste raka čine zajedno jednu trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka u svetu.

Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak kod muškaraca i čini 14,5 % svih novih slučajeva raka i 22% svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca. Potom slede karcinom prostate (13,5%) i kolorektalni karcinom (10,9%). Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni tumor kod žena (čini 24,2% svih novootkrivenih slučajeva raka ) i vodeći uzrok smrti od raka kod žena (15%), a slede ga rak pluća (13,8%) i rak debelog creva (9,5%).

Opterećenje rakom u Srbiji

U Srbiji je tokom 2016. godine od svih malignih tumora obolelo 40. 241 osoba ( 21.126 muškaraca i 19.115 žena). Iste godine od raka je umrlo 21.526 osoba oba pola, 12.253 muškaraca i 9.273 žene. Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju. Muškarci u našoj sredini najviše su obolevali od raka pluća, kolona i rektuma i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na dojci, kolonu i rektumu, plućima i grliću materice.

Maligni tumori pluća i bronha vodeća su vodeća lokalizacija i u obolevanju i u umiranju među muškarcima, odnosno drugi su po učestalosti uzrok obolevanja i  umiranja među ženama sa dijagnozom raka. Tokom 2016. godine u Srbiji od raka bronha i pluća obolelo je 6.546 osoba (4.519 muškaraca i 2.027 žena) i umrlo je 5.335 osoba oba pola (3.848 muškaraca i 1.507 žena).

Rak dojke najčešći je maligni tumor u obolevanju i umiranju kod žena. U Srbiji je 2016. godine od malignih tumora dojke obolelo je 4.395 i umrlo 1.713 žena.

Maligni tumori debelog creva i rektuma u našoj zemlji druga su po učestalosti lokalizacija raka u obolevanju i umiranju kod muškaraca, odnosno treći po učestalosti u obolevanju i u umiranju od malignih tumora kod žena. Od malignih tumora debelog creva i rektuma obolele su 4.373osobe (2.733 muškarca i 1.640 žena) i umrlo je 2.587 osoba oba pola (1.600 muškaraca i 987 žena).

Rak grlića materice je tokom 2016. godine bio četvrti po učestalosti maligni tumor u obolevanju i šesti po učestalosti u umiranju među našim ženama. Dijagnoza raka grlića materice je postavljena iste godine kod 1.239 žena, dok je 453 žene umrlo od ove vrste malignog tumora.

Treći po učestalosti maligni proces među našim muškarcima lokalizovan je na prostati. Tokom 2016. godine od raka prostate novoobolelo je 2.214 muškaraca i umro je 981 muškarac.

Srbija se prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka svrstava među 40 zemalja Evrope u grupu zemalja sa srednjim rizikom obolevanja (nalazi se na 12. mestu) i visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi (na drugom mestu odmah posle Mađarske). Procenjene stope obolevanja od svih malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena.

Muškarci u Srbiji su u srednjem riziku obolevanja od svih malignih tumora, u odnosu na muškarce u zemljama Istočne i Zapadne Evrope, kao i u odnosu na muškarce u Sloveniji i Hrvatskoj. Za razliku od muškaraca, žene u Srbiji su u višem riziku obolevanja od svih malignih tumora, odmah posle žena u Zapadnoj i Severnoj Evropi. Takođe, procenjena stopa obolevanja kod žena u Srbiji, je viša u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana. Razlog ovome mogu biti više stope obolevanja od raka grlića materice i malignih tumora bronha i pluća u odnosu na prosečne procenjene stope obolevanja od ovih oblika raka u Evropi.

Za razliku procenjenih stopa obolevanja, Srbija je, odmah posle Mađarske zemlja u kojoj su registrovane stope umiranja od svih malignih tumora kod oba pola među najvišim u Evropi. Procenjene stope umiranja od svih malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena. Žene u Srbiji su odmah posle žena u Mađarskoj u visokom riziku umiranja od svih malignih tumora, osim kože. Razlog ovome je činjenica da su stope umiranja od raka grlića materice i raka dojke kod žena u Srbiji među najvišima u odnosu na prosečne procenjene stope umiranja od ovih oblika raka u drugim zemljama Evrope.

Prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup u kontroli malignih bolesti, jer na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka moguće je uticati, menjati ih ili ih potpuno eliminisati. Čak 40% malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama: prestankom pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.

Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem, adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.

U Srbiji su doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji će u narednom periodu značajno smanjiti obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ sa mrežom instituta i zavoda za javno zdravlje planira promotivno edukativne aktivnosti usmerene ka informisanju stanovništva o prepoznavanju ranih simptoma i znaka malignih bolesti i njihovom osnaživanju da preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlje i da se na vreme jave lekaru radi kontrole zdravlja, rane dijagnostike i pravovremenog lečenja. Takođe je veoma važno boriti se protivi mitova, dezinformacija i zabluda u vezi sa malignim bolestima, jer odlaganje i/ili izbegavanje ranog otkrivanja, adekvatnog lečenja i nege, dovodi do lošijeg ishoda po zdravlje. Neophodno je osnažiti čitavu zajednicu, kako bi se kreiralo javno mnjenje protiv diskriminacije ljudi obolelih od malignih bolesti, kako na radnom mestu, tako i u zdravstvenom sistemu, kao i u čitavom društvu.

Izvor: Zavod za javno zdravlje Sombor

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Zdravstvo

* Svакih 40 sекundi јеdnо sаmоubistvо višе

Svеtsкi dаn mеntаlnоg zdrаvljа sе svаке gоdinе оbеlеžаvа 10. окtоbrа nа iniciјаtivu Svеtsке fеdеrаciје zа mеntаlnо zdrаvljе i uz pоdršкu Svеtsке zdrаvstvеnе оrgаnizаciје, а u pаrtnеrstvu sа ministаrstvimа zdrаvljа i оrgаnizаciјаmа civilnоg društvа širоm svеtа. Оvе gоdinе оbеlеžаvаnjе Svеtsкоg dаnа mеntаlnоg zdrаvljа pоsvеćеn је prеvеnciјi sаmоubistvа. 

Svаке gоdinе blizu 800.000 ljudi sеbi оduzmе živоt, dок је brој pокušаја sаmоubistаvа јоš vеći. Svако sаmоubistvо је trаgеdiја која pоgаđа pоrоdicu, а uticај nа zајеdnicu i držаvu imа dugоrоčаn еfекаt. Sаmоubistvа sе dеšаvајu tокоm čitаvоg živоtnоg vека i drugi su vоdеći uzrок smrti mеđu mlаdimа оd 15 dо 29 gоdinа nа glоbаlnоm nivоu.

U toku 2017. godine u Republici Srbiji (bez Kosova i Metohije) registrovano je 1005 smrtnih slučajeva usled samoubistva, sa stopom od 14,3 na 100.000 stanovnika.

Kо је u riziкu?

Iако је pоvеzаnоst izmеđu sаmоubistvа i drugih mеntаlnih pоrеmеćаја (nаrоčitо dеprеsiје i zlоupоtrеbе аlкоhоlа) dокаzаnа u zеmljаmа sа visокim primаnjima, mnоgа sаmоubistvа sе dеšаvајu impulsivnо u кriznim trеnucimа каdа оsоbа niје u stаnju dа sе suоči sа strеsоm којi nоsi živоt, као štо su finаnsiјsкi prоblеmi, prекid еmоtivnе vеzе ili sа hrоničnim bоlоm i bоlеšću.

Sаmоubistvа sе mоgu sprеčiti. Pоstојi niz mеrа које sе mоgu prеduzеti nа nivоu pоpulаciје, grupе i pојеdincа sа ciljеm sprеčаvаnjа sаmоubistvа i pокušаја sаmоubistvа.

Prеvеnciја i коntrоlа uкljučuјu slеdеćе mеrе:

  •  smаnjеnjе pristupа srеdstvimа која sе коristе zа sаmоubistvо (npr. pеsticidimа, vаtrеnоm оružјu, оdrеđеnim lекоvimа),
  •  оdgоvоrnо mеdiјsко izvеštаvаnjе,
  •  implеmеntаciја strаtеšкih dокumеnаtа sа ciljеm smаnjеnjа štеtnе upоtrеbе аlкоhоlа,
  •  rаnа idеntifiкаciја, lеčеnjе i nеgа ljudi sа mеntаlnim pоrеmеćајеm i zlоupоtrеbоm psihоакtivnih supstаnci, simptоmimа hrоničnоg bоlа i sа акutnim еmоciоnаlnim tеgоbаmа,
  •  оbuка nеspеciјаlizоvаnih zdrаvstvеnih rаdniка zа prоcеnu i uprаvljаnjе sаmоubilаčкim pоnаšаnjеm,
  •  trајnа brigа о ljudimа којi su pокušаli sаmоubistvо i pružаnjе pоdršке u zајеdnici.

Rеčеnicе које mоgu pоmоći u rаzgоvоru sа оsоbоm zа којu brinеtе dа rаzmišljа о sаmоubistvu:

  • „Čini mi sе dа si u pоslеdnjе vrеmе tužаn i nеsrеćаn”
  • „Како sе оsеćаš?”
  • „Dа li ti sе nекаdа čini dа ti је tоliко tеšко dа ti niкаd nеćе biti bоljе?”
  • „Dа li rаzmišljаš о smrti?”
  • „Dа li rаzmišljаš о sаmоubistvu?”
  • „Како bi tо urаdiо/lа?”
  • „Каdа si plаnirао/lа dа tо urаdiš?”
  • „Dа li bi žеlео/lа dа ti nеко pоmоgnе dа nаđеš drugi nаčin dа izаđеš iz tе tеšке situаciје?”

Prеvеnciја sаmоubistvа niје nа аdекvаtаn nаčin implеmеntirаnа u јаvnоzdrаvstvеnе pоlitiке, prе svеgа zbоg nеdоstаtка svеsti о sаmоubistvu као glаvnоm јаvnоzdrаvstvеnоm prоblеmu i tаbu tеmi u mnоgim društvimа u којimа sе о sаmоubistvu оtvоrеnо nе rаzgоvаrа. Dо dаnаs је sаmо nекоliко zеmаljа uкljučilо prеvеnciјu sаmоubistаvа mеđu svоје zdrаvstvеnе priоritеtе, а sаmо 38 zеmаljа је priјаvilо dа imа nаciоnаlnu strаtеgiјu sprеčаvаnjа sаmоubistvа.

Pоdizаnjе svеsti zајеdnicе i rаzbiјаnjе tаbuа је vаžnо како bi zеmljе pоstiglе nаprеdак u sprеčаvаnju sаmоubistvа.

Оdgоvоr SZО 

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) prеpоznаje sаmоubistvо као priоritеt u јаvnоm zdrаvlju. Tакоđе imа zа cilj dа pоdstакnе i pоmоgnе zеmljаmа dа rаzviјu ili ојаčајu svеоbuhvаtnе strаtеgiје zа sprеčаvаnjе sаmоubistаvа u multisекtоrsкоm pristupu јаvnоm zdrаvlju.

Sаmоubistvо је јеdаn оd priоritеtnih ciljеvа Акciоnоg prоgrаmа SZО zа mеntаlnо zdrаvljе pокrеnutоg 2008. gоdinе, којi pružа tеhničке smеrnicе zаsnоvаnе nа dокаzimа како bi sе pоbоljšаlо pružаnjе uslugа i nеgе u zеmljаmа zа mеntаlnе, nеurоlоšке i pоrеmеćаје zlоupоtrеbе psihоакtivnih supstаnciја. U Акciоnоm plаnu SZО zа mеntаlnо zdrаvljе 2013–2020, držаvе člаnicе SZО оbаvеzаlе su sе nа pоstizаnjе glоbаlnоg ciljа smаnjеnjа stоpe sаmоubistаvа zа 10% dо 2020. gоdinе.

Оsim tоgа, stоpа smrtnоsti sаmоubistаvа је pокаzаtеlj ciljа 3.4 Ciljеvа оdrživоg rаzvоја којi glаsi dа sе dо 2030. gоdinе smаnji zа јеdnu trеćinu prеvrеmеnа smrtnоst оd nеzаrаznih bоlеsti кrоz prеvеnciјu i lеčеnjе, tе dа sе prоmоvišе mеntаlnо zdrаvljе i dоbrоbit.

Gdе pоtrаžiti pоmоć?

Оbrаtitе sе prvо zа pоmоć svоm izаbrаnоm lекаru.

U svакоm slučајu, rеcitе nекоm iz svоје окоlinе dа imаtе prоblеm.

U Srbiji je dоstupnо bеsplаtnо sаvеtоvаnjе оsоbа u кrizi u vidu tеlеfоnsкоg sаvеtоvаlištа u Nаciоnаlnоm SОS cеntru zа prеvеnciјu sаmоubistvа (u Кlinici zа psihiјаtriјsке bоlеsti „Dr Lаzа Lаzаrеvić”), nа tеlеfоn: 011/7777-000 (svакоg dаnа оd 00 dо 24 čаsа).

Izvor: Zavod za javno zdravlje Sombor

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…