Prikazivanje članaka po tagu Evropska unija

* U velikoj skupštinskoj sali zgrade Županije prepodne (petak, 19. februar) su svečano uručeni ugovori za useljenje u 13 kupljenih stanova, izbegličkim porodicama koje imaju prebivalište na teritoriji Grada Sombora. Ugovore su potpisali članovi porodica Manojlović, Bogovac, Graora, Stupar, Poštić, Cvetićanin, Milić, Šakić, Bilić, Korolija, Brđanin, Radočaj, a u ime novih vlasnika stanova zahvalio se korisnik, Miroslav Radočaj (fotografija 1 u slajdu ispod teksta), koji je u Sombor sa porodicom došao iz rodneLike

U obraćanju, gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, istakao je optimistično da se uskoro očekuje dodela još 20 stanova izbegličkim porodicama na teritoriji Grada Sombora. Evropska Unija najveći je donator, pa tako i porodicama koje su u Sombor došle Hrvatske i Bosne i Hercegovine. - Uprkos dugogodišnjoj podršci koja je kroz različite programe stambenog zbrinjavanja pružana našim sugrađanima koji su to postali ne svojom voljom, već spletom životnih okolnosti, interesovanje je uvek bilo višestruko veće od onoga što je bilo na raspolaganju u tom trenutku. Upravo zbog toga sam neizmerno zahvalan Regionalnom stambenom programu Vlade Republike Srbije i Komesarijata za izbeglice koji su potrebe Sombora prepoznali i uvrstili nas u svoj 7. potprojekat kojim je omogućeno da još 13 porodica dobije svoj krov nad glavom u kome će se osećati i bezbedno i udobno - upotpunio je gradonačelnik Ratković.

Stanovi su kupljeni u okviru potprojekta 7 Regionalnog stambenog programa (RSP) kojeg u Srbiji, kao vodeća institucija, sprovodi Komesarijat za izbeglice i migracije.

Događaju su prisustvovali i Svetlana Velimirović, zamenica komesara za izbeglice i migracije, Frančeska Boneli, šefica Predstavništva UNHCR u Srbiji, Stefan Standstad, drugi sekretar ambasade Norveške, Jovan Lazarov, šef kabineta direktora Jedinice za upravljanje projektima u javnom sektoru, kao i predstavnici međunarodnih i drugih organizacija i institucija. 

Zamenica komesara Svetlana Velimirović naglasila je da je Grad Sombor, u saradnji sa Komesarijatom i donatorima, mnogo radio na rešavanju egzistencijalnih problema izbeglica iz ratova devedesetih kojih je 1996. godine u ovaj grad došlo više od 14.000. - Zahvaljujem se donatorima ovog programa uz čiju podršku smo u mogućnosti da rešavamo egzistencijalna pitanja najugroženijih ljudi koji su u ratovima devedesetih ostali bez svega što su imali - podsetila je Velimirović.

Inače, Regionalni stambeni program zajednički je višegodišnji program Republike Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Republike Hrvatske, koji ima za cilj da obezbedi trajna stambena rešenja za najugroženije izbegličke porodice u regionu. Sprovodi se uz podršku OEBS-a i UNHCR-a, a finansiran je prvenstveno donatorskim sredstvima Evropske unije, zatim Sjedinjenih Američkih Država, Nemačke, Norveške, Italije, Švajcarske, Danske, Turske, Luksemburga, Španije, Kipra, Češke, Mađarske, Rumunije i Slovačke. Fondom upravlja Banka za razvoj Saveta Evrope.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Prema podacima Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” u Srbiji svaki šesti zaposleni prima minimalnu zaradu, a oko 60 odsto zaposlenih prima platu ispod prosečne zarade

Minimalna zarada u Srbiji u 2021. godini iznosi 32.126 dinara (oko 273 evra) i veća je za 6,6 odsto u odnosu na prošlu godinu. I neoporezivi deo zarade povećan je sa 16.300 na 18.300 dinara.

Iako socijalni partneri (država, sindikati i poslodavci), u okviru Socijalno-ekonomskog saveta nisu uspeli da se dogovore o visini minimalca (sindikat je tražio da najniža zarada prati minimalnu potrošačku korpu, odnosno da bude oko 38.000 dinara), država je ,,prelomila” i tako je napravljen vidljiv iskorak u visini najniže zarade.

Međutim, surova statistika pokazuje da su Srbija i druge zemlje regiona daleko od najnižih zarada u zemljama Evropske Unije, pa čak i onih iz okruženja.

Tako je na primer najniža zarada u Crnoj Gori na nivou od 222 evra, dok je u Severnoj Makedoniji minimalac 234 evra, a u Bosni i Hercegovini najniža zarada je oko 210 evra.

Dodatni problem predstavlja i činjenica da veliki broj zaposlenih u zemljama regiona prima minimalnu zaradu. Tako, prema podacima Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” u Srbiji svaki šesti zaposleni prima minimalnu zaradu, a oko 60 odsto zaposlenih prima platu ispod prosečne zarade.

I u drugim zemljama regiona, situacija je slična a ponegde čak i teža. Tako na primer u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji skoro 30 odsto zaposlenih prima minimalnu zaradu, a slična situacija je i u Bosni i Hercegovini.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković kaže za Biznis.rs da se Srbija po visini minimalne zarade ne može porediti sa zemljama EU, ali da je ona sada otprilike na nivou polovine prosečne plate u zemlji. Atanacković je naglasio da je minimalna zarada u Srbiji proteklih godina rasla brže od privrednog rasta zemlje.

Velike razlike u Evropskoj Uniji

Mesečna minimalna zarada pokazuje i velike razlike u ekonomskom razvoju i među zemljama članicama Evropske Unije. Podaci Eurostata za januar ove godine pokazuju da se mesečna minimalna zarada u zemljama EU kreće od 332 evra u Bugarskoj do 2.202 evra u Luksemburgu.

Prosečni minimalac na istoku Evrope je oko 700 evra dok je na severozapadu Unije iznad 1.500, prema podacima 21 članice EU koje imaju određenu minimalnu zaradu.

Minimalna zarada u deset država Unije prošlog meseca bila je ispod 700 evra: Bugarska (332), Mađarska (442), Rumunija (458), Letonija (500), Hrvatska (563), Češka (579), Estonija (584), Poljska (614), Slovačka (623) i Litvanija 642 evra.

U pet zemalja, uglavnom na jugu EU, minimalne zarade su u rasponu od 700 do 1.100 evra: Grčka (758), Portugalija (776), Malta (785), Slovenija (1.024) i Španija (1.108), dok najveći minimalac primaju građani u državama zapada i severa EU: Francuska (1.555), Nemačka (1.614), Belgija (1.626), Holandija (1.685), Irska (1.724) i Luksemburg 2.202 evra.

Radi poređenja, minimalna zarada na nivou SAD u januaru 2021. iznosila je 1.024 evra.

Najnižu minimalnu zaradu, među zemljama obuhvaćenim statistikom Eurostata, ima kandidat za članstvo u EU - Albanija i to 213 evra.

Izvor: UGS "Nezavisnost"

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
ponedeljak, 08 februar 2021 18:17

Kampanja: Besplatna pravna pomoć 0800-108-208

* Povratnik ste iz neke evropske zemlje, nemate lična dokumenta i ne možete da ostvarite pravo na socijalnu i zdravstvenu zaštitu, zaposlenje i obrazovanje, ne znate kome da se obratite:

Pozovite projekat Besplatne pravne pomoći na

0800 108 208

 - Da vaš dom opet bude u Srbiji -

*** Projekat finasnira Evropska unija ***

-----

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Rukovodstvo Nezavisnosti na sam vrh liste svojih zahteva prema novoj, “oročenoj” Vladi Srbije postavljaju intenziviranje socijalnog dijaloga, sprečavanje masovnih otpuštanja radnika, povećanje zarada i penzija, smanjenje nejednakosti i ubrzanje reformi i integracionih procesa u pristupanju Evropskoj uniji   

Posle 130 dana, sredinom prošle sedmice konačno je izabran sastav nove Vlade Srbije. Stara-nova premijerka Ana Brnabić najavila šest ključnih zadataka nove Vlade: Jačanje zdravstva u vreme epidemije, borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, očuvanje vitalnih interesa srpskog naroda na Кosovu i Metohiji, očuvanje nezavisnosti Srbije, vladavina prava i ubrzanje reformi na evropskom putu i dalje ekonomsko jačanje Srbije.

Međutim, pored rekordnog kašnjenja u formiranju Vlade za koje je nesumnjivo „zaslužan“ predsednik Republike, Aleksandar Vučić se pobrinuo za još jedno, ništa manje neprijatno iznenađenje. Nekoliko dana pre njenog konstituisanja on je saopštio da je mandat nove Vlade oročen do novih vanrednih parlamentarnih izbora koji bi trebalo da se održe u aprilu 2022. godine. Tim povodom, pitali smo ključne ljude u UGS Nezavisnosti da za portal Nezavisnosti saopšte kakva su njihova očekivanja od Vlade ograničenog trajanja.

Predsednik UGS Nezavisnost Zoran Stojiljković ocenjuje da su na neuobičajeno skraćeno trajanje Vlade „uticali politički interesi i tehnologija vladanja na čije definisanje odlučujuće utiče predsednik Vučić“.  

– Ako su prethodni izbori, na čiji demokratski kredibilitet su primedbe imali i ključni zapadni “veto igrači”, ishodili parlament bez opozicije i ispodpolovičnu izlaznost, onda Vlada kao njihov efekat mora trajati što kraće. Praktično, do trenutka kada će se vanredni parlamentarni izbori preklopiti sa predsedničkim i izborima u Beogradu. Po mome sudu povoljnom ishodu na tim izborima treba da posluži i prisustvo u vlasti i socijalista i Šapićevog SPASA. U suprotnom, dosta je izvesno da bi po Vučića bilo neugodno prisustvo kandidata SPS na predsedničkim i Šapića na beogradskim izborima. Tako bi se, uz nešto aranžiranja i unapređenja izbornih uslova, smanjile  primedbe za neregularnost, povećala izborna izlaznost a očuvala vlast. Ionako se već vidi kako su preubedljiva pobeda i parlament koji priziva odsutnu opoziciju lišeni svake realne svrhe, smatra prvi čoveka Nezavisnosti.

Odgovarajući na pitanje da li Vlada sa tako kratkim rokom trajanja može da realizuje pomenute krupne zadatke i ciljeve, Stojiljković je veoma rezervisan i sumnjičav.  

– Već smo videli i naučili da na kratki rok oročene vlade za svhu imaju da dokinu političku odgovornost za data izborna obećanja, odnosno da praktično neproverljivim, pa i nerealnim učine, recimo, obećanu prosečnu platu od 900 evra 2025. godine. Ako i krajnje površno pogledate proklamovanih šest prioriteta jasno je da sem jačanja zdravstva u vreme pandemije i, delimice pregovora oko Kosova, svi ostali imaju karakter večitih i građanima nesporno važnih pitanja za čije bitno kvalitativno pomeranje treba i više vremena i šire društvene saglasnosti nego što to tek nešto više od godinu dana ovakve Vlade i parlamenta omogućuju.

Stojiljković ocenjuje da „premošćujuća Vlada i vlast imaju samo jednu ključnu kariku – predsednika Vučića, i jedan zadatak – da ‘drže vodu’, odnosno da do narednih izbora postignu marketinški održiv rezultat“.

– Za sve nas najvažnije je da očuvanje života, zdravlja i bezbednosti pod pandemijom ide zajedno sa održanjem poslova i rastom zarada, sa dostojanstvenim radom i stvarnim socijalnim dijalogom. Niko u Nezavisnosti, naravno ni ja lično, nismo za scenario što gore to bolje i sve ćemo učiniti da se održe proizvodnja i zaposlenost. No, ranija praksa  naknadnog obaveštavanja i saopštavanja negde već dogovorenog mora se menjati realnim i argumentovanim dijalogom. Uostalom, staro je sindikalno geslo “Ništa o nama bez nas “, zaključuje predsednik Nezavisnosti.

Rukovodstva granskih sindikata Nezavisnost na sam vrh svojih zahteva prema novoj Vladi stavljaju suštinsko unapređenje socijalnog dijaloga, sprečavanje masovnih otpuštanja radnika zbog pandemije, povećanje zarada, smanjenje nejednakosti u društvu, ali i ubrzanje reformi i integracionih procesa u pristupanju Evropskoj uniji. 

Granski sindikat industrije, energije i rudarstva Nezavisnost ( GS IER) očekuje da novoformirana Vlada intenzivira otvaranje novih poglavlja u pregovorima za prustupanje EU.

– Posebno se fokusiramo na Poglavlje 15 o energetici i Poglavlje 19 koje se tiče unapređenja socijalnog dijaloga, jačanja kapaciteta Socijalno-ekonomskog saveta na nivou Republike, AP Vojvodine i na nivoima regiona i lokalnih samouprava, te načina upisa sindikata u registar i dr, objašnjava predsednik GS IER Milorad Panović.

U tom sindikatu podsećaju da su učestvovali u tripartitnom radnom timu za pripremu nacionalnog Socijalnog akcionog plana Energetske zajednice Jugoistočne Evrope, koji je usvojen još 2009. ali čija implementacija nije zaživela, iako je to od suštinskog je značaja za reformu i reorganizaciju najveće državne kompanije – Elektroprivrede Srbije.

Panović kaže da zato očekuju da će nova ministarka rudarstva i energetike pokrenuti suštinski socijalni dijalog sa reprezentativnim sindikatima u sektoru energetike i rudarstva. Objašnjava i da je GS IER, osim za socijalne posledice restrukturiranja EPS-a, veoma zainteresovan i za kolektivno pregovaranje u kompaniji ZiJin Copper Bor, kao i za uspostavljanje kontinuiranog dijaloga Nezavisnosti sa menadžmentom te kineske kompanije, jer se radi o ključnim pitanjima za približno 5.000 radnika.

U GS IER podsećaju da je posebno teško pitanje poslovna budućnost JP za podzemnu eksploataciju uglja Resavica, koje dobija subvencije iz republičkog budžeta od približno 4,5 milijardi dinara godišnje. Problem je što se pojedini rudnici nalaze pred zatvaranjem jer su iscrpeli eksploataciju uglja. Još za vreme vlade Vojislava Koštunice GS IER je predlagao da se status rudnika u sastavu Resavice rešava po “receptu” Slovenije. To znači da treba posebnim zakonom regulisati postepeno zatvaranje rudnika ali i otvaranje drugih industrija na područijima tih rudnika.

Sindikat IER ukazuje i na značajne probleme u Namenskoj industriji, konkretnije u preduzećima Zastava oružje i Krušik. Zato bi bilo važno otvaranje dijaloga novog ministra odbrane i predstavnika reprezentativnih sindikata, ali, kako kažu, ne da se kao do sada pozivaju samo sindikati iz preduzeća, već i Granski sindikat IER.

Uspostavljanje socijalnog dijaloga sa reprezentativnim sindikatima očekuje se i od nove ministarke privrede posebno zbog veoma složenih pitanja budućnosti preduzeća HIP Petrohemija i MSK Kikinda, za koje država kao njihov vlasnik ni posle mnogo godina nije uspela da nađe strateške partnere.

Granski sindikat zdravstva i socijalne zaštite Nezavisnost (GS ZSZ) već je uputio nekoliko predloga novoj Vladi povodom otežanih uslova rada zbog pandemije.

– Predložili smo regulisanje povećane bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, zatim stimulacije za zaposlene koji rade sa COVID pacijentima i povećanje plata. Sve naše predloge uputili smo Ministarstvu za zdravlje i Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja. Za sada nema odgovora, rekao nam je Zoran Ilić, predsednik GS ZSZ.

Pored zahteva za optimalnim zaštitnim sredstvima, zbog povećanog priliva COVID pacijenata GS ZSZ je tražio i prevođenje u stalni radni odnos svih zaposlenih na određeno vreme za vreme pandemije. Ukoliko zatreba, tražiće i dodatno radno angažovanje ili ispomoć nezaposlenih lica sa zdravstvenim kvalifikacijama koja su u evidencijama biroa za zapošljavanje kao i studenata završnih godina medicinskih studija.

– Razmatrajući i uvažavajući činjenicu da može doći do otpuštanja radnika u drugim delatnostima zatražili smo da se u osnovicu cene rada za 2020. godinu uključi i 10 odsto dodatka na osnovnu platu iz ove godine. Ta nadogradnja osnovice za obračun plata sa 10 odsto ne bi zahtevala dodatna sredstva. Sve to je utemeljeno na osnovu očekivanog rada za vreme pandemije  u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, ukazuje Ilić.

U GSZS očekuju i intenziviranje pregovora i socijalnog dijaloga povodom njihovih  predloga da se rad sa COVID pacijentima uredi Posebnim kolektivnim ugovorom, a posebno kada je reč o prevenciji bezbednosti i zdravlja na radu i stepenastim stimulacijama prema težini  rada.

Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije Nezavisnost (GS PRS) očekuje da se sa novom Vladom obnove ranije započeti pregovori o platama i platnim razredima.   

– Postavljam pitanje i sebi i vama, šta se može očekivati od „ograničene Vlade“ i od Vlade kontinuiteta. No, bez obzira, uvek može „i brže i bolje“. Od Vlade očekujemo da obnovimo započete pregovore kako po pitanju povećanja plata tako i po pitanju platnih razreda, rekao je Tomislav Živanović, predsednik GS PRS.

On je dodao da imajući u vidu da je ministar Branko Ružić bio ministar državne i lokalne uprave u prethodnom mandatu, i da je ovo Vlada kontinuiteta, može se zaključiti koji je dometi i Vlade i Ministarstva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj. Živanović smatra da su zbog toga i način i rezultati rada ministra Ružića u ovoj Vladi  omeđeni i jasno definisani, ali da će bez obzira na to GS PRS nastaviti pregovore, podsticati i uticati na razvijanje socijalnog dijaloga i usmeravati pregovore u smeru koji odgovara zaposlenima u obrazovanju.

– Od ministra očekujemo da ispoštuje ranije dogovoreno povećanje plata u obrazovanju do uvođenja platnih grupa i platnih razreda, da doprinese rešavanju problema zaposlenih u obrazovanju do V stepena čije su zarade sada na nivou „minimalca“, kao i da u potpunosti poštuje kolektivne ugovore zaposlenih u obrazovanju. Na taj način bi se smanjile nejednakosti između različitih delatnosti u okviru javnih službi, intenzivirao socijalni dijalog i ubrzale reforme u obrazovanju, zaključio je Živanović.

Granski sindikat uprave, pravosuđa, odbrane i policije Nezavisnost (GS UPOP) je zbog veoma složene strukture svog članstva upućen na veliki broj ministarstava. U poziciji poslodavca članovima tog sindikata nalaze se Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo finansija, objašnjava predsednik tog sindikata Dragan Čabrić.

– Očekivanja našeg sindikata i samih povereništava od izabrane Vlade su prilično umerena. Najavljeno je ograničenje njenog mandata do početka 2022. godine i zbog toga nije realno očekivati da će se pristupiti rešavanju onih pitanja koja se odlažu od 2015. a pre svega donošenje zakona o platnim razredima koji je za naše članstvo od najvećeg značaja, kaže Čabrić.

Naš sagovornik smatra da su situacija nastala zbog pandemije i prilagođavanje novim okolnostima veoma pogodni za zloupotrebe i kršenje osnovnih sindikalnih prava i sloboda. Mnogi službenici su izloženi riziku zbog prirode poslova a sa druge strane nisu preduzete adekvatne mere zaštite ili su one nedovoljne. Posebno je osetljivo pitanje odlaska u karantin službenika koji su bili u kontaktu sa pozitivnim na Kovid 19. Zbog svega toga, u GS UPOP očekuju da se u narednoj godini izmene zakonska rešenja i posebni kolektivni ugovori u pravcu definisanja konkretnih obaveza poslodavca i prava zaposlenih u slučaju pojave zaraze i njihovog eventualnog lečenja.

Čabrić smatra da u javnoj upravi nije realno očekivati smanjenje zaposlenih ili njihovo otpuštanje. Međutim, u posebno nepovoljnom položaju su zaposleni koji su angažovani po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, jer nije definisan njihov status u uslovima kada su primorani da budu u izolaciji i udaljeni sa posla. Pored toga, Čabrić kaže da bi rad od kuće mogao da se primenjuje u većem obimu, posebno za ugrožene kategorije zaposlenih.

– Oblast u kojoj očekujemo značajne korake je u vezi sa najavljenom borbom protiv korupcije na svim nivoima, naročito u državnim institucijama. Tu vidimo i prostor za aktivnije učešće sindikata posebno u zaštiti uzbunjivača i prijavljivanja slučajeva korupcije.

Predsednik GS UPOP ne očekuje značajnije iskorake u procesima evrointegracija jer je pitanje vladavine prava kao i poštovanja elementarnih ljudskih sloboda, uključujući i ona o sindikalnom delovanju i organizovanju, „očigledno ispod radara novoformirane vlade jer ova pitanja ne donose popularnost i vidljivu korist za političke subjekte na unutrašnjoj političkoj sceni“.

Granski sindikat saobraćaja i telekomunikacija Nezavisnost (GS SITEL) smatra da svaka pa i ova nova Vlada Srbije, bez obzira na trajanje mandata, ima ozbiljne obaveze i zadatke.

– Od Vlade, posebno od resornih ministarstva u čijoj su nadležnosti delatnosti članstva našeg sindikata, kao sindikalni predstavnik očekujem, pre svega, da spreče masovna otpuštanja radnika usled epidemije ali i da se maksimalno angažuju kako bi se smanjile socijalne nejednakosti i siromaštvo. Takođe, očekujem intenziviranje socijalnog dijaloga i povećanje plata, kao i ubrzanje reformi i integracionih procesa sa Evropskom unijom, rekao nam je Aleksandar Titović, predsednik GS SITEL.

U Sindikatu penzionera Nezavisnost kažu da nemaju poverenje u novu Vladu i njenu politiku iako za nju imaju brojne predloge .  

– Od Vlade koja ima kontinuitet sa Vladom od 2014. godine i isti sastav koalicije koja je u srpskom parlamentu glasala za smanjenje – otimanje dela penzija i plata ne očekujem ništa dobro. Ova Vlada je na sastavljena na temeljima koji su postavljeni još 2012. godine a koji se zasnivaju na mržnji i diskriminaciji penzionera. To je politika koja je oduzela sva osnovna ljudska prava, sklona otimanju imovine – penzija, zabranama kretanja u vreme vanrednog stanja kada su veće pravo dali kućnim ljubimcima nego penzionerima, izjavio je Miloš Grabundžija, predsednik Sindikata penzionera.

Naš sagovornik podseća na širenje panike i straha zbog virusne epidemije na plasiranje vesti o navodno velikoj brizi o penzionerima, te lažne tvrdnje da penzioneri nikad nisu imali veće penzije nego danas.

– Takva Vlada nije dobronamerna prema starim osobama niti radi za dobrobit penzionera a ni same nacije. Vlada i parlament imaju ustavnu da sa poštenom namerom pod hitno donesu zakon lex specijalis kojim će biti regulisana obaveza države, način i rok u kojem će se penzionerima vratiti umanjeni delovi penzija. Samo tako će postati država svih građana, bez diskriminacije, smatra Grabundžija.

Naveo je i da bi voleo kada bi Vlada otpočela istinski dijalog sa penzionerskim organizacijama kao bi se izradila nacionalna strategija o položaju starih lica i načinuima rešavanja problema starih lica. Takođe, trebalo bi osnovati nacionalno veće za brigu o problemima starih lica i penzionerskih organizacija, uključujući  domove starih lica i klubove penzionera. Potrebno je regulisati mogućnost zapošljavanja osoba koje su sposobne da rade nakon penzionisanja (inženjeri, lekari, informatičari i drugi). Takođe, treba omogućiti penzionerima na postupanje pred Agencijom za mirno rešavanje sporova ili ih osloboditi od skupih sudskih taksi i advokatskih nadoknada.

Izvor: UGS Nezavisnost (http://nezavisnost.org/)

Medijska pratanja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Nakon Svetskog dana migratornih riba, koji je obeležen 24. oktobra, 150 nevladinih organizacija pozvalo je institucije Evropske unije na zaustavljanje finansiranja novih hidroelektrana u Evropi javnim sredstvima

Beograd - Izgradnja novih hidroelektrana u potpunoj je suprotnosti s ciljevima očuvanja biodiverziteta postavljenim u Evropskom zelenom planu, posebno kada se uzme u obzir mali doprinos novih hidroelektrana energetskoj tranziciji u odnosu na štetu koju čine ljudima i prirodi. WWF, svetska organizacija za zaštitu prirode, uz potpisnice poput Ekološkog udruženja Rzav i Koalicije organizacija za borbu protiv korupcije u životnoj sredini, traže preusmeravanje javnih sredstava ka povećanju energetske efikasnosti i smanjenju uticaja proizvodnje iz drugih obnovljivih izvora energije, poput sunca ili vetra. 

Inicijativa nevladinih organizacija širom Evrope pokrenuta je nekoliko meseci nakon nove analize koja je pokazala kako je od 1970. godine nestalo 93% slatkovodnih migratornih riba u Evropi. Posledica je to, između ostalog, izgradnje i rada hidroelektrana. Iako 91% postojećih i planiranih hidroelektrana u Evropi spada u kategoriju “malih” hidroelektrana (kapaciteta do 10 MW), njihov doprinos energetskoj proizvodnji je zanemarljiv, a negativan uticaj na prirodu ogroman. Ako se ovi planovi realiziraju, uništićemo poslednje evropske reke slobodnog toka te ćemo dodatno degradirati već ranjive slatkovodne ekosisteme. Podršku očuvanju reka slobodnog toka dalo je i više od 20.000 ljudi koji su potpisali WWF-ovu regionalnu peticiju za zaustavljanje malih hidroelektrana na Balkanu.

- Evropska komisija i evropske finansijske institucije godinama kreditiraju štetne projekte izgradnje hidroelektrana. Ako nastave s lošim investicijama, direktno će potkopati ambicije postavljene u Strategiji EU o biološkoj raznovrsnosti i cilj o obnovi 25.000 kilometara rečnih tokova do 2030. godine. Potrebno je hitno ukloniti postojeće finansijske modele i podsticaje za nove projekte izgradnje hidroelektrana, kako malih tako i velikih, fokusirati se na ispunjavanje ciljeva Okvirne direktive o vodama i podržati Evropski zeleni plan. Isto tako, vreme je da hidroenergetski sektor počne da ulaže u ekološku obnovu postojećih kapaciteta i revitalizaciju reka koje su decenijama pod velikim pritiskom zbog proizvodnje energije - izjavio je Zoran Mateljak, voditelj programa slatkih voda u WWF Adria.

U manifestu kojeg je podržalo 150 nevladinih organizacija širom Evrope traži se:

  • zaustavljanje svih oblika podsticaja za izgradnje novih hidroelektrana, nezavisno od njihove veličine
  • zaustavljanje finansiranja svih novih hidroelektrana u Evropi od strane Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj
  • isključivanje svih novih hidroelektrana sa liste obnovljivih izvora energije koji ih kvalifikuju za primanje državne pomoći
  • preusmeravanje javnih sredstava za nove hidroelektrane na ekološku obnovu, projekte uklanjanja postojećih brana, a posebno onih koje su van funkcije, i podsticanju proizvodnje energije iz drugih obnovljivih izvora poput vetra ili sunca, uz poštovanje transparentnosti, uključivanje javnosti i umanjivanje negativnih uticaja na prirodu i ljude

Tekst manifesta, kao i popis svih potpisnica, možete pronaći ovde.

Mediijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Žene u Srbiji imaju ista prava kao i muškarci, ali je njihov položaj lošiji jer su diskriminisane na osnovu pola i roda, u javnoj i privatnoj sferi, izložene su diskriminatornim rodnim stereotipima i nasilju, manje su zaposlene iako su obrazovanije, rade na slabije plaćenim poslovima, opterećene su radom u domaćinstvu i brigom o deci više od muškaraca, manje učestvuju u odlučivanju i slično. Žene iz višestruko marginalizovanih grupa, kao što su žene sa invaliditetom, Romkinje, žene sa sela i druge, u lošijem su položaju i u poređenju sa ženama iz opšte populacije i u poređenju sa muškarcima iz svojih grupa

Patrijarhalni stavovi su rasprostranjeni i doprinose lošijem položaju žena u društvu, a oni se održavaju i šire u javnom govoru i medijima. Iako su rodno zasnovani stereotipi i seksizam prisutni u velikoj meri prema (svim) ženama, upotreba diskriminatornog govora često je usmerena na žene iz javnog i političkog života. Veoma često se komentariše fizički izgled političarki, njihov stil, garderoba i slično, a ne pridaje se značaj njihovim profesionalnim kompetencijama i pozicijama na kojima se nalaze.

Pojedini visoki državni funkcioneri, profesori i druge javne ličnosti u Srbiji daju seksističke i mizogine izjave u vezi sa ženama uopšte, kao i u vezi sa političarkama, novinarkama i drugim stručnim ženama.

Njihovi stavovi i izjave šire se preko medija:

Seksistički napadi na novinarke u Srbiji : novinarke su često bile meta
seksističkih napada 2019. godine. Na primer, Sergej Trifunović, lider Pokreta
slobodnih građana, u januaru je vređao Ivanu Žigić , novinarku Srpskog
telegrafa, a u oktobru novinarku RTS a Oliveru Jovićević , uporedivši je sa
prostitutkom. Nakon brojnih reagovanja i kritika, on se „ i tom
prilikom dodatno vređao Oliveru Jovićević. Ovakvo ponašanje se nastavilo i u
2020. godini na primer, preko 20 seksističkih izjava na Tviteru objavio je
Dragan J. Vučićević, glavni i odgovorni urednik tabloida „Informer“, kojima
vređa Žaklinu Tatalović, novinarku televizije N1. Idući korak dalje, objavljene
su i fotografije na kojima se navodno nalazi ova novinarka.

Saša Dujin, direktor turističke organizacije „Novi Bečej“, prilikom posete
predsednika Republike Srbije Novom Bečeju izjavio je da se „ mađarski jezik
najbolje uči spavanjem sa Mađaricom

Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke, često svojim izjavama
vređa žene, preti im i iznosi vulgarne, uvredljive seksističke komentare, a
posebno skrećemo pažnju na uvrede upućene narodnim poslanicama
Aleksandri Jerkov i Mariniki Tepić , novinarki l ista Danas Snežani Čongradin i
poverenici za zaštitu ravnopravnosti Brankici Janković . Pored toga, narodni
poslanici SRS napali su i vređali ministarku Zoranu Mihajlović.

Dostignuća žena u nauci su na izuzetno visokom nivou i globalno su priznata, ali u Srbiji to još uvek nije na zadovoljavajućem nivou – naučnice i njihov rad nisu dovoljno vidljivi, te je i u ovoj oblasti bitna podrška medija. Studija Univerziteti između meritokratije i patrijarhata: žene i moć delanja pokazala je da je rodni disbalans visok na rukovodećim pozicijama u sistemu visokog obrazovanja, kao i da postoje drugačija očekivanja od žena i muškaraca koji su na rukovodećim položajima. Najveće razlike između muškaraca i žena na rukovodećim pozicijama u akademiji vidljive su kroz uspostavljanje ravnoteže između porodičnog i profesionalnog života jer karijerni uspeh žena nije praćen emancipacijom unutar privatnog domena. I u retkim situacijama kada se pojave u medijima, naučnice su često izložene diskriminaciji.

Tokom gostovanja epidemiološkinje dr Darije Tepavčević Kisić, zamenice direktorke
Inst ituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, u emisiji Fokus na radio televiziji
B92, voditelj Oliver Jakšić je izjavio:
Pre nego što počnemo razgovor na bilo koju... odnosno o bilo čemu drugom, hoću da vas
pitam kako je pala odluka da jedna dama ode u Niš uz ministra Nedimovića kada
je najteže? Dakle, mnogi se pitaju zar to nije mogao da bude neko iz struke, ali
muškog pola . Naravno, uz svo poštovanje damama vezano za rodnu ravnopravnost
i tako dalje , ali ovo je nešto najbliže ratnom stanju, pa vas pitam, na liniju fronta je otišla
jedna žena.

Njegova izjava naišla je na burnu reakciju javnosti povodom čega je voditelj
rekao :
Nisam mislio ništa negativno. To je bila ideja, da se na takav način istakne uloga
žena u svemu ovome . Mislim da je Darijin odgovor doveo do toga da se to pitanje
protumači kao seksističko... i dodao da će se izviniti u uvodnom delu sledeće emisije,
ukolik o je bilo koga uvredio na bilo koji način. Međutim, iz izvinjenja izuzeo je dr
Tepavčević Kisić jer ona nije bila uvređena

 

Od početka medijskog pojavljivanja povodom obaveštavanja javnosti o stanju u Srbiji u vezi sa širenjem virusa COVID-19, dr Darija Tepavčević Kisić bila je na meti niza seksističkih i uvredljivih komentara na društvenim mrežama u vezi sa njenim fizičkim izgledom (oblačenje, frizura). Sa ovakvim i sličnim komentarima susrela se i nastavnica likovne kulture koja održava nastavu na daljinu putem televizije. Višestruko marginalizovane grupe žena skoro uopšte nisu zastupljene u medijima. Položaj ovih žena veoma je težak, izložene su specifičnim oblicima diskriminacije i nasilja, te bi interesovanje medija za prepreke sa kojima se suočavaju u svakodnevnom životu, svakako doprinelo poboljšanju njihovog položaja. Kada se o njima piše u medijima, one su uglavnom stereotipno predstavljene.

U godišnjem izveštaju za 2019. godinu, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti ukazuje na neophodnost odgovornog medijskog izveštavanja i navodi da medijsko izveštavanje ne sme da karakteriše govor mržnje, senzacionalizam, seksizam, mizoginija, diskriminatorni stavovi i uvredljivo izveštavanje. Takođe, upućene su preporuke mera marketinškim agencijama u Srbiji da prilikom kreiranja reklamnog sadržaja vode računa da se ovim sadržajima ne zagovaraju ili podržavaju predrasude i drugi društveni obrasci ponašanja koji su zasnovani na stereotipima. Preporuke mera su upućene nakon što je praksa pokazala da se u pojedinim reklamama podržavaju obrasci ponašanja koji su zasnovani na ideji podređenosti ili nadređenosti polova, odnosno, stereotipnih uloga polova. Putem društvenih medija dele se seksističke objave, naizgled „bezazlene šale“, koje „niko“ ne shvata ozbiljno jer su „zabavne“. Međutim, te objave (komentari, mimovi, gifovi i slično) prikazuju odnos prema ženama i njihov položaj u društvu. U produžetku dajemo nekoliko primera koji su deljeni na društvenim mrežama tokom vanrednog stanja.

 

CEDAW komitet
preporučio je Srbiji da:

razvije posebnu strategiju i sprovede široke javne kampanje, usmerene na
žene i muškarce na svim nivoima društva, uključujući i verske vođe, kako bi
potvrdili politiku rodne ravnopravnosti i promovisali pozitivne slike žena koje
aktivno učestvuju u društvenom, ekonomskom i političkom životu;

prati upotrebu mizoginog jezika u javnim izjavama i medijskom izveštavanju,
ohrabri medije da uspostave efikasan mehanizam samoregulacije koji bi se
bavio ovim jezikom i sprovede zakonske izmene i dopune, kako bi se autori
smatrali odgovornim.

Prati, istražuje: novinar, dipl.turizmolog
Srđan Ačanski

Objavljeno u Prva vest
Strana 2 od 4

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…