Prikazivanje članaka po tagu MOR

* Po prvi put u svojoj istoriji dugoj 102 godine, Međunarodna konferencija rada je prinuđena da zbog pandemije svoje 109. zasedanje održi virtuelno, objavio je portal Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost

Prvi deo Međunarodne konferencije rada održaće se od 7. do 19. juna, kada će putem onlajn mreže u njenom radu učestvovati više od 4.000 delegata - predstavnika vlada, radnika (sindikata) i poslodavaca iz 187 država članica MOR-a.

Inače, 109. zasedanje “svetskog parlamenta rada” trebalo je da se održi 2020. ali je zbog pandemije pomereno za ovu godinu. Na dnevnom redu MOR-a, kao i uvek biće pitanja iz sveta rada, ali će ovogodišnja konferencija biti posvećena i oporavku od pandemije.

Zasedanje MOR-a će 7. juna otvoriti predsednik Švajcarske, zemlje domaćina. Na početku, svoje dvogodišnje izveštaje predstaviće generalni direktor MOR-a Gaj Rajder i drugi ključni ljudi administarativne uprave, nakon čega će uslediti uvodne izjave predsednika grupa poslodavaca i radnika u izvršnoj upravi MOR-a.

Tokom konferencije održaće se i samit “Međunarodna akcija za odgovor na COVID-19” sa šefovima država i vlada, koji podrazumeva i panel diskusiju sa predstavnicima poslodavaca i radnika.

MOR će nastaviti konferenciju u novembru, sa dve tematske diskusije o nejednakostima i svetu rada, i o veštinama i celoživotnom učenju.

Plan je da generalni direktor MOR zatvori 109. zasedanje 11. decembra.

Međunarodna organizacija rada (MOR) - International Labour Organization (ILO) osnovana je 1919. godine na mirovnoj konferenciji u Versaju kojom je okončan Prvi svetski rat. Od 1946. MOR je postala prva specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija koja promoviše socijalnu pravdu i međunarodno priznata ljudska i radnička prava.

Jedinstvena po svojoj tripartitnoj strukturi, MOR okuplja vlade, poslodavce i radnike (sindikate) iz 187 zemalja sa svih kontinenata.

MOR formuliše minimalne međunarodne standarde radnog prava: slobodu udruživanja, pravo na organizovanje, kolektivno pregovaranje, ukidanje prinudnog rada, jednake šanse i jednaki tretman, i druge standarde u celom rasponu pitanja vezanih za rad, podseća portal UGS Nezavisnost.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat

Autorski tekstovi: Svetozar Raković

* Približno 114 miliona ljudi u svetu ostalo bez posla zbog pandemije virusa COVID-19, ali i antipandemijskih mera i ograničenja njihovih država i kompanija. Najteže pogođeni mladi radnici, žene, samozaposleni i nisko i srednje kvalifikovani radnici. I u 2021. godini svet suočen sa neviđenom krizom u poslovanju i velikom nesigurnošću ekonomskog ozdravljenja, upozorava Međunarodna organizacija rada. Pandemija je uzdrmala planetarnu ekonomiju u razmerama kakve nisu zabeležene od Drugog svetskog rata, a ekonomski oporavak do kraja 2020. godine je skroman i neravnomeran, ukazuje Međunarodna organizacija (MOR) u obimnom izveštaju „Covid-19 i svet rada“, objavljenom krajem januara 

Analize MOR o uticajima pandemije na svetsku ekonomiju pokazuju da je u 2020. godini u svetu izgubljeno 114 miliona radnih mesta u odnosu na 2019. Najveći gubici zaposlenja bili su u Americi, a najniži u Centralnoj Aziji i Evropi, gde su sprovođene aktivne mere zadržavanja posla smanjivanjem radnog vremena i finansijskom podrškom preduzećima i radnicima.

Analize MOR-a na osnovu dostupnih podataka iz raznih zemalja pokazuju da su mere finansijske podrške radnicima ublažile udar krize, ali i da je podrška bila neujednačena u različitim sektorima rada. Rezultat je da su generalno najteže pogođeni mladi radnici, žene, samozaposleni i nisko i srednje kvalifikovani radnici. U relativnom smislu, gubitak zaposlenja je bio veći kod žena (5,0 odsto) od muškaraca, i veći za mlade radnike (8,7 procenata) nego za starije radnike.

Gubici sveta rada

Najnovije ažurirane procene MOR-a su da je u toku cele 2020. godine usled pandemije u svetskoj ekonomiji izgubljeno 8,8 procenata globalnog radnog vremena u poređenju sa poslednjim tromesečjem 2019. godine, što je ekvivalentno gubitku 255 miliona poslova sa punim radnim vremenom (tabela 1, u slajdu ispod teksta).

Treba imati na umu da pomenuti pad radnog vremena u 2020. godini predstavlja zbir veličina izgubljenog zaposlenja i smanjenja radnog vremena za one koji su ostali zaposleni.

Gubici radnog vremena su naročito veliki u Severnoj i Južnoj Americi, Južnoj Evropi i Južnoj Aziji.

Najveći gubici radnog vremena u svetskoj ekonomiji u toku 2020. godine ostvareni su u drugom tromesečju - 18,2%, što je ekvivalentno broju od 525 miliona poslova sa punim radnim vremenom od 48 sati nedeljno (tabela 2).

Procenjuje se da je u prošloj godini globalni prihod od rada (bez mera finansijske podrške) opao za 8,3 procenta, što iznosi 3,7 hiljade milijardi američkih dolara, ili 4,4 procenta globalnog bruto proizvoda. Najveći gubitak dohotka od rada ostvaren je u zemljama američkog kontinenta (10,3%), dok je najmanji gubitak zabeležen u regionu Azije i Tihog okeana (6,6%).

Analize MOR ukazuju da se tokom drugog talasa virusne pandemije situacija poboljšavala pa je tako u trećem kvartalu 2020. evidentirano smanjenje gubitka radnog vremena od 7,2% u odnosu na 12,1% u celoj prvoj polovini 2020. godine. Rast radnog vremena, veći od očekivanog, posebno je bio izražen u zemljama sa srednje nižim prihodima. U četvrtom kvartalu gubici su dodatno opali: globalno radno vreme smanjeno je za 4,6 procenta, što je ekvivalentno obimu od 130 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom.

Najnovije ankete o radnoj snazi (do trećeg kvartala 2020) otkrivaju jak kontrast između masovnih gubitaka poslova u teško pogođenim sektorima (usluge smeštaja i ishrane, umetnosti i kulture, maloprodaje i građevinarstva) i rasta zaposlenja u velikom broju sektora visokokvalifikovanih usluga (informacije i komunikacije, finansije i osiguranje).

MOR ocenjuje da će ova divergencija povećavati nejednakost unutar pojedinačnih zemalja, zajedno sa već značajnim razlikama nastalim zbog negativnih uticaja krize na poslovanje u najteže pogođenim sektorima.

Sve pomenute nesrazmere u podrškama država ukazuju na rizik od neravnomernog oporavka, što će povećati nejednakosti u narednim godinama.

Za oporavak po meri čoveka

Svet je ušao u 2021. godinu i dalje suočen sa neviđenom krizom u poslovanju i prihodima i sa velikom nesigurnošću. MOR ukazuje da odgovorne nacionalne politike traba da kombinuju vakcinaciju i druge mere javnog zdravlja sa podrškom privredi i tržištu rada. Kreatori politike treba da nastoje da podrže snažan i šroko zasnovan oporavak, fokusirajući se na zapošljavanje i odgovarajuće zarade, prava radnika i socijalni dijalog: oporavak usmeren na čoveka.

Da bi se ostvario takav oporavak, kreatori politike moraju uzeti u obzir:
(a) održavanje prilagodljive makroekonomske politike za podršku prihodima i investiranju;
(b) pružanje pomoći zemljama sa niskim i srednjim prihodima u vakcinaciji;
(c) podršku teško pogođenim grupacijama (mladi, žene, slabo plaćeni i nekvalifikovani radnici) u pronalaženju pristojnih mogućnosti za rad kako ne bi dugoročno trpeli najteže socijalne posledice pandemije („efekat ožiljaka“);
(d) uravnoteženje potreba različitih sektora tako što bi se efikasnim merama podržale tranzicije tržišta rada, kao i preduzeća, posebno manja;
(e) sprovođenje strategija oporavka na osnovu socijalnog dijaloga, promovišući prelazak na više inkluzivan, elastičan i održiv svet rada.

Na početku 2021. godine čak 93 odsto radnika u svetu žive i rade u zemljama koje su zadržale razne mere ograničenja na radnom mestu u vezi sa virusom COVID-19. MOR primećuje da više geografski i sektorski ciljanih mera protiv pandemije postepeno prerastaju u zakonske norme. Najteža situacija je u zemljama u kojima je blokirana cela ekonomija, osim osnovnih delatnosti. U tim zemljama danas živi 3 odsto svetskog radništva, što jeste značajno bolje nego na vrhuncu krize, u aprilu 2020, kada je u takvim uslovima živelo čak 41 odsto radnika širom sveta. Procenat zaposlenih koji borave u zemljama sa pojedinim zatvorenim sektorima, u januaru je takođe opao na 11 odsto sa više od 30 procenata u septembru prošle godine. Međutim, i dalje je veoma veliki udeo radnika (77%) koji žive u zemljama u kojima su na snazi mere izolacije nekih područja ili sektora (85% krajem jula 2020).

Trendovi zatvaranja radnih mesta znatno se razlikuju među glavnim svetskim regijama (Afrika, Amerika, Arapska regija, Azija i Pacifik, Evropa i Centralna Azija).

Sa drugim talasom pandemije, u drugoj polovini 2020. godine, u regionu Evrope i Centralne Azije zabeleženo je značajno povećanje ograničenja na radnom mestu. Na početku 2021, svaki peti zaposleni u regionu živi u zemljama sa zatvorenim ekonomijama, osim neophodnih sektora, što je najveći udeo između pet glavnih regiona sveta. Taj trend je naglo povećan od decembra novim ograničenjima u pojedinim zemljama na severu, jugu i zapadu Evrope. Danas čak 40 odsto radnika u toj podregiji boravi u zemljama sa velikim brojem privremeno zatvorenih radnih mesta.

Najveća ograničenja za radna mesta su u Aziji i na Pacifiku (više od 90 procenata radnika). Međutim, u skladu sa globalnim trendom, i u ovom regionu mere su više geografski ciljane (za delove zemlje), dok je veoma mali udeo radnika pogođen potpunim ograničenjima ekonomije.

Svi ostali glavni regioni (Afrika, Amerika, Arapska regija) postepeno su omekšavali antipandemijske mere. Približno polovina zaposlenih u regiji arapskih država trenutno boravi u zemljama sa ograničenjima na radnom mestu, za razliku od perioda april-jun 2020. kada su ograničenja važila za skoro 100 procenata radnika.

U Africi, približno svaki peti radnik živi u zemljama sa ograničenjima na poslu, što je skoro četiri puta manje nego u aprilu prošle godine. Većina mera ograničenja u radu u ovom regionu ciljana je na određene sektore ili geografska područja u okviru pojedinačnih zemalja. Na američkom kontinentu blizu 90 procenata zaposlenih žive u zemljama sa nekim oblikom zatvaranja radnog mesta. Međutim, skoro sva ograničenja usmerena su na određena geografska područja ili ekonomske sektore, što ukazuje na ublažavanje situacije i u tom regionu.

Projekcije za 2021. godinu

Uprkos očekivanjima i najavama da će snažan ekonomski oporavak uslediti već u drugoj polovini 2021. godine, nakon masovne vakcinacije protiv virusa COVID-19, MOR upozorava da je globalna ekonomija i dalje suočena sa visokim nivoom nesigurnosti, te da postoji rizik neujednačenog oporavka svetske ekonomije. Najnovije prognoze ukazuju na trajni deficit u radu u godini koja je počela (tabela 2).

Međunarodni monetarni fond (polazna prognoza) predviđa gubitak radnog vremena od 3,0 odsto u 2021. godini u odnosu na četvrti kvartal 2019. što je ekivalentno sa 90 miliona radnih mesta sa punim radnim vremenom.

Prema pesimističkoj prognozi, gubici u radnom vremenu 2021. godine ostaće na 4,6 odsto, ili 130 miliona poslova (puno radno vreme), u odnosu na četvrti kvartal 2019.

Čak i optimistička prognoza, zasnovana na značajno povoljnijim ekonomskim uslovima, u tekućoj godini predviđa gubitak od 1,3 odsto globalnog radnog vremena (36 miliona poslova sa punim radnim vremenom).

Analize MOR-a pokazuju da su brojni faktori, uključujući i bolju kontrolu virusa, pomogli u promenama politike ograničavanja i zatvaranja radnih mesta. Vlade su prepoznale da su geografski ciljane i sektorski specifične mere prihvatljivije ljudima i da se tako smanjuju negativne ekonomske posledice pandemije.

Ipak, zaključuje se u izveštaju MOR-a, rizici po zdravlje su i dalje visoki, pa je potrebno uspostaviti odgovarajuću ravnotežu između mera javnog zdravlja protiv virusa i mera podrške radnicima i preduzećima pogođenim posledicama pandemije.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Međunarodna organizacija rada (MOR) smatra da zaposleni koji svoj posao trenutno obavljaju od kuće moraju da imaju bolju zakonsku zaštitu, piše Al Jazeera a na svom fejsbuk profilu prenosi GS PUT "Nezavinost" - Sekcija žena ovog granskog sindikata

Agencija Ujedinjenih nacija procenila je u izveštaju da je 20 odsto radnika u svetu bilo primorano da radi od kuće na prvom vrhuncu pandemije u prvim mesecima prošle godine.

Pre pandemije, oko 260 miliona ljudi radilo je od kuće, što je 7,9 odsto globalne radne snage.

Gotovo 166 miliona tih ljudi bilo je u Aziji, prenosi agencija Hina.

U Evropi, države sa najvećim brojem radnika koji rade od kuće su Velika Britanija, Holandija, Finska i Austrija.

MOR  je u izveštaju upozorila da radnici koji rade od kuće imaju slabiju socijalnu sigurnost.

Propisi o socijalnom osiguranju često se ne sprovode pravilno, a mnogi takvi radnici ih nemaju ni jer su klasifikovani kao samozaposleni. MOR je utvrdio da radnici koji rade od kuće zarađuju znatno manje od ostalih, čak i kada su isključeni faktori kao što su starost, obrazovanje i posao.

Ovim radnicima treba obezbediti poštene zarade, socijalnu sigurnost i regulisano radno vreme, zaključila je MOR.

Izvor: Sekcija zena GS PUT Nezavisnost

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Svet se suočava sa masovnom depresijom u vreme kada je narušen društveni ugovor u velikom broju država, gde su radnici ostavljeni bez temeljnih prava, socijalne zaštite ili dostojanstvenog rada. A veliki broj vlada nije ni reagovao ili su izvršile direktan napad na radnička prava, plate i uslove rada

Svet se suočava sa približavanjem kriza, a međunarodne institucije, formirane da podržavaju i jačaju prava, jednakost, inkluzivni rast i globalnu stabilnost, su urušene. Moraju biti ojačane i usmeriti svoju pažnju na potrebe ljudi i planete.

SZO (Svetska zdravstvena organizacija) je pokazala potrebu svog postojanja u globalnom odgovoru na COVID-19, ali i dalje nauka mora biti osnov za upravljanje zdravstvenim rizicima i osiguranje univerzalnog pristupa lečenju, bez političkih kompromisa.

SZO predvodi globalni model poslovanja koji je izneverio i ljude i njihovu okolinu.

A institucije Bretton Woods (MMF i Svetska banka) su se udaljile od svojih mandata promocijom neoliberalnih strukturnih reformi i štednje, interesa dominantnih država i korporativne pohlepe. Ovo se mora promeniti.

MOR (Međunarodna organizacija rada), sa svojom jedinstvenim tripartitnim sistemom (vlada, poslodavci, sindikati), potreban je danas isto tako kao što je bio potreban i kada je pripremao društveni ugovor. Ali, njegove članice moraju biti posvećene globalnoj osnovi prava i podeljenom prosperitetu, onako kako su to bili njegovi osnivači 1919. godine, a potvrđeno u Deklaraciji iz Filadelfije 1944. godine.

Dok je 60 % globalne radne snage u neformalnom sektoru, bez prava, minimalne plate i socijalne zaštite, a neizvestan rad zabrinjava gotovo 40 % onih u formalnom zaposlenju, jasno je da je društveni ugovor razbijen u deliće. Dostojanstven rad za sve radnike mora biti osnov za plan oporavka. A finansiranje Ciljeva održivog razvoja ostaje najbolji okvir za jačanje otpornosti, što uključuje dostojanstven rad, javne usluge, socijalnu zaštitu, jednakost i klimatsku pravdu.

GLOBALNI EKONOMSKI MODEL JE IZNEVERIO RADNE LJUDE I NJIHOVE PORODICE

Čak i pre COVID-19 pandemije, masovna nejednakost - dohodak, rasna nepravda i rodna diskriminacija - prouzrokovala je eru ljutnje praćenu građanskim nemirima i nepoverenjem u demokratiju. Zajedno sa uništavanjima koja su bila rezultat vremenskih neprilika uzrokovana klimatskim promenama, bili su jasni rizici po ekonomije i društva. Osim toga, sada se suočavamo sa izborima najboljih i najgorih uticaja tehnologije, jer ona ne sadrži osnov prava.

Sa pandemijom COVID-19, zdravstvena kriza doprinosi ekonomskim poremećajima i nezaposlenosti u meri koja je pre samo nekoliko meseci bila nezamisliva.

POSLOVANJE NA UOBIČAJENI NAČIN NIJE PRIHVATLJIVO

Moramo pripremiti oporavak koji obnavlja društveni ugovor između vlade i društva zajedno sa temeljom otpornosti, kako bi se odbranili od daljih šokova. Ovo se može ostvariti samo ako su ljudi i planeta u istoj ravni sa ekonomijom. Globalni sindikalni pokret poziva vlade da pripreme planove za oporavak i otpornost, koji će sadržavati:

Radna mesta, sigurno zapošljavanje, prava, sigurnost, socijalnu zaštitu

Zaštita radnih mesta i otvaranje radnih mesta.

Zaštita prihoda, minimalne plate za dostojanstven život i osnovni prihod za one u neformalnoj ekonomiji, bolesne i nezaposlene.

Univerzalna prava na slobodu udruživanja i kolektivno pregovaranje.

Zaštita zdravlja i sigurnosti na radu, uključujući globalne standarde i uslove za sigurna radna mesta, kao temeljno pravo. Jednakost i inkluzija.

Jednako ekonomsko učešće žena, svih rasnih grupa, radnika migranata, mladih radnika i zaštita svih od diskriminacije.

Univerzalna socijalna zaštita za jačanje otpornosti, uključujući za radnike u neformalnom radu.

Adekvatno finansirano univerzalno javno zdravlje, obrazovanje i nega.

Pravedna tranzicija za klimu i tehnologiju.

Regulisanje ekonomske moći

Javna/državna podrška preduzećima mora biti uslovljena. Ovi uslovi moraju biti sastavni deo ugovora o javnim nabavkama države:

Zabrana korišćenja poreskih oaza ili otkupa deonica.

Temeljna prava uključujući slobodu udruživanja i pravo na kolektivno pregovaranje.

Minimalna plata za dostojanstven život.

Garancije zaštite zdravlja i sigurnosti na radu.

Obavezna detaljna analiza za standarde ljudskih prava i zaštite okoline.

Socijalni dijalog i mere pravedne tranzicije, dogovorene sa radnicima i njihovim sindikatima.

Ovo zahteva nacionalno i globalno finansiranje oporavka i otpornosti, koje se može pokrenuti i održati obnovom poverenje u demokratije i masovnom reformom multilateralizma.

Finansiranje oporavka ne sme biti na teret radnika ili javnih usluga

Oporavak zahteva značajna ulaganja u radna mesta: radna mesta u oblasti infrastrukture; industrijskih politika za klimatsku tranziciju; javnog zdravlja, obrazovanja i nege; javnog transporta; jačanju i obnovi eko sistema i održive poljoprivrede, kao i digitalno povezivanje za sve.

Ali, takođe, zahteva globalnu solidarnost čime bi se osiguralo da ugrožene države imaju fiskalni prostor i direktnu finansijsku podršku da oblikuju bolju budućnost za sve.

Solidarnost

Produženje olakšica za dug za najsiromašnije i najugroženije države za dve godine, uz jedini uslov da se ulaže u Održive razvojne ciljeve.

Sporazum o širem obimu Posebnih prava na povlačenje (SDR) sa zamenom likvidnosti za razvoj usaglašen sa Održivim razvojnim ciljevima.

Globalni fond socijalne zaštite sa garancijom od pet godina za najsiromašnije države u svrhu izbegavanja siromaštva, otvaranja radnih mesta i osiguranja otpornosti.

Mere podsticaja za radna mesta i pravednu tranziciju

Potrebne su sveobuhvatne i održive mere podsticaja, a za to je potreban usmeren srednji – do dugoročnog pristupa ulaganjima, zajedno sa srednjim – do dugoročnim pristupom dugu.

Takođe je potrebno korigovati i obnoviti sisteme oporezivanja da se omogući ulaganje u radna mesta u javnim uslugama i industriji, sa industrijskim politikama za inkluzivan i održiv razvoj.

Potrebne su mere oporezivanja koje omogućuju minimalne granice korporativnog poreza i ukidanje poreskih oaza i nedozvoljenih trgovačkih tokova; zajedno sa ovim, potrebni su novi mehanizmi, uključujući dugoočekivani porez na finansijske transakcije, digitalni porez i porez na bogatstvo.

Ukidanje korupcije sa vladavinom prava, u koju se veruje, je ključno.

Ove mere zahtevaju reforme i regulisanje agencija za određivanje rejtinga, reviziju mandata međunarodnih finansijskih institucija kako bi se osigurali razvoj, socijalna prava i inkluzija, te reviziju mandata centralnih banaka kako bi se zaustavio nesklad između stabilnosti cena i ključne odgovornosti za zapošljavanje i klimatsku akciju.

Izuzetno je važna akcija na okviru za oporavak - oporavak koji jača otpornost i u istu ravan dovodi ljude i planetu sa ekonomijom. Tek tada se može obnoviti poverenje u demokratije i otvoriti put za novi društveni ugovor.

Sindikati će organizovati radna mesta koja odgovaraju klimi i zapošljavanju, a nacionalne sindikalne konfederacije će lobirati kod vlada da održavaju i unapređuju uslove za radnike i njihove porodice tokom krizne faze pandemije i da unapređuju radna mesta, plate i socijalnu zaštitu. Na međunarodnom planu MKS i Sindikalni savjetodavni komitet (TUAC) će raditi na reformi multilateralizma, globalne povezanosti i solidarnosti, te novim ojačanim globalnim pravilima i standardima.

Izvor: MKS/UGS Nezavisnost 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Srbija bez odlaganja treba da osigura da njeni inspektori rada mogu da vrše nadzore i ulaze na radna mesta slobodno i bez prethodne najave poslodavcu, naložio je Komitet za primenu standarda Međunarodne organizacije rada Ministarstvu za rad na konferenciji u junu ove godine

U dokumentu Komiteta u koji je Radnik.rs imao uvid takođe piše da Srbija do septembra ove godine mora da izvesti koje je mere preduzela po ovom pitanju, a prema rečima predstavnika Međunarodne organizacije rada (MOR), Srbija će u narednom periodu morati da menja Zakon o inspekcijskom nadzoru.

Slučaj Srbija: Inspektori po zakonu najavljuju nadzor

„Srbija je ove godine (2019. godine) bila slučaj na Komitetu za primenu standarda Međunarodne organizacije rada“, navodi Čedanka Andrić, izvršna sekretarka sindikata UGS „Nezavisnost” koja je prisustvovala toj konferenciji.

Prema njenim rečima, Srbija je prekršila Konvenciju 81 MOR-a koja se odnosi na rad inspekcije rada. U ovoj konvenciji koju je Srbija ratifikovala između ostalog piše da inspektori rada „ulaze slobodno bez prethodne opomene u svako doba dana i noći u svako preduzeće koje podleže kontroli inspekcije“.

Suprotno ovom članu konvencije, inspektori u Srbiji su dužni da najave nadzor poslodavcu i to u skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru.

„Inspektor u pisanom obliku obaveštava nadziranog subjekta o predstojećem inspekcijskom nadzoru, najkasnije tri dana pre početka nadzora“, piše u članu 17. Zakona o inspekcijskom nadzoru.

U istom članu zakona pak pobrojano je više slučajeva u kojima se nadzor ne najavljuje, između ostalog, kada to nalaže zaštita javnog interesa, odnosno otklanjanje opasnosti po život ili zdravlje ljudi, imovinu, prava i interese zaposlenih i drugih radno angažovanih lica, itd.

Andrić kaže da su zamerke sindikata na Zakon o inspekcijskom nadzoru ignorisane 2015. godine kada je taj propis donelo Ministarstvo državne uprave.

„Zakon nije bio podnet na mišljenje Socijalno-ekonomskom savetu, a tada je i Ministarstvo za rad dalo negativno mišljenje na ovaj zakon“, kaže Andrić.

Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Republiku Srbiju, potvrđuje da je utvrđeno da zakon u Srbiji koji se odnosi na inspekciju rada nije usaglašen sa međunarodnim konvencijama – konvencijom 81 i konvencijom 129 (koja se odnosi na inspekcijski nadzor u poljoprivredi).

„Ako se inspekciji rada preko Zakona o inspekcijskom nadzoru nameće najavljivanje nadzora, smatra se da ona ne ispunjava svoju dužnost“, kaže Protić.

Andrić takođe kaže da se inspekcijski nadzor često obesmišljava najavljivanjem nadzora unapred.

„Vi (kao poslodavac) u međuvremenu možete da antidatirate dokumenta, dopunite ako nečeg nema, mogućnosti da izigrate nadzor su ogromne. Štaviše, prema propisima, ukoliko inspektor tokom nadzora pronađe nepravilnosti u delu u kom nije najavio poslodavcu da će kontrolisati, on mora da dopuni I ponovo pošalje obaveštenje“, kaže Andrić.

O problemima koji proizilaze iz najavljenog inspekcijskog nadzora poslodavca je 2016. godine je pisao dr Mario Reljanovićtekstu „Inspekcija iz doba Jure“ koji je objavljen na Peščaniku.

Argumenti Ministarstva za rad

Iz Ministarstva za rad su za Radnik.rs potvrdili da je Komitet Međunarodne organizacije rada naložio da Srbija usaglasi propise sa odredbama konvencija broj 81 i 129.

„Međunarodna organizacija rada će pružiti tehničku pomoć Republici Srbiji radi usklađivanja zakonodavstva sa međunarodnim standardima“, navodi se u odgovoru.

U odgovoru Ministarstva portalu Radnik.rs takođe piše da „inspekcijski nadzor može da se vrši i bez prethodne najave, što Inspektorat za rad redovno i čini“.

Prema rečima izvršne sekretarke UGS „Nezavisnost“, Ministarstvo za rad je na konferenciji Komiteta u Ženevi navelo u odbranu rada inspekcije rada u Srbiji da se samo 7% nadzora najavljuje.

„Tih 7% je oko 4.500 nadzora prošle godine. Ono što je takođe izneto je da nijedan inspektor u Srbiji nije kažnjen zato što je išao u nenajavljeni nadzor. Međutim, to nije promenilo stav Komiteta, zakon direktno krši konvenciju“, kaže Andrić.

Godišnjem izveštaju Inspektorata za rad za 2018. godinu je navedeno da je inspekcija rada izvršila 70.122 inspekcijskih nadzora ali ne postoje podaci o broju inspekcijskih nadzora koji su najavljeni poslodavcima kao ni nenajavljenih.

Protić iz Međunarodne organizacije rada navodi pak da je argument Vlade Srbije na spomenutoj konferenciji bio da je inspekcijski nadzor preventivno delovanje i da kažnjavanje nije cilj.

„To je opet ona naopaka logika gde na kraju bude kao u onoj narodnoj izreci – drži vodu dok majstori odu, poslodavac uredi sve po zakonu samo za nadzor. Nenajavljenim nadzorima vi zapravo dovodite poslodavca u situaciju da mora neznajući kada će nadzor da se desi da održava taj nivo ispunjenosti zakona“, kaže on.

Iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje je predlagač Zakona o inspekcijskom nadzoru, do kraja rada na ovom članku Radnik.rs nije dobio odgovor na pitanje da li će Zakon o inspekcijskom nadzoru biti izmenjen kako bi se usaglasio sa konvencijama Međunarodne organizacije rada čiji je Srbija potpisnik.

Ovaj članak napisan je u okviru projekta “Izveštavanje o kršenjima radnih prava u saradnji sa radnicima” koji se realizije uz podršku Međunarodnog centra Olof Palme. Stavovi izneti u ovom tekstu ne odražavaju stavove Međunarodnog centra Olof Palme. Odgovornost za informacije i stavove izražene u tekstu je u potpunosti na autoru teksta. 

Izvor teksta: Radnik.rs.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
četvrtak, 21 septembar 2017 19:55

Sindikalni pogled na budućnost rada

* Međunarodna organizacija rada (MOR) – Biro za radničke aktivnosti (AKTRAV) organizovali su Regionalnu konferenciju pod nazivom „Budućnost rada koju želimo” od 12-13. septembra u glavnom gradu Azerbejdžana, Bakuu. Konferencija je okupila više od četrdeset predstavnika sindikata iz regiona Centralne Evrope i Azije, predstavnike akademske zajednice i u manjem broju predstavnike izvršnih vlasti i poslodavaca. U radu Konferencije takođe su učestvovali direktorka AKTRAVA Marija Helena Andre i izvršni sekretar Panevropskog regionalnog veća Međunarodne konfederacije sindikata, Anton Lepik. UGS NEZAVISNOST je na Konferenciji predstavljala izvršna sekretarka Čedanka Andrić

Međunarodna organizacija rada pokrenula je još 2013. godine “Stogodišnju inicijativu posvećenu budućnosti rada” sa ciljem da se u narednom periodu vodi globalni dijalog (pa i kroz ovakve regionalne konferencije) o budućnosti rada. Rezultate ovog dijaloga predstaviće Visoka komisija formirana od predstavnika (uključujući i Generalnog direktora MOR-a) vlada, međunarodnih organizacija i naučnih institucija, na Međunarodnoj konferenciji rada 2019. godine, kojom će se obeležiti stogodišnjica rada MOR-a. Dijalozi na regionalnom nivou se vode oko četiri bloka pitanja: 1. rad i društvo; 2. dostojanstven rad za sve; 3. organizacija rada i proizvodnja i 4. upravljanje radom. Ovak koncept sledila je i Konferencija u Azerbejdžanu, sa ciljem da se čuju iskustva iz zemalja Centralne Evrope i Istočne Azije, kao i nove inicijative koje bi trebalo realizovati iz perspective, pre svega sindikata. Razlog je što postoji sve veća bojazan kakve će socijalne i ekonomske posledice nastati, pre svega za radnike, usled globalizacije i tehnoloških inovacija; promena u proizvodnji, većih nejednakosti; polarizacije i isključivanja sa tržišta rada; demografskih promena uključujući i migracije, klimatskih promena i konstantne ekonomske stagnacije koja je započela 2008. godine. Danas se živi u svetu gde je 200 miliona ljudi nezaposleno; rapidan rast populacije dovodi do toga da 40 miliona radno sposobnih svake godine ulazi na tržište rada; od ukupnog broja svih zaposlenih 40 odsto radi u neformalnom sektoru. Takođe, nestandardne forme zaposlenosti su u porastu pa tako 11 odsto zaposlenih u svetu radi na privremenim poslovima. U Evropi je taj procenat 12 odsto (izuzev Španije, Portugala i Poljske gde dostiže 20 odsto), dok u zemljama Azije taj se procenat kreće između 30 i 70 odsto u pojedinim zemljama. Više od 150 milona migranata učestvuje u radnoj snazi u svetu (4,4%), od toga su 44,3% žene), najveći deo njih – 70% radi u sektoru usluga, dok je ostatak u proizvodnji i građevinskoj industriji. Postoje velike razlike u nivou tehnološkog razvoja između zemalja, kao i u visini primanja, odnosno stepenima siromaštva. Ove razlike nisu samo regionalno izražene već i u okviru samih država zbog čega je teško razviti jedinstvenu strategiju.

Nakon izlaganja i diskusija, definisani su sledeći zaključci:

  1. Osnovni cilj Međunarodne organizacije rada mora da ostane izgradnja inkluzivnog i održivog modela razvoja, baziranog na socijalnoj pravdi i zaštiti prava.
  2. Neophodno je stalno isticati da promene koje se dešavaju ne smeju ostaviti nikoga pozadi i nezaštićenog.
  3. Neophodni su dalji napori na formalizacij neformalne ekonomije.
  4. Šeme socijalne zaštite moraju opstati. I radnici koji rade na internet platformama moraju imati način da ostvaruju zdravstvenu zaštitu, obezbede penziju i ostale benefite koji proizlaze iz uplate doprinosa i poreza.
  5. Potrebno je omogućiti razvoj sistema celoživotnog učenja i ne svoditi obrazovanje samo na usko sticanje veština već ono mora imati daleko širi okvir upravo zbog brzih promena koje se dešavaju (razvoj tzv. opštih veština).
  6. Potrebno je vratiti čoveka u centar razvojnih procesa.
  7. Sindikati treba da budu zagovornici progresivnih politika.
  8. Kvalitetan posao nije bilo kakav posao. Borba za dostojanstven rad kao jedini prihvatljiv.
  9. Sindikati moraju biti u stanju da razviju nove strategije i prilagode svoje strukture promenama koje se dešavaju i koje će se desiti.
  10. Treba raditi na ukidanju prepreka za sindikate kako bi mogli da organizuju radnike bez obzira gde oni rade i koji je pravni osnov njihovog radnog odnosa.
  11. Ne odustajati, već pojačati borbu za kvalitetne kolektivne ugovore.
  12. Potrebno je insistirati na zašti podataka zaposlenih imajući u vidu nove tehnologije i manipulacije koje se mogu desiti sa bazama podataka.
  13. Sindikat mora naći svoju aktivnu ulogu u Agendi 2030.
  14. Sindikati moraju razviti novu strategiju kako da zaštite kolektivna prava radnika koji rade u novim oblicima rada i na nestandardnim poslovima – kako ove radnike organizovati i kako ih reprezentovati.
  15. Neophodna je bolja saradnja sindikata u regionu kada je u pitanju rad migranata, ali i bolja međusindikalna koordinacija uopšte.
  16. Ono što se očekuje od MOR-a jeste insistiranje na međunarodnom nivou da sve politike koje se donose budu rukovođene konceptom socijalne pravde i da se ne mogu spuštati ispod nivoa međunarodnih radnih standarda definisanih dokumentima ove organizacije.

Izvor: UGS NEZAVISNOST / S. S.

Objavljeno u Sindikat

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…