Prikazivanje članaka po tagu MTS dvorana

* Filip Žmaher je, kao najpoznatije ime beogradske muzičke scene, aktuelne na minulom obnovljenom festivalu zabavne i pop muzike Beogradsko proleće '22 na kojem su se predstavili autori i izvođači iz čitave regije (bivše Jugoslavije), otvorio u MTS dvorani (nekadašnjem Domu sindikata) popularnu muzičku manifestaciju

- Koliko je čast otvoriti renomirani festival i pevati prvi, toliko je pomalo i nezahvalno, jer publika danas, pogotovo glasači putem sms-a, instagrama ali i TV prenosa, "zaborave" otpočetka da prate festival uživo pa se dešava u aktuelno doba savremene tehnologije koja umnogome odlučuje kao i u slučaju Beogradskog proleća ove godine, da se prve pesme i nekako zaborave - priča nam o prvim utiscima posle festivala, održanog poslednjeg aprilskog petka, 29. aprila '22, nosilac prepoznatljive boje glasa bas-baritona sa zavidnim rasponom, Filip Žmaher inače miljenik a i sam stvaralac, i rok, bluz, džez muzike.

Kompozicija koju je i finalu Proleća izveo "Oprosti mi" plodotvonog muzičara Vladimira Markovića kojeg pamtimo iz godinama čuvenog dua Vlada i Bajka (inače ga, kao somborskog vojnika takođe pamte brojni Somborci koje je u to romantično vreme iz večeri u veče zabavljo u možda - onda - najlepšoj somborskoj bašti, Doma JNA), dobila je ipak dve prestižne nagrade: Udruženja kompozitora Srbije što je Marković prilikom dodele rekao da posebno priznanje čini kada nagradu dobijete od kolega i to od strane strukovne muzičke organizacije, kao i nagradu za najbolji aranžman, delo Aleksandra Filipovića.

To što je jedna od nagrada žirija recimo, izostala upravo ovoj melodiji koja u balada setnom ritmu podseća na najbolje dane Beogradskog proleća 60/ili 70-tih godina prošlog veka ili na nezaobilazni vodeći evrospski muzički spektakl italijanski San Remo, ne znači da su baš te "vrste" nagrada neko presudno merilo za dalji plasman jedne nove pesme. Naprotiv, mnoge melodije koje nisu dobile nagrade na festivalima ostale su do današnjih dana hitovi, a uz to - prema prvim reakcijama, baš pesma koju je popularni Žmaher kao prvi po redu izvodio, ima priličan broj pozitivnih reakcija, pregleda na popularnim društvenim mrežama odmah po završetku festivala i najbolje rangirana po tim merilima među 18 koliko ih je bilo u takmičarskom programu, što su razlozi da je pala odluka da postane HIT MESECA Novog Radio Sombora.

Filipa Žmahera i njegov novi hit "Oprosti mi", u studijskoj verziji, možete poslušati klikom na strelicu u prostoru rezervisanom (gore) za naslovnu fotografiju u okviru ove rubrike. Isto tako - možete je čuti svakodnevno i u našem drugom mediju, internet programu Novog Radio Sombora uz najavu HIT MESECA, na linku:

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Muzički promoter našeg dvostrukog elektronskog medija i prijatelj Novog Radio Sombora Filip Žmaher, koji je svakodnevno zastupljen u programu našeg radija, jedna je od zvezda ovogodišnjeg, povratničkog „Beogradskog proleća“, koji će uživo iz MTS dvorane (dugogodišnji Dom sindikata) prenositi RTS na svom 1. programu, u petak 29. aprila, od 20:50 

Filip Žmaher je gradio karijeru na našim prostorima od početka 90-ih godina, stoji osim ostalog na fejsbuk stranici posvećenoj jednom od najpopularnijih festiavala zabavne i pop muzike nekada u bivšoj Jugoslaviji, a danas u regiji:

https://www.facebook.com/search/top?q=beogradsko%20prolece

Publici je poznat po specifičnoj baritonskoj boji glasa i po sposobnosti da podjednako dobro interpretira pesme u rok, pop, bluz i džez maniru. Ipak je njegov osnovni muzički stil bio i ostao melodični tvrdi rok. Učestvovao je na mnogim festivalima zabavne muzike: Mesam, Beogradsko proleće, Hit parada, Beogradski menadžer šlager, Pjesme mediterana-Budva, Sunčane skale u Herceg Novom, Zrenjaninski Sunflower festival, na kojima je osvajao najviša priznanja i nagrade.

Jedini festival na kojem nikad nije osvojio visoku nagradu, interesantno, je upravo Beogradsko proleće, gde je učestvovao kao takmičar čak četiri puta, prvi put pre tačno 30 godina sa pesmom "Hiljadu godina", koja je ipak ostala zapamćena i važi za možda najlepšu baladu u Filipovom izvodjenju. „Hiljadu godina“ možete takođe, svakodnevno čuti i u programu Novog Radio Sombora, u blokovima najdugotrajnijih evergrina, na linku:

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html

To je samo dokaz da nagrade nekada nisu pravilo, iako verujemo da će Filip biti u krugu favorita na povratničkom Beogradskom proleću.

Osim ostvarene popularnosti u čitavoj bivšoj Jugoslaviji, istovremeno je tekla njegova upečatljiva internacionalna karijera. Posle pobede na prestižnom"Slovenskom Bazaru" u Belorusiji, Filip se od 2001. godine okreće nastupima na teritorijama Ukrajine, Rusije i Belorusije i provodi više vremena van Srbije.

Godine 2003. sa grupom Tornado izdaje tiražni hevi-metal album "Triumph of the king". Sa našim i njegovim velikim zadovoljstvom, vraća se na muzičku scenu nastupom na Beogradskom proleću. Otpevaće pesmu "Oprosti mi" renomiranog kompozitora Vladimira Markovića, čija je pesma "Sanjam" pobedila na festivalu u izvodjenju Madam Piano 1993. godine. Podsetimo, Marković je deo godinama izuzetno popularnog dua Vlada i Bajka (a podsetiće se mnogi, vojsku je služio upravo u Somboru gde je stekao brojne prijatelje, dok isto tako, veza između Filpa i Sombora itekako postoji, o čemu ćemo takođe pisati i pričati u našem programu, osim ostalog i u intervjuu nakon Beogradskog proleća, manifestaciji koja se i u takmičarskom smislu na velika vrata vraća posle pauze od dve decenije i na kojoj će biti izvedeno osamnaest novih melodija poznatih kompozitora i popularnih izvođača iz čitave regije.

- Dodatak, promotivne fotografije za ovogodišnje Beogradsko proleće / Galerija slika - 

Srećno, Filipe!

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

Piše: Julijana Vincan (biznis.rs)

SARADNJA BEZ NAMETANJA IMENA MNOGO BOLJE REŠENJE

Kompanija Telekom Srbija odnedavno je postala novi generalni sponzor nekadašnjeg Doma sindikata, odnosno bivše Kombank dvorane, koja će u narednih pet godina nositi naziv MTS Dvorana. Ovo nije usamljeni slučaj korporativnog naslovnog sponzorstva u Srbiji, ali i šire, jer sve češće imamo priliku da se susrećemo sa ustanovama kulture koje menjaju svoja imena ili dodaju naziv sponzora u originalno ime.

Prema rečima profesorke dr Milene Dragićević Šešić, čija je jedna od glavnih oblasti istraživanja menadžment u kulturi, ovaj običaj je u polje kulture stigao iz sporta, onda kada je sport „prestao da bude aktivnost i sreća zajednice i kada su klubovi, umesto da stvaraju sportiste, počeli da ih kupuju - na svetskom tržištu“.

- Nešto kasnije i kultura je počela da se razvija kao kompetitivno polje, a kompanije, preduzeća različitih profila, počinju da pokazuju interes za sponzorstvo – i kao deo društvene odgovornosti i kao znak obrazovanja, interesovanja i statusa samih menadžera. Sponzorstvo je bilo značajna strategija marketinga privrednih preduzeća i u socijalizmu - objašnjava naša sagovornica.

Prvo istraživanje sponzorstva Dragićević Šešić je uradila 1989. godine i, kako je navela - Genex, Yugoeksport, Yugotours i brojna druga preduzeća podržavala su, bez mnogo pompe i publiciteta, umetničke projekte u najrazličitijim oblastima i stvarali svoje umetničke kolekcije i svoje politike sponzorstva.

- Međutim, preimenovanje projekata, festivala i naziva institucija počinje tek u tranziciji - Lucky strike ili Philip Morris festivale zamenjuje vremenom Beer fest, a po uzoru na fudbalske lige i sportske stadione (Kombank arena, Štark arena) i nekadašnja dvorana Doma sindikata nakon renoviranja i privatizacije postaje Kombank dvorana, a sada evo i MTS dvorana. Ustanove kulture koje će svake godine menjati svoje ime prosto će gubiti na značaju kao središta kulture, a publika će gubiti poverenje da je reč o institucijama koje imaju svoj programski profil - upozorila je profesorka Dragićević Šešić.

Ona je dodala da joj se istovremeno čini da i za sponzora koji nameće ime to nije dobro, jer izgleda kao „desperatan pokušaj kupovine ugleda“.

- Onog trenutka kada dvorana dobije bolju ponudu, javnost će logično pomisliti da je prethodni sponzor u krizi i da više ne može da plaća. Sponzorstvo bez nametanja imena mnogo je bolje rešenje u kulturi, jer pokazuje da sponzor poštuje i ceni ustanovu kulture koju sponzoriše - ocenila je Dragićević Šešić u razgovoru za Biznis.rs.

Prema rečima naše sagovornice, u slučaju naslovnog sponzorstva po pravilu dolazi do brojnih komplikacija u poslovanju - pre svega, publika se dezorijentiše, pa mora da se svaki put sa promenom imena ulaže u informisanje javnosti.

- Činjenica je i da ugled sponzora koji nameću ime nije uvek adekvatan, i da publika gubi mogućnost da se veže za instituciju. Razvoj publike, ostvarenje njene lojalnosti - postaje tako mnogo teži zadatak. Nisam sigurna da se promenama imena ide na bolje, jer se stalno gubi institucionalno pamćenje i nove generacije onemogućuju da čak i prepoznaju jednog dana, kada čitaju tekst - o čemu, odnosno o kojoj ustanovi je zapravo reč - upozorava Dragićević Šešić.

Dobročinstvo ili isključivo reklama?

Kako je naglasila naša sagovornica, danas više uopšte nije reč o dobročinstvu. Ona tvrdi da je dobročinstvo ili donatorstvo takođe moguće i ono podrazumeva „neprofitnu akciju“ - davanje podrške nekom projektu kao deo korporativne društvene odgovornosti. Kada se nameće ime to je samo reklama - direktni marketing koji, kako ističe, u stvari promašuje suštinu.

- Sponzorstvo je na neki način transakcija vezana za ugled. Vi sponzorisanjem Bitefa, Bemusa, Jugoslovenskog dramskog pozorišta ili Ateljea 212 želite da preuzmete njihov ugled, značaj koji imaju u društvu. Stoga se tu uopšte ne postavlja pitanje preimenovanja, jer bi se izgubila osnovna karakteristika sponzorskog odnosa. Naravno, očito je da je termin ‘Dom sindikata’ nažalost potpuno pogrešno vezan za socijalizam i socijalističko društvo, pa se čini da je anahron, dok je sušinski sindikat kao organizacija mnogo potrebniji u kapitalizmu za zaštitu radničkih prava. Tako su novi vlasnici odustali da čuvaju kroz ime kolektivno sećanje na jednu instituciju koja, iskreno, i nije imala mnogo toga ‘sindikalnog’, ali je imala mnogo toga popularnog - napomenula je Dragićević Šešić.

Na pitanje koliko je za kompaniju značajno jedno sponzorstvo, kao što je recimo u slučaju Telekoma Srbija, ona navodi da bi sponzorstvo moralo da bude deo ozbiljne poslovne politike da bi stvarno nešto značilo, a toga, smatra ona, nema.

- US Steel je svojevremeno imao politiku vezanu za podsticanje kulture u lokalnoj sredini, kao i Holcim u Paraćinu, ali tu je reč o preduzećima koja su, kao veliki zagađivači, morala da nađu način kako će steći poverenje lokalne zajednice. Ali, to su veliki sistemi koji grade i svoje sponzorske politike. Vidimo da to nije slučaj sa investitorima iz Turske, Kine… Pa čak ni Delhaize ne pokazuje nikakvu odgovornost da bude sponzor kulturnih događaja, pa čak ni da uredi trg u okviru kompleksa Fontana, i tako pomogne i atraktivnosti samog bioskopa i drugih sadržaja u kompleksu - istakla je naša sagovornica.

Ona dodaje da najveći broj stranih firmi posluje bez politike odgovornosti prema lokalnoj zajednici, bez savremene sponzorske politike, i bez ikakve politike donatorstva.

Ime brenda ima moć da privuče/odbije nekoga

Ljudi se vezuju za brendove i prepoznaju ih. Stoga je Coca Cola ime koje će privući mnoge, posebno mlade, a kako kaže profesorka, McDonalds već može i da ‘deli’ publiku jer su mnogi protiv brze hrane i načina ostvarivanja profita.

- Moje kolege iz Kanade ne razumeju kako neko iz kulture može da ima sponzora ili pokrovitelja iz duvanske ili alkoholne industrije, ali im je modna ili prehrambena industrija sasvim prihvatljiva. Naravno, u srpskom podeljenom društvu, i kompanije koje su bivale vezane za politiku i političare mogle su da dele publiku - naročito one čiji su direktori bili deo političke elite. Setimo se Progresa, Simpa, Yumka… A naročito negativno publika je doživljavala sponzorstvo kazina i kockarnica, pa se tako publika FEST-a ove, 2022. godine, grohotom smejala reklami i pokroviteljstvu FEST-a kladionice Mozzart i njihovom pokušaju da se predstave kao rodno osetljiva organizacija - ukazala je Dragićević Šešić.

Ona je navela da domaća publika voli domaće brendove - od Bambija iz Požarevca, preko Takova do Baninija, kao i da je naročito osetljiva na one brendove koji su trajni i koji nas podsećaju na bolju prošlost.

- Nedavno sam sa kolegom Ivanom Medenicom istraživala rad našeg akademika Dragoslava Srejovića na organizovanju velikih izložbi u Srrpskoj akademiji nauka i umetnosti. Bili smo iskreno iznenađeni kad smo videli koliko je sponzora i donatora uspeo da obezbedi za svoje projekte. Tako je za projekat „Rimski carski gradovi na tlu Srbije“ ne samo dobio generalno pokroviteljstvo i angažman NITEKS-a, koji je razvio kolekciju Roman Niteks, već su tu bili kao zlatni sponzor Duvanska industrija Niš, a kao srebrni sponzori Sartid, Credibel banka, Dunav osiguranje, Yumko, Bel Pagette, FMP trade - obrazložila je naša sagovornica.

Istakla je i da su posebno za svaku pojedinačnu izložbu - u Nišu, Zaječaru, Sremskoj Mitrovici, Beogradu, angažovani i drugi sponzori, pa je tako za izložbu u Nišu lista proširena velikim sponzorima kao što su Holding korporacija, Winner Broker i Pivara Niš, ali i nizom malih sponzora poput Metalije komerca, Sport komerca, Robne kuće Beograd, Građevinara Niš, Srpske komercijalne banke Niš, EI Niš Jugorentgen, EI Niš Televizije i Niš stana.

- Danas niti ima više te privrede, niti je ta privreda spremna da pomogne finansijski ovako ambiciozne i jedinstvene projekte. Uostalom, i trenutno najveći program u kulturi ima samo pet sponzora, ne računajući donatore/pokrovitelje iz javnog sektora i medijska sponzorstva, tu su NIS, Erste banka, DDOR osiguranje, A1 i Idea. Druge evropske prestonice kulture privlače mnogo veći broj i sponzora i donatora, ali to ne govori samo o nama iz kulture, već pre svega o našoj privredi koja će svoju sponzorsku politiku voditi preko sporta ili estrade, a u kulturu neće investirati - zaključila je Dragićević Šešić.

- Galerija ispod teksta: profesorka dr Milena Dragićević Šešić / Foto: YouTube printscreen -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i preuzimanja njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…