Prikazivanje članaka po tagu Jugoslavija

* Legendarni jugoslovenski rukometaš Zlatko Portner preminuo je u 59. godini - objavljuje tužnu vest na sajtu Rukometni savez Srbije

Član čuvene zlatne generacije jugoslovenskog rukometa iz osamdesetih godina počeo je karijeru u Hrtkovcima, da bi preko Crvenke 1982. godine stigao u Šabac, gde je u narednih sedam sezona ispisao najlepše stranice svetskog rukometa u generaciji slavne generacije Metaloplastike sa kojom je dva puta bio osvajač Kupa šampiona (1985. i 1986).

Dalji profesionalni put vodio ga je u Barselonu, koja je sa njim u timu stigla do prvog pehara Kupa šampiona 1991. godine. Posle dve godine u Francuskoj (1992-1994), Portner karijeru završava igrajući u švajcarskim klubovima sve do 2002. godine.

Po završetku igračke karijere, rukometu je ostao veran kroz trenerski posao u više klubova Švajcarske.

Kao član reprezentacije Jugoslavije, Portner je osvojio zlato na Svetskom prvenstvu 1986. godine u Švajcarskoj i bronzu na Olimpijskim igrama u Seulu 1988, a bio je deo tima koji je na SP 1990 došao do četvrtog mesta.

Zlatkov sin Nikola nastavio je šampionsku porodičnu rukometnu nit na poziciji golmana. Sa francuskim Monpeljeom, osvojio je EHF Ligu šampiona 2018. godine.

Najdublju bol i saučešće porodici Zlatka Portnera izražavaju Novi Radio Sombor, Udruženje Podium.

Objavljeno u Prva vest

* Otvaranje izložbe "Pariske Impresije" Zorana Stošića Vranjskog, biće upriličeno u utorak, 30. juna u Galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor. Program će početi u 19 časova

Postavku čini 25 pastela nastalih 1989. godine, prilikom održavanja izložbe Zorana Stošića Vranjskog u Kulturnom centru Jugoslavije u Parizu.

Zoran Stošić Vranjski je rođen u Vranju 1936. godine. Slikarske studije završio je u Beogradu na Višoj pedagoškoj školi - slikarski odsek (u klasi prof. Ante Abramovića). Prvu samostalnu izložbu imao je 1955. g. u Vranju. Izlagao je samostalno više od 130 puta a kolektivnih nastupa ima više od 600. Više puta je nagrađivan za svoj umetnički rad. Prisutan je skoro 65 godina na domaćoj i međunarodnoj likovnoj sceni. Izlagao je u svim važnijim galerijama u zemlji. Legati Zorana Stošića Vranjskog postoje u Narodnom muzeju u Vranju i Gradskom muzeju u Somboru. Poslednja monografija posvećena njegovom umetničkom stvaralaštvu, pod nazivom "U prostranstvu slike", čiji je autor likovni kritičar Sava Stepanov, predstavljena je 2018. godine.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Kultura

*U Subotu na trgu Sv. Trojstva u sklopu manifestacije “Somborski Kotlić“ održan je koncert popularnog pevača narodne muzike i sevdalinki, Halida Beslića

Halid Bešlić aktivan je na muzičkoj sceni više od 40 godina, iza sebe ima veliki broj albuma i nastupa. Jedan je od najpopularnijh pevača narodne muzike na području bivše Jugoslavije.

Diskografija

  • Singlovi
  • Grešnica, Ne budi mi nadu (1979)
  • Sijedi staracZašto je moralo tako da bude (1980)
  • MirelaPet godina volio sam tebe (1981)
  • Pjesma samo o njojDomovino, u srcu te nosimo (1982)

 ~ . ~

  • Studijski albumi
  • Sijedi starac(1981)
  • Pjesma samo o njoj(1982)
  • ..(1984)
  • Zbogom noći, zbogom zore(1985)
  • Otrov(1986)
  • Zajedno smo jači(1986)
  • Eh, kad bi ti rekla mi, volim te(1987)
  • Mostovi tuge(1988)
  • Opet sam se zaljubio(1990)
  • Ljiljani(1991)
  • Grade moj(1993)
  • Ne zovi me, ne traži me(1996)
  • Robinja(1998)
  • U ime ljubavi(2000)
  • Prvi poljubac(2003)
  • 08(2007)
  • Romanija(2013)
  • Trebević(2020)

 ~ . ~

  • Koncertni albumi
  • Hala Pionir Beograd (uživo)(1988)
  • Koncert Skenderija(2001)
  • Halid Bešlić i gosti: Zetra lajv(2004)
  • Halid uživo u Areni(2009)
  • Halid Bešlić i Crvena jabuka: Melburn, Australija(2012)

 ~ . ~

  • Dueti i saradnje
  • Nemoj da plačeš(1986) — sa Snježanom Komar
  • Plačem(1997) — sa Zehrom Bajraktarević
  • Sviraj nešto narodno(2003) — sa Donom Ares
  • Rana jesen(2004) — sa Brankom Sovrlić
  • Šta je to(?) — sa Selmom Muhedinović
  • Da li, da li da dam(?) — sa Ninom Pršešom i Tifom
  • Zarobljenik uspomena(2011) — sa Danijelom Martinović
  • Ulica uzdaha(?) — sa Lunom (Kristina Čanković, Čeda Čvorak i dr.)
  • Ne zna juče da je sad(2012) — sa Viki
  • Tamburaši(2013) — sa Legendama
  • Karta svijeta(2014) — sa Džidžom
  • Samo jednom(2015) — sa Jasnom Gospić
  • Noćne ptice(2015) — sa Zoranom Kalezićem

 ~ . ~

Biografija

Rođen je 20. novembra 1953. godine u zaseoku Vrapci u selu Knežina kod Sokoca. Bešlić je završio tesarski zanat i višu školu za poslovođu.

Karijera

Bešlić se muzikom bavio u ranoj mladosti, prateći muzikalnu porodicu s majčine strane. Nastupao je na školskim i mesnim priredbama i delovao kroz kulturno-umetnička društva (najviše vremena proveo u KUD „Zijo Dizdarević”). Nakon što je u Jugoslovenskoj narodnoj armiji odslužio obavezni vojni rok (pevajući u vojnom orkestru), Bešlić se iz Knežine preselio u Sarajevo i počeo da nastupa u lokalnim restoranima. Posle nekoliko godina, njegova prva muzička izdanja — osam singlova između 1979. i 1982. godine — objavio je Diskoton, a prvi studijski album pod nazivom Sijedi starac izašao je 1981. godine od istog izdavača. Do 1984. godine postao je poznatiji, popularnim pesmama poput Neću, neću dijamante i Budi uvijek sretna slušanim širom SFRJ. Tokom 1980-ih Bešlić je objavio osam albuma, sa hit pesmama Vraćam se majci u BosnuSjećam seHej, zoro, ne svani i Eh, kad bi ti. Na albumu Prvi poljubac iz 2003. godine nalazi se istoimeni hit. Pesma Miljacka, nazvana po bosanskohercegovačkoj reci, predstavljena je na njegovom albumu 08 iz 2007, a numere Štiklom o kamen i Kad zaigra srce od meraka na Romaniji iz 2013. Bešlić je snimio ukupno 18 albuma i preko 200 kompozicija te izveo veliki broj koncerata u domovini i drugim zemljama sveta.

Privatni život

Halid Bešlić se oženio Sejdom u novembru 1977. godine. Tokom raspada SFRJ 1990-ih, u Bosni i Hercegovini je izbio rat, Bešlić je organizovao više od 500 humanitarnih koncerata širom Evrope za žrtve u svojoj domovini. Pomagao je i ugrožene u poplavama u BiH maja 2014. godine.

Za vokalni doprinos muzičkoj umetnosti dobio je brojne nagrade (uz to je član Udruženja muzičara Bosne i Hercegovine) i ostvario značajan finansijski uspeh.

Vlasnik je benzinske pumpe i hotela na periferiji Sarajeva (Semizovac, Vogošća), a promovisao je i brend HB kafe.

Pojavio se u seriji Ubice mog oca; u jednoj od scena u kafani, uz pratnju srpskih muzičara, izvodi pesmu Ja bez tebe ne mogu da živim.

Pogledajte i galeriju slika

Srđan Ačanski

Objavljeno u Prva vest

* U subotu, 30. novembra, u Bačkom Monoštoru će biti održana ovogodišnja SFRJ Rakijada – Sto Fela Rakije Jugoslavije, povodom Dana Republike, 29. novembra

Od 16 časova u Domu kulture, Monoštorci i gosti predstaviće svoje “fele” domaće rakije.

Na SFRJ Rakijadi intonira se himna Jugoslavije, sluša se muzika iz doba SFRJ, a tu je i dress code koji uključuje titovku i crvenu maramu. Rakija je nektar koji povezuje ljude i vraća bratstvo i jedinstvo.

Uz himnu Jugoslavije, partizanske i pionirske pesme, imaćete priliku da degustirate i kupite najbolje fele rakije. Izlagači su pozvani da prijave svoje, a stručni žiri izabraće i najbolje fele rakije.

Program ovogodišnje SFRJ Rakijade uključiće i skeč Digitalna rakija“, a u goste dolaze i predstavnici IV Mini Jugoslavije iz Bačkog Gračaca.

Vidimo se na rakijadi! Smrt fašizmu, sloboda narodu!

Kontakt informacije i prijava učešća:

UG “Podunav” Bački Monoštor

Ivana Gorana Kovačića 34

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Telefoni: 025 807 504, 063 89 38 128

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Projekat „Novosti dana: Svi jezici jedno blago – multikulturalni Novi Radio Sombor“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Objavljeno u Treći sektor

Batinska bitka ili Batinska operacija jedna od najčuvenijih bitaka Drugog svetskog rata, počela je 6. i trajala čak do 29. novembra 1944. godine, nazvana po selu Batina u Baranji na desnoj obali Dunava

Ova dugotrajna bitka odvijala se između jedinica Naorodnooslobodilačke vojske Jugoslavije NOVJ i sovjetske Crvene amirije CA s jedne i njemačkog Vermahta i njegovih saveznika s druge strane.

Prema nekim ocenama, bitka kod Batine je najveća bitka po količini snaga učesnika, intenzitetu borbi i strateškom značaju u toku čitavog Drugog svetskog rata na području bivše Jugoslavije. 

U znak sećanja na oslobodioce i saveznike, Gradski muzej Sombor prirediće svečanu izložbu "Heroji Sovjetskog Saveza - učesnici Batinske bitke" u nedelju, 11. novembra, na dan njenog početka pre sedamdeset četiri godine. Izložba u Muzeju Batinske bitke kraj Bezdana - depadansu Gradskog muzeja , biće otvorena u 11 časova. Tom prilikom biće pročitani tok operacije, ciljevi i rezultati Batinske bitke i na ruskom jeziku.

~ . ~
 
Izložba "Heroji Sovjetskog saveza-učesnici Batinske bitke" prikazuje 35 odlikovanih Crvenoarmejaca, vojnika 57. armije 3. ukrajinskog fronta, koji su iskazali izuzetnu hrabrost, požrtvovanje i komandne sposobnosti tokom bitke, od 6 - 29. novembra 1944. godine, u sadejstvu sa partizanskim jedinicama 51. vojvođanske udarne divizije. Posetioci imaju priliku da se upoznaju sa herojima čije junačke podvige je Prezidijum SSSR-a nagradio najvišim odlikovanjem. 
 
Podaci o herojima su prikupljeni u sovjetskim arhivama, arhivi Muzeja 57. armije iz Moskve i literaturi na ruskom jeziku, zahvaljujući istraživačkom daru Evgenije Vasić, Somborke rođene u Rusiji. Autor izložbe je Milka Ljuboja, viši kustos istoričar Gradskog muzeja Sombor, prevodilac sa ruskog jezika prof. istorije Teodora Oparnica, a dizajn izložbe je delo Pavla Karabasila, višeg konzervatora somborskog Muzeja.
Dobro došli! 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Ovog leta bio sam u poseti kod mojih rođaka u Trebinju i rekoh sebi zašto da ne skoknem do Kupara. Nekadašnji naziv „Jugoslovenski Havaji“ više ne stoji. Od nekadšnjeg ekskluzivnog odmarališta bivše JNA ostala je samo ruševina

Mesto je ostalo da živi samo u uspomenama i u sećanjima mnogobrojnih posetilaca ovog luksuznog odmarališta, gde su apartmane imali i nekadšnji prvi čovek Jugoslavije Josip Broz Tito i njegova supruga Jovanka Broz, to su bile vile „Borovka“ i „Galeb“ gde je Tito primao mnoge svetske zvanice i državnike na visokom nivou. Kuriozitet je da je tu uz dozvolu Josipa Broza Tita obavljeno pričešće Belgijskog kraljevskog para, što ne bi bilo čudno, da Jugoslavija tada nije bila socijalistička zemlja. Naime ta ceremonija je trebalo da bude obavljena u dubrovačkoj katedrali, zbog gustog rasporeda, ali uz Titovu dozvolu protekla je u vili „Galeb“ u Kuparima.

Za vreme snimanja filma „Bitka na Neretvi“ ovde su boravili Elizabet Tejlor i Ričard Barton koji je i glumio Tita u istoimenom filmu. Pored vila „Borovka“ i „Galeb“ kompleks je obuhvatao još i hotele „Kupari“ „Pelegrin“ „Goričina 1“ „Goričina 2“ i najstariji „Hotel Grand.“ Za čitav kompleks, koji je zajedno sa auto kampom imao više od 1600 kreveta iz tadašnjeg budžeta bivše države potrošeno je iznad milijardu dolara.

Nekada se na ulazu u kompleks nalazila rampa i kućica u kojoj je bila smeštena patrola vojne policije JNA i proveravala ko ulazi u odmaralište, danas je rampa skinuta a portrinica ostala kao nemi svedok nekadašnjih, po svemu sudeći dosta boljih vremena od ovih u kojima živimo. E sada ukratko o kuparima… Kupari se nalaze na padini manjeg brežuljka, u uvali Župskog zaliva 5 kilometara od Dubrovnika, pored Jadranske magistrale.

Prvi su ovu predivnu uvalu otkrili Česi, koji su ovde izgradili hotel nakon 1. Svetskog rata. Hotel “Grand” je davne 1924. godine imao električnu rasvetu, kuglanu, tenisko i fudbalsko igralište, poštu, apoteku i ambulantu. Hotel je posle drugog svetskog rata nacionalizovan, Tito ga je vratio ubrzo da bi ga posle rezoluzcije Informbiroa i razlaza za Staljinom zauvek oduzeo. Tada počinje ekspanzija u izgradnja odmarališta, a prvi od novijih hotela biva izgrađen hotel “Gorčina” 1962, pa “Gorčina 2”  1968. Tu je i elegantni hotel “Pelegrin” ujedno meni i najinteresantniji upravo zbog svog izgleda, kojeg je projektovao slavni sarajevski arhitekta David Finci, a izgradilo ga je  Građevinsko preduzeće iz Sarajeva GP Vranica, dok je kameno klesarske radove uradila firma  Jadrankamen iz Splita. U početku je bio namenjen isključivo smeštaju vojnika, kasnije je preuređen pa je služio, kao i celi Kupari uglavnom kao odmaralište za oficire bivše JNA i njihove porodice, otvoren je 1963. godine te je bio pravo arhitektonsko remek-delo svog doba. Novi hotel Kupari otvoren je 1980.godine.

Čitav Kompleks devastiran je 1991. godine, a 2018. godine vlada Hrvatske potpisala je ugovor sa Hotelskom Grupacijom Four Seasons, pošto je Avenue group odustala od posla vrednog sto miliona dolara.

Intersantno je i da su stranci bili prava retkost pošto je odmaralište isključivo bilo vojno, osim ako nisu bili vrlo uvaženi gosti. A to su bili filmske zvezde, Jul Briner, te već pomenuti Elizabet Tejlor i njen suprug Ričard Barton; slavni par dobio je najraskošniji smeštaj, pa je to izazvalo bes i ljubomoru kod tadašnje nemačke filmske zvezde Hardi Krigera i slavnog grčkog muzičara Mikisa Teodorakisa. Naime, njih dvojica morali su sa svojim porodicama da se smeste u Hotelu Galeb koji je otvoren upravo te godine.

Putuje i za Novi Radio Sombor piše: Srđan Ačanski

Objavljeno u Hrvatska
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…