Prikazivanje članaka po tagu MOR

* Nezavisnost je juče u Pančevu obeležila Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu sa ciljem da nadležnim državnim organima, poslodavcima ali i celokupnoj javnosti skrene pažnju da je samo prošle godine 70 zaposlenih u Srbiji izgubilo živote zbog nebezbednih uslova rada

Ujedinjeni Granski sindikati Nezavisnost obeležili su 28. april - Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu na ulicama Pančeva gde su radnicima i građanima deljeni leci sa porukama o značaju zaštite zaposlenih.

Predsednica Nezavisnosti Čedanka Andrić najavila je za naš portal (www.nezavisnost.org) da je cilj manifestacije da se skrene pažnja nadležnim državnim organima, poslodavcima ali i celokupnoj javnosti “na strašne podatke da je prošle godine u Republici Srbiji 70 naših koleginica i kolega izgubilo živote od posledica teških povreda na radu ili na samom radnom mestu”. Andrić smatra da su se fatalne posledice za te radnike mogle izbeći “da su primenjene mere za bezbedan rad”.

- Skrećemo pažnju da poslodavci moraju da primenjuju mere za bezbedan i zdrav rad, da to nema alternativu i da država mora još oštrije da kažnjava one koji te mere ne primenjuju - naglasila je Čedanka Andrić.

Svesni mnogih sistemskih i pravnih nedostataka, UGS Nezavisnost i Savez samostalnih sindikata su još 2017. godine inicirali ismene Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Prema rečima Aleksandre Vitorović, koordinatorke projekta za BZR, inicijativa dve reperezentativne sindikalne centrale prošle godine je razmatrana na Radnoj grupi za izmenu pomenutog zakona. Inače, Nezavisnost u okviru Programa podrške u oblasti BZR već punih šest godina osposobljava tim aktivista koji pomažu sindikalnom članstvu na terenu i koji bi, prema pomenutm predlogu za promene zakona, trebalo da budu spona između radnika i Inspektorata za rad. - Time, praktično, nudimo sopstvene resurse, odnosno osposobljene ljude da bar delom nadomeste hroničan manjak državnih inspektora, ubrzaju i unaprede rad na promovisanju i unapređenju stanja, preventive i kulture bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji - objasnila je Vitorović.

U UGS Nezavisnosti odavno su prepoznali značaj odbora za bezbednost i zdravlje na radu u preduzećima. U sindikalnoj centrali dodeljene su juče i povelje i plakete “28. april” odborima i pojedincima koji su uspešno angažovani u zaštiti na radu.

Stručni saradnik za oblast BZR u Nezavisnosti Saša Dimitrijević kazao nam je da se posebno izdvajaju odbori u kompanijama Hajneken i Karneks koji su pokazali da je upravo “dijalog zaposlenih i uprava najbolji način da se dođe do rešenja koja mogu da preventiraju te loše situacije koje se nažalost dešavaju svakodnevno”.

MOR: Socijalni dijalog ključan za bezbednost rada

Međunarodna organizacija rada (MOR) povodom 28. aprila - Svetskog dana bezbednosti i zdravlja na radu ukazuje upravo na potrebu i mogućnosti efikasne saradnje između poslodavaca, radnika i vlada kako bi se na najbolji način sprovele mere bezbednosti i zdravlja na radu (BZR) koje mogu da spasu milione života širom sveta.

Odgovori na pandemiju COVID-19 pokazali su važnost efikasne saradnje između socijalnih partnera u prevenciji nesreća na radu i profesionalnih bolesti, saopšteno je istovremeno u Ženevi.

U najnovijem izveštaju MOR-a ukazuje se da bi učenje iz onoga što je postignuto u rešavanju složene situacije pandemije moglo da pomogne u sprečavanju miliona smrtnih slučajeva usled nesreća na radu i profesionalnih bolesti, navodi se u izveštaju MOR, koji pokazuje kako je socijalni dijalog doprineo brzoj i efikasnoj primeni mera tokom krize izazvane globalnom pandemijom.

Vlade koje su tokom panemije u socijalnom dijalogu dale primat aktivnom učešću organizacija poslodavaca i radnika u upravljanju BZR bile su u mogućnosti da razviju i sprovode hitne zakone, politike i intervencije. U mnogim zemljama to je rezultiralo usvajanjem novih zakonskih rešenja u različitim oblastima - od mera za sprečavanje i rešavanje slučajeva COVID-19 na radnom mestu do prelaska na rad na daljinu.

U Austriji, na primer, socijalni partneri su pregovarali o sporazumu o sistematskom testiranju na radnom mestu za određene sektore koji su suočeni sa povećanim rizikom od prenošenja virusa, kao što je sektor maloprodaje. U Singapuru su se nakon konsultacija i tripartitnih pregovora izmenila pravila o vakcinaciji. I u Južnoj Africi su održane tripartitne rasprave o izmenama mera usmerenih na širenje COVID-19 na radnim mestima.

U Finskoj su sindikati i organizacije poslodavaca blisko sarađivali sa vladom na razvoju mera za sektor turizma i restorana. U Italiji, socijalni partneri u bankarskom sektoru zajednički su doneli detaljna pravila o radu na daljinu, koja podrazumevaju pravo na privatnost.

Nacionalna tripartitna tela za BZR takođe su odigrala važnu ulogu u borbi protiv pandemije. Obično ih sačinjavaju predstavnici vlasti (Ministarstvo rada i druga relevantna ministarstva i institucije), kao i reprezentativne organizacije poslodavaca i radnika. Tokom krize izazvane COVIDOM, mnoga od takvih nacionalnih tripartitnih tela za BZR učestvovala su u procesu donošenja ključnih odluka i bili uključeni u definisanje mera zaključavanja i ograničenja, strategija povratka na posao i drugih uputstava ili smernica za ublažavanje uticaja pandemije.

- Dok svet nastavlja da se bori sa uticajima i posledicama krize izazavne COVIDOM, i neujednačenim oporavkom, bezbednost i zdravlje na radu ostaju u vrhu ključnih odgovora zemalja. Lekcije naučene iz ove krize o važnosti socijalnog dijaloga u jačanju bezbednosti i zdravlja na nacionalnom nivou i nivou radnog mesta treba primeniti i u drugim kontekstima. To bi pomoglo da se smanji neprihvatljiv nivo smrtnih slučajeva i profesionalnih bolesti koji se javljaju svake godine - izjavio je generalni direktor MOR-a Gaj Rajder.

Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu obeležava se svake godine od 28. aprila 2003. godine, kada je MOR kao specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija za svet rada pokrenula inicijativu da se promoviše bezbedan i zdrav rad sa ciljem podizanja svesti o njegovom značaju. Koliki je značaj obeležavanja ovog datuma pokazuje statistika MOR-a po kojoj je godišnji broj žrtava na radnom mestu širom sveta veći od dva miliona, dok još stotine miliona zaposlenih pati od teških povreda i bolesti na radu.

EKS: Očekuje se 30.000 više poginulih radnika u EU do 2030.

Skoro 30.000 ljudi moglo bi da izgubi život na poslu u zemljama Evropske unije u tokom ove decenije ukoliko se radna mesta ne učine bezbednijim, upozoreno je danas iz Evropske konfederacije sindikata (EKS) povodom Svetskog dana bezbednosti i zdravlja na radu.

Prema podacima Eurostata, broj smrtnih nesreća na radnom mestu polako je opadao tokom poslednje decenije, ali je napredak bio nestabilan sa ponovnim porastom smrtnih slučajeva u 2019. godini.

Ako se trend nastavi, još nešto više od 27.000 smrtnih slučajeva na radnom mestu treba očekivati između 2020. i 2029, pokazala je analiza Evropskog sindikalnog instituta.

Ne očekuje se da će smrtni slučajevi na radnom mestu uopšte pasti u Španiji, u Francuskoj će biti još gore, a slične posledice se očekuju i u Italiji, Nemačkoj, Rumuniji i drugim zemljama EU.

EKS podseća na Manifest koji su potpisali ministri, poslanici Evropskog parlamenta, sindikalni lideri i vrhunski stručnjaci za zdravlje i bezbednost na radu - kojim se poziva na povećanje obuka o zdravlju i bezbednosti na radu, unapređenju rada inspekcija i pooštravanju kazni kako bi se do 2030. godine okončali smrtni slučajevi na radnom mestu.

Osim nesreća na radnom mestu, EKS poziva lidere EU “da učine više da okončaju skandal sa rakom, koji i dalje svake godine oduzima živote više od 100.000 ljudi”, kao i da zaštite radnike od sve težih posledica ekstremnih klimatskih promena.

- Niko ne treba da napušta kuću zabrinut da li će se vratiti da vidi porodicu posle posla. Ali to je svakodnevna realnost za mnoge radnike, često zbog neodgovornih poslodavaca koji pokušavaju da povećaju profit i političara koji napadaju zdravorazumska bezbednosna pravila i inspekcije iz ideoloških razloga - izjavio je zamenik generalnog sekretara EKS Klaes-Mikael Stal.

Dopunio je da hiljade ljudi i dalje svake godine gubi život u brutalnim nesrećama na gradilištima, u fabrikama i na drugim radnim mestima, koje je moguće izbeći. Takođe, milioni ljudi su umrli zato što su svakodnevno na poslu bili izloženi supstancama koje izazivaju maligna smrtonosna oboljenja.

- Dodatak / Galerija slika: 1) Dodela plaketa, foto: UGS Nezavisnost; 2) Gaj Rajder, generalni direktor Međunarodne organizacije rada, foto: MOR -

Zabeliežio: novinar Svetozar Raković

Izvor: MOR/UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Bar jedna od četiri zaposlene osobe ne oseća se cenjenom na poslu, a uključenost na radnom mestu direktno utiče na produktivnost, inovativnost i blagostanje radnika, ukazuje najnoviji izveštaj Međunarodne organizacije rada o različitosti i inkluziji

Visoki nivoi različitosti i inkluzije, odnosno uključenosti na radnom mestu povezani su sa većom produktivnošću, inovativnošću i blagostanjem radne snage. Međutim, premalo se radi na njihovom promovisanju, posebno među manjinskim grupama, što znači da preduzeća, radnici i društva propuštaju značajne potencijale, saopšteno je iz Međunarodne organizacije rada povodom njenog najnovijeg izveštaja o različitosti i inkluziji na radnom mestu, kojim se bavi portal Nezavisnost.org.

Zadovoljna samo polovina zaposlenih

Visoki nivoi jednakosti, raznolikosti i inkluzije povezani su sa većom inovativnošću, produktivnošću i učinkom, kao i sa regrutovanjem i zadržavanjem talenata, i konačno sa dobrobiti radnika. Međutim, prema istraživanju, samo polovina ispitanika smatra da su različitost i inkluzija dovoljno identifikovani i obezbeđeni resursima u kulturi i strategiji njihovog radnog mesta. Bar jedna od četiri zaposlene osobe ne oseća se cenjenom na poslu. Inače, samo trećina preduzeća trenutno meri inkluziju, iako je to neophodno za razvoj i poslovni napredak, ukazuje se u saopštenju MOR-a. Novi izveštaj MOR-a definiše inkluziju kao iskustvo ljudi na radnom mestu i stepen njihovog osećaja da su cenjeni zbog toga što jesu, odnosno zbog veština i iskustva kojim raspolažu.

Prethodne studije o raznolikosti i inkluziji, kako navodi MOR, fokusirale su se na velike, često i multinacionalne kompanije, u zapadnim zemljama sa visokim prihodima. Nova analiza MOR-a “Transformisanje preduzeća kroz različitost i inkluziju”, fokusirala se na preduzeća svih veličina u privredama sa nižim srednjim i višim srednjim prihodima. Informacije su prikupljane od raznovrsnog radnog osoblja, kao i od menadžera i viših rukovodilaca. Ispitivani su stavovi zaposlenih različite životne dobi, pola i seksualne orijentacije, kao i različitih etničkih/rasnih/verskih opredeljenja, te osoba sa invaliditetom i osoba sa HIV-om.

Studija je otkrila da je verovatnije da će osećaj uključenosti na radnom mestu biti povezan sa stažom nego sa ličnim poreklom ili karakteristikama kao što su starost, pol ili etnička, rasna i verska pripadnost. Među ispitanicima, 92 odsto višeg osoblja izjavilo je da se oseća uključeno i da se različitost poštuje i vrednuje na poslu, u poređenju sa 76 odsto ispitanika na nižem nivou. Radnici u srednjim, velikim i multinacionalnim preduzećima takođe se osećaju pozitivnije od zaposlenih u malim i nacionalnim preduzećima.

Pandemija i nejednakosti

Raznolikost i inkluzija igraju „ključnu ulogu u visokom učinku radne snage, preduzeća, ekonomija i društava na globalnom nivou. Ako inkluzija ostane privilegija koju imaju samo oni na višim nivoima, preduzeća rizikuju da propuste značajne prednosti”, ističe se u izveštaju.

Samo četvrtina ispitanika je izjavila da žene čine značajan deo od 40 do 60 procenata sastava najvišeg rukovodstva, dok je trećina ukazala da na višem nivou upravljanja nema osoba sa invaliditetom. Neke manjinske grupe takođe su prijavile manje pozitivna iskustva u vezi sa inkluzijom, i ukazale na tendenciju da budu grupisane u nižim nivoima radnog osoblja.

„Pandemija COVID-19 razotkrila je i pogoršala postojeće nejednakosti u našim ekonomijama i društvima. Jednakost, raznolikost i inkluzivnost na radnom mestu su ključni pokretači otpornosti i oporavka”, izjavila je povodom rezultata studije Manuela Tomei, direktorka odeljenja MOR-a za uslove rada i ravnopravnost.

Dve trećine ispitanika je izjavilo da je od početka krize povećan nivo fokusa i akcije usmerenih na različitosti i inkluziju na njihovim radnim mestima. Sličan procenat njih je rekao da je pandemija povećala njihova očekivanja od poslodavaca da promovišu raznolikost i inkluziju.

Izveštaj MOR-a kaže da je najverovatniji način da se utiče na što više preduzeća da stvore održivu i transformacionu promenu - kombinovanje poslovnog modela raznolikosti i inkluzije sa zakonodavnim okvirima, politikama i vrednostima koje preduzeća podržavaju.

Različitost i inkluzija kao prioriteti

Studija MOR-a ističe četiri ključna principa za postizanje transformacionih i održivih promena koje su primenljive na globalnom nivou i na sve grupe i nivoe radne snage. Prvo, različitost i inkluzija treba da budu prioritet i deo strategije i kulture. Zatim, mora postojati raznolikost u najvišem menadžmentu. Takođe, viši lideri, menadžeri i osoblje moraju biti odgovorni kao uzori. Četvrti princip je da se različitost i inkluzija moraju primenjivati tokom čitavog radnog odnosa – od zapošljavanje, preko zadržavanja do razvoja.

„Zaposleni treba da osećaju da su cenjeni, poštovani, pošteno tretirani i osnaženi kroz inkluzivnu poslovnu praksu, inkluzivnu organizacionu kulturu i inkluzivno liderstvo. Upravo taj transformacioni pristup različitosti i inkluziji značajno doprinosi ukupnom poslovnom učinku”, ocenila je Debora Frans-Masin, direktorka Biroa MOR za aktivnosti poslodavaca.

Podaci za izradu studije prikupljani su između jula i septembra 2021, tokom pandemije, a istraživanjem je bilo obuhvaćeno više od 12.000 zaposlenih u 75 zemalja, u pet regiona sveta. Podatke su prikupili Biro MOR-a za aktivnosti poslodavaca i Ogranak MOR-a za rod, ravnopravnost, različitost i inkluziju, u saradnji sa organizacijama poslodavaca i poslovnim udruženjima i mrežama za raznolikost.

Izvor: MOR/UGS "Nezavisnost"

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Ujedinjene nacije pozivaju na hitna, značajno veća ulaganja u zapošljavanje, održiv i socijalno inkluzivan razvoj, ukazujući na ogroman rast nejednakosti: samo od marta do docembra 2020. bogatstvo svetskih milijardera povećalo se za 3.900 milijardi dolara, dok je broj ekstremno siromašnih ljudi porastao za najmanje 119 miliona

Tim povodom, Međunarodna organizacija rada (MOR) od 22. do 24. februara biće domaćin multilateralnog globalnog foruma čiji je cilj dogovor o efikasnim sveobuhvatnim odgovorima na ekonomske i društvene posledice krize izazvane pandemijom kovida, preneo je portal Nezavisnost.org. Virtuelni forum će okupiti predsednike država i vlada, rukovodioce međunarodnih organizacija i multilateralnih razvojnih banaka, kao i lidere poslodavaca i sindikata iz celog sveta koji će razgovarati o konkretnim akcijama i efikasnim institucionalnim aranžmanima za poboljšanje odgovora međunarodne zajednice na razorne efekte pandemije i sve veće ekonomske nejednakosti između i unutar zemalja.

Ključna tema diskusije biće poziv Ujedinjenih nacija na globalno podsticanje zapošljavanja i socijalne zaštite za pravednu tranziciju, koji je predstavljen na Generalnoj skupštini UN, krajem septembra prošle godine. UN su inicirale novu platformu “Globalni akcelerator zapošljavanja i socijalne zastite” sa ciljem da se u svetu otvori novih 400 miliona radnih mesta i da se socijalnom zaštitom obuhvati još 4 milijarde ljudi koji su danas nezaštićeni.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je tim povodom pozvao na ubrzanu akciju na polju zapošljavanja i socijalne zaštite kako bi se izbegao neujednačen globalni oporavak i sprečile neke buduće krize nalik ovoj izazvanoj pandemijom. Gutiereš je upozorio da će duboko nejednaki oporavak potkopati poverenje i solidarnost i učiniti svet ranjivijim u budućim krizama, uključujući i posledice klimatskih promena.

Pandemijska kriza izazvala je ogroman rast nejednakosti: Samo u periodu od marta do decembra 2020. godine bogatstvo svetskih milijardera povećano je za iznad 3.900 milijardi dolara, dok je broj ekstremno siromašnih porastao za najmanje 119 miliona ljudi, što je najveće godišnje povećanje globalnog siromaštva u poslednje dve decenije. Procenjuje se da je zbog pandemije u 2021. bilo 75 miliona radnih mesta manje nego pre krize, dok se za ovu godinu predviđa manjak od 23 miliona poslova sa punim radnim vremenom.

Ukazujući da nijedna napredna privreda nije postigla ekonomski i društveni napredak bez ulaganja u sisteme socijalne zaštite i kvalitetne javne usluge ljudima u njihovom svakodnevnom životu, generalni sekretar UN je pozvao na hitna ulaganja u oporavak zasnovan na povećanju zaposlenosti, održivom i socijalno inkluzivnom razvoju. Javni i privatni sektor bi trebalo da značajno povećaju takve investicije kako bi se svet vratio na pravi put za postizanje ciljeva održivog razvoja.

Procena UN je da kroz fiskalnu politiku treba obezbediti najmanje 982 milijardi američkih dolara da bi se odgovorilo na neposredne šokove na tržištu rada usled krize i da bi se podržala pravedna tranzicija. Još 1.200 milijardi dolara godišnje treba obezbediti za najniži nivo socijalne zaštite stanovništva u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Tako će čovečanstvo moći da se spremnije suoči sa sve većim rizicima od klimatskih promena i degradacije životne sredine koji bi mogli da ugroze 1,2 milijarde radnih mesta, što predstavlja 40 odsto globalne radne snage.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Međunarodna organizacija rada prognozira da će nivo svetske nezaposlenosti u 2022. dostići broj od 207 miliona, u poređenju sa 186 miliona nezaposlenih u pretpandemijskoj 2019. godini, preneo je portal Nezavisnost.org.

Međunarodna organizacija rada (MOR) u najnovijem izveštaju o globalnim trendovima u svetskom zapošljavanju i socijalnim izgledima za 2022. upozorava da se nastavlja veliki uticaj pandemije na globalna tržišta rada, što će usporiti i ukupni ekonomski oporavak. MOR je u ponedeljak predstavila svoj izveštaj WESO Trends 2022. (World Employment and Social Outlook - Trends 2022; Globalni trendovi svetskog zapošljavanja i socijalnih izgleda 2022.) kojim je smanjila svoju raniju prognozu oporavka tržišta rada 2022. godine.

Nova procena predviđa da će deficit u radnim satima na globalnom nivou biti ekvivalentan 52 miliona poslova sa punim radnim vremenom, u odnosu na četvrti kvartal 2019. godine. Prema stručnim prognozama MOR, očekuje se da će globalna nezaposlenost najmanje do 2023. godine ostati iznad nivoa od pre početka pandemije Kovid-19. Procenjuje se da će nivo svetske nezaposlenosti u 2022. dostići broj od 207 miliona, u poređenju sa 186 miliona nezaposlenih u 2019. godini.

Izveštaj MOR, takođe, upozorava da je ukupan uticaj pandemije na zaposlenost znatno veći nego što je predstavljeno u pomenutim brojkama jer je u poslednje dve godine mnogo ljudi napustilo tržište radne snage. Izveštaj o globalnim trendovima upozorava i na velike razlike u uticaju krize na različite grupe radnika, ali i zemalja.

Ukazuje se da ove razlike produbljuju nejednakosti unutar i među zemljama i slabe ekonomsko, finansijsko i socijalno tkivo skoro svake države, bez obzira na njihov različit stepen razvoja. Sigurno je da će biti potrebne godine da se nadoknade štete, sa potencijalno dugoročnim posledicama po zaposlenost, radnu snagu, prihode domaćinstava, kao i za socijalnu i, verovatno, političku koheziju.

- Ne može biti pravog oporavka od pandemije bez širokog oporavka tržišta rada. A da bi bio održiv, taj oporavak mora biti zasnovan na principima pristojnog rada - uključujući zdravlje i bezbednost, pravičnost, socijalnu zaštitu i socijalni dijalog - izjavio je juče povodom predstavljanja ovog izveštaja Gaj Rajder, generalni direktor MOR.

Efekti oporavka su evidentni na tržištima rada u svim regionima sveta, iako se mogu primetiti velike razlike u “obrascima” oporavka. Najviše ohrabruju znaci oporavka Evrope i severnoameričkog regiona, dok Jugoistočna Azija i Latinska Amerika pokazuju najnegativnije izglede.

Na nacionalnom nivou, oporavak tržišta rada je najjači u zemljama sa visokim dohotkom, dok najgore prolaze privrede sa tzv. nižim srednjim prihodima. Nesrazmeran uticaj krize na zapošljavanje žena trajaće i u narednim godinama, a zatvaranje institucija za obrazovanje i obuku „imaće kaskadne dugoročne implikacije“ za mlade ljude, posebno one koji nemaju pristup internetu.

- Dve godine nakon ove krize, izgledi su i dalje krhki, a put ka oporavku je spor i neizvestan. Već vidimo potencijalno trajne štete za tržišta rada, zajedno sa zabrinjavajućim porastom siromaštva i nejednakosti. Od mnogih radnika se traži da pređu na nove vrste posla - na primer kao odgovor na produženi pad međunarodnih putovanja i turizma - naglasio je Gaj Rajder.

Izveštaj MOR o uticajima pandemije i ekonomske krize izazvane pandemijom na svet rada smatra se vodećom takvom analizom u svetu. Izveštaj ispituje uticaje krize na globalne i regionalne trendove u zapošljavanju, nezaposlenosti i strukturi radne snage, kao i na kvalitet posla, neformalno zapošljavanje i radno siromaštvo.

Izvor: Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost"

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat
petak, 03 decembar 2021 00:22

MOR protiv diskriminacije radnika sa HIV-om

* I posle više od 40 godina od prve kliničke dijagnoze bolesti izazvane virusom HIV u svetu je raširena stigma i diskriminacija prema ljudima i radnicima sa HIV-om, ukazuje najnovije globalno istraživanje objavljeno povodom Svetskog dana borbe protiv side (1. decembar). Približno četiri od deset ispitanika smatra da ljudima koji žive sa HIV-om ne bi trebalo dozvoliti da direktno rade sa onima koji nemaju HIV, a čak šest od deset ljudi podržava obavezno testiranje na HIV pre nego što ljudima bude dozvoljeno da rade, nalazi su istraživanja koje je za potrebe Međunarodne organizacije rada (MOR) sprovela poznata kompanija za ispitivanje javnog mnjenja Galup

Studija je pokazala da neznanje o prenošenju HIV-a podstiče stigmatizujuće i diskriminatorne stavove. Tako tek svaka druga osoba zna da se HIV ne može preneti zajedničkim kupatilom, a samo svaka četvrta osoba je tačno odgovorila na pitanja o tome kako se HIV prenosi. Mitovi i zablude i dalje postoje i doprinose stigmi i diskriminaciji.

Istraživanjem je bilo obuhvaćeno nešto više od 55.000 stanovnika u 50 zemalja širom sveta. Stavovi ljudi su se znatno razlikovali između regiona: najniža tolerancija za direktan rad sa osobama sa HIV-om pronađena je u Aziji i Pacifiku gde samo 40 odsto ispitanih smatra da ljudima koji žive sa HIV-om treba dozvoliti da rade sa ljudima koji nemaju taj virus. Sličan je procenat ljudi sa takvim stavom na Bliskom istoku i u Severnoj Africi.

Regioni sa najpozitivnijim stavovima bili su istočna i južna Afrika, gde je skoro 90 odsto ispitanika reklo da bi trebalo dozvoliti direktan rad sa osobama sa HIV-om. - Šokantno je da su 40 godina nakon epidemije HIV-a i AIDS-a, mitovi i zablude i dalje toliko rasprostranjeni. Nedostatak elementarnih činjenica o tome kako se HIV prenosi podstiče stigmu i diskriminaciju, a to na radnom mestu dovodi do marginalizacije ljudi koji žive sa HIV-om i gura ih u siromaštvo potkopavajući tako cilj dostojanstvenog rada - izjavila je Čidi King, šefica Ogranka za rod, ravnopravnost, raznolikost i inkluziju MOR.

Viši nivoi obrazovanja su takođe povezani sa pozitivnim stavovima prema radu sa osobama koje žive sa HIV-om. Na globalnom nivou, 68 odsto onih sa visokim obrazovanjem složilo se da treba dozvoliti direktan rad sa osobama koje žive sa HIV-om, u poređenju sa 39,9 odsto ispitanika koji imaju samo osnovno obrazovanje. Izveštaj nudi niz preporuka, uključujući implementaciju HIV programa koji treba da poveća znanje radnika o prenošenju HIV-a i razbije mitove i zablude.

To treba da bude način da se pomogne u poboljšavanju zakonskog i političkog okruženja radi zaštite prava radnika. Konačni cilj je ukidanje obaveznog testiranja na HIV u skladu sa Kodeksom prakse MOR o HIV/AIDS iz 2001. godine.

Novinar: S. Raković

Izvor: MOR/UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Procenjuje se da je više od 40 miliona ljudi širom sveta u modernom ropstvu, što uključuje približno 25 miliona ljudi na prinudnom radu i 15,4 miliona u prinudnim brakovima, saopštila je Međunarodna organizacija rada (MOR) povodom Međunarodnog dana borbe protiv ropstva, a preneo portal Nezavisnost.org

To znači da na svakih 1.000 ljudi u svetu dolazi 5,4 žrtve modernog ropstva, pri čemu je svaka četvrta žrtva modernog ropstva dete. Od 25 miliona ljudi zarobljenih na prinudnom radu, više od 16 miliona ljudi je eksploatisano u privatnom sektoru, kao što su poslovi u kući, građevinarstvo ili poljoprivreda; 4,8 miliona lica je u prinudnoj seksualnoj eksploataciji, a 4 miliona lica na prinudnom radu koji organizuju državni organi.

Žene i devojke su neproporcionalno pogođene prinudnim radom, čineći 99% žrtava u industriji komercijalnog seksa i 58% prinudno angažovanih u drugim sektorima.

U video prilogu na sajtu MOR (www.ilo.org) poznate ličnosti prenose kratke istinite priče ljudi zarobljenih u prinudnom radu, kako bi podigli svest o ovom pitanju i podržali kampanju za eliminisanje modernog ropstva u svim njegovim oblicima.

Novinar: Svetozar Raković

Izvor: MOR/UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 3

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…