Prikazivanje članaka po tagu Sindikat Nezavisnost

Piše: Jelka Jovanović
 
* Čak 67,9 odsto žena i šest puta manje muškaraca kuva i/ili obavlja kućne poslove svakodnevno, pri čemu bi, zbog “rodnog” jaza, za jednaku platu sa svojim kolegama žene trebalo da rade 35 dana više u toku jedne godine, ukazuje Izveštaj o indeksu rodne ravnopravnosti u Srbiji
 
Naslov ovog teksta ukazuje na dodatne kontroverze kojim su danas žene u Srbiji izložene, umnogome pod uticajem epidemije Kovida-19 koja više od godinu dana remeti život i kumuje tzv. retradicionalizaciji rodnih uloga u porodici i društvu, vraćajući ženu u kuhinju, kolokvijalno rečeno.
 
Tu regresivnu pandemijsku sadašnjost pokazuje i komentar jednog čitaoca sajta danas.rs (dnevnog lista Danas): “Šta rade žene koje žive same. Ko im plaća što kuvaju čiste, peru, peglaju? Da li žene koje žive same uopšte jedu, kuvaju, usisavaju spremaju. Ne znam za druge, ali kad sam otišao kod bivše supruge u stan, mrzi je čak krevet da raspremi nego spava obučena, prljavi sudovi i veš na sve strane i plesnjiva hrana u frižideru…”.
 
Lament je usledio povodom novinarskog izveštaja sa završne konferencije „Rodno odgovorno upravljanje - preraspodela neplaćenog rada“ i analize neplaćenih poslova staranja o porodici i domaćinstvu koja vrlo precizno oslikava nalaz da brigu o deci, starijima i kući kao razlog za skraćeno radno vreme navodi 95 odsto žena, naspram samo četiri odsto muškaraca.
 
Zalaskom u društvene mreže, medije i portale koji su još manje senzibilisani za rodne odnose, komentari su žešći: u Srbiji se i u trećoj deceniji 21. veka podrazumeva da je staranja o porodici i domaćinstvu ženski posao. To čak i kada ona ima bolje plaćen posao nego partner, što je srazmerno retko, ali ne i nemoguće pošto su po svim statistikama žene obrazovanije, odgovornje, pa i prilježnije na poslu. Sve dok im se kao nepremostiva prepreka ne postave porodica i kuća. Zato, prema Izveštaju o indeksu rodne ravnopravnosti u Srbiji, čak 67,9 odsto žena i šest puta manje muškaraca kuva i/ili obavlja kućne poslove svakodnevno.
 
UMESTO UVODA
 
Za pogled na realan položaj žena u Srbiji danas bitno je reći i da je pomenuta analiza o neplaćenim poslovima pokazuje blago smanjenje u formalnom platnom jazu, ali i da neplaćeni rad vredi čak 21,9 odsto bruto društevnog proizvoda (BDP)! I još: preslikano na faktički položaj žena - u zemlji u kojoj je 40 odsto žena među poslanicima i odbornicima i čak polovinu Vlade čine žene - sem viška rada od 35 dana za istu platu i teže zapošljivosti, među gradonačelnicama je tek svaka peta, u SANU svaka deseta, a četiri puta ređe su vlasnice porodičnih gazdistava i preduzeća nego muškarci. Diplome i doktorati žena ćešće vise u porodičnim vitrinama nego diplome i doktorati njihove braće i muževa, iako su uspešnije u školovanju; recimo, godine 2019. u Srbiji je doktoriralo 448 žena i 344 muškarca.
 
Istine radi, statistika kaže da su među zaposlenima sa visokim obrazovanjem žene i muškarci gotovo izjednačeni u broju, za razliku od onih sa srednjom školom gde na tri žene rade četiri muškarca, a sa nižim obrazovnim novoom to raste gotovo na jedan prema dva u korist muškaraca.
 
Od izuzetne važnosti je podatak da su razlike u zaradama manje u manjim preduzećima, dok su u velikim firmama bezmalo 18 odsto - više nego dvostruko od proseka, što pokazuje na značaj podsticanja malih i srednjih preduzeća i ženskog preduzetništva, koje je još u povoju.
 
Nije zgoreg navesti još jedan ilustrativan podatak: majke odgajaju decu u čak 77,3 odsto “samohranih” domaćinstava, naspram više nego trostruko manje očeva.
 
“KRIVE” SVAKAKO
 
Realno se može očekivati da će virus Korona usporiti trend rodnog ujednačavanja zarada, pošto se pandemija svalila na pleća žena, kako je ministarka za ljudska prava i društveni dijalog Gordana Čomić izjavila za portal UGS Nezavisnost:
 
- Žene čine većinu zaposlenih u sektorima koji su morali da rade uprkos Kovidu, u zdravstvu, školstvu, socijalnom staranju, trgovini... Pri čemu su dobile po još nekog člana na staranje, bez obzira na bliskost porodičnih veza. Ono što nije smelo da se dogodi, a dogodilo se, jeste stav poslodavaca da je lakše ili bar bezbolnije otpustiti ženu nego muškarca - kaže Čomić.
 
Da je ministarka u pravu svedoči podatak koji još nije konačan već je presek prošlogodišnjeg stanja - bez posla je usled epidemije ostalo sedam odsto žena i četiri odsto muškaraca.
 
Na primedbu da i same žene biraju pre da ostanu bez posla nego njihovi partneri, Čomić odgovara ovako: - Kad pitate muškarca kako usklađuje svoje poslovne i kućne obaveze on izrazom lica pokaže da ne razume pitanje. Za njega najčešće nema kuvanja, brisanja prašine, brige o deci i starijima, svega onog što omogućava život porodici.
 
Nasuprot tome, žene često imaju osećaj krivice, jer zbog posla ne uspevaju da odgovore svim obavezama kod kuće! Drugim rečima, “krive” su svakako i kad imaju posao a “zapostave” kuću, i kad su “samo” domaćice a “kuća ne blista iako ništa po ceo dan ne rade”.
 
Čomić smatra da su pouke pandemije podjednako važna tema za sindikate, poslodavce i zakonodavce, ne samo nacionalno, nego i globalno.
 
- Svaki put kad se desi prekid uobičajenog života, zbog ratova, prirodnih katastrofa ili pandemije, žene nastavljaju ili počinju da rade da bi se život nastavio. Obaveza države je da ženi obezbedi sva prava koja joj pripadaju i ulije joj puno poverenje u zakone koji joj garantuju platu, da ne bude diskriminisana, zlostavljana, na kraju i otpuštena. Na sindikatima je da zaposlenu ženu zaštite - naglašava ministarka Gordana Čomić.
 
DISKRIMINISANE
 
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković pretače u brojke godinu za nama koja slikovito prikazuje položaj žene, uz neizbežan zaključak da je “situacija različito uticala na žene i muškarce kao i na već postojeće neravnopravnosti sa kojima se suočavaju žene na tržištu rada”.
 
- Može se reći da je zdravstvena kriza praćena i jednom pandemijom iz senke u kojoj su najveći teret podnele žene koje čine čak 86 odsto zaposlenih na „prvoj liniji odbrane od virusa“ - objašnjava Janković za portal Nezavisnosti.
 
Primerice, u zdravstvenom sistemu, gde žene čine tri četvrtine zaposlenih, samo je četvrtina njih na vodećim pozicijama, navodi poverenica.
 
- Slično je svuda gde žene čine većinu, sem donekle u sektoru usluga. S druge strane, kao dominantno zaposlene u nesigurnim oblicima rada, po ugovorima koji često ne dozvoljavaju sindikalno organizovanje, žene su češće morale da idu na prinudne odmore, dobijale su otkaze ili manje plate, morale samostalno da obezbeđuju zaštitna sredstva i slično - ukazuje Janković.
 
Dodaje da, sem toga, žene tradicionalno rade u manje plaćenim oblastima, mada i tu muškarci češće rukovode.
 
Poverenica posebno naglašava da je zatvaranje škola i vrtića višestruko podiglo opterećenje žena koje su radile od kuće - uz posao i kućne obaveze, prelazak na onlajn nastavu im je dodelio i ulogu kućne učiteljice. Usklađivanje obaveza posebno je teško u porodicama koje su suočene sa manjkom životnog prostora.
 
Janković navodi da su, i inače najčešće pritužbe, i 2020. bile po osnovu pola, a posebno u oblasti rada i zapošljavanja: - Diskriminacija žena je najčešća u vezi sa porođajem, materinstvom i negom deteta. S tim u vezi ovaj osnov se često pojavljuje uz bračni i porodični status kao osnov diskriminacije.
 
Slični podaci, ukazuje poverenica, izneti su i u Posebnom izveštaju o diskriminaciji u oblasti rada i zapošljavanja do kojih se došlo na osnovu desetogodišne prakse.
 
Uprkos brojčanoj nadmoći u populaciji, posao ima 971.000 žena, naspram 1,333.000 muškaraca, a jaz u zaradama od 8,8 odsto znači da žena “radi” dodatnih 35 dana svake godine, i to za istu platu: - Pri tome se prilikom zapošljavanja ženama, osim stručnih kvalifikacija i radnog iskustva, kao "faktor" za posao često uzimaju fizički izgled i/ili porodični status.
 
Žene starije od 50 godina su u još nepovoljnijem položaju na tržištu rada, otežano se zapošljavaju, kaže Janković i poziva se na publikaciju Žene i muškarci u Republici Srbiji (Republički zavod za statistiku). Najveći rodni jaz na tržištu rada zabeležen je u uzrastu od 55 do 64 godine, u kojem je u radnom odnosu svega 40 odsto žena, naspram 61 procenta muškaraca.
 
Analiza poverenice pokazuje da su žene na razne načine dikriminisane u sferi rada - nemogućnošću ili manjom mogućnošću napredovanja, nedovoljnim učešćem u odlučivanju, uslovljavanjima prilikom produžetka radnog odnosa… No, teže nego drugim ženama, kako u životu, tako i na tržištu rada je Romkinjama, ženama sa invaliditetom, siromašnima i manje obrazovanima, samohranim majkama, izbeglicama… Tradicionalno, ženama na selu, ali i radnicama svih starosnih grupa.
 
EHO PATRIJARHATA
 
U javnosti se lagano diže bura zbog Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti koji se već dugo krčka i kasni već čitave dve godine. U resoru je ministarke Čomić koja najavljuje da će tokom ovog proleća posle javne rasprave biti u skupštinskoj proceduri. Ona dodaje da jedva čeka javnu debatu u kojoj će se pokazati puna razlika između rodne ne/ravnopravnosti i puke polne ne/jednakosti, jer je rod kategorija koja određuje položaj ljudi u društvu uvažavajući razlike među polovima.
 
No, iako je povika na zakon pojačana, reklo bi se kao eho patrijarhalnog društva, a ministarka spremna na utakmicu u koju ulazi sa još dva tega na nogama: uz rodnu ravnopravanost tu je i zakon o istopolnim zajednicama i pooštravanje kaznenih odredaba za diskriminaciju. Kritike stižu i sa druge strane, pre svega zbog višegodišnjeg odlaganja zakona, ali i nedovoljnog učešća građana u njegovom oblikovanju.
 
Aktivistkinja za ženska ljudska prava Lola Milojević podseća da Vlada već treću godinu priprema nacrt novog teksta zakona o rodnoj ravnopravnosti.
 
- Poslednja najava je iz januara, iako je Komitet UN još 2019. godine pozvao Vladu Srbije da usvoji novi zakon. O novom nacrtu se gotovo ništa ne zna jer je i javnost u međuvremenu suspendovana i aktuelizovane su neke druge teme. Sa fizičkim distanciranjem dogodilo se, zapravo, socijalno distanciranje izvršne vlasti od građanki i građana - izjavila je Milojević za portal sindikata Nezavisnost.
 
Poverenica Janković, pak, ukazuje na značajan aspekt: - Ne smemo podsticati prevelika očekivanja da će bilo koji zakon, pa i ovaj, rešiti sve probleme. Nema zakona koji može naterati muškarca da ustane sa kauča i pomogne ženi u obavljanju kućnih poslova, ili da obezbedi ravnopravne uslove na tržištu rada. Sve dok muškarci ne shvate da žena nije svojina i da samo ravnopravni i zajedno možemo ostvariti istinsku ravnopravnost, imaćemo ovakvu situaciju.
 
SMRTONOSNI TANDEM
 
Posebno zabrinjava to što se porodično i partnersko, rodno zasnovano nasilje, širi zakonomerno tokom vanrednih situacija kada rastu napetost i nervoza, posebno u već pomenutim “tesnim” kućama.
 
Ključ je u stalnom suzbijanju stereotipa o ulogama polova i to kroz obrazovanje, medije, kulturu, uključujući kulturu rada… Potrebno je i propisati i obezbediti uključivanje i podsticanje ravnomerne zastupljenosti žena i muškaraca u svim sferama društvenog života, posebno u donošenju odluka i vršenju javnih funkcija na svim nivoima. Uz aktivne mere za veće zapošljavanje žena i razvoj ženskog preduzetništva.
 
No, i kada se svi ti “ključevi” upotrebe ne treba očekivati rezultate preko noći.
 
- Prema procenama Indeksa žena na poslu, da bi se popravila šteta koju je Kovid-19 naneo ženama na poslu čak i do 2030. godine, napredak ka rodnoj ravnopravnosti mora biti dvostruko brži od istorijske stope. Jaz se povećao tokom pandemije i ograničava vreme i mogućnosti žena da doprinesu ekonomiji - upozorava Lola Milojević.
 
Uz podatke koje smo već naveli, ona dodaje i nimalo utešnu činjenicu koja lako može biti alibi domaćim zagovornicima teze “zna se gde je ženi mesto”.
 
- Čak 17 država od 24 članice OECD-a koje su izvestile o ukupnom porastu nezaposlenosti u 2020. godini navode da su žene najviše pogođene. Pandemija je povećala ionako neravnopravan tretman neplaćenog rada, zbog čega je više žena napustilo tržište rada. To može uticati da žene trajno napuste radno mesto, preokrenuvši time ne samo napredak ka rodnoj ravnopravnosti već i dodatno zaustavljajući ekonomski rast - ukazuje Milojević.
 
Na liniji primedbe o dve pandemije, Milojević citira američku filozofkinju Džudit Batler: “Sada, oni sa socijalnom vizijom univerzalne zdravstvene zaštite moraju da se bore protiv virusne i protiv moralne bolesti, radeći u smrtonosnom tandemu i sa jednom i sa drugom.”
 
Izvor: UGS Nezavisnost (30. mart 2021)
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Sindikat

REPUBLIČKI GEODETSKI ZAVOD

▪️ Jedinstvena organizacija sindikata
▪️ Sindikat NEZAVISNOST
▪️ Sindikat zaposlenih RGZ-a ASNS

* Svaki pokušaj sindikata, koji to zaista i žele da budu, da ostvare svoju statutarnu ulogu i posebno kada se ponašaju kao društveno odgovorne organizacije izaziva burne reakcije, pre svega onih koji predstavljaju moć, kapital i vlast. Na primeru sindikata RGZ-a, Jedinstvene organizacije sindikata, Sindikata Nezavisnost, Sindikata zaposlenih RGZ-a ASNS, mogu se sagledati svi aspekti i mogućnosti torture i diskriminacije jednog poslodavca prema sindikatima

Aktivnosti tri sindikata RGZ-a koji su redak primer jedinstva i kooperativnosti na sindikalnoj sceni, su isključivo usmerene ka odbrani prava na slobodu mišljenja, sindikalnog organizovanja, zaštite vitalnih interesa zaposlenih a u velikom delu i zaštite i odbrane institucije u kojoj funkcionišu. Sukob sa rukovodstvom, koje predvodi direktor Borko Drašković, je najočigledniji primer u kome se partijsko burazerski interesi stavljaju iznad elementarnih prava pojedinca, državnih sužbenika, svetski priznatih sindikata i nadasve iznad zakona i uobičajenih društvenih normi.

Inicijative sindikata RGZ-a da se utvrdi zakonitost u postupanju i načinu rukovođenja RGZ-om od 2015. do danas su uglavnom stopirane ili obesmišljavane prebacivanjem nadležnosti sa Vlade na Ministarstvo građevine, Ministarstvo državne uprave, Ministarstvo finansija, Inspekciju rada, Upravnu inspekciju i tako u krug. Rezultati brojnih nadzora i kontrola ostali su tajna a negativni rezultati koje ostvaruje RGZ su ne samo evidentni već vidljivi svakom građaninu koji više veruje svojim očima nego spinovanim napisima koje u većini medija objavljuje rukovodstvo RGZ-a koristeće značajne budžetske resurse.

Sindikati koji ne poseduju nikakav drugi resurs osim istine i vere u pravdu i socijalnu jednakost uporno pokušavaju javnosti i najvišim državnim instsitucijama da ukažu na sve očiglednije propuste i zloupotrebe vrha RGZ-a. Veoma retko u javnosti se pojave napisi sindikata i po pravilu na svaki tekst od strane PR službi RGZ-a dobijaju nekoliko ’’demantija’’ koji to u suštini nisu već dodatno urušavanje integriteta i kredibiliteta institucije. Laž koja se lansira sa zvaničnih pozicija u RGZ-u je sramota ne samo za jedan državni organ i zaposlene koji rade u njemu već i za samu državu kao osnivača.

Koji su razlozi tolerancije države na gomilu iznetih besmislica i smišljenih neistina od strane direktora Draškovića i nekolicine njegovih sledbenika zaista je velika nepoznanica.

Ko sve ima interesa od obmanjivanja javnosti o poslovnim rezultatima koji su najlošiji u poslednjih 10 godina?

Kome ide u prilog laž da je digitalizacija sprovedena u najvećem procentu ako se zna da su mnogi ’’kapitalni poslovi’’ urađeni samo pro forme a da u suštini postoje ozbiljni nedostaci.

Primer digitalnog katastarskog plana je najočigledniji. U zvaničnoj izjavi koju je Borko Drašković objavio 24. 10. 2016 godine navode se podaci koji ukoliko su tada bili tačni pokazuju da je od tada RGZ išao u potpuno pogrešnom pravcu. Jer danas je broj nerešenih zahteva preko 800.000, drugostepenih žalbi više od 40.000 a digitalni plan se još uvek dorađuje u velikom broju katastarskih opština. Dostupnost podataka katastra nepokretnosti je samo proklamovana a u stvarnosti su procedure sve složenije i nedostupnije korisnicima usluga. Prikrivanje podataka o broju zaposlenih i podaci o tome ko gde i šta radi, od reprezentativnih sindikata RGZ-a, je samo pokazatelj mutnih radnji i neprofesionalnosti vrha RGZ-a. Najavljena treća faza projekta koja bi trebalo da dovede do objedinjavanja svih baza RGZ-a, verovatno će da dovede do potpunog digitalnog kraha sistema.

Kakve su mogućnosti za napredak institucije kada se nalazi u rukama jednog čoveka koji je još uvek vezan za vreme nesrećnih devedesetih i iz vremena partijskih birokrata koje su i dovele do kraha privrede i sistema na kraju 20. veka? Kakva je budućnost institucije u kojoj PR prima platu veću od premijerske da bi iznosio netačne i naštimovane podatke a zaposleni moraju da štrajkuju za ono malo para što im je Vlada zakonom garantovala? I na kraju kakav je to kapacitet i pouzdanost institucije kada se na njenom čelu nalaze osobe koje ne poštuju ni zakone, ni sporazume koji su potpisani, važeći kolektivni ugovor, ni svoje zaposlene a laž i neistinu promovišu kao osnovni uslov za dalji razvoj RGZ-a.

U Beogradu 30. 09. 2020. godine

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Sindikat kulture, umetnosti i medija "Nezavisnost" uputio je apel međunarodnoj zajednici povodom otpuštanja više od 200 saradnika Javnoj medijskoj ustanovi Radio televizije Vojvodine, zbog čega je dovodeno u pitanje dalje funkcionisanje pokrajinskog javnog servisa

To se posebno odnosi na redakcije na jezicima manjinskih nacionalnih zajednica, jer se time ugrožava ustavom zagarantovano ostvarivanje manjinskih prava nacionalnih i etničkih zajednica u Vojvodini.

Više od 200 novinara RTV ostalo je bez posla od 1. septembra ove godine. Prema navodima rukovodstva ove medijske kuće do otpuštanja je došlo zbog toga što je poslednjim rebalansom budžeta Srbije pokrajinskom javnom servisu uskraćen 201 milion dinara, te RTV nije više u mogućnosti da im isplaćuje zarade.

U pitanju su kao što smo izveštavali, medijski radnici koji su u RTV-u angažovani posredstvom agencije za zapošljavanje, iako su mnogi od njih dugogodišnji radnici ove medijske kuće. 

Na probleme koji proističu iz takvog načina angažmana Sindikat "Nezavisnost" je u više navrata ukazivao poslovodstvu RTV-a i javnosti.

- Smatramo da je takav vid angažovanja medijskih radnika na javnom servisu posebno problematičan, jer narušava njihov integritet i čini ih podložnim političkim i drugim manipulacijama, što je nespojivo sa novinarskom profesijom, a posebno sa ulogom javnog servisa. Nekoliko redakcija manjinskih nacionalnih zajednica zbog aktuelnih otpuštanja obraćalo se novinarskim udruženjima, upozoravajući da takav potez "ozbiljno narušava dalje funkcionisanje tih redakcija". Na sve te apele nije bilo nikakve reakcije ni odgovornih u RTV-u, niti izvršne vlasti na republičkom nivou koja je inicirala budžetske izmene kojima su uskraćena ranije opredeljena sredstva za pokrajinski javni servis - stoji u apelu GS KUM "Nezavisnost" međunarodnoj zajednici. 

- Način finansiranja javnih servisa još jedan je paradoks na koji se ukazujemo već godinama, jer se visina televizijske pretplate ne određuje shodno zakonu, već shodno volji političkih moćnika. Napominjemo da je početkom jula ove godine u pokrajinskom javnom servisu posao već izgubilo 17 radnika angažovanih preko agencije, deset radnika sa ugovorom na određeno vreme, 28 honoraraca i jedan pripravnik. Ta otpuštanja, zajedno sa aktuelnim od 1. septembra, obuhvataju čak 20 odsto ukupno zaposlenih u RTV-u - podvlače u ovoj grani reprezentativnog srpskog Sindikata "Nezavisnost". 

Zbog aktuelnih otpuštanja Sindikat "Nezavisnost" organizovao je dva protestna okupljanja, na kojima je, podsetimo, iznet zahtev da se svi radnici tog medija angažovani preko agencije za zapošljavanje prime u radni odnos, kao i da se prekine sa praksom saradnje sa posredničkim agencijama koje naplaćuju visoke provizije. Zatraženo je i da rukovodstvo RTV-a obezbedi uštede na drugim budžetskim pozicijama kako bi bila prebrođena trenutna finansijska kriza i da se hitno inicira sednica upravnih odbora javnih servisa na kojoj bi bila utvrđena realna cena tv pretplate. 

Ukoliko nije u stanju da reši aktuelne probleme i obezbedi zakonito funkcionisanje pokrajinskog javnog servisa, iz Sindikata "Nezavisnost" su rukovodstvo RTV-a pozvali da podnesu ostavke. - Sindikat kulture, umetnosti i medija "Nezavisnost" poziva Vas da podržite napore sindikata i profesionalne medijske zajednice usmerene na omogućavanje zakonitog funkcionisanja javnih servisa u Srbiji, koje je od ključnog značaja za ostvarivanje kvalitenog javnog informisanja, ostvarivanje medijskih sloboda, jer je to presudno za izgradnju kritičke javnosti i demokratizaciju društva u Srbiji.

Apel je upućen i Evropskoj komisiji, Misiji OEBS-a, Savetu Evrope, Međunarodnoj organizaciji rada, Međunarodnoj federaciji novinara, organizaciji Reporteri bez granica i drugim međunarodnim novinarskim i medijskim organizacijama.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* U Novom Sadu je poslednjeg avgustovskog dana održan protest zbog otpuštanja 200 radnika Radio televizije Vojvodine

Protest je održan ispred Studija M, a na njemu su sindikati izneli svoje zahteve.

Pedesetak ljudi na protestu zbog otpuštanja 200 radnika RTV-a, traže povratak radnika na posao i povećanje pretplate.

Sindikat "Nezavisnost" zahteva da se svi radnici koji su bili zaposleni putem agencija, a koji su ostali bez posla prime u radni odnos u Radio televiziji Vojvodine, kao i da se prestane sa praksom zapošljavanja preko agencija koja, kako kažu u sindikatu, pokrajinski javni servis košta više nego regularno zapošljavanje zbog visokih procenata koje agencije uzimaju.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost će se zalagati za donošenje socijalnog pakta koji će omogućiti da se na kraju godine analizira i oceni kako i koliko je Vlada Srbije realizovala svoja obećanja u pogledu, pre svega, visine privrednog rasta, plata, penzija i inflacije - najavio je danas u izjavi za medije predsednik te sindikalne centrale Zoran Stojiljković

Prvi korak u tom pravcu uslediće na jesen kada će “Nezavisnost” zahtevati da Socijalno-ekonomski savet Srbije (SES) detaljnije analizira efekte vladinih mera za pomoć privredi u uslovima vanrednog stanja izazvanog virusnom pandemijom.

- Za pomoć privredi i građanima potrošeno je nešto više od pet milijardi evra, što je za ekonomske mogućnosti Srbije veoma mnogo novca, a da pri tome pomoć nije usmeravana selektivno pa tako oni koji su pretrpeli najveću štetu nisu dobili najviše - ocenio je predsednik “Nezavisnosti” koji je nedavno preuzeo jednogodišnje predsedavanje Socijalno-ekonomskim savetom Srbije.

Stojiljković smatra da je neophodno da predstavnici sindikata, poslodavaca i države zajedno analiziraju i ocene efekte finansijskih i drugih mera u vezi sa životnim standardom i kretanjem stope nezaposlenosti.

Predsednik “Nezavisnosti” ukazuje da relevantne institucije negativno cene ili čak potcenjuju socijalni dijalog između sindikata, poslodavaca i države, te da taj stub industrijske demokratije u Srbiji treba dodatno osnažiti i učiniti sadržajnijim i efikasnijim.

- Naši ključni strateški ciljevi su da se unapredi pravo na sindikalno organizovanje i kolektivno pregovaranje, pravo da sindikalni predstavnici učestvuju u radu raznih državnih tela i organa, kao i da se pravo na štrajk omogući i onim radnicima kojima je to uskraćeno, posebno u multinacionalnim kompanijama koje posluju u Srbiji - objasnio je Stojiljković.

Prema njegovim rečima, nije jednostavno da se u socijalnom dijalogu dođe do konkretnih i obavezujućih odluka što je osnovna uloga Socijalno-ekonomskog saveta. Kao predsedavajući Saveta, predsednik “Nezavisnosti” je samo prvi među jednakima jer drugi članovi tog tela koji zastupaju poslodavce i državu mogu da blokiraju donošenje svake odluke zato što se odlučuje konsenzusom.

Stojiljković je najavio da i će se „Nezavisnost“ zalagati za donošenje novog Zakona o radu.

- Trudićemo se da ubedimo državu i poslodavce da minimalna cena rada treba da se utvrdi kompromisom, a ne da pre i bez pregovora u mehanizmu SES-a njen iznos saopšti predsednik države, kao što je to početkom ove godine uradio Aleksandar Vučić - naveo je predsednik “Nezavisnosti”.

Stojiljković je ponovo najavio i da će „Nezavisnost“ ubuduće zastupati prava i interese svih zaposlenih, uključujući i angažovane po ugovorima na privremenim i povremenim poslovima.     

- Dosad smo funkcionisali samo kao sindikalna organizacija stalno zaposlenih radnika, a ubuduće ćemo zastupati i one koji rade po ugovorima na određeno vreme - podvukao je Stojiljković.

Objasnio je da to znači da će se „Nezavisnost“ zalagati za zaštitu svih radnika, od fri lensera u medijima, koji nemaju standardno radno vreme, do onih koji rade na sezonskim poslovima, na primer u građevinarstvu, ugostiteljstvu i turizmu ili prehrambenoj industriji. Praktično, reč je o radnicima koji su potpuno ili delimično van sistema radno-pravne, ekonomske i socijalne zaštite.

U Beogradu 28.06.2020.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…