Prikazivanje članaka po tagu MOR

* Generalni direktor Međunarodne organizacije rada (MOR) Gaj Rajder upozorava da tokom 2022. širom sveta rastu rizici daljeg pogoršanja na tržištima rada

U svom obraćanju ministrima rada i zapošljavanja zemalja BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) prvi čovek MOR-a pozdravio je njihove napore predstavljene na virtuelnom sastanku održanom 14. jula u cilju promovisanja zapošljavanja u zelenoj ekonomiji, investiranja u razvoj veština i zaštite radnika u novim oblicima zapošljavanja.

Međutim, on je upozorio na rastuće globalne rizike.

- U svetu se odvija više globalnih kriza. Osim povećanja nejednakosti između i unutar zemalja, to više nego ikad koči naše napore da učinimo tržišta rada inkluzivnijim, održivijim i otpornijim - ocenio je Gaj Rajder.

Prema njegovim rečima, promovisanje “zelenog zapošljavanja” ključno je za rešavanje problema klimatskih promena i ubrzanje zelenog, odnosno nisko-karbonskog održivog razvoja.

- Ulaganje u razvoj veština za održiv oporavak i pripremanje radnika za budućnost u suočavanju sa digitalizacijom, demografskim promenama i dekarbonizacijom je podjednako imperativ - naglasio je Rajder, ukazujući i na važnost „podrške radnicima u novim oblicima zapošljavanja pružanjem adekvatne socijalne zaštite”.

Deklaracija, usvojena u Pekingu na kraju sastanka ministara zemalja BRIKS-a, naglašava da je „globalno tržište rada i dalje u senci pandemije COVID-19, u kombinaciji sa sadašnjim i budućim izazovima koji su posledice klimatskih promena, tehnološke tranzicije i demografskih kretanja".

Pekinška Deklaracija identifikuje tri prioriteta za odgovore politike rada i zapošljavanja na pandemiju: promovisanje zelenih poslova za održivi razvoj, razvoj veština za otporan oporavak i zaštita prava radnika u novim oblicima zapošljavanja.

U svojoj deklaraciji, ministri BRIKS-a se obavezuju na dublje razumevanje zelenih radnih mesta, usvajanje mera politike zapošljavanja i razvoja ljudskih resursa u skladu sa potrebama razvoja zelene ekonomije, niskougljeničnog i održivog razvoja, u saradnji sa drugim vladinim agencijama i socijalnim partnerima. Takođe, zaključak je i da treba iskoristiti „višestruke prednosti ublažavanja klimatskih promena” kako bi bila omogućena pravedna tranzicija za sve ljude.

Deklaracija se „zalaže i za veću međuresornu koordinaciju, kao i podršku vladinoj politici podsticanja kompanija da povećaju ulaganja u razvoj radnih veština, prošire programe pripravništva, poboljšaju kvalitet i obim učenja zasnovanog na radu i promovišu održivi razvoj poslovanja”.

Podsećajući na Deklaraciju o budućnosti rada povodom stogodišnjice MOR-a usvojenu 2019. godine, pekinški dokument BRIKS-a naglašava važnost promovisanja „pristupa usmerenog na čoveka za oblikovanje budućnosti rada i zaštitu prava radnika u novim oblicima zapošljavanja“.

BRIKS (BRICS), skraćenica asocijacije pet najvećih zemalja u razvoju u svetu, koje predstavljaju 41% svetske populacije, 24% globalnog BDP-a i 16% svetske trgovine.

Prvobitni termin BRIK (BRIC) skovao je 2001. godine poznati britanski finansijski stručnjak Džim O’Nil, glavni ekonomista investicione banke “Goldman Saks”, da bi opisao sve veći uticaj Brazila, Rusije, Indije i Kine. Termin su kasnije prihvatile i četiri pomenute države koje su svoju asocijaciju formalizovale 2006. godine, da bi prvi formalni samit grupe bio održan 15. juna 2009. godine u ruskom Jekaterinburgu. U aprilu 2011. grupi se pridružila Južnoafrička Republika čime BRIK postaje BRIKS.

Novinar: Svetozar Raković

Izvor: MOR/UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Stručnjaci iz vlada i organizacija poslodavaca i sindikata radnika na sastanku u sedištu Međunarodne organizacije rada (MOR) u Ženevi usaglasili su i usvojili smernice za rukovanje biološkim opasnostima u radnom okruženju

Usvojene tripartitne smernice su prve u oblasti zaštite od bioloških rizika na radnom mestu, objavljeno je u informaciji na sajtu MOR-a, a prenosi UGS Nezavisnost. Te smernice sadrže specifične savete, usklađene sa međunarodnim standardima rada, o sprečavanju i kontroli povreda na radu, bolesti i smrti povezanih sa izloženošću biološkim opasnostima u radnom okruženju.

Kako je objašnjeno u informaciji MOR-a, smernice uključuju pitanja koja se odnose na odgovornosti i prava nadležnih organa, poslodavaca, službi medicine rada i radnika, upravljanje rizikom na radnom mestu, zdravstveni nadzor radnika i spremnost i odgovor na hitne slučajeve.

Na petodnevnom sastanku tripartitnog stručnog tima, održanom u Ženevi, razgovaralo se o implikacijama izloženosti biološkim opasnostima na radnim mestima i kako najbolje formulisati nacionalne politike i mere na radnom mestu za sprečavanje i ublažavanje zdravstvenih problema u vezi sa tim rizicima.

Smernice definišu biološku opasnost kao bilo koji mikroorganizam, ćeliju ili drugi organski materijal koji može biti biljnog, životinjskog ili ljudskog porekla, uključujući i genetski modifikovane, koji mogu da naškode ljudskom zdravlju. Ovo može da uključuje bakterije, viruse, parazite, gljive, prione, DNK materijale, telesne tečnosti i druge mikroorganizme i sa njima povezane alergene i toksine.

I zarazne i neinfektivne biološke opasnosti mogu biti značajna pretnja po zdravlje u brojnim sektorima i radnim mestima širom sveta. Na primer, procenjuje se da su u 2021. godini širom sveta zarazne bolesti izazvale 310.000 smrtnih slučajeva na radu, od kojih je 120.000 posledica bolesti COVID-19.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat
subota, 04 jun 2022 21:44

Radnici u centru pažnje fotografa

* Kako se može poboljšati kvalitet života na poslu? Koji su novi izazovi u svakodnevnom profesionalnom životu? Ova pitanja su u središtu fotografske izložbe “Biti na poslu”, koja je otvorena 1. juna i biće izložena svo do poslednjeg dana ovog meseca duž Obale Vilson u Ženevi, u saradnji sa Fakultetom za psihologiju i obrazovne nauke Univerzitet u Ženevi

Zbirka fotografija (katalog na fotografiji) izložena je u okviru 110. zasedanja Međunarodne konferencije rada (MOR) koja je sponzor izložbe, objavljeno je na sajtu MOR-a.

Namera organizatora ove originalne izložbe „Biti na poslu” je da spoji umetnička, kulturna i naučna gledišta kako bi podigla svest široke publike o novim izazovima za svet rada u 21. veku.

Ukupno 27 fotografa iz čitavog sveta fotografisali su više od 50 profesija i 38 sektora delatnosti. Izložbu su 2019. godine, povodom stogodišnjice MOR-a, osmislili udruženje “Lumieres sur le Travail” i studenti master studija psihologije i ergonomije rada (nauka koja se bavi proučavanjem interakcije između čoveka i mašine) na Univerzitetu Pariz Nanter.

Novinar: Svetozar Raković

Izvor: MOR

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Širom sveta radno je angažovano više od 160 miliona dece, što znači svako deseto dete uzrasta od 5 do 17 godina, a procena je da bi zbog rasta siromaštva i socijalne ugroženosti taj broj mogao da poraste za još 8,9 miliona već do kraja 2022. godine, ukazuje se u najnovijoj zajedničkoj studiji Međunarodne organizacije rada (MOR) i Dečjeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF)

Socijalna zaštita smanjuje porodično siromaštvo i ugroženost - ključne uzroke dečjeg rada, navodi se u tom dokumentu MOR-a i UNICEF-a uz ocenu da se premalo napredovalo u obezbeđivanju uslova da sva deca uživaju socijalnu zaštitu, preneo je portal Nezavisnost.org.

Širom sveta, 73,6 odsto, ili približno milijardu i po dece, uzrasta do 14 godina, ne prima porodičnu ili dečju novčanu naknadu. Taj veliki jaz u socijalnoj zaštiti mora se brzo eliminisati, zaključuju MOR i UNICEF. Vlade mogu sprovoditi niz politika za unapređenje socijalne zastite, ali ako kreatori politika ne budu delovali odlučno, pandemija COVID-19, aktuelni ratni sukobi, rastuće siromaštvo i klimatske promene samo će povećati rasprostranjenost dečeg rada, ukazuje se u studiji.

Više od 160 miliona dece širom sveta, što znači svako deseto dete uzrasta od 5 do 17 godina, i dalje je radno angažovano. Taj trend je postojao i pre krize COVID-19 ali je procenjeno da bi bez strategija za njegovo ublažavanje broj dece koja su prinuđena da rade mogao da poraste za 8,9 miliona već do kraja 2022. godine, zbog rasta siromaštva i socijalne ugroženosti.

- Postoji mnogo razloga za ulaganje u univerzalnu socijalnu zaštitu, ali eliminacija dečjeg rada mora biti jedan od najubedljivijih, s obzirom na njegov poguban uticaj na prava i dobrobit dece - izjavio je generalni direktor MOR-a Gaj Rajder.

U cilju jačanja sistema socijalne zaštite za prevenciju i eliminaciju dečijeg rada, MOR i UNICEF su definisali niz preporuka:

- Zatvoriti jaz u pokrivenosti dece socijalnom zaštitom dece. To znači davanje prioriteta dečjim dodacima, kao i proširenje socijalne zaštite na dve milijarde radnika u neformalnoj ekonomiji, čime se podržava njihov prelazak iz neformalne u formalnu ekonomiju.

- Izgraditi integrisane sisteme socijalne zaštite. Smanjenje dečjeg rada biće lakše ako zemlje imaju sistem socijalne zaštite koji obezbeđuje adekvatne beneficije tokom čitavog životnog ciklusa, od dečjih, porodičnih i porodiljskih dodataka, preko naknada za nezaposlene do starosnih penzija, kao i zdravstvene zaštite.

- Obezbediti da program socijalne zaštite bude inkluzivan i osetljiv na rad dece kako bi on bio maksimalno smanjen.

- Nadograditi političku posvećenost za okončanje dečjeg rada i uspostavljanje univerzalne socijalne zaštite kako bi se ojačao društveni konsenzus za akciju. Agenda održivog razvoja i snažan konsenzus postignut na Međunarodnoj konferenciji rada 2021. godine, kao i ishod tek završene Pete globalne konferencije o dečem radu u Durbanu, mogu pomoći u koordinaciji međunarodnih inicijativa.

- Promovisati ulaganje u sisteme socijalne zaštite kao pokretače razvoja. Skoro sve zemlje imaju mogućnosti da mobilišu domaće resurse za progresivno ulaganje u jačanje svojih sistema socijalne zaštite posvećene deci.

Izvor: Nezavisnost.org

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Nezavisnost je juče u Pančevu obeležila Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu sa ciljem da nadležnim državnim organima, poslodavcima ali i celokupnoj javnosti skrene pažnju da je samo prošle godine 70 zaposlenih u Srbiji izgubilo živote zbog nebezbednih uslova rada

Ujedinjeni Granski sindikati Nezavisnost obeležili su 28. april - Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu na ulicama Pančeva gde su radnicima i građanima deljeni leci sa porukama o značaju zaštite zaposlenih.

Predsednica Nezavisnosti Čedanka Andrić najavila je za naš portal (www.nezavisnost.org) da je cilj manifestacije da se skrene pažnja nadležnim državnim organima, poslodavcima ali i celokupnoj javnosti “na strašne podatke da je prošle godine u Republici Srbiji 70 naših koleginica i kolega izgubilo živote od posledica teških povreda na radu ili na samom radnom mestu”. Andrić smatra da su se fatalne posledice za te radnike mogle izbeći “da su primenjene mere za bezbedan rad”.

- Skrećemo pažnju da poslodavci moraju da primenjuju mere za bezbedan i zdrav rad, da to nema alternativu i da država mora još oštrije da kažnjava one koji te mere ne primenjuju - naglasila je Čedanka Andrić.

Svesni mnogih sistemskih i pravnih nedostataka, UGS Nezavisnost i Savez samostalnih sindikata su još 2017. godine inicirali ismene Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Prema rečima Aleksandre Vitorović, koordinatorke projekta za BZR, inicijativa dve reperezentativne sindikalne centrale prošle godine je razmatrana na Radnoj grupi za izmenu pomenutog zakona. Inače, Nezavisnost u okviru Programa podrške u oblasti BZR već punih šest godina osposobljava tim aktivista koji pomažu sindikalnom članstvu na terenu i koji bi, prema pomenutm predlogu za promene zakona, trebalo da budu spona između radnika i Inspektorata za rad. - Time, praktično, nudimo sopstvene resurse, odnosno osposobljene ljude da bar delom nadomeste hroničan manjak državnih inspektora, ubrzaju i unaprede rad na promovisanju i unapređenju stanja, preventive i kulture bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji - objasnila je Vitorović.

U UGS Nezavisnosti odavno su prepoznali značaj odbora za bezbednost i zdravlje na radu u preduzećima. U sindikalnoj centrali dodeljene su juče i povelje i plakete “28. april” odborima i pojedincima koji su uspešno angažovani u zaštiti na radu.

Stručni saradnik za oblast BZR u Nezavisnosti Saša Dimitrijević kazao nam je da se posebno izdvajaju odbori u kompanijama Hajneken i Karneks koji su pokazali da je upravo “dijalog zaposlenih i uprava najbolji način da se dođe do rešenja koja mogu da preventiraju te loše situacije koje se nažalost dešavaju svakodnevno”.

MOR: Socijalni dijalog ključan za bezbednost rada

Međunarodna organizacija rada (MOR) povodom 28. aprila - Svetskog dana bezbednosti i zdravlja na radu ukazuje upravo na potrebu i mogućnosti efikasne saradnje između poslodavaca, radnika i vlada kako bi se na najbolji način sprovele mere bezbednosti i zdravlja na radu (BZR) koje mogu da spasu milione života širom sveta.

Odgovori na pandemiju COVID-19 pokazali su važnost efikasne saradnje između socijalnih partnera u prevenciji nesreća na radu i profesionalnih bolesti, saopšteno je istovremeno u Ženevi.

U najnovijem izveštaju MOR-a ukazuje se da bi učenje iz onoga što je postignuto u rešavanju složene situacije pandemije moglo da pomogne u sprečavanju miliona smrtnih slučajeva usled nesreća na radu i profesionalnih bolesti, navodi se u izveštaju MOR, koji pokazuje kako je socijalni dijalog doprineo brzoj i efikasnoj primeni mera tokom krize izazvane globalnom pandemijom.

Vlade koje su tokom panemije u socijalnom dijalogu dale primat aktivnom učešću organizacija poslodavaca i radnika u upravljanju BZR bile su u mogućnosti da razviju i sprovode hitne zakone, politike i intervencije. U mnogim zemljama to je rezultiralo usvajanjem novih zakonskih rešenja u različitim oblastima - od mera za sprečavanje i rešavanje slučajeva COVID-19 na radnom mestu do prelaska na rad na daljinu.

U Austriji, na primer, socijalni partneri su pregovarali o sporazumu o sistematskom testiranju na radnom mestu za određene sektore koji su suočeni sa povećanim rizikom od prenošenja virusa, kao što je sektor maloprodaje. U Singapuru su se nakon konsultacija i tripartitnih pregovora izmenila pravila o vakcinaciji. I u Južnoj Africi su održane tripartitne rasprave o izmenama mera usmerenih na širenje COVID-19 na radnim mestima.

U Finskoj su sindikati i organizacije poslodavaca blisko sarađivali sa vladom na razvoju mera za sektor turizma i restorana. U Italiji, socijalni partneri u bankarskom sektoru zajednički su doneli detaljna pravila o radu na daljinu, koja podrazumevaju pravo na privatnost.

Nacionalna tripartitna tela za BZR takođe su odigrala važnu ulogu u borbi protiv pandemije. Obično ih sačinjavaju predstavnici vlasti (Ministarstvo rada i druga relevantna ministarstva i institucije), kao i reprezentativne organizacije poslodavaca i radnika. Tokom krize izazvane COVIDOM, mnoga od takvih nacionalnih tripartitnih tela za BZR učestvovala su u procesu donošenja ključnih odluka i bili uključeni u definisanje mera zaključavanja i ograničenja, strategija povratka na posao i drugih uputstava ili smernica za ublažavanje uticaja pandemije.

- Dok svet nastavlja da se bori sa uticajima i posledicama krize izazavne COVIDOM, i neujednačenim oporavkom, bezbednost i zdravlje na radu ostaju u vrhu ključnih odgovora zemalja. Lekcije naučene iz ove krize o važnosti socijalnog dijaloga u jačanju bezbednosti i zdravlja na nacionalnom nivou i nivou radnog mesta treba primeniti i u drugim kontekstima. To bi pomoglo da se smanji neprihvatljiv nivo smrtnih slučajeva i profesionalnih bolesti koji se javljaju svake godine - izjavio je generalni direktor MOR-a Gaj Rajder.

Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu obeležava se svake godine od 28. aprila 2003. godine, kada je MOR kao specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija za svet rada pokrenula inicijativu da se promoviše bezbedan i zdrav rad sa ciljem podizanja svesti o njegovom značaju. Koliki je značaj obeležavanja ovog datuma pokazuje statistika MOR-a po kojoj je godišnji broj žrtava na radnom mestu širom sveta veći od dva miliona, dok još stotine miliona zaposlenih pati od teških povreda i bolesti na radu.

EKS: Očekuje se 30.000 više poginulih radnika u EU do 2030.

Skoro 30.000 ljudi moglo bi da izgubi život na poslu u zemljama Evropske unije u tokom ove decenije ukoliko se radna mesta ne učine bezbednijim, upozoreno je danas iz Evropske konfederacije sindikata (EKS) povodom Svetskog dana bezbednosti i zdravlja na radu.

Prema podacima Eurostata, broj smrtnih nesreća na radnom mestu polako je opadao tokom poslednje decenije, ali je napredak bio nestabilan sa ponovnim porastom smrtnih slučajeva u 2019. godini.

Ako se trend nastavi, još nešto više od 27.000 smrtnih slučajeva na radnom mestu treba očekivati između 2020. i 2029, pokazala je analiza Evropskog sindikalnog instituta.

Ne očekuje se da će smrtni slučajevi na radnom mestu uopšte pasti u Španiji, u Francuskoj će biti još gore, a slične posledice se očekuju i u Italiji, Nemačkoj, Rumuniji i drugim zemljama EU.

EKS podseća na Manifest koji su potpisali ministri, poslanici Evropskog parlamenta, sindikalni lideri i vrhunski stručnjaci za zdravlje i bezbednost na radu - kojim se poziva na povećanje obuka o zdravlju i bezbednosti na radu, unapređenju rada inspekcija i pooštravanju kazni kako bi se do 2030. godine okončali smrtni slučajevi na radnom mestu.

Osim nesreća na radnom mestu, EKS poziva lidere EU “da učine više da okončaju skandal sa rakom, koji i dalje svake godine oduzima živote više od 100.000 ljudi”, kao i da zaštite radnike od sve težih posledica ekstremnih klimatskih promena.

- Niko ne treba da napušta kuću zabrinut da li će se vratiti da vidi porodicu posle posla. Ali to je svakodnevna realnost za mnoge radnike, često zbog neodgovornih poslodavaca koji pokušavaju da povećaju profit i političara koji napadaju zdravorazumska bezbednosna pravila i inspekcije iz ideoloških razloga - izjavio je zamenik generalnog sekretara EKS Klaes-Mikael Stal.

Dopunio je da hiljade ljudi i dalje svake godine gubi život u brutalnim nesrećama na gradilištima, u fabrikama i na drugim radnim mestima, koje je moguće izbeći. Takođe, milioni ljudi su umrli zato što su svakodnevno na poslu bili izloženi supstancama koje izazivaju maligna smrtonosna oboljenja.

- Dodatak / Galerija slika: 1) Dodela plaketa, foto: UGS Nezavisnost; 2) Gaj Rajder, generalni direktor Međunarodne organizacije rada, foto: MOR -

Zabeliežio: novinar Svetozar Raković

Izvor: MOR/UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Bar jedna od četiri zaposlene osobe ne oseća se cenjenom na poslu, a uključenost na radnom mestu direktno utiče na produktivnost, inovativnost i blagostanje radnika, ukazuje najnoviji izveštaj Međunarodne organizacije rada o različitosti i inkluziji

Visoki nivoi različitosti i inkluzije, odnosno uključenosti na radnom mestu povezani su sa većom produktivnošću, inovativnošću i blagostanjem radne snage. Međutim, premalo se radi na njihovom promovisanju, posebno među manjinskim grupama, što znači da preduzeća, radnici i društva propuštaju značajne potencijale, saopšteno je iz Međunarodne organizacije rada povodom njenog najnovijeg izveštaja o različitosti i inkluziji na radnom mestu, kojim se bavi portal Nezavisnost.org.

Zadovoljna samo polovina zaposlenih

Visoki nivoi jednakosti, raznolikosti i inkluzije povezani su sa većom inovativnošću, produktivnošću i učinkom, kao i sa regrutovanjem i zadržavanjem talenata, i konačno sa dobrobiti radnika. Međutim, prema istraživanju, samo polovina ispitanika smatra da su različitost i inkluzija dovoljno identifikovani i obezbeđeni resursima u kulturi i strategiji njihovog radnog mesta. Bar jedna od četiri zaposlene osobe ne oseća se cenjenom na poslu. Inače, samo trećina preduzeća trenutno meri inkluziju, iako je to neophodno za razvoj i poslovni napredak, ukazuje se u saopštenju MOR-a. Novi izveštaj MOR-a definiše inkluziju kao iskustvo ljudi na radnom mestu i stepen njihovog osećaja da su cenjeni zbog toga što jesu, odnosno zbog veština i iskustva kojim raspolažu.

Prethodne studije o raznolikosti i inkluziji, kako navodi MOR, fokusirale su se na velike, često i multinacionalne kompanije, u zapadnim zemljama sa visokim prihodima. Nova analiza MOR-a “Transformisanje preduzeća kroz različitost i inkluziju”, fokusirala se na preduzeća svih veličina u privredama sa nižim srednjim i višim srednjim prihodima. Informacije su prikupljane od raznovrsnog radnog osoblja, kao i od menadžera i viših rukovodilaca. Ispitivani su stavovi zaposlenih različite životne dobi, pola i seksualne orijentacije, kao i različitih etničkih/rasnih/verskih opredeljenja, te osoba sa invaliditetom i osoba sa HIV-om.

Studija je otkrila da je verovatnije da će osećaj uključenosti na radnom mestu biti povezan sa stažom nego sa ličnim poreklom ili karakteristikama kao što su starost, pol ili etnička, rasna i verska pripadnost. Među ispitanicima, 92 odsto višeg osoblja izjavilo je da se oseća uključeno i da se različitost poštuje i vrednuje na poslu, u poređenju sa 76 odsto ispitanika na nižem nivou. Radnici u srednjim, velikim i multinacionalnim preduzećima takođe se osećaju pozitivnije od zaposlenih u malim i nacionalnim preduzećima.

Pandemija i nejednakosti

Raznolikost i inkluzija igraju „ključnu ulogu u visokom učinku radne snage, preduzeća, ekonomija i društava na globalnom nivou. Ako inkluzija ostane privilegija koju imaju samo oni na višim nivoima, preduzeća rizikuju da propuste značajne prednosti”, ističe se u izveštaju.

Samo četvrtina ispitanika je izjavila da žene čine značajan deo od 40 do 60 procenata sastava najvišeg rukovodstva, dok je trećina ukazala da na višem nivou upravljanja nema osoba sa invaliditetom. Neke manjinske grupe takođe su prijavile manje pozitivna iskustva u vezi sa inkluzijom, i ukazale na tendenciju da budu grupisane u nižim nivoima radnog osoblja.

„Pandemija COVID-19 razotkrila je i pogoršala postojeće nejednakosti u našim ekonomijama i društvima. Jednakost, raznolikost i inkluzivnost na radnom mestu su ključni pokretači otpornosti i oporavka”, izjavila je povodom rezultata studije Manuela Tomei, direktorka odeljenja MOR-a za uslove rada i ravnopravnost.

Dve trećine ispitanika je izjavilo da je od početka krize povećan nivo fokusa i akcije usmerenih na različitosti i inkluziju na njihovim radnim mestima. Sličan procenat njih je rekao da je pandemija povećala njihova očekivanja od poslodavaca da promovišu raznolikost i inkluziju.

Izveštaj MOR-a kaže da je najverovatniji način da se utiče na što više preduzeća da stvore održivu i transformacionu promenu - kombinovanje poslovnog modela raznolikosti i inkluzije sa zakonodavnim okvirima, politikama i vrednostima koje preduzeća podržavaju.

Različitost i inkluzija kao prioriteti

Studija MOR-a ističe četiri ključna principa za postizanje transformacionih i održivih promena koje su primenljive na globalnom nivou i na sve grupe i nivoe radne snage. Prvo, različitost i inkluzija treba da budu prioritet i deo strategije i kulture. Zatim, mora postojati raznolikost u najvišem menadžmentu. Takođe, viši lideri, menadžeri i osoblje moraju biti odgovorni kao uzori. Četvrti princip je da se različitost i inkluzija moraju primenjivati tokom čitavog radnog odnosa – od zapošljavanje, preko zadržavanja do razvoja.

„Zaposleni treba da osećaju da su cenjeni, poštovani, pošteno tretirani i osnaženi kroz inkluzivnu poslovnu praksu, inkluzivnu organizacionu kulturu i inkluzivno liderstvo. Upravo taj transformacioni pristup različitosti i inkluziji značajno doprinosi ukupnom poslovnom učinku”, ocenila je Debora Frans-Masin, direktorka Biroa MOR za aktivnosti poslodavaca.

Podaci za izradu studije prikupljani su između jula i septembra 2021, tokom pandemije, a istraživanjem je bilo obuhvaćeno više od 12.000 zaposlenih u 75 zemalja, u pet regiona sveta. Podatke su prikupili Biro MOR-a za aktivnosti poslodavaca i Ogranak MOR-a za rod, ravnopravnost, različitost i inkluziju, u saradnji sa organizacijama poslodavaca i poslovnim udruženjima i mrežama za raznolikost.

Izvor: MOR/UGS "Nezavisnost"

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 3

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svako ko želi, može da postane saradnik Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast koja vam je bliska, pošaljite vest, informaciju, fotografije, istražite.

Postanite dopisnik, iz svog mesta gde trenutno ili trajno boravite, svoje države. 

Dobrodošli saradnici u marketingu, menadžmentu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefoni: +381-65-8-675-445

+381 25 510-1641

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…