Prikazivanje članaka po tagu Sindikat penzionera Nezavisnost

ODRŽAN VII KONGRES SINDIKATA PENZIONERA SRBIJE

(III IZBORNA SKUPŠTINA) UDRUŽENJA PENZIONERA SRBIJE NEZAVISNOST

I OKRUGLI STO NA TEMU

’’DRUŠTVENI I MATERIJALNI POLOŽAJ PENZIONERA’’

* U Beogradu je, 27. septembra održan VII Kongres Sindikata penzionera Srbije ‘’Nezavisnost’’ (SPS NEZAVISNOST), odnosno III Izborna skupština Udruženja penzionera Srbije ‘’Nezavisnost’’ (UPS NEZAVISNOST)

U radu Kongresa (Izborne skupštine) učestvovali su delegati izabrani na izbornim sastancima u sindikalnim povereništvima, odnosno ograncima Udruženja iz čitave Republike, kao i članovi Glavnog odbora SPS, odnosno Skupštine UPS NEZAVISNOST u starom sazivu, te članovi Nadzornog odbora naše organizacije - kažu u ovom reprezentativnom sindikatu.

Uz delegate, u radu ovog skupa učestvovala je ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević, predsednik i izvršna sekretarka UGS NEZAVISNOST Zoran Stojiljković i Čedanka Andrić, kao i gosti - predstavnici drugih sindikata i udruženja penzionera iz Srbije: Andreja Savić - predsednik Saveza penzionera Srbije, Milan Nenadić - predsednik Saveza penzionera Vojvodine, Vasilije Bjelobrković - predsednik Gradskog odbora Saveza penzionera Srbije za Beograd, Milan Grujić - predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije i Jovan Tamburić - predsednik Udruženja penzionera vojnih lica Srbije.

Iako su svoj dolazak na Kongres (Izbornu skupštinu) i Okrugli sto, planiran za dan nakon Kongresa, najavili i predstavnici sindikata penzionera iz Italije, Austrije, Slovenije, Republike Hrvatske, Severne Makedonije i Republike Srpske, kao i FERPE, zbog situacije u vezi sa pandemijom korona virusa, u radu Kongresa (Izborne skupštine) učestvovao je jedino predsednik Sindikata penzionera iz Severne Makedonije - Marjan Spasovski.

Na Kongresu (Izbornoj skupštini) usvojen je Izveštaj o radu u proteklih pet godina, usvojena Programska orijentacija za naredni petogodišnji period i verifikovan predlog Rezolucije o zaštiti ljudskih prava penzionera u Srbiji ranije usvojena na sednici Glavnog odbora SPS, odnosno Skupštine UPS NEZAVISNOST i dostavljena na razmatranje i usvajanje Savetu Evrope i Evropskom parlamentu. Verifikovane su i određene izmene i dopune Statuta ove organizacije, odnosno njegovo usaglašavanje sa Statutom UGS NEZAVISNOST.

Na Kongresu SPS, odnosno Izbornoj skupštini UPS NEAZVISNOST, delegati su dali razrešnicu starom rukovodstvu - Glavnom odboru SPS (Skupštini UPS), kao i Nadzornom odboru i, na osnovu predloga iz sindikalnih povereništava, odnosno ogranaka Udruženja, izabrali nove kongresne organe - Glavni odbor SPS (Skupštinu UPS) NEZAVISNOST od 31 člana, kao i Nadzorni odbor (3 člana i 3 zamenika članova).

Glavni odbor SPS (Skupština UPS) je na svojoj konstitutivnoj sednici, održanoj u pauzi rada Kongresa (Izborne skupštine), iz svojih redova, takođe na predlog sa terena, izabrao (konstituisao) Izvršni odbor SPS (Upravni odbor UPS) NEZAVISNOST od 9 članova.

Izvršni (Upravni) odbor je, jednoglasno, na najodgovornije funkcije izabrao:

  1. Miloša Grabundžiju, iz Pančeva, za predsednika;
  2. Milutina Matića, iz Kragujevca, za zamenika predsednika;
  3. Milicu Jeremić, iz Zemuna, za potpredsednicu;
  4. Veru Kondić, iz Beograda, za izvršnu sekretarku;
  5. Branislavu Erceg, iz Beograda, za blagajnika.

Doneta je i odluka da se sindikalna članarina, počevši od januara 2022. godine, sa 30 poveća na 50 dinara mesečno.

Svi kongresni materijali (usvojene odluke, Izveštaj o radu, Programska orijentacija i Rezolucija o zaštiti ljudskih prava u Srbiji) biće, nakon redakcije, objavljeni, kao i integralni (prečišćeni) tekst Statuta SPS NEZAVISNOST nakon usaglašavanja sa Statutom UGS NEZAVISNOST, usvojenim na Kongresu UGS u novembru 2021. godine.

*    *     *

Dan nakon Kongresa (Izborne skupštine), 28. septembra, održan je Okrugli sto na temu ‘’Društveni i materijalni položaj penzionera u Republici Srbiji.

Nakon uvodne analize stanja u sisitemu penzijsko - invalidskog osiguranja, broja i strukture penzionera, visine penzija, odnosa prema penzionerima i drugim licima trećeg doba, odnosno njihovom društvenom i materijalnom položaju, u raspravi su učestvovali članovi rukovodstva Sindikata penzionera Srbije ‘’Nezavisnost’’ i svih drugih penzionerskih udruženja organizovanih na nacionalnom nivou - Saveza penzionera Srbije i Vojvodine, Udruženja sindikata penzionera Srbije i Udruženja penzionera vojnih lica Srbije, kao i gost iz Severne Makedonije.

Učesnici Okruglog stola su se složili da društveni i materijalni položaj penzionera i ostalih lica trećeg doba nije na zadovoljavajućem nivou. Njihovi reprezentativni i legitimni predstavnici nisu uključeni u donošenje odluka koje bitno utiči na njihov i život njihovih porodica, a njihov standard opada s obzirom da se realna vrednost, odnosno kupovna moć njihovih primanja smanjuje.

U skladu sa tom ocenom, predloženi su  sledeći zaključci:

  1. Aktivnosti na očuvanju stečenih prava po osnovu PIO, kao i na podizanju nivoa životnog standarda starih lica, ubuduće će zajednički voditi reprezentativni sindikati zaposlenih, kao i sindikati i ostala udruženja penzionera koja deluju na nivou Republike;
  2. Neophodno je izvršiti suštinske reforme sistema PIO, kroz izmene i dopune postojećeg ili donošrnje novog Zakona o PIO, koje podrazumevaju:
  • Vraćanje predstavnika sindikata zaposlenih i udruženja penzionera u upravljanje Fondom PIO (Upravni odbor);
  • Uspostavljanje adekvatne nadzorne funkcije države nad uplatom doprinosa za PIO, kao i kontrole raspodele i korišćenja tih sredstava kroz ponovno formiranje Nadzornog odbora u RF PIO, u kome bi predstavnici zaposlenih i penzionera imali većinu;
  • Izmeštanje svih izdavanja, osim penzija, iz sredstava od doprinosa za PIO, čime bi se rashodi za penzije doveli u planirano učešće u BDP;
  • Bolje raspolaganje imovinom RF PIO i stavljanje prihoda od imovine u funkciju realnih prihoda za finansiranje prava iz PIO;
  • Sistem usklađivanja penzija dopuniti tako da se ustanovljena ‘’švajcarska formula’’ dopuni time da se usklađivanje vrši dva puta godišnje, i da se, u slučaju da prosečna penzija padne ispod 50% prosečne zarade, izvrši vanredno usklađivanje;
  • Da se odredba o penalizaciji u slučaju prevremenog odlaska u penziju, izmeni tako da se ispunjenjem uslova o godinama starosti (65 godina), penzija obračunava kao i kod redovne starosne penzije.
  1. Neophodno je odmah pronaći adekvatno rešenje za vraćanje duga penzionerima čije su penzije umanjivane u periodu od do 2018. godine, na osnovu Zakona o privremenom načinu obračuna penzija.
  2. Ovi zaključci će, nakon verifikacije od strane svih učesnika na Okruglom stolu, biti dostavljeni nadležnim državnim organima - Vladi, Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Republičkom fondu PIO, od kojih  će biti zatražen hitan zajednički sastanak tu temu svih zainteresovanih strana.
Medijska pažnja, podrška i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima) 
Objavljeno u Sindikat

* Pravo na besplatnu rehabilitaciju u zdravstveno-stacionarnim ustanovama i banjsko-klimatskim lečilištima, u trajanju od 10 dana, imaju korisnici starosnih, invalidskih i porodičnih penzija, koji imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije i čija penzija iznosi do 29,378,00 dinara - objavljuju na sajtu u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje 

Pravo da se jave na oglas imaju svi korisnici penzija koji, osim penzije koja je do 29,378,00 dinara, nemaju druga lična primanja. Pravo da se jave na oglas imaju i korisnici penzija koji su to pravo ostvarili primenom domaćih propisa i koji primaju penziju iz inostranstva (preračunato po srednjem kursu NBS na dan 11. 5. 2021. godine 1€ = 117,5749 dinara), pod uslovom da zbir tih penzija iznosi do 29,378,00 dinara.

Uz prijavu, potrebno je podneti sledeća dokumenta - penzijski ček, zatim dokaz o visini penzije iz inostranstva (izvod banke, potvrdu inostranog nosioca socijalnog osiguranja i drugo), popunjenu prijavu sa izjavom, na propisanom obrascu, gde želi da koristi rehabilitaciju, da osim penzije korisnik nema drugih ličnih primanja i da ovlašćuje Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje da u njegovo ime i za njegov račun zaključi ugovor o poslovnoj saradnji sa ustanovom u kojoj će koristiti pravo na rehabilitaciju, kao i raspoloživu medicinsku dokumentaciju, ukoliko je korisnik poseduje.

Prijave se podnose udruženjima, odnosno odborima korisnika penzija sa područja filijale Fonda na kojoj korisnik ima prebivalište, a korisnici sa teritorije AP Kosovo i Metohija sa prebivalištem, odnosno boravištem van teritorije AP Kosovo i Metohija, prijave podnose najbližoj filijali Fonda prema mestu prebivališta, odnosno boravišta. Prijave se mogu podneti i u najbližoj organizacionoj jedinici Fonda, ukoliko penzioner u vreme podnošenja prijave boravi van svog mesta stanovanja.

Članstvo u penzionerskim organizacijama nije uslov za korišćenje ovog prava.

Prijave na oglas poeče su od 14. maja, traju zaključno sa 31. majem 2021. godine.

Rang lista korisnika penzija koji ispunjavaju uslove za upućivanje na rehabilitaciju se objavljuje šesnaestog radnog dana od dana isteka oglasa.

Na rang listu korisnika penzija koji ispunjavaju uslove za upućivanje na rehabilitaciju može se podneti prigovor nadležnoj komisiji u roku od pet radnih dana od dana objavljivanja rang liste na oglasnoj tabli.

Komisija je dužna da u roku od pet dana razmotri podnete prigovore i utvrdi konačnu rang listu korisnika penzija koji su ostvarili pravo na rehabilitaciju i objavi je na oglasnoj tabli organizacije korisnika penzija, odnosno Saveza penzionera Srbije i Sindikata (udruženja) penzionera „Nezavisnost”, i oglasnoj tabli Direkcije Fonda, Direkcije Pokrajinskog fonda, filijala Fonda, odnosno službi filijala i ispostava.

U postupku prijavljivanja, udruženja penzionera i penzioneri su u obavezi da se pridržavaju svih propisanih mera bezbednosno-zdravstvene zaštite.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Socijalna zaštita

* Na osnovu usvojenog Programa rada Sindikata penzionera ‘’Nezavisnost’’, a u skladu sa Pravilnikom o društvenom standardu korisnika penzija usvojenim na sednici Upravnog odbora Republičkog Fonda PIO, Sindikat (Udruženje) penzionera Srbije ‘’Nezavisnost’’ organizuje akciju podele paketa solidarne pomoći za penzionere sa nižim penzijama

Ove je godine planirana podela više od 4.000 paketa solidarne pomoći (od toga 700 u Beogradu) koji sadrže osnovne životne namirnice (brašno, šećer, ulje i pirinač), kao i deterdžent za veš, u ukupnoj vrednosti iznad 3 miliona dinara. Akcija se organizuje na teritoriji čitave Srbije, a sprovode je sindikalna povereništva, odnosno gradski i opštinski odbori Udruženja penzionera Srbije ‘’Nezavisnost’’ u 15 gradova i opština.

Kao i svake godine, akcija je planirana za septembar 2020, ali je zbog pandemije KORONA VIRUSA više puta odlagana. U nekim gradovima podela je, u potpunosti ili delimično, završena do kraja 2020. godine, a planirano je da se kompletna aktivnost okonča do kraja januara ove godine.

U prilogu se nalazi obaveštenje penzionerima sa područja grada Beograda o mestu u vremenu podele paketa:

O B A V E Š T E NJ E

PODIZANjE PAKETA SOLIDARNE POMOĆI
SINDIKATU (UDRUŽENjU) PENZIONERA SRBIJE “NEZAVISNOST“

VLADETINA 5
PONEDELjAK - PETAK
OD 10 DO 14 ČASOVA

-SA SOBOM PONETI PENZIONI ČEK-

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

1. oktobar 2020. Kategorija: Intervju, Izvor: UGS Nezavisnost 

- U poslednjih nekoliko godina došlo je do krize u odnosima između Saveza penzionera Srbije i Partije ujedinjenih penzionera Srbije, iako je naša organizacija jedan od osnivača PUPS-a. Ta saradnja nije bila ni blagovremena ni kvalitetna, tako da je došlo do gubitka poverenja u ljude koji vode politiku te stranke - rekao je u intervjuu za portal UGS Nezavisnost Andreja Savić, predsednik Saveza penzionera Srbije.
Savić kaže da je, nažalost, ta partija u proteklim godinama postala partija opšteg spektra i da predmet i težište njenih aktivnosti nije bila penzionerska struka.

Profesor dr Andreja Savić je za predsednika Saveza penzionera izabran u aprilu prošle godine. Po mišljenju stručne javnosti spada u vodeće teoretičare u zemlji i inostranstvu za oblast bezbednosti. Javnosti je poznat i kao prvi direktor Bezbednosno informativne agencije (BIA). Objavio je više od 10 knjiga i monografija. U Savez penzionera je aktivno uključen od 2010. godine.

Inače, Savez penzionera Srbije je krovna republička organizacija koja u svojim redovima broji približno 650.000 članova. U svakom gradu postoje odbori organizacije. Savić kaže da Srbija prema poslednjim statističkim podacima ima ispod sedam miliona stanovnika, od kojih je 1,7 miliona penzionera, “tako da se može s pravom konstatovati da je Srbija zemlja starih ljudi”. Dodaje da u Srbiji živi i 230.000 ljudi starijih od 65 godina koji nikada nisu bili u radnom odnosu i nisu stekli pravo na penziju.

* Kako ocenjujete položaj penzionera u Srbiji ako znamo da je prosečna penzija svega 27.700 dinara?

- Stanje penzija u našoj državi je nešto što se ne može rešiti preko noći. U osnovi je nepovoljno, jer imamo nepunih 1.700.000 penzionera sa prosečnom penzijom od 27.769 dinara.

* Kako se osećaju članovi vašeg udruženja kada čuju reči predsednika države da penzije nikad nisu bile veće i da penzioneri nikad nisu bolje živeli?

- Statistike su vrlo neprijatne jer one otvaraju suštinu kretanja. Ne bih ulazio u komentar političkih izjava. Svesni smo da se političke izjave usklađuju sa političkim potrebama datog trenutka, ali statistički podaci u svakom slučaju pokazuju da smo mi nasledili jedan urušen sistem penzijsko-invalidskog osiguranja, urušene i makrofinansije i onda se jednostavno kroz smanjenje plata i penzija išlo na stabilizaciju makrofinansija. U proteklim vremenima nije se domaćinski poslovalo sa Fondom penzijsko-invalidskog osiguranja, ta sredstva su plasirana u različite državne projekte i investicije u koje je u značajnoj meri ušao penzionerski novac. Davanja za isplatu penzija su veliki teret za državu, ona se kreću od 9,5 do 11 odsto bruto društvenog proizvoda, odnosno 4,5 do pet milijardi evra na godišnjem nivou.

* Kako su penzioneri reagovali na odluku da država isplati svim punoletnim građanima po 100 evra, a da se penzioneri čije su penzije smanjene ne obeštete?

- Nemali broj penzionera ie izrazio nezadovoljstvo nakon odluke da se po 100 evra uplati svim punoletnim građanima. Ta suma bi bila dovoljna da se u dobroj meri obeštete penzioneri kojima su penzije smanjene.

* Da li očekujete da će država vratiti penzionerima oduzet novac?

- To je teško reći. Mi smo se obratili na najznačajnije državne adrese, izneli smo naše argumente i stavove. To smo uradili krajem prošle godine, međutim, u toku ove godine dogodila se pandemija. Penzioneri imaju visoku svest i ogromno razumevanje za nastale probleme, ali očekivanja da se novac vrati su i te kako prisutna.

* Iako je od 750.000 penzionera oduzeto skoro milijardu evra, a preostalih milion živi u siromaštvu, većina njih je, ipak, revnosno glasačko telo stranaka na vlasti. Kako to objasniti?

- Odlika starijih ljudi je, ipak, jedna psihološka stabilnost. Penzioneri su gradili ovu državu, ulagali svoj minuli rad, i zato imaju poverenje u poteze koje povlači država. Kod ovih 1.700.000 penzionera imamo različitu ideološku i političku obojenost. Mi posebno insistiramo na tome da ustavno pravo garantuje potpunu slobodu političkog i ideološkog opredeljenja. Nastojimo da zastupamo esnafsku interesnu strukturu u smislu poboljšanja kvaliteta njihovog života i ne ulazimo mnogo u njihovu političku pripadnost.

* Koliko u ovom trenutku ima penzionera koji nemaju novca da kupe lekove?

- Na to pitanje je teško dati odgovor, upravo zbog toga što mi ne raspolažemo preciznom socijalnom kartom na teritoriji čitave Srbije. Tako da takve procene mogu biti u globalu, ali mislim da je dovoljno ako kažemo da je od 1.700.000 penzionera njih oko milion ima penziju ispod 25.000 dinara. Nastojimo da i preko Fonda solidarne pomoći napravimo snimak stanja na terenu i da najugroženiji dobiju humanitarne pakete. Ove godine su ta sredstva uvećana u odnosu na prošlu, iznose oko 70 miliona dinara, tako da je to posao koji nas očekuje do kraja ove godine.

*Prosečna penzija je ispod 28.000 dinara, a prosečna plata veća od 60.000 dinara. Kakav treba da bude odnos između prosečne penzije i prosečne plate?

- Naš stav je tu vrlo rezolutan. Prosečna penzija ne sme da padne ispod 50 odsto od prosečne zarade. Mi smo najnovijim izmenama u okviru tzv. švajcarskog modela podržali izmene zakona da se penzija formira prema formuli 50 odsto od rasta zarada, a 50 odsto od rasta inflacije. Odluka i predlog Fiskalnog saveta i Ministarstva finansija je da se od 1. januara izvrši usklađivanje penzija po toj formuli. Međutim, rast zarada je uvek brži nego što to penzije mogu da prate. Mi smo blagovremeno priložili amadman da se u zakon unese i ta odredba da se po automatizmu vrši usklađivanje ako penzija sklizne ispod 50 odsto od prosečne zarade. To tada nije prošlo, ali sada vidimo da je ta ideja u osnovi prihvaćena, tako da očekujemo da će nakon konstituisanja nove vlade ovo pitanje do kraja godine biti rešeno.

* Da li su penzioneri najugroženija populacija u Srbiji?

- Statistike su vrlo razočaravajuće. Međutim, čini mi se da bi svako parcijalno rešavanje samo delimično ugasilo nešto što tinja decenijama. Mislim da je neophodna dubinska transformacija čitavog paketa socijalne zaštite najugoženijeg stanovništva. Treba definisati osnovne stubove na kojima se zasniva penzijsko-invalidsko osiguranje i od toga odvojiti državni program socijalne pomoći najugroženijima. Došli smo do situacije da su penzioneri zaista najugroženiji deo populacije i mnogi od njih jedva preživljavaju. Najniža penzija ne bi smela da bude ispod iznosa potrošačke korpe, jer predstavlja granicu minimuma egzistencije jednog građana.

* Kakav je vaš odnos sa Partijom udruženih penzionera Srbije?

- U poslednjih nekoliko godina došlo je do krize u odnosima između Saveza penzionera Srbije i Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS). Podsetio bih da je davne 2005. godine ova organizacija u cilju efikasnijeg zastupanja interesa penzionera osnovala tu političku stranku, ali je poslednjih godina došlo do neadekvatne saradnje. Ta saradnja nije bila ni blagovremena ni kvalitetna, tako da je u određenoj meri došlo do gubitka poverenja u ljude koji vode politiku PUPS-a.

* Možete li da navedete konkretne razloge zbog kojih je izostala, kako kažete, kvalitetna saradnja sa PUPS-om?

- Jednostavno, izostala je neposredna saradnja i dogovori između rukovodstva PUPS-a i rukovodstva republičke organizacije penzionera. Penzioneri nisu bili uvek zadovoljni načinom i stepenom intenziteta zastupanja njihovih stavova, pogotovo u periodu 2014-2018. kada se zbog smanjivanja penzija na udaru našlo oko 800.000 penzionera čije su penzija prelazile visinu od 25.000 dinara.

* Kako je tada reagovao Savez penzionera Srbije?

- U tom periodu došlo je do određenih podela u republičkoj organizaciji penzionera i do formiranja jednog broja paralelnih penzionerskih organizacija koje su u svojim aktivnostima unele kritičku dimenziju u smislu zahteva za povraćajem oduzetih penzija. To je prilično uticalo na urušavanje ugleda i rejtinga PUPS-a.

* Šta ste vi preduzeli da se penzionerima vrate otete penzije?

- Mi smo prošle godine nakon izbornih konferencija, kadrovskih i drugih promena napravili radikalni zaokret. Obavili smo anketu članstva u čitavoj Republici i ostvarili jedan većinski konsenzus. Državi smo podneli zvaničan zahtev da iznađe modalitete i način kako da se izvrši obeštećenje skoro 800.000 penzionera kojima su penzije smanjene. Očekivali smo da će se pronaći način kako da se izvrši obeštećenje, ali je, nažalost, to do današnjeg dana izostalo.

* Koga PUPS danas predstavlja, da li je to zaista partija ujedinjenih penzionera ili je u pitanju porodična stranka?

- Ta politička stranka je deo vlasti. Mi koji smo stvorili PUPS s ciljem da nas na jedan bolji način zastupa u skupštinskom životu, pokušali smo da resetujemo te odnose, da eliminišemo sve te negativnosti, propuste i slabosti koje su se ispoljile u prethodnih 4-5 godina. Mislim da naš odnos mora da bude kooperativan, jer ako smo nešto stvorili ne bi bilo u redu da se lako odreknemo jednog tako važnog i izuzetno moćnog instrumenta političkog zastupanja penzionera. Nažalost PUPS je u proteklim godinama postala partija opšteg spektra. Predmet i težište njihovih aktivnosti nije bila penzionerska struka. Mi smo u tim najnovijim aktivnostima pokušali da nađemo modalitete buduće saradnje i od njih zavisi kakva će biti naša strateška organizacija.

* Šta će se desiti ako vaše predloge odbiju čelnici PUPS-a Krkobabić, Petrović, Španović…?

- Ukoliko to od njihove strane izostane mi ćemo onda konsultovati bazu i zauzećemo stav koji će održavati većinski konsenzus svih naših članica. Kakva budu mišljenja članstva, u toj meri ćemo se i mi kao rukovodistvo ponašati. Dakle, otvoreni smo za nove modelitete saradnje, a od njih će zavisiti naša strateška orjentacija.

* Kako vaše članstvo reaguje kada čuje da je sin predsednika PUPS-a postavljen za direktora nekog skijališta?

- Nije to jedini slučaj, ima tu još negativnih impresija i to se uglavnom na jedan negativan način komentariše.

* Šta najviše zamerate gospodinu Krkobabiću?

- Ako je jedna politička stranka formirana od strane jedne ovakve organizacije mislim da je najmanje što je trebalo činiti u prethodnom periodu je konsultovati se sa bazom, jer ipak su penzioneri ta glasačka baza. Toga nije bilo u dovoljnoj meri. Nadam se da će u narednom periodu doći do nekih kvalitetnijih rešenja i od njihovog stava zavisiće i naša strateška orijentacija u budućem periodu.

* S obzirom da se predsednik Krkobabić ne konsultuje sa svojom bazom, da li je možda vreme da kormilo PUPS-a prepusti nekom drugom?

- To su političke projekcije u koje ne bih ulazio. Mi se držimo onoga što smo u statutu predvideli. Delujemo kao vanstranačka, nedržavna, neprofitna organizacija koja nastoji da bude vrlo koristan akter u čitavom državnom političkom sistemu u delu koji se odnosi na penzionersku strukturu.

* Da li Savez penzionera Srbije sarađuje sa Sindikatom penzionera “Nezavisnost”?

- Sindikat penzionera “Nezavisnost” je, takođe, reprezentativna organizacija i oni su naš kvalitetan partner. Mi smo prepoznajući interes udruživanja i zajedničkog nastupa protekle godine napravili memorandum o saradnji u kome smo predvideli, i to se u praksi pokazalo da funkcioniše na jedan kvalitetan način, da se o svim strateškim pitanjima koja se tiču penzionera usaglašavamo i zauzimamo zajedničke stavove. Iskustvo je pokazalo da je to bio dobar potez i mislim da smo i kod izmena i dopuna zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju vrlo lako dogovorili zajedničke stavove. Mi ćemo i dalje neposredno sarađivati i razmenjivati mišljenja, tako da očekujem da će naredni period bio vrlo koristan i konstruktivan.

Novinar: Velimir Perović

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
(Piše: Vojislava Crnjanski Spasojević)

*****

* DVADESET ili pedeset hiljada penzija - njima je svejedno kada su u pitanju deca ili unuci
Uvek će naći neki dinar da im gurnu u džep: za ispit, za kafu, za zimnicu, da se nađe... Više od 60 odsto penzionera finansijski pomaže svoje najvoljenije, iako je prosečna penzija 27.775 dinara, i mada milion njih, od ukupno 1,7 miliona umirovljenika, ima mesečna primanja ispod proseka.

Ovo potvrđuje Miloš Grabundžija, glavni poverenik Sindikata penzionera "Nezavisnost", a na osnovu istraživanja koje su radili prošle godine u dvadesetak gradova. Podaci se poklapaju i sa tvrdnjama ekonomista da bezmalo 1,8 miliona penzionera izdržava oko tri miliona stanovnika Srbije i da trećina ukupne potrošnje dolazi upravo od njihovih primanja. Penzioneri su već dugo ekonomski stub srpske porodice.

Ali, ne pomažu oni svoju decu samo finansijski. Često čuvaju unuke, uče sa njima, mnogi kuvaju za porodice svojih sinova i kćeri, pa oni ili dođu s posla i iz škole kod mame i bake da jedu, ili neko od članova porodice dođe da odnese hranu.

Trećina starih čak živi u istom domaćinstvu sa svojom decom, i to češće jer je deci potreban krov nad glavom, a ne zato što o starima nema ko da brine. Dešava se i da se odluče na zajednički život da bi prodali dva stana za jedan veliki, ili da bi izdavali drugi i tako popunili rupe u kućnom budžetu.

"Briga o naslednicima produžava se do kraja života"

I sve ovo nikoga ne čudi jer Srbija pripada takozvanom mediteranskom krugu zemalja, u kojima se neguju snažni emotivni odnosi i intenzivne veze među članovima porodice do smrti.

- To su generacije koje su odrasle u periodu kada se iskreno verovalo da je porodica osnovna ćelija društva i da je prirodno odricati se zbog nje. Čak i kad imaju samo 20.000 dinara penziju, bar 2.000 će odvojiti za unuke. U anketi su nam često stizali odgovori: "Ako treba neću ja ručati, samo da dam detetu." To je pitanje i ljubavi, i vaspitanja, i nepostojanja pohlepe, tako karakteristične za današnje doba - kaže Grabundžija.

On dodaje da imaju i slučajeve mlađih penzionera koji za novac neguju starije, posebno teške bolesnike, da bi zaradili dodatni novac, da pomognu svojima. Na selu ima i onih koji, iako u penziji, i dalje rade na njivi za nadnicu. A ne bi morali, jer imaju mesečna primanja dovoljna za sebe. Posebno poražava činjenica da čak trećina anketiranih starijih od 65 bukvalno izdržava ostale ukućane, jer žive u zajednici, u kojoj je njihova penzija jedini izvor prihoda. Pritom, kako dodaje, broj onih sa velikim primanjima posle radnog veka je sve manji, jer biološki nestaje generacija nekadašnjih boraca i vojnih lica.

Psiholog i psihoterapeut Elena Kuzmanović slaže se da u Srbiji višegeneracijska domaćinstva i dalje nisu retkost, a najčešće ih možemo opravdati lošom ekonomskom situacijom i nemogućnošću da se mladi osamostale.

- Razlozi su, međutim, neretko kompleksniji i nemaju samo veze sa finansijskom situacijom, već i sa ukupnom klimom unutar porodice. Porodična umreženost je kod nas česta pojava, a individualizam nailazi na osudu porodice, jer osamostaljivanje predstavlja luksuz, i u finansijskom i u emotivnom smislu. Zbog negovanja međusobne zavisnosti, postoji i očekivanje dece da ih roditelji uvek podržavaju, pa čak i u penziji, kada im možda treba mirniji način života - kaže Kuzmanovićeva.

Ta pomoć se, slaže se, najčešće sastoji od pomaganja u domaćinstvu, čuvanja dece i finansijskog doprinosa, a to, opet, za starije znači nastavak požrtvovanja za porodicu i ne mnogo mirnu starost. Jer, briga o unucima ume da bude naporna i pored toga što je zadovoljstvo.

- Kod naših starijih ljudi roditeljstvo se produžava do kraja života, ne postoji period u kome se mogu posvetiti zaista sebi, kao što to rade penzioneri u zapadnim zemljama, osmišljavajući penziju kroz odmor, putovanja i druženja. Čini mi se da se kod nas do kraja života konstantno radi za porodicu, a da je tu i neka vrsta neosetljivosti i očekivanja dece da je dužnost baka i deka da brinu o unucima, ne vodeći računa o njihovom slobodnom vremenu. Roditelji prosto nastave da rade ono što su radili veći deo života - da brinu o svojoj deci, pa i kada ta deca imaju sopstvenu decu. Ni ne umeju drugačije, jer nema pauze u brizi - primećuje ova psihoterapeutkinja.

"Čuvaju najmlađe, uče sa njima, kuvaju za sve, ostavljaju im stanove"

Ona, ipak, upozorava koliko je važno razumeti da ljudi u trećem dobu možda više nemaju snage da kuvaju i sređuju, da ih je možda strah da brinu o podmlatku, jer nemaju istu pokretljivost i pažnju kao kad su bili mlađi, pa im je briga ujedno i teret:

- Njima u izvesnoj meri može da predstavlja zadovoljstvo da učestvuju u životu svoje dece i unuka, ali to ne treba da bude obaveza, već isključivo druženje i uživanje.

/NE OSTAJE IM ZA CIPELE/

KADA plate račune, lekove i finansijski pomognu decu i unuke, penzionerima ne ostaje mnogo za svakodnevni život. O tome svedoči i podatak udruženja "Emiti", da samo trećina žena starijih od 65 godina sebi može da priušti dva para obuće godišnje, iako je dobra obuća presudna za one koji hodaju sa štapom ili na bolnim nogama.

Izvor: novosti.rs

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Ekonomija

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…