Prikazivanje članaka po tagu Maestro

(*Znao sam šta me u Rastini čeka. Na godišnjoj Skupštini Udruženja potomaka i poštovalaca ratnih dobrovoljaca 1912-1918. godine Republike Srbije. Pripremao sam se zato, čini mi se duže nego obično za ovaj najnoviji pre svega, novinarski zadatak - za taj gospodnji dan, 3. jul 2021, u najsevernijem mestu Srbije - ili ujedno, prvoj kapiji kad se iz EU u Srbiju ulazi, toj toliko živopisnoj Rastini... Ništa lično. Da li, ipak, baš "ništa" lično, preispitivao sam se, priznaću, satima. Samo i kažem sada, duže su trajale te već uobičajeno-novinarski pripreme za jedan kako mi to u poslu volimo reći, teren-ili događaj. Jer neće to svakako biti - svakodnevni događaj... ponavljao sam u sebi i istovremeno trenirao emocije kako u svom poslu - tom prilikom ne bi smele da emocije nadvladaju razum. Teško? Iskušenje? I jedno i drugo. Znao sam i da će mi trebati dan, nešto i više, nakon događaja, nakon svetkovine i sećanja na pretke među kojima je i moj... pa da se stišam.. Da pokušam da napravim konačno ljudski reportažu, sa sve slikama koje sam pripremio, onako kako poslu i prvenstveno čitaocima portala i slušaocima našeg internet radija, i dolikuje. Pa da krenem jer - novinarstvo to jest aktuelnost dešavanja ne trpe baš često emocije, a još manje odlaganja, onog što se desilo makar koliko bili svi pa eto i pisac ovih redaka, od mesa i krvi.. Bolje zato da krenem... i, ne zamerite na ovakvom ako ga takvim mogu nazvati, uvodom, a zašto je do njega u ovu reportažu iz lepe Rastine sa zbivanja od juče došlo, spomenuću na samom kraju, mada je sve ovo što ću ispisati kako i svi gosti juče listom rekoše, još jedan novi početak, ali početak nešto sasvim drugačiji: u zajedničkoj smislenoj misiji/želji za sveopštim, boljim koliko sutra, razumevanjem, ujedinjenjem u trasi zdravijeg životnog učenja a od koga, do od predaka, čemu smo svi obavezni; u korist naših novih pokoljenja; *prim. aut. SS)

-------------

* Dostojanstveno. So, pogača, domaća rakija. Za početak. A za svakog gosta i osmeh dobrodošlice dve prelepe mlade Rastinke u izvornim hercegovačkim i ličkim nošnjama... možda baš simbolično „ispade“ kako i najbolje što se samog stecišta tiče valja (simboličnog naziva, a u zajedničkoj poruci, Deco, ovde vam je mesto), pred Domom omladine - upravo tu, gde pripadnici Udruženja potomaka i poštovalaca ratnih dobrovoljaca 1912-1918. godine Republike Srbije zakazaše susret. Doček brojnih prijatelja-zemljaka, u počast borcima koji su dali živote u proboju Solunskog fronta. Polaganje venaca na dva monumenta te posebne Rastine, Spomenik solunskim dobrovoljcima, e tim osnivačima Rastine i Spomenik žrtvama logora Šarvar u Drugom svetskom ratu. Protokol. Temelj daljem drugovanju, upoznavanju, spajanju, činu najsvečanijem...

Osnovni cilj - da, jednostavno, niko ne zaboravi velike žrtve u Prvom svetskom ratu i naše pretke - domaćini istakoše to i u svojim pozivnicama, prethodno. Odavanje je ovo priznanja Solunskim borcima koji su upravo označili junaštvom svojim i početak kraja Velikog rata probojem Solunskog fronta, u jesen 1918. Svaka godišnjica, svaka godina - moralo bi da bude posvećena doseljavanju porodica iz dobrovoljačkih Solunskih jedinica u ove severnosomboske krajeve na samom rubu bačke ravnice, u daljim ciljevima: Hercegovci, Ličani... izgradili su Rastinu kao mesto za nezaborav, mesto za svaku novu - lepu priliku, mesto za šansu, mesto za život.

Mesto za mladi svet.

Ma koliko se to činilo možda u savremena vremena ne baš tako lako dostižno, ali... vera, nada i ljubav pobeđuju uvek kad je sveto trojstvo sasvim jasno a ovde jeste, pa rađaće se stog baš, po jedna nova beba. Rastinska. Bar jedan novi heroj, pa dva, troje-četvoro... polako... opet nova deca ko deselećima pre a i škola je tu da zaživi, obdanište već spremno, za nove mlade Hercegovce, Ličane, LJUDE... pružena ruka i svim drugima il’ prvima, svejedno, Rastinci će dočekati i UDOMITI svakog. A mesta za sve, ovde ima. Više nego dovoljno. Nije zato bez razloga ona već dobro poznata: ko u Rastinu prvi put dođe, poželi da drugi put to bude već koliko sutra, a za trajni život, eh, divote.. Sva blagodet prirode, banjski vazduh, raskoš svebujnog zelenila, krošnje što se ko zastave nekako neobjašnjivo a naočigled ponosno ko dobre vile vijore i u nebo stižući, pružaju oku svakom, sav svoj sklad.

A nakon ponosnog čina polaganja venaca, usledila je već rekoh, najavljena Skupština. Odmah smo svi shvatili da baš neće to biti ona „prava“, da kažem, uobičajena neki bi rekli „steretopina“ ili „dosadna“ skupština kojih je svima sasvim dosta. :-) Uvodničar, jedan od najčešćih rastinskhi domaćina, Jovan Vukobratović, odmah je to i napomenuo, nema nekog „glasanja“, premda je predviđen bio i Upravni odbor, ali aman, kako „rešiti“ sad tu sednicu Upravnog odbora Udruženja, pa Skupštinu, kad, pridošlo toliko sveta... ma sedite ljudi odma’ za astale, da se družumo uz ozbiljne zaključke ali i ako neko ipak „želi reč“, dobro. Hmm, „poneko“, a spontano, što je i najkarakterističnija crta sveukupno susreta i same Skupštine i nesvakidašnjeg Upravnog odbora ispostavilo se - odmah bila, jeste u tome što su govornici jedan za drugim javljali se da nešto kažu, poruče, pozove u „revanš“-posetu Rastince u svoje - takođe sagrađane metropole raštrkane kako i Bog nalaže svud po Vojvodini, od Hercegovaca, Ličana... Dalmatinaca, Bosanaca, ko do gnezda, gnezdo u kojima su i rode vazda rade i raspoložene.

„Raspravljalo“ se dakle tako, gotovo puna dva sata, o brojnim prošlim aktivnostima njihovog-i njihovih udruženja koja deluju u Bajmoku, Aleksi Šantiću, Bačkom Gračacu, Novom Žedniku, Gornjoj Rogatici, Sokolcu, Bačkoj Topoli, Subotici, Srbobranu, Srpskom Bačkom Karađorđevu, Stepanovićevu, Laćarku, Bečeju, Mišićevu, Zrenjaninu, Inđiji, Kljajićevu, Apatinu, Bačkom Bregu, Dušanovu, Višnjićevu, Kolutu, Sremskoj Mitrovici, Paliću, Novom Sadu, Gajdobri, Sečnju, Rumi, Somboru... u epicentru dobrovaljčkom, tog prvog julskog dana gospodnje, 2021, Rastini.

No nekako logično ispostavilo se, prvo je dobio reč dr Milan Micić, autor kao što znamo i kao što smo o njemu već ovih dana pisali, tridesetak književnih jedinica hronologije, a svoje najnovije publikacije "Srpski dobrovoljci iz Banata, Bačke i Baranje: (1914–1918)” čija za temu ima kako smo već takođe izvestili na ovim stranicama najavljujući promociju knjige iste večeri u Staparu, koja sadrži popis imena svih dobrovoljaca srpske vojske u Prvom svetskom ratu koji su bili rodom iz Banata, Bačke ali i Baranje. U sastavu Prve srpske dobrovoljačke divizije tokom borbi koje je vodila u Velikom ratu 1916. godine na frontu u Dobrudži više od trećine dobrovoljaca je bilo rodom sa ovih prostora. Slično stanje je bilo i neposredno pred proboj Solunskog fronta gde su oni od ukupnog broja dobrovoljaca u srpskoj vojsci činili gotovo četvrtinu.

Autor je ovom prilikom najjednostavnijim rečima objasnio da ove činjenične hronološkim redom poslagane pojave i podakte vidi u srpskoj nacionalnoj ideji koja se u svojoj modernoj formi oblikovala tokom istorijskog razvitka srp­skog naroda u Habzburškoj monarhiji, a naročito onog njegovog dela koji je istorijski trajao u Ugarskoj. Iz tog razloga je odziv u dobrovoljce srpske vojske među Srbima Banata, Bačke i Baranje svojom masovnošću nosio karakter kolektivnog stava i kolektivne odluke, kako je dr Micić i u knizi notirao. 

***

Svemu ovom i potonjoj zakusci koja je sve drugo bila ali ne „samo“ zakuska, već tradicionalna jela pred goste, kisela hercegovačka čorba, uz autentične salate po kojoj su ovi srpski narodi poznati, i naravno, nekoliko vrsta „deserta“ iz recimo svakog rastinskog komšijski porodičnog, domaćinstva, prethodio je parastos a delegacije su položile vence, najpre na Spomenik solunskim dobrovoljcima, koji predstavlja planinski masiv s krstom, ispred kojeg je bronzana statua srpskog vojnika, oslonjenog na pušku sa svih 176 imena solunaca borca. Zatm odmah, i na spomenik žrtvama Šarvarskog logora, koji simbolizuje logorske žice i lik iscrpljenog logoraša, a na kojem su uklesani stihovi Vojislava Ilića mlađeg.

Naročito su uz reči besede Oca Mirka, dirljivo do suze muške, zvučali s violine preneti zvuci pred spomenikom Solunskim dobrovoljcima i osnivačima sela, kao i spomenikom Eastinskim žrtvama logora u Šarvaru, emotivno izvedenih „Tamo daleko“, „Kreće se lađa francuska“... mladog maestra od tananih žica, Nemanje Golubića.

„Nešto“ veselije bilo je potom kad su glasove prenete u salu, pustili već nadaleko popularni, poznatim predvođeni baritnom kojem mikrofon ne treba, Momčilom i momcima muške Pevačke grupe iz Bačkog Jarka, ovog puta naravno uz neizbežnu harmoniku.

....Priča o Rastini i Rastincima čini se, tek kreće. A moj pradeda Stevan Ružić, počivši na Solunskom groblju, eto nisam mogao a da ga na kraju među dvadesetak govornika, ne spomenem. Tog mog pretka Solunca da nije bilo, ne bi ni ove reportaže. :-) No pak, to je manje i važno (što se bar mog obitavanja pod Suncem naravno, tiče), od zaključka ostvarenim na ovoj Skupštini i Upravnom odboru:

Sveujedinjenje najzad vekovima potrebno, svesprskog naroda podsticano idejonm mišlju sa ovoga skupa - iako ista više puta zagovarana, ali sada se učinilo, jačom no pre. To je zadatak, rekoše svi zemljaci u Rastini okupljeni, to je posao i to je zaštitni znak koji uz poštovanje svih i svakog, nastaje overom koji ni jedan pečat ne može da zameni.

.....

Novi Radio Sombor se zahvaljuje na prevozu Aleksi Subotiću, jednom od inicijatora i graditelja boljeg života, još bolje Rastine, još boljeg čina poput svih onih ordenja, činova i dlikovanja koje je njegov Solunac đed Kosta, zaslužio a u sada Aleksinom čuvanom u podobro bogatom amanetu od sjajne kutije zasluga za ovaj narod.

Inače, kakio je bilo i predviđeno, svemu u Rastini, prethodio je prvo susret gostiju sa domaćinima u somborskoj zgradi Ggradske uprave, gde je u Svečanoj sali Županije detalje o istoriji grada i ove sredine govorio zavičajni istoričar i publicista Milan Stepanović, sa kojim smo prošetali glavnom stazom Ravangrada Kralja Petra Prvog (o tome više u narednoj, sutrašnjoj reportaži), pa se zatim u koloni petnaestak vozila na čelu sa jednim od Subotića (već maloprethodno pomenutog), uputismo u centar dobrog naroda, Rastinu...

Prisustvovao, dao sebi za pravo da malo i govori, pratio i zabeležio: Siniša Stričević, gl.odg.urednik Novog Radio Sombora

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja i svaka buduća saradnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
 
- Dodatak: fotografije iz Rastine, 3. jula 2021. u slajdovima odmah ispod rubrike -
 
Objavljeno u Prva vest

* Koncertom maestra Jovana Kolundžije, 28. novembra 2019. godine obeležen je, podsetimo, Dan Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor. Snimak koncerta dostupan je na oficijelnom youtube kanalu ove somborske javne ustanove kulture

Program koncerta činila su najlepša dela Vitalija, Ramoa, Sen-Sansa, Hesa, Šumana i Legrana. Maestra je pratila mlada pijanistkinja Milica Zakić.

Jovan Kolundžija je rođen u Beogradu, gde je magistrirao na Muzičkoj akademiji u klasi profesora Petra Toškova, a usavršavao se kod čuvenog violiniste Henrika Šeringa, čiji je bio najomiljeniji učenik. Iza sebe ima zavidnu svetsku karijeru i više od četiri hiljade održanih koncerata u zemlji i svetu. 

Uživajte u koncertu i ostanite kod kuće!
 
 
Novinar: David Firanj
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Kultura
* Povodom obeležavanja 8. novembra, Dana Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor, u svečanoj sali Skupštine grada Sombora biće upriličen koncert proslavljenog violiniste, maestra Jovana Kolundžije

Koncert će početi u 19 časova.

U program koncerta uvrštena su najlepša dela Vitalija, Ramoa, Sen-Sansa, Hesa, Šumana i Legrana. Maestro Kolundžija nastupiće u Somboru uz klavirsku pratnju mlade pijanistkinje Milice Zakić.

Jovan Kolundžija je rođen u Beogradu, gde je magistrirao na Muzičkoj akademiji u klasi profesora Petra Toškova, a usavršavao se kod čuvenog violiniste Henrika Šeringa, čiji je bio najomiljeniji učenik. Iza sebe ima zavidnu svetsku karijeru i više od četiri hiljade održanih koncerata u zemlji i svetu.

Aktuelna turneja Jovana Kolundžije protiče pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Kompanije Dunav osiguranje.

Ulaz na koncert je slobodan!

David Firanj

*****

- Iz bogate biografije -

JOVAN KOLUNDŽIJA je rođen u Beogradu, gde je magistrirao na Muzičkoj akademiji u klasi profesora Petra Toškova, a usavršavao se kod čuvenog violiniste Henrika Šeringa, čiji je bio najomiljeniji učenik. Iza sebe ima zavidnu svetsku karijeru i više od četiri hiljade održanih koncerata u zemlji i svetu.

Jovan Kolundžija je osnivač Centra lepih umetnosti u Beogradu, koji nosi naziv Gvarnerius po Gvarnerijusovoj violini iz 1754. godine, na kojoj Jovan nastupa poslednjih trideset godina. Naš umetnik pored svojih koncerata, deo svog vremena posvećuje promovisanju i daljem školovanju mladih talenata u svojoj umetničkoj zadužbini – Centru lepih umetnosti Guarnerius, koji je postao najatraktivnija kamerna dvorana u našem gradu i u kojem je, od njegovog osnivanja 2001. godine, realizovano više od 1.000 umetničkih programa. Odlukom Vlade Republike Srbije, Ustanova „Gvarnerius“ je 2013. godine dobila status Ustanove kulture od nacionalnog značaja.  2016. godine proslavio je jubilej - 50 godina na muzičkoj sceni, i danas je veoma aktivan kako na domaćoj tako i na inostranoj muzičkoj sceni.

Brojne nagrade i priznanja svedoče o visokim umetničkim dostignućima maestra Kolundžije, kako u zemlji, tako i u inostranstvu:

* Specijalna Diploma na Međunarodnom takmičenju Vijenjavski u Poznanju 1967.

* Prva nagrada na Takmičenju mladih jugoslovenskih violinista u Zagrebu 1969.

* Diploma na Međunarodnom takmičenju Žak Tibo u Parizu 1969.

* Specijalna Diploma na Međunarodnom takmičenju Karl Fleš u Londonu 1970.

* Prva nagrada na Takmičenju Sabre Marokin u Meksiku 1971.

* Druga nagrada na Međunarodnom takmičenju omladine u Beogradu 1971.

*Prva Nagrada Saveza kompozitora Jugoslavije na Međunarodnom takmičenju muzičke omladine Jugoslavije  1971.

*Oktobarska nagrada grada Beograda za najbolje stručne i naučne radove studenata 1971.

* Međunarodna Nagrada na takmičenju Mađarske televizije u Budimpešti 1971.

* Nagrada Ivo Tijardović u Zagrebu za brojne nastupe vrhunskog kvaliteta 1977.

* Povelja Saveza muzičkih umetnika Jugoslavije Zlatna lira ( najveća jugoslovenska umetnička   nagrada), za najuspešnija umetnička ostvarenja između dva kongresa 1974.-1979.

* Priznanja Udruženja muzičkih umetnika Srbije za najuspešnije koncerte u Beogradu 1977., 1978., 1979. i 1986. godine

* Nagrada Orlando u Dubrovniku za najbolji koncert na Dubrovačkom letnjem festivalu 1982.

* Oktobarska nagrada grada Beograda za najvrednije dostignuće u oblasti muzike 1988.

* Gramata Patrijarha srpskog Gospodina Pavla 2004.

* Godišnja nagrada Zlatni Beočug za trajni doprinos kulturi Beograda  2006.

* Aprilska nagrada grada Beograda za muzičko i muzičko scensko stvaralaštvo 2007. godine

* Plaketa Grada Sarajeva 2007.

* Nagrada –Izvođač godine 2011- dodeljena od strane časopisa Muzika klasika

*Nagrada –Menadžer godine u kulturi- dodeljena od strane Kluba privrednih novinara Srbije 2014. godine

* Nagrada – "Kapetan Miša Anastasijević" – dodeljena za afirmaciju muzičke kulture Srbije u svetu 2014 godine.

* Vukova nagrada za dugogodišnji doprinos razvoju kulture 2014. godine.

Maestralni nesvakidašnji poduhvati koji se veoma retko realizuju na svetskoj sceni jer su izuzetno zahtevni za umetnika:

1994. godine maestro Kolundžija je kao solista sa Beogradskom filharmonijom i Gudačima Sv. Đorđa, izveo program DESET VELIČANSTVENIH koji se sastojao od deset violinskih koncerata različitih autora za samo četiri dana.

Kraj 2008. godine obeležio je maestralni koncertni poduhvat Jovana Kolundžije-projekat VOLITE LI BETOVENA u četiri uzastopne večeri doneo izvođenje integralnog opusa Betovenovih sonata za klavir i violinu.

Maestro Kolundžija je na koncertima BRAVISIMO MAESTRO MOCART! uz saradnju četiri pijanistkinje izveo 15 Mocartovih sonata, što je još jedan ambiciozan projekat, koji je obeležio koncertnu sezonu 2009/10. godine Jovan Kolundžija je koncertnim projektom U ČAST VELIKOM BRAMSU, zaokružio ideju izvođenja celokupnih opusa sonata velikih autora.

Turneje - više puta je nastupao u sledećim zemljama: Austrija, Belgija, Švedska, Kanada, Čile, Kolumbija, Kostarika, Češka, Slovačka, Finska, Francuska, Grčka, Mađarska, Portugal, Indija, Italija, Meksiko, Norveška, Peru, Južna Koreja, Poljska, Rumunija, Bugarska, Rusija, Ukrajina, Belorusija, Litvanija, Letonija, Estonija, Španija, Velika Britanija, Venecuela, SAD,  Nemačka, Kina, Tajland, Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Srbija...

Festivali - Salzburg, Berlin, Evijan, Praško proleće, Bratislavske muzičke svečanosti, Dubrovački letnji festival, Festival u Ljubljani, Festival Emilija Romanja u Italiji, Beogradski muzički festival, Ohridsko leto, NIMUS, Servantino u Meksiku, Malar u Švedskoj, LLivia u Španiji itd...

Nastupao je sa uglednim umetnicima kao što su: Henrik Šering, Aldo Čikolini, Aleksis Vajsenberg, Lovro Matačić, Vaclav Smetaček, Oskar Danon, Aleksis Hauzer, Veronika Dudarova, Keniširo Kobajaši, Hans Peter Frank, Jevgenij Svetlanov, Karlo Ceki, Sikstin Erling,Pavle Dešpalj, Živojin Zdravković, Milan Horvat, Mladen Jagušt, Šeldon Morgenstern itd.

Nastupao je u najpoznatijim svetskim koncertnim dvoranama poput Karnegi Hola u Njujorku, koncertne dvorane Čajkovski u Moskvi, Gavo u Parizu, Sale filharmonije Žorž Enesku u Bukureštu, Santa Ćećilija u Rimu, Beas Artes u Meksiko Sitiju, Gevand Haus u Lajpcigu, koncertne dvorana Dvoržak u Pragu, Koncertna dvorana Filharmonije u Sant Petersburgu, Koncertna dvorana Mocart u Seulu,  u mnogobrojnim svetskim Katedralama poput Sen Žeronimos u Portugalu itd....

Nastupao je na specijalnim koncertima koja su bila u organizaciji UNESKO u Beogradu i Parizu i bio je  član FIAM-a – UNESKO. Bio gost u najčuvenijoj TV emisiji u Parizu kod Žak Šansela u kojoj su gostovali najčuveniji svetski umetnici.

Snimio je veliki broj LP-a i CD-a, emitovanih na mnogim međunarodnim TV i radio stanicama, a samo u okviru snimljenih programa RTS-a, ima preko trista sati snimljenog materijala.

Održao je veliki broj humanitarnih koncerata.

KRITIKE

   „...Jovan poseduje urođene kvalitete koji se ne mogu naučiti. Mislim na kvalitet zvuka, toplinu, humani prilaz muzici, osećaj za stil. On je srećna kombinacija srca i duha... Jovan Kolundžija je jedinstven dragulj među mladim svetskim violinistima. On doseže najviše domene u umetničkom izvođenju...Pred njim je izuzetna međunarodna karijera...“  (Henrik Šering)

 „...Divili smo se vašoj sigurnosti i vatrenosti vašeg izvođenja, vašem majstorstvu i jedinstvenoj koncepciji“.  (Jehudi Menjuhin)

» Njegova buduća karijera obećava da postane spektakularna.«    (Alexis Weissenberg)

» ...Veliki izvođač koji je postigao kompletan trijumf...« (La Korunja, Španija)

» ...Veliki izvođač koji je postigao kompletan trijumf...« (LA CORUNA, Spain)

»...talenat koji nastaje jednom u sto godina...«  (VJESNIK, Zagreb)

»...njegov Brams je bio veličanstven...« (PRAVDA, Bratislava)

»...njegov talenat ujedinjuje striktnu muzikalnost sa virtuoznošću...« (TAGESSPIEGEL, Berlin)

»...neverovatna zrelost, neverovatna perfekcija, i neverovatna intuicija...« (SMENA, Bratislava)

» Neobično visoko-romantični stil interpretacije i lep izgled Slavenskog Roberta Redforda upotpunili su sliku savršenog umetnika. Kolundžija nas je vratio u »zlatno doba« stila romantičnog načina interpretacije«  (Ričmond Tajms – Dispeč)

»...virtuozni violinista...« (Arbeiter Zeitung, Beč)

»...I konačno, jugoslovensko muzičko čudo, violinista Jovan Kolundžija, jedan od retkih...« (VJESNIK, Zagreb)

»...Nezaboravan...« (POLITIKA EKSPRES, Beograd)

»...Kolundžija je violinista sjajnog elana i osećajnosti, sa zadivljujućom tehnikom i muzičkom linijom...«  (EL UNIVERSAL, Mexico City)

»...Kolundžija je svirao Tartinija sa uzbudjujućim osećajem...« (NEW YORK TIMES, New York)

»...Živ, elegantan i izuzetan, Jovan Kolundžija je osvojio parisku publiku u sali Gaveau  prošle noći..« (LE PARISIEN, Paris)

» genijalni ambasador jugoslovenske muzike...« (SOL DE MEXICO, Mexico City)

»...Nismo čuli Betovenovu duo sonatu izvedenu sa toliko poleta i razigranosti perfektno kontrolisanu dugo vremena...« (STATESMAN, New Delhi)

» Njegovo izvođenje je bilo izvan svih okvira, i nema sumnje da je taj mladi tridesetčetvorogodišnji jugoslovenski violinista predodredjen za spektakularnu karijeru u godinama koje dolaze.« (THE NEWS AND SOURIER – CHARLESTON)

„Njegova umetnost izvođaštva na violini predstavlja svojevrsnu misiju u našoj sredini, njegova harizmatska ličnost dovela je u koncertne sale mnoge slojeve publike i obožavalaca, a mnoge mlade privolela upravo ovom instrumentu. Otuda njegova umetnost predstavlja više od samog sviranja, izođaštva, više od jednog koncerta i jednog nastupa- predstavlja umetničku misiju...“ (deo obrazloženja iz odluke komisije koja je maestru Kolundžiji dodelila Aprilsku nagradu grada Beograda za 2007. godinu)

"...Slušali smo Jovana Kolundžiju, velikog maestra iz Srbije koji poseduje sve nagrade koje se mogu osvojiti.. Zvuk koji maestro stvara na svom Gvarneriju je divan, sladak, krotak...U rukama velikog majstora Kolundžije, Gvarneri "napada" kompozicije, a izvršenje je –majstorsko! ...Kolundžija pokazuje virtuoznost na najvišem nivou: brzina i složenost, čist i jasan zvuk...Dugo nismo prisustvovali događaju koji je toliko uzburkao publiku (Manuela Kortezi, Festival Emilija Romanja, Italija)

"Jovan Kolundžija – umetnik za sva vremena! Mada držeći violinu izgleda kao da je rođen s njom on bi bio, čini mi se, umetnik i da svira u češalj – „jedinstveni dragulj“ kako ga je osetio Henrik Šering, diveći se njegovoj toplini zvuka i osećaju za stil. Šta god da svira – daje interpretaciji lični pečat! (Gordana Krajačić, Književne novine)

Izvor: biografskih podataka http://guarnerius.rs/jovan-kolundzija/

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Zbog bolesti glumca, otkazuje se predstava Maestro (Milivoje Mlađenović, režija: Milan Nešković) planirana za utorak 16. oktobar u 20 časova

Sve kupljene karte možete vratiti uz povraćaj novca ili zameniti za karte za druge reprizne predstave - kažu u Narodnom pozorištu Sombor.

Radno vreme biletarnice je radnim danom 10-14h i 18-20h i subotom 10-13h i 18-20h.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Kultura

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…