Prikazivanje članaka po tagu Socijalno ekonomski savet

* Danas smo u Boru podržali naše kolege iz povereništva ZiJin Nezavisnost koji su nakon neuspešnih šestomesečnih pregovora oko potpisivanja kolektivnog ugovora najavili početak protesta od ponedeljka 28. juna u 15 časova ispred zgrade direkcije - saopštavaju iz Centrale reprezentativnog srpskog sindikata Ujedinjenih granskih sindikata NEZAVISNOST

Sindikati Ziđina (kineska kompanija koja je 2018. nakon još jedne privatizacije u Srbiji preuzela vlasništvo nad RTB Bor) danas u Beogradu - od ponedeljka protesti.
Sindikalci su inače najavili da će protesti biti dvočasovni i biće održavani posle radnog vremena, jer sindikat ne namerava da remeti proces proizvodnje.
 
Zbog neuspešnih šestomesečnih pregovora sa poslovodstvom kompanije Ziđin Koper Srbija o zaključenju kolektivnog ugovora, sindikati najavljuju svakodnevne proteste od ponedeljka, 28. juna

- Nadamo se da će resorna ministarstva, predsednik Srbije i premijerka kojoj smo se takođe obratili, reagovati i pokušati da učestvuju u razgovorima - naveo je novinarima Časlav Gavrić.

Glavna tačka sporenja u pregovorima koji su trajali punih šest meseci su, kako ističe jesu zarade i njihov način obračuna.

- Poslovodstvo želi da uvede novi način obračuna zarada, koji sindikatima ni danas nije jasan. Smatramo da osnovna zarada treba da bude fiksna, a oni planiraju da kroz radni učinak u toku godine uvećavaju i umanjuju osnovnu zaradu. Mi se držimo našeg Zakona o radu koji kaže da osnovna zarada za isti rad i isti posao mora da bude ista. Polazna osnova za radnike koji rade isti posao u jednakom trajanju mora da bude isti, a poslodavac može dodatno da nagradi one koji to zaslužuju. Ovako, oni planiraju da rad tokom godine boduju, nekom bi davali plus, nekome minus, što znači da bi neko tokom godine dobio umanjenje osnovne zarade, a neko povećanje - pojašnjava Gavrić.

Još bitnije je to što je poslovodstvo izbacilo odredbu o usklađivanju zarade, odnosno povećanju minimalne cene rada koju donosi Socijalno ekonomski savet.

- Sindikati su spremni na pregovore samo o novom kolektivnom ugovoru, a ne o predloženom pravilniku o radu - nedvosmisleno podvlači Čedanka Andrić, izvršna sekretarka UGS Nezavisnost.

U nedavnom saopštenju za medije kompanije "Ziđin", povodom itekako aktuelnog predloga novog kolektivnog ugovora, naglašava se da je on "u skladu sa zakonima Srbije i da će se uvođenjem stimulacija i bonusa stvoriti šansa za zaposlene da svojim zalaganjem poboljšaju materijalni položaj sebe i svoje porodice".

"Ziđin" je podsetio da je prosečna zarada u toj kompaniji 97.824 dinara što je 53,9 odsto više od prosečne plate u Srbiji i da su do sada zaposlili oko 1.500 radnika u Boru i Majdanpeku.

Sindikalci reprezentativne srpske "Nezavisnost" su pak obavestili novinare i da su dobili poziv iz Vlade da u četvrtak (danas, 24. juna) svoje argumente protiv novog kolektivnog ugovora, kako je najavljeno, izlože predstavnicima ambasade NR Kine i nadležnom ministarstvu. (O tome ćemo proveriti kako su ti razgovori na poziv Vlade Srbije protekli)

Gavrić podseća da je Ziđin, kada je ušao u RTB Bor, zatekao kolektivni ugovor kojim je definisano da novi kolektivni ugovor ne sme da bude gori po radnike!

Uprava Ziđina pak kako u njoj navode, danas sa svoje strane medijima, ističe da neće kršiti zakone i da radnici neće imati manju platu po usvajanju novog kolektivnog ugovora. Ipak, za član starog kolektivnog ugovora kojim se predviđa da novi ugovor neće radnicima doneti niža prava, poslovodstvo ističe da je istekao zajedno sa starim kolektivnim ugovorom.

Sada je na snazi Pravilnik o radu (?) i biće poštovan dok god se poslovodstvo i radnici na usaglase i dok god ne bude urađen novi kolektivni ugovor.

Časlav Gavrić međutim konkretizuje još jasnije - precizirajući baš u vom momentu aktuelno stanje jer je upravo juče zvanično istekao kolektivni ugovor, a poslovodstvo je objavilo Pravilnik o radu u kome je uvažio neke zahteve sindikata.

- Ono što nije hteo da uvaži dok su trajali pregovori, sada je ubacio u pravilnik. Znatno je uvećao neka od prava zaposlenih, ali to nije dovoljno. Uvažio je naše zahteve u pogledu godišnjih odmora s obzirom da su ovde veoma teški uslovi za rad pogotovo u podzemnoj eksploataciji, pa na površinskom kopu. Temperature su upozorovajuće po zdravlje a sa radom se ne staje. Poslodavac ni u doba korone ni u jednom trenutku nije imao štetu - Gavrić zaključuje da je osnovni problem način obračuna zarada kojim bi bila smanjena dosadašnja prava radnika.

Sve su to razlozi što će Sindikat NEZAVISNOST u ovoj borskoj kompaniji - Ziđin, koja je preuzela privatizacijom vlasništvo nad nekadašnjim jugoslovenskim i srpskim industrijskim gigantom RTB Bor pre tri godine, od poslednjeg junskog ponedeljka, 28. juna, otpočeti svakodnevne proteste. Sve dotle dok problemi radnika ne budu rešeni! Ponavljamo s početka rubrike, sindikalci "Nezavisnost" su najavili da će protesti biti dvočasovni i održavaće se posle radnog vremena, jer sindikat ne namerava da remeti proces proizvodnje.

- Dodatak: fotografije u slajdu, 1) Veliko interesovanje medija i podrška čelnika Centrale reprezentativnog srpskog sindikata UGS Nezavisnost radnicima Kompanije Ziđin u Boru, 2) Časlav Gavrić, glavni poverenik u Kompaniji, daje izjave za mnogobrojne lokalne, regionalne i medije javnih servisa i sa nacionalnim dozvolama rad

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat

* Ima li socijalnog dijaloga u Srbiji, da li je taj dijalog iskren i efikasan, koliko Socijalno-ekonomski savet učestvuje u kreiranju socijalnih, ekonomskih i drugih javnih politika... samo su neka od pitanja na koja su odgovarali učesnici video konferencije „Dve decenije socijalnog dijaloga u Srbiji“, održanoj u Beogradu, kako je izvestio portal UGS Nezavisnost

Na pitanje o produktivnosti socijalnog dijaloga ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević odgovorila je da sastanci Socijalno-ekonomskog saveta (SES), ključne institucije socijalnog tripartizma sastavljene od predstavnika države, poslodavaca i sindikata nisu uvek prijatni razgovori jer se u njima iznose različita mišljenja, predlozi i komentari.

Povodom primedbi socijalnih partnera, posebno sindikata, da su oni u socijalnom dijalogu sa državom često ignorisani, odnosno da nisu konsultovani o najvažnijim socijalno-ekonomskim pitanjima, ministarka je kazala da lično uvažava predloge predstavnika sindikata i poslodavca, ali i da postoje jasno definisane procedure o načinu usvajanja zakona i drugih propisa.

- Sindikati u Srbiji su duboko potcenjeni, ne radimo ono što je evropska mantra o socijalnom dijalogu - izjavio je predsednik Nezavisnosti Zoran Stojiljković. Pojasnio je da se SES nikada nije bavio temama kao što su demokratske promene, statistika i planiranje privrednog razvoja, pa čak ni budžetom. Kako je Stojiljković rekao, „najsrećniji slučaj je bio kada je neki ministar povodom rebalansa budžeta došao da nam usmeno, neobavezno i ukratko kaže šta misli o tome... Nas su naučili da sindikati treba da se pitaju o zaradama i eventualno o kolektivnom ugovoru, kakva strategija privrednog razvoja”.      

Stojiljković je dodao da u poslednje vreme ima nekih pozitivnih pomeranja u radu SES-a, „sad se sastajemo jednom mesečno, provuče se i neka velika tema“, ali da je „moć inicijative SES-a toliko redukovana kao da smo na sporednom koloseku“.

Govoreći o dometima socijalnog dijaloga predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić je takođe ocenio da ima pozitivnih promena u radu SES-a, ali i da je od suštinskog značaja da sindikati i poslodavci kao socijalni partneri države učestvuju aktivno u kreiranju javnih politika, strategija i zakona. Naglasio je da je osnovni smisao SES-a upravo da konsenzusom sva tri partnera dođe do rešenja koja će preduprediti konfliktne situacije.

Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko podsetio je na razloge uspostavljanja SES-a i ukazao na rastući deo radno angažovanih koji nisu obuhvaćeni socijalnim dijalogom, kao što su radnici po ugovorima na određeno vreme ili samozaposleni, ljudi u nekim fleksibilnim formama povremenog radnog angažovanja ili u radu na daljinu... Naglasio je Arandarenko da je veoma važno naći način kako sve njih uključiti u socijalni dijalog.  

Izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković saglasila se da je socijalni dijalog izuzetno važan, ali i primetila taj dijalog ne uključuje interese svih građana i da je zato neophodno omogućiti širi, društveni dijalog. Kao primer, navela je da SES nije razmatrao Zakon o rodnoj ravnopravnosti, iako je to moralo da bude u njegovoj agendi. Njena primedba je bila i da država nema nameru da u saradni sa socijalnim partnerima, ali i civilnim društvom kreira plan razvoja Republike Srbije koji bi uključivao i soacijalno-ekonomski razvoj.

Video konferenciju su organizovali Sindikat Nezavisnost i Fondacija Centar za demokratiju, uz podršku nemačke Fondacije Fridrih Ebert. Moderator debate bila je novinarka Ljubica Gojgić

Prvi Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije osnovan je 2001. godine sporazumom o uspostavljanju socijalnog dijaloga između Vlade, sindikalnih centrala i Unije poslodavaca Srbije.

Tri godine kasnije donesen je Zakon o Socijalno-ekonomskom savetu kojim je taj tripartitni organ definisan kao nezavisno telo sastavljeno od predstavnika Vlade, reprezentativnih udruženja poslodavaca i reprezentativnih sindikata. Savet ima 18 članova: šest predstavnika Vlade, isti broj predstavnika Unije poslodavaca Srbije i šest predstavnika Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost".

U nadležnosti Socijalno-ekonomskog saveta su kolektivno pregovaranje, uticaj ekonomske politike na socijalni razvoj, zapošljavanje, zarade i cene, konkurenciju i produktivnost, privatizaciju i druga pitanja strukturnog prilagođavanja, kao i zaštita radne i životne sredine, obrazovanje i profesionalna obuka, zdravstvena i socijalna zaštita, demografska kretanja… Takođe, Savet razmatra nacrte zakona i predloge drugih propisa od značaja za ekonomski i socijalni položaj zaposlenih i poslodavaca i o njima daje mišljenje.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Produžena pomoć države malim i srednjim firmama, najviše pogođenim pandemijom koronavirusom, neophodna je da ne bi otpuštale radnike, ocenili su članovi Socijalno-ekonomskog saveta Srbije

Predsedavajući Saveta i predsednik sindikata UGS „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković je posle stote sednice republičkog SES-a rekao da su članovi tog tripartitnog tela razgovarali o Strategiji zapošljavanja za period od 2021-2025. godine. Strategija ustvari kako je podsetio, predviđa podsticaje za zapošljavanje.

Stojiljkovć je naglasio je da je u toku pandemije mali broj ljudi otpušten, a izgubljen je veliki broj radnih sati.

- Sve je više radnika na prinudnim odmorima, ali je pitanje šta će biti kada prinudni odmori isteknu - upozorava Stojiljković. Ocenio je, takođe, da je potrebna analiza koja bi pokazala koji su razlozi smanjenja stope nezaposlenosti u Srbiji, mada je očigledno da je sve malobrojnija generacija radno aktivnih, a sve više ljudi odlazi iz zemlje, dok je sve više slabo plaćenih radnih mesta.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Darija Kisić Tepavčević, je istakla je da je aktivnim merama zapošljavanja postignuto mnogo u prethodnoj godini i da je za ovu i narednu godinu planirano da budžetski podsticaji zapošljavanju budu 5,2 milijarde dinara.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, Nebojša Anatacković, rekao je da je Strategija zapošljavanja dobra, ali je važno da bude i sprovedena, jer je sada u Srbiji teško pronaći radnike nekih zanimanja, poput automehaničara, kako je dao primer. Komentarišući činjenicu da je u januaru otpušteno 20.000 ljudi, on je komentarisao da bi ih bilo i više da su otpušteni zaposleni u javnim preduzećima, koji su višak.

Na pitanje novinara da li je bilo nezakonitosti u niškoj fabrici "Šinvon", gde je više od 200 ljudi otpušteno, ministarka rada je rekla da je inspekcija utvrdila da nije bilo prekršaja, jer radnicima radni odnos nije prekinut SMS-porukom, već su tako obavešteni da dođu po rešenja o prekidu radnog odnosa koji je istekao.

Izvor: Beta

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

Autorski tekstovi: Jelka Jovanović 

* Sa novom minimalnim cenom rada za 2021. godinu od oko 32 hiljade dinara, Srbija nije promenila svoje osrednje žalosno mesto u regionu, a posebno brine činjenica da je sve manja razlika između najniže i prosečne zarade. Ne zbog naglog rasta životnog standarda onih na dnu, već činjenica da je njih mnogo, pošto svaki šesti zaposleni prima minimalnu zaradu, još toliko njih samo desetak procenata više, a čak 60 odsto je ispod prosečne zarade. Nije utešno što je slična statistika u Makedoniji, BiH, Crnoj Gori, Albaniji i na Kosovu, mada nisu svi pokazatelji isti. Izdvajaju se Hrvatska i Slovenija gde minimalac tretiraju kao obavezu koju poslodavci primenjuju retko i kratkoročno, na samo nekoliko procenata zaposlenih, ali koji obezbeđuje prostojan život

Sledeći uputstva nimalo nadležnog u meritumu stvari predsednika Srbije i vladajuće stranke Aleksandra Vučića, Vlada Srbije - kojoj su mandat i ovlašćenja istekla poodavno - mimo volje socijalnih partnera, odlučila je da minimalna cena rada naredne godine bude od 29.428,80 do 33.843,12 dinara, zavisno koliko mesec ima radnih sati, odnosno 6,6 odsto više nego ove. Po satu.

Reprezentativni sindikati i poslodavci nisu uspeli tokom višenedeljnjih razgovora-pregovora da se usaglase, pa pred formalno nadležan Socijalno-ekomonski savet (čiji su članovi) nisu izašli sa kvalifikovanim predlogom. Sindikati su, podsetimo, hteli dvocifreno uvećanje do vrednosti tzv. minimalne (redukovane do praga siromaštva) potrošačke korpe, oko 37.5000 dinara, a poslodavci da se stavi moratorijum na tu obavezu i zadrži postojećih tridesetak hiljada dinara.

PRESEČENO: Premda, u konstelaciji akutne ekonomske krize izavane koronavirusom, ali i realnih ekonomskih parametara ni 30, ni 32, a ni 37 hiljada dinara ne garantuju ono što se zove iole dostojanstvenim životom, s jedne strane, a s druge bitno ugrožavaju opstanak mnogih malih firmi.

Privremeno kao trajno

Vlada je, malo po babu, malo po stričevima, iako bez mandata, “presekla” da ne bude ni nula (do četiri odsto) ni 12 odsto (do 15 procenata), već oko 6,6. Uz navodno popuštanje poslodavcima povećanjem za oko dve hiljade dinara neoporezovanog dela zarade, čime se donekle amortizuje trošak istog tolikog povećanja minimalca. Pri čemu je, zapravo, tzv. država najviše sebi učinila uslugu i snizila izdatke za poreze pošto je sama najveći poslodovac formalno oko 350.000 zaposlenih koji su na najnižoj ceni rada. Treba li naglasiti godinama, iako bi ta mera zakonski trebalo da bude privremena i povremena, dok se ne prevaziđe akutna kriza u poslovanju.

Izgledi da se taj fundus bedno plaćene radne snage promeni su dvojaki; sa istekom obaveze poslodavaca koji su prihvatili državnu pomoć u minimalcima tokom trajanja koronavirusa (tri meseca neto po radniku, plus dva po 18.000 neto) da ne otpuštaju zaposlene - može ih biti nešto manje. Pritom, ako reše da zadrže zaposlene mnogi poslodavci će biti prinuđeni da se uključe u mini-plate, čime se broj onih koji će raditi za garantovani iznos značajno povećati. Procene idu i do pola miliona, što je četvrtina ukupno zvanično zaposlenih.

Taknuto-maknuto, šahovski rečeno, a ko preživi pričaće.

Izvesno je da će i naredne jeseni, kao i prethodnih godina, reprezentativni sindikati tražiti izjednačavanje najniže cene rada i najjeftinije potrošačke korpe, a poslodavci predah ili minimalne korekcije uz povećanje neoporezovanog dela zarada (svih, ne samo minimalne). A, u nastojanju da 2025. prosečna zarada bude 900 evra, vlast će sve više primicati minimalnu i prosečnu zaradu. Pri čemu se niko neće truditi da objasni da u prosečnoj plati učestvuju i izvršitelji i notari sa desetinama hiljada evra mesečno, za razliku od nekih ranijih godina kad ih nije bilo, a odnos minimalne zarade i prosečne plate nije bio kao sada jedva jedan prema dva, već 1:3, kao 2008.

POČECI: Valja biti realan i reći da minimalna cena rada poslednjih godina “skače” redovno, ponekad kao lane ubedljivo (dvocifreno), pa vlastima omogućava samohvalu da je za manje od decenije udvostručena, no cena toga je sve izraženija uravnilovka. Taj već zaboravljeni termin iz socijalističkog doba opisuje težnju da se plate za sve poslove i sve zaposlene, bez obzira na kvalifikaciju, znanje i zalaganje, “uravnoteže”, bezmalo izjednače, da se upkos proklamovanom neokapitalizmu paradigma vlasti da su svi “jednaki” izdigne na nivo principa. Pa makar bili jednaki u siromaštvu, ako ne u raspodeli opšteg dobra, o čemu najbolje svedoči činjenica da više od 60 odsto zaposlenih prima tzv. referentu zaradu koja je tek nešto veća od minimalca.

Nonsens je da se ta takozvana socijalistička paradigma prilično razlikuje od stvarne, pošto je pred kraj počivše četvrte Jugoslavije (SFRJ), u kojoj je obnovljeno kolektivno pregovaranje i ugovaranje, krajem devete decenije XX veka u okviru firme bio predviđen raspon zarada jedan prema sedam. Pri čemu “kec” nije bio nužno na nivou zakonom i Opštim kolektivnim ugovorom zajamčene/zagarantovane zarade, već u skladu sa ekonomskim moćima firme, pa i čitavnih grana, što se regulisalo posebnim kolektivnim ugovorima.

Pregovaračko nasleđe

Na nesreću, a i sramotu, danas čak ni analitičari radnih i socijalnih odnosa i prava ne znaju da Srbija - a i ostale države u regionu nastale na temeljima zajednički srušene SFRJ - tripartitno pregovaranje i formalni socijalni dijalog baštini upravo iz tog vremena kada su partneri bili (državni) sindikati i privrednici udruženi u privrednu komoru, a kao treći element država, poslodavac dobrom delu zaposlenih. I, naravno, kapo di kapo, što se bar ovde održalo i 2020, uprkos formalnoj promeni svojinskih i radnih odnosa i samog sistema.

Istorija kaže da su prva kolektivna ugovaranja uslova rada, uključujući nadnicu, priznata u Engleskoj 1891. godine, Nemačkoj 1918. i Francuskoj 1919. Tri godine posle Francuske i tri godine pre Italije, Kraljevina Jugoslavija, a time i Srbija, uvode taj institut, koji definitivno postaje opštevažeći princip 1935, kada je u SAD donet Vagnerov zakon. U prvim kolektivnim ugovorima sindikati i poslodavci bili su bukvalno na dve strane barikade, pri čemu barikade nisu bile samo figurativne; u ime svetosti privatne svojine i kapitala, poslodavci nisu dopuštali mešanje u “svoje” poslove, dok su sindikati zahtevali da se valorizuje učešće rada u konačnoj ceni proizvodnje. Sa barikadama ili pored njih.

POREĐENJA: Ovako formulisane osnovne pregovaračke pozicije održane su i danas, u zemljama bivšeg spocijalizma, realnog i posebno onog našeg samoupravnog, umnogome su čak istovetne, sem što su nekim čudom centralizma sile pregovarača prilično oslabile. Poslodavci, podsetimo, na nacionalnom nivou u Srbiji imaju samo jedno reprezentativno udruženje Uniju poslodavaca Srbije, a sindikati dve centrale sa pravom pregovaranja Ujedinjene granske sindikate Nezavisnost i Savez samostalnih sindikata Srbije.

Jedini posle 2000. godine doneti Opšti kolektivni ugovor odavno je u penziji, a novog nema na vidiku, iako ni pređašnji nije mnogo značio, čak ni sa tzv. proširenim dejstvom, odnosno obavezom svih poslodavaca da ga primenjuju iako nisu u članstvu formalnih pregovarača - Unije i oba sindikata.

Praksa nastala na temelju SFRJ sa manje ili nešto više izmena ostala je na snazi u svim novonastalim državama, što nije ni čudno pošto je tada započet proces bio u skladu sa evropskim zakonodavstvom i praksom MOR-a i međunarodnih sindikalnih centrala. No, razlike u privrednoj snazi koje su se i tokom života SFRJ osećale uvećane su, pa je i praksa minimalne cene rada, kao i ukupna platna politika različita.

Srbija je, valja odmah reći, upkos svim pričama o nikad boljem standardu i neviđenom rastu najvećem ne samo u regionu već i diljem evropskih, pa i svetskih meridijana, u jadnoj regionalnoj sredini, bar kada je visina minimalne cene rada u pitanju.

Po učestalosti njene isplate je pri vrhu, pošto svaki šesti zaposleni prima minimalac. I to godinama.

Slovenački maksi minimalac

U svemu prednjači, naravno, Slovenija u kojoj je na snazi minimalac od za nas neverovatnih 940,58 evra (prošle godine nešto više od 886 evra). Pri čemu plava koverta kod njih ne podrazumeva samo tu svotu - ona se uvećava za noćni i prekovremeni rad, kao i za rad tokom praznika. I u skladu sa najboljim socijalističkim (sic!) načelima, u minimalnu zaradu nije moguće uračunati obavezne troškove poslodavca za obrok i prevoz, a naravno ni službena putovanja, nagrade, otpremnine… Što, istina, formalno važi za sve zemlje regiona, uključujući Srbiju, ali zakon ide drumom, a praksa šumom, pa se malo gde primenjuju te odredbe o minimalcu uvećanom za uvećano radno angažovanje (i pripadajuća prava).

Za naše prilike zvuči čudno da je prosečna plata u Sloveniji veća od minimalne za samo oko 300 evra, odnosno nešto više od četvrtine, ali je to više nego logično ako se zna da u deželi samo četiri odsto zaposlenih prima minimalac. U Sloveniji se minimalna zarada redovno koriguje, slično kao i kod ostalih, u skladu sa troškovima života i rastom BDP-a (sa izuzetkom Crne Gore).

U Hrvatskoj je na snazi minimalac nešto veći od 400 evra. Poređenja radi, prvi Opći kolektivni ugovor, na osnovu saveznog zakona o radnim odnosima, Hrvatska je usvojila 1989, a najniža “osnovna plaća”, utvrđena je tada na 2.800 dinara, odnosno 15,38 dinara po satu rada. Za neupućene, nemačka marka je te godine vredela između sedam i osam dinara (pre minihiperinflacije Ante Markovića), odnosno minimalac je bio oko 400 maraka, što je ekvivalent današnjih 400 evra. Ove godine u Hrvatskoj minimalac od 3.250 kuna prima manje od tri odsto zaposlenih, ali je prosečna zarada u skladu sa drugim ekonomskim pokazateljima više nego dvostruko veća i iznosi oko 850 evra.

Crna Gora, pak, ima prosečnu zaradu veću nego u Srbiji, oko 520 evra, ali minimalac je minimalniji, pa je od 2018. na oko 220 evra, pri čemu je godinama pre toga bio “stabilnih” oko 190 evra.

U Bosni i Hercegovini prosečna i minimalna zarada slične su onima u Srbiji, mada entiteti samostalno određuju vrednost minimalca.

Severna Makedonija je na začelju eks-ju statistike sa prosečnom zaradom od oko 420 evra i bezmalo upola manjim minimalacem od 234 evra, koji propagandno dva meseca primaju i svi državni funkcioneri da bi se solidarisali sa najsimorašnijim radnicima.

Ako se prave validna poređenja jedan od glavnih parametara mora biti koliki je procenat ljudi na najnižoj zaradi pa da utvrdimo znanje; lane je u Srbiji od 2,16 miliona zaposlenih još aktuelnih 350.000 radnika bilo u minizoni, u Sloveniji je oko 3,7 odsto od ukupno 885.700 (slično je i sada), a u Hrvatskoj samo 2,25 odsto zaposlenih. Goru statistiku od Srbije beleže BiH, Makedonija i Crna Gora. U BiH ukupan broj zaposlenih je 820.000, a minimalac nešto veći od 210 evra prima bezmalo svaki treći radnik, kao i u Crnoj Gori (28 odsto). U Makedoniji je 26.000 denara garantovano za oko 70.000 od ukupno 247.200 radnika (28 odsto).

Još je jedno poređenje bitno - koliko minimalac stvarno vredi: u Srbiji ne doseže ni tu redukovanu potrošačku korpu od koje niko ne može da preživi, a za prosečnu su potrebne 2,4 minimalne zarade. Njena vrednost je slična i u Crnoj Gorti, pa su tamo potrebna tri minimlca za prosečan život, u Hrvatskoj dva (potrošačka korpa teži 895 evra mesečno). S tim što Hrvati, kao ni Slovenci, ne znaju za redukovanu potrošačku korpu. U BiH bezmalo beleže regionalni rekord, jer je potrebno više od tri minimalca da se napuni korpa za četvoročlanu porodicu.

Na kraju, u većini evropskih zemalja zakonom je propisana minimalna plata koja predstavlja donju granicu za poslodavce. Kako navodi Eurostat, osim Danske, Italije, Kipra, Austrije, Finske i Švedske, sve ostale članice Evropske unije imaju nacionalnu minimalnu platu, kao i sve zemlje kandidati za članstvo u EU. Raspon minimalnih plata u zemljama EU na kraju 2018. godine kretao se od 261 evra u Bugarskoj do 1.999 evra u Luksemburgu. Ovaj prvi podatak zvuči utešno, ako se siromaštvo uzima kao mera života.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Redovna Sednica Socijalno ekonomskog saveta zakazana je za ponedelja, 14. septembra u Palati Srbija, a tema je utvrđivanje minimalne cene rada u 2021. godini

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je sinoć mogućnost da visina minimalne zarade bude povećana za 2.000 dinara. To bi bilo povećanje za skoro sedam odsto.

O visini minimalca u narednoj godini su 9. septembra ponovo razgovarali predstavnici sindikata, poslodavaca i Vlade Srbije i to na sednici Kolegijuma SES-a, ali tada nisu želeli da komentarišu ishod sastanka i to da li je eventualno postignuto rešenje i došlo do promene ranijih stavova.

Predstavnici sindikata su tada kratko za Tanjug rekli da nakon kolegijuma ne daju izjave i da će javnost zvanično o ishodu obavestiti u ponedeljak 14. septembra, kada su zakazani završni razgovori.

Kolegijumu u prostorijama UGS "Nezavisnost" tada su prisustvovali kao smo što smo izveštavali, ministri Siniša Mali i Zoran Đorđević, predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović i predsednik Unije poslodavaca Srbije Miloš Nenezić.

Predstavnici sindikata i poslodavaca prethodno, 8. septembra niti na sastanku pregovaračkih timova, uoči održavanja kolegijuma, podsetimo, nisu uspeli da približe stavove u smislu visine "minimaca" u idućoj godini i ostali su pri svojim, ranije iznetim predlozima.

Stav sindikata je da bi minimalna cena rada trebalo da prati visinu minimalne potrošačke korpe koja iznosi oko 37.000 dinara. Predstavnici Unije poslodavaca s druge strane, smatraju da se u privredi nisu stekli uslovi za povećanje minimalca za više od četiri do šest odsto i da očekivanjanja da on raste više nisu realna.

Navode da ako bi povećanje išlo više od realnog morali bi da traže kompenzaciju za tu razliku. Uslov poslodavaca je da se istovremeno usvoji paket mera koji bi smanjio troškove poslovanja. Procene su da minimalnu zaradu u Srbiji prima oko 350.000 ljudi.

Vlada je prošle godine podsetimo i to, povećala minimalac sa 27.000 dinara na oko 30.000 dinara u 2020. godini.

Zaključak je da u tripartitnom telu - Socijalno ekonomskom savetu kojeg čine Vlada, Unija poslodavaca i sindikati, jedino sindikati, boreći se podizanje životnog standarda zaposlenih (a ravnopravno i onih koji u Srbiji još nisu ostvarili mogućnost i pravo na status stalno zaposlenog te platu i doprinose) izražavaju nedvosmislen stav pri kojem sindikati ostaju, da minimalna zarada u 2021. godini bude podignuta na 37.500 dinara.

Po Zakonu o radu, ukoliko poslodavci, sindikati i Vlada Srbije ne postignu dogovor do 15. septembra za narednu godinu, odluku o minimalnoj ceni rada donosi Vlada.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Predstavnici sindikata i poslodavaca ni na današnjem sastanku (utorak, 8. septembar) pregovaračkih timova nisu uspeli da približe stavove u pogledu visine minimalca u idućoj godini

Oni su ostali pri svojim, ranije iznetim predlozima.

Čedanka Andrić, izvršna sekretarka Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" kaže da su predlozi države i poslodavaca za sindikate neprihvatljivi i da insistiraju na tome da se minimalac izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.

- Videćemo da li će biti pomaka na kolegijumu Socijalno-ekonomskog saveta - rekla je Andrićeva.

Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije rekao je Tanjugu nakon sastanka da su predstavnici Vlade, odnosno resornih ministarstava ostali pri stavu da minimalna zarada može da raste četiri do šest procenata, a taj stav dele i poslodavci.

- Unija poslodavaca dala je predlog da su spremni da povećanje bude i 10 odsto, ali traže za to ustupke u pogledu povećanja neoporezivog dela zarade - govori Vuković.

Dopunjuje da u sindikatima smatraju da bi minimalna cena rada trebalo da prati visinu minimalne potročaške korpe, koja iznosi oko 37.000 dinara:

- Možda bismo i pristali na povećanje koje bi bilo dve ili tri hiljade ispod tog iznosa i tako pošaljemo poruku vladi i poslodavcima da razumemo ekonomsku situaciju i da se izjednačenje minimalca i potrošačke korpe prolongira za 2022. godinu,

Ističe da svako prihvatanje povećanja ispod tog iznosa daje osnovu da se nastavi sa politikom jeftine radne snage i daljeg povećanja društvenih nejednakosti.

Vuković kaže da je ovo poslednji sastanak pregovaračkih timova i da preostaje da se održi kolegijum SES-a i sednica.

Ističe da je teško da će članovi SES-a nešto više postići i da će doći do konsenzusa, ali da bi ipak voleli da dođe do nekih pomaka i približavanja stavova.

 

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković navodi kako kaže, da u privredi nisu stečeni uslovi da bi došlo do povećanja minimalca za više od četiri do šest procenata i da očekivanja da on raste više nisu realna.

Ističe da su poslodavci za kompromisno rešenje, ali održivo, odnosno da ne dođe do ugrožavanja poslovanja većeg broja preduzeća.

Precizira, sa svoje strane, da se ne može više od toga povećati minimalna zarada jer se time povećavaju sve ostale zarade za sličan procenat iako privreda ne napreduje nekim većim skokovima.

- Ako bi povećanje išlo više od realnog, morali bismo da tražimo kompenzaciju za tu razliku, kako to ne bi išlo samo na teret privrede i ona bila najveći gubitnik već i uz pomoć državnih fondova - rekao je Atanacković.

Uslov poslodavaca je da se istovremeno usvoji paket mera koji bi smanjio troškove poslovanja.

U te mere spada pre svega smanjenje poreza i doprinosa za najmanje jedan procenat, povećanje neoporezivog dela dohotka, kao i ukidanje parafiskalnih nameta koji predstavljaju veliki trošak za preduzeće.

Završni razgovori o minimalcu biće nastavljeni 14. septembra na sednici Socijalno-ekonomskog saveta.

Minimalnu zaradu prima oko 350.000 ljudi u Srbiji. Vlada je prošle godine povećala minimalac sa 27.000 dinara na oko 30.000 dinara u 2020.

Izvor: Tanjug

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…