Prikazivanje članaka po tagu EU

* Evropski parlament radi na predlogu Evropske komisije koji treba da osigura da minimalne plate u EU obezbeđuju pristojan život

Pandemija korona virusa ponovo je ukazala na potrebu pravičnih minimalnih plata u Evropskoj uniji, navodi se u saopštenju Parlamenta.

Podseća se da za minimalac rade mnogi od radnika koji su bili na „prvoj liniji odbrane“ od pandemije, poput negovatelja, onih koji brinu o deci, zdravstvenih radnika, čistačica.

Iako sve članice EU imaju određenu praksu minimalne plate, ta naknada često ne pokriva troškove života, pa sedam od deset radnika sa minimalnom platom u EU teško je „spajalo kraj sa krajem“ u 2018.

Dodaje se i da je oko deset odsto evropskih radnika u riziku od siromaštva, kao i da žene čine gotovo 60 odsto onih koji rade za minimalac u EU.

Iznos minimalne plate u EU veoma se razlikuje od zemlje do zemlje i u 2020. je išao od 312 evra u Bugarskoj do 2.142 evra u Luksemburgu. Jedan od glavnih razloga za tako široki raspon je razlika u troškovima života u zemljama EU.

U članicama EU postoje dve vrste minimalnih plata - zakonom propisane, kakve su u većini članica, i kolektivno ugovorene. Kada je reč o kolektivno ugovorenim minimalnim platama, koje ima šest članica EU, plate se utvrđuju kolektivnim ugovorima između sindikata i poslodavaca koji uključuju, u određenim slučajevima, minimalne zarade.

U oktobru 2019. Parlament je usvojio rezoluciju kojom poziva Evropsku komisiju da predloži zakonski instrument za pravičnije minimalne plate u EU.

Parlament je u izveštaju usvojenim u decembru 2020. istakao da direktiva o pravičnim platama treba da doprinese uklanjuju siromaštva zaposlenih i podstakne kolektivno pregovaranje. Komisija je potom 2020. predstavila predlog direktive čiji je cilj da se unapredi adekvatnost minimalnih plata u EU.

Cilj je, kako se navodi, ne samo zaštita radnika u EU, već i uklanjanje jaza u platama između muškaraca i žena, jačanje podsticaja za rad i stvaranje jednakih uslova na jedinstvenom tržištu.

U predlogu se uzimaju u obzir nadležnosti i ugovorne slobode socijalnih partnera i ne postavlja se nivo minimne plate. Za zemlje koje imaju zakonom utvrđene minimalne plate, cilj je da se osigura da one budu na odgovarajućem nivou s obzirom na socijalno-ekonomske uslove, kao i regionalne i sektorske razlike.

Odbor Parlamenta za zapošljavanje i socijalna pitanja radi na Komisijinom predlogu i očekuje se da o njemu glasa u septembru nakon čega će se glasati i u Evropskom parlamentu.

Izvor: Beta; UGS "Nezavisnost"

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat
Tagovano

* Evropska komisija (EK) je pozvala države članice Evropske unije da Covid-19 klasifikuju kao profesionalnu bolest i da se ozbiljnije pozabave zdravstvenim i bezbednosnim propustima koji ugrožavaju živote radnika, objavio je portal UGS Nezavisnost

U svojoj novoj zdravstvenoj i bezbednosnoj strategiji, EK poziva države članice i da se „pozabave trendom smanjenja broja inspekcija rada“.

Evropska “vlada” je tako praktično prihvatila zahtev Evropske konfederacije sindikata (EKS) koja je još pre više od godinu dana od država članica EU zatražila da se radnicima pruži dodatna zaštita od virusa i da se Covid-19 proglasi profesionalnim oboljenjem. 

Evropska sindikalna centrala je u aprilu ove godine objavila istraživanje koje je pokazalo da je od 2010. godine broj inspekcija bezbednosti na radnom mestu u zemljama članicama EU opao za petinu, a da je u 17 država smanjenje inspekcija i do 55 odsto.

U EKS su odluku EK ocenili kao dobar korak ka pristupu „nulte vizije“ smrtnih slučajeva povezanih sa radom, jer se pouzdano zna da su mnoge od preko milion žrtava Covid-19 u Evropi zaražene na radnom mestu. EKS ukazuje i da više od 100.000 ljudi godišnje umire od raka vezanog za karakter posla koji obavljaju, te da se iz godine u godinu povećava broj smrtnih nesreća na radnom mestu.

Komentarišući novu strategiju, zamenica generalnog sekretara EKS Ester Linč rekla je da dobre namere nisu dovoljne kako bi se značajno povećala bezbednost radnika.

- Skandalozno je to što su inspekcije bezbednosti na radnom mestu u poslednjih deset godina bile najmanje upravo u vreme Covida, što je verovatno koštalo mnogo života i pomoglo širenju bolesti. Komisija je uputila snažnu poruku državama članicama da se ova opasna situacija više ne može tolerisati, ali dobre namere Komisije ne prati dovoljan broj mera. Potrebna su nam jača pravila i njihovo efikasno sprovođenje kako bi se osiguralo da ljudi mogu ići na posao sa uverenjem da će se sigurno vratiti kući - izjavila je Linč.

U evropskoj sindikalnoj centrali pozdravljaju najnoviju odluku EK, ali i upozoravaju da je nova zdravstvena i bezbednosna strategija EU u nekim oblastima “ispod svog ambicioznog cilja”.

S tim u vezi, ukazuje se da strategija traži postavljanje obavezujućih ograničenja izloženosti na još nekoliko supstanci koje uzrokuju rak - ali ne i za sve. Trenutno je ograničeno samo 27 od ukupno 50 takvih prioritetnih kancerogena kojima su radnici u Evropi široko izloženi. Takođe, u novoj strategiji izostaje kombinovana izloženost opasnim hemikalijama.

EKS upozorava i da u novoj zdravstvenoj i bezbednosnoj strategiji nedostaju zakonske inicijative o mentalnom zdravlju i mišićno-skeletnim poremećajima koji nastaju na radnom mestu. U tom dokumentu, ne spominje se ni potreba za maksimalnim radnim temperaturama u svetlu klimatskih promena.

Izvor: Nezavisnost.org

Novinar, Svetozar Raković

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat

(Saopštenje za javnost)

* Verujući da lokalne zajednice imaju dovoljno resursa i potencijala da postanu bolja mesta za život, Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD) sa partnerima, Grupom 484 i Fondacijom Jelena Šantić, raspisuje konkurs Institucionalni grantovi u okviru kojeg će podržati do 5 inicijativa u iznosu od 10.000 do 40.000 evra. Želimo da podržimo autentične lokalne inicijative koje predstavljaju društvenu inovaciju i koje imaju dugoročnu viziju promene u zajednici u oblastima vladavine prava i kulturne raznolikosti.

Konkurs predviđa i materijalnu i nematerijalnu podršku usmerenu na strateški, programski i finansijski razvoj autentičnih lokalnih inicijativa i realizuje se uz finansijsku podršku Delegacije EU u Srbiji. Inicijative mogu podneti prijave preko platforme promeni.rs u okviru konkursa Institucionalni grantovi.

Podrška u institucionalizaciji usmerena je na lokalne inicijative koje imaju iskustvo i prethodne rezultate u mobilizaciji zajednice, koje deluju u skladu sa konkretnim potrebama građana/ki, rade na umrežavanju sa drugim akterima u zajednici i usmereni su na ostvarenje sopstvene vizije promene u cilju razvoja zajednice.

U oblasti vladavine prava podržaćemo inicijative koje u radu sa građanima kroz usluge, servise, programe i resurse povećavaju građansku participaciju i podstiču razvoj demokratije. U oblasti kulturne raznolikosti podržaćemo inicijative koje kroz usluge, servise, programe i resurse kontinuirano doprinose razvoju zajednica kroz promovisanje praksi i sadržaja koje podstiču dijalog između građana, institucija, civilnog društva i medija i jačaju društveni pluralizam u javnom životu.

Rezultat podržanih inicijativa treba da bude unapređeni mehanizmi i prakse za stabilan rad i održivost već formiranih društvenih centara i/ili usluga, servisa, programa i resursa koji će kontinuirano raditi na obezbeđivanju razvoja zajednica kroz aktivnosti koje su zasnovane na potrebama građana a koje promovišu vrednosti solidarnosti, transparetnosti, participativnosti, uvažavanje različitosti, odgovornosti, vladavine prava i kulturne raznolikosti. Posebna pažnja će biti posvećena održivosti društvenih centara i/ili usluga, servisa, programa i resursa u zajednici kroz njihovo strateško, programsko i finansijsko razvijanje. Više informacija kako aplicirati i o uslovima konkursa možete naći na sledećem linku.

Konkurs je otvoren do 30. juna 2021. i aplikacije primamo preko platforme promeni.rs.

******************************

Projekat ,,Lokalni poziv ka EU’’ koji realizuje Nacionalna koalicija za decentralizaciju sa partnerima Grupom 484 i Fondacijom Jelena Šantić, osnažuje lokalne inicijative za doprinos procesima pridruživanja EU, stvarajući decentralizovano društvo koje neguje kulturnu različitost i participatornu demokratiju. Ovaj projekat finansira Evropska unija.

Kontakt osoba: Milan Zirojević - Koordinator odnosa sa javnošću - 062 651 661

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

Objavljeno u Treći sektor

* Zajednički konsultativni odbor sastavljen od predstavnika socijalnih partnera i civilnog društva iz Republike Srbije i predstavnika Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (u daljem tekstu: ZKO), jedno je od tela osnovanih u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske unije i Srbije. ZKO omogućuje organizacijama civilnog društva (u daljem tekstu: OCD) sa obe strane da prate napredak Srbije na putu ka Evropskoj uniji i da donose preporuke namenjene Vladi Republike Srbije i institucijama Evropske unije. U smislu članstva u ZKO, pod građanskim društvom se podrazumevaju organizacije poslodavca, sindikati kao i organizacije koje zastupaju ostale ekonomske, društvene i građanske interese

ZKO ima 18 članova, po devet sa svake strane, koji predstavljaju Evropski ekonomski i socijalni komitet (u danjem tekstu: EESK) i civilno društvo iz Srbije. Trenutno, ZKO-om predsedavaju gospodin Laurentiu Plošćeanu, član EESK-a i predsednik rumunskog Udruženja građevinskih preduzetnika (ARACO) i potpredsednik Generalne unije rumunskih industrijalaca (UGIR) i gospodin Boško Savković, generalni sekretar Unije poslodavaca Srbije.

Ovaj sastanak je održan virtuelno. ZKO je razmatrao trenutno stanje odnosa između EU i Srbije, trenutnu situaciju u pregovorima o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2020. godinu, situaciju u civilnom društvu u Srbiji i vladavinu prava.

1. Situacija u odnosima EU - Srbija i proces pristupanja

1.1. ZKO sa žaljenjem konstatuje da od poslednjeg sastanka ovog tela, Srbija nije otvorila nova pregovaračka poglavlja i da dalje ima 18 otvorenih pregovaračkih poglavlja (od čega su dva privremeno zatvorena). ZKO ponovo upućuje svoj poziv organima Republike Srbije da povećaju napore da „pokažu da imaju političku volju i da značajno ubrzaju rad na reformama i postignu konkretne i opipljive rezultate“ u fundamentalnim oblastima, kao što su poglavlja koja se odnose na vladavinu prava (Poglavlja 23 i 24) i funkcionisanje demokratskih institucija, javne uprave i ekonomske reforme.

1.2. ZKO čestita Evropskoj uniji na podršci koju je pružila Srbiji u kontekstu globalne pandemije izazvane virusom Kovid-19, uključujući 93,4 miliona evra bilateralne pomoći za hitne potrebe zdravstvenog sistema i za ekonomski i društveni oporavak, 455 miliona evra za regionalni paket za ekonomsku reaktivaciju kao i 1,7 milijardi evra koji su stavljeni na raspolaganje regionu od strane Evropske investicione banke. Uz navedeno, ZKO pozdravlja usvajanje paketa od 70 miliona evra pomoći od strane Evropske komisije, u sklopu IPA II programa, radi pomoći partnerima sa Zapadnog Balkana u pristupu vakcinama za Kovid-19 koje su nabavljene od strane zemalja članica EU i omogući Srbiji da započne vakcinaciju paralelno sa zemljama članicama Evropske unije.

1.3. ZKO poziva institucije Evropske unije i države članice da nastave da pružaju podršku politici proširenja EU. U tom svetlu, članovi ZKO pozdravljaju tri izuzetno važna saopštenja Evropske komisije iz 2020. godine (o metodologiji pristupa, politici proširenja i sveobuhvatnom Ekonomsko-investicionom planu za Zapadni Balkan) . Osim toga, upućuje poziv Portugaliji kao trenutnom predsedavajućem Savetom EU kao i Sloveniji koja će preuzeti predsedavanje od Portugalije u drugoj polovini godine, da nastave da daju snažan podsticaj procesu proširenja i da što pre budu domaćini međuvladine konferencije sa Srbijom, na kojoj će se razmatrati naredni koraci u skladu sa novom metodologijom pristupanja.

1.4. ZKO pozdravlja činjenicu da su državni organi Republike Srbije prihvatili izmenjenu metodologiju pristupanja i ohrabruje ih da nastave da rade na ostvarivanju evropske budućnosti Srbije i da i dalje budu za nju opredeljeni, kao i da jasno pokažu da postoji snažna politička volja da se ubrzaju reforme, posebno u domenu klastera koji se odnosi na osnovna prava. ZKO podseća da će napredak u oblasti osnovnih prava odrediti put pregovora u celini i ističe vitalnu ulogu građanskog društva u primeni osnovnih prava.

1.5. ZKO pozdravlja pozitivne trendove u ekonomskom sektoru u Srbiji i način na koji je Srbija odgovorila na uticaj Kovida-19 na privredu. Srbija je kreirala skup mera podrške u koje spadaju i fiskalne olakšice i direktna plaćanja, i mere za očuvanje likvidnosti privatnog sektora.

1.6. ZKO podržava predloženi Ekonomski i investicioni plan, uključujući formiranje Zajedničkog regionalnog tržišta sa pratećom Zelenom agendom, pošto su rad na restrukturiranju privrede i ulaganje u povezanost, održivi razvoj, energetska i digitalna transformacija veoma važni za razvoj regiona. ZKO napominje, međutim, da je neophodno da taj proces obezbedi ekonomski rast i socijalnu sigurnost građanima Srbije i da mora da istinski bude koristan za ljude.

1.7. ZKO čestita poslovnoj zajednici zemalja Zapadnog Balkana, Komorskom investicionom forumu šest privrednih komora Zapadnog Balkana (KIF ZB6) na njihovoj akciji zalaganja za bolje poslovno okruženje kroz regionalnu saradnju i promociju regiona kao jedinstvene destinacije za investiranje. ZKO pozdravlja napore ove grupe u inicijativama koje imaju za cilj kreiranje regionalnog ekonomskog prostora Zapadnog Balkana, kao što je Regionalni akcioni plan za zajedničko tržište. KIF ZB6 je učestvovao u pisanju ovog plana i kontinuirano učestvuje u njegovim aktivnostima. Dodatno, u toku pandemije izazvane Kovidom-19, zemlje regiona radile su zajedno da bi brzo i efektivno uspostavile zelene trake (zajedničke prolaze) na kritičnim granicama /zajedničkim graničnim prelazima, osiguravajući neometano kretanje roba u toku krize. ZKO pozdravlja inicijativu za kreiranje zelenih traka (zajedničkih prolaza) kao uspešan primer saradnje, motivišući region da započne novu regionalnu inicijativu koja će imati za cilj približavanje Zapadnog Balkana unutrašnjem tržištu EU. ZKO poziva države članice EU da počnu sa implementacijom Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište za period od 2021. do 2026. godine, koji će uvezati zelene trake na Zapadnom Balkanu za zelenim trakama u Evropskoj uniji, radi daljeg unapređenja protoka robe iz regiona Zapadnog Balkana u Evropsku uniju i obratno.

1.8. Kao što je bilo predviđeno u Deklaraciji iz marta meseca 2020. godine, ZKO konstatuje nalaze OEBS/Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (KDILjP) da „su se izbori sproveli efikasno uprkos izazovima koje je postavila pandemija izazvana Kovidom-19“, ali žali što je uprkos međustranačkom dijalogu u Srbiji uz posredovanje Evropskog parlamenta i nekih poboljšanja izbornog postupka, „dominacija vladajuće stranke, uključujući u medijima, zabrinjavajuća.“ Apeluje na državne organe RS da reše nerešena pitanja u vezi sa izborima, ubrzaju napore da se primene sve preporuke OEBS-a i više angažuju u drugoj fazi međustranačkog dijaloga imajući u vidu najavljene izbore u 2022. godini.

1.9. ZKO izražava zabrinutost što se u novom sazivu Narodne skupštine Srbije ne odražava istinski pluralizam i nema stvarne opozicije vladajućoj stranci. Ponovo upućuje poziv da se prestane sa upotrebnom „provokativnog načina izražavanja uperenog protiv političkih protivnika i predstavnika drugih institucija koji izražavaju suprotstavljene političke stavove tokom rasprave u Narodnoj skupštini.“ U takvim se okolnostima ističu presudni značaj i uloga snažnog i aktivnog građanskog društva, što treba obezbediti sa potrebnim prostorom i uslovima za to da se njegov glas čuje i istinski uzme u obzir, naročito u nadzoru koji Narodna skupština vrši nad radom izvršne vlasti. Građansko društvo može da u kombinaciji sa većim platformama kao što su Nacionalni konvent za EU, ostvari dodatni pritisak ukoliko postupanje državnih institucija odstupa od proklamovanih ciljeva i demokratskih načela.

1.10. ZKO traži konkretne predloge i opipljive rezultate rada od novoformiranog Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Štaviše, pozdravlja napore nove Vlade RS ka na rodnoj ravnoteži, ali traži da se preduzmu konkretnije obaveze, u šta spada i donošenje dugo očekivanog Zakona o rodnoj ravnopravnosti kao pravnog merila u pregovorima za pristupanje EU, rešavanje pitanja rodno-zasnovanog nasilja, sve većeg broja slučajeva femicida, razlike u visini zarade žena i muškaraca i polnog uznemiravanja na radu.

1.11. ZKO čestita državnim organima RS na vraćanju dijalogu sa Kosovom uz posredovanje EU sa ciljem da se postigne dogovor i na kraju detaljan pravno obavezujući sporazum koji će utrti put članstvu u Evropskoj uniji, kao i na potvrđivanju deklaracije EU kojom se državni organi Belorusije osuđuju zbog nasilnog delovanja na razbijanju demonstracija posle održanih predsedničkih izbora u avgustu. ZKO smatra da se dosledniji i veći koraci moraju praviti u nastojanju da se postepeno postigne usklađenost sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

1.12. ZKO još jednom upućuje zahtev državnim organima RS i Evropskoj komisiji da se postaraju da se sve informacije od značaja za proces pristupanja, pa tako i izmenjena metodologija, izveštaji o eksternoj evaluaciji i ekspertske analize, budu blagovremeno javno dostupni, da bi građani Srbije, novinari i nezavisni stručnjaci i zaštitnici ljudskih prava mogli da uzmu učešće u demokratskom posmatranju procesa reformi koji se odvija na čelu sa Vladom.

2. Izveštaj o Srbiji

3.1. ZKO pozdravlja izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2020. godinu, konstatuje Zajedničku izjavu datu po održanoj sednici Saveta za stabilizaciju i pridruživanje između EU i Srbije na dan 17. decembar 2020. godine i raduje se predstojećem izveštaju Evropskog parlamenta o Srbiji.

3.2. Kao što je istaknuto u prethodnoj deklaraciji, ZKO je saglasan sa analizom napretka Srbije na putu ka priključenju, uključujući pozitivne ekonomske pokazatelje, ali i što se tiče objektivnog odsustva napretka na rešavanju pitanja vladavine zakona, reforme pravosuđa i javne uprave, slobode izražavanja, unapređenju istinskog socijalnog dijaloga, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i njene sposobnosti uopšte da preuzme obaveze koje proističu iz članstva.

3.3. ZKO naglašava potrebu da državni organi RS pokažu svoju istinsku opredeljenost i povećaju napore za usklađivanje spoljne politike i vrednosti Srbije sa onima Evropske unije, uz istovremeno zauzimanje pozitivnijeg načina izražavanja i ispravnog saopštavanja građanima Srbije o znatnoj finansijskoj podršci koju je obezbedila EU, i prednostima i dobrim stranama puta ka članstvu u Evropsku uniju za razliku od alternativnih partnerstva sa trećim zemljama. Takođe poziva institucije Evropske unije da pojačaju vidljivost svog rada u Srbiji.

3.4. ZKO apeluje na državne organe RS da pažljivo izvrše analizu sadržaja izveštaja i da formulišu jasan plan budućih mera, i istovremeno osnaže civilno društvo da doprinese da se isti efikasno primeni donošenjem Nacionalne strategije i akcionog plana koje je odavno trebalo doneti u cilju stvaranja povoljne sredine za OCD, uz veću i sistematičniju upotrebu Nacionalnog konventa za EU i poverenika organizacija civilnog društva u javnim institucijama i lokalnoj samoupravi.

3.5. Članovi ZKO odražavaju stanovište EESK, kao što je istaknuto u njegovim mišljenjima i izveštajima Stalne studijske grupe o osnovnim pravima i vladavini prava, i konstatuju značaj Izveštaja o vladavini zakona za 2020, godišnjeg mehanizama izveštavanja o vladavini zakona i osnovnim pravima u svim Državama članicama EU. ZKO naglašava da samo doslednom primenom njenih internih mera kojima se prevazilaze izazovi u EU i njenim državama članicama, EU može da bude uverljiv i nepopustljiv promoter vladavine zakona u pregovorima za pristupanje Srbije EU.

4. Situacija po pitanju Osnovnih prava u Srbiji

6.1. Pošto su vladavina prava i sloboda izražavanja glavne vrednosti na kojima počiva EU, koje su okosnica i Procesa proširenja i Procesa stabilizacije i pridruživanja, ZKO izražava zadovoljstvo što se poseban naglasak stavlja na klaster Osnovih prava u izmenjenoj metodologiji proširenja i poziva Evropsku komisiju i države članice da pomognu društvu Republike Srbije da otkloni elemente stanja tzv. otete države koje je konstatovano u Saopštenju o politici proširenja za 2019. godinu.

6.2. ZKO pozdravlja što su u julu 2020. godine državni organi Srbije doneli izmenjeni Akcioni plan za poglavlje 23 i 24 posle održanih konsultacija sa OCD i komentara Evropske komisije, ali sa žaljenjem konstatuje da konačna verzija dokumenta sadrži samo mali broj komentara koje je dalo civilno društvo i izražava zabrinutost zbog odbačenih komentara u oblasti depolitizacije pravosuđa i policije, kao i borbe protiv korupcije, uz preporuku da se uzmu u obzir.

6.3. ZKO sa radošću očekuje rezultate predstojeće procene Evropskog revizorskog suda o delotvornosti mera koje EU preduzima da bi poduprla vladavinu zakona, kao neosporivi uslov članstva u EU u procesu pristupanja, na Zapadnom Balkanu.

6.4. ZKO ističe da važno naravoučenije treba da se izvuče iz jedinstvenih okolnosti pandemije izazvane Kovidom-19 s obzirom na to kako njima upravljaju državni organi RS, od kojih su neki doveli do protesta i nezadovoljstva zbog odsustva transparentnosti što se tiče statističkih podatka pre održavanja izbora u junu, postupanja u medijima ili pristupa javnosti dokumentaciji o nabavkama i ostalim dokumentima u vreme proglašenog vanrednog stanja.

6.5. ZKO još jednom Vladi RS upućuje glasan apel da stvori uslove za snažno, samostalno i pravedno funkcionisanje nezavisnih institucija, posebno Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podatka o ličnosti, Poverenika za ravnopravnost, Državne revizorske institucije, Agencije za sprečavanje korupcije i Regulatornog tela za elektronske medije. Imenovanja u ove organe, kao i njihov rad, treba da budu transparentni i u potpunosti nepristrasni, sa jasnim kriterijumima usaglašenim sa civilnom društvom i stručnim licima u toku postupka konsultacija. ZKO izražava zabrinutost zbog mogućeg snižavanja stepena akreditacije Zaštitnika građana RS od strane Globalne alijanse nacionalnih institucija za ljudska prava zbog toga što nije u potpunosti usklađen sa Pariškim načelima u vezi sa Statusom nacionalnih institucija i poziva Zaštitnika građana i Vladu da hitno otklone nedostatke koje je Alijansa utvrdila .

6.6. ZKO još jednom izražava svoju zabrinutost zbog političkih uticaja na pravosuđe i apeluje da se hitno preduzmu mere za neophodne ustavne reforme za uspostavljanje veće samostalnosti, uključujući za imenovanje sudija i tužilaca.

6.7. Članovi ZKO još jednom apeluju na Vladu RS da pravilno i transparentno primenjuje Zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije koji je na snazi od 1. septembra 2020. godine. ZKO ističe da Agencija za borbu protiv korupcije, kao glavna institucija za delotvorniju borbu protiv korupcije, treba da ima veću ulogu ne samo na papiru, čime bi postala u potpunosti nezavisna i dobila jasna ovlašćenja za utvrđivanje i sprečavanje korupcije. ZKO poziva državne organe RS da sarađuju sa Agencijom i da reaguju na njene izveštaje i uputstva koja daje u skladu sa zakonom i da joj daju duže rokove za preduzimanje mera u slučaju potencijalnih zloupotreba na izborima.

6.8. ZKO još jednom apeluje i na Evropu kao i na državne organe RS da uzmu u obzir i da reaguju shodno izveštaju Human Rights Watch u kojem se navodi da se malo napredovalo na zaštiti ljudskih prava u Srbiji tokom 2019. godine, da za gonjenje ratnih zločina na sudovima u zemlji nije bilo političke volje, da sistem azila u Srbiji i dalje ima nedostatke, da su novinari u Srbiji i dalje izloženi napadima i pretnjama, da su mediji koji su usklađeni sa strankom na vlasti doveli u pitanje medijski pluralizam i da je postupanje u Srbiji sa manjinama i osobama sa invaliditetom pitanje zbog kojeg se treba zabrinuti.

6.9. Što se tiče nacrta predloga izmena i dopuna Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ZKO još jednom upućuje svoj zahtev Vladi RS da omogući građanima slobodan pristup informacijama bez nepotrebnih ograničenja, uključujući označavanje informacija kao tajnih ili ograničavanje pristupa tim informacijama kada je reč o državnim preduzećima, Trezoru i Narodnoj banci Srbije.

6.10. ZKO ponavlja svoju zabrinutost u vezi sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti jer ne pruža smernice za primenu istog i zanemaruje akutne probleme, kao što su video nadzor i obrada biometrijskih podataka. ZKO još jednom osuđuje neodgovorno korišćenje podatka o ličnosti od strane državnih organa i neovlašćeno objavljivanje ličnih podataka građana, OCD, medija i aktivista sindikata koji naglašavaju probleme u vlasti.

6.11. ZKO sa žaljenjem konstatuje da sloboda medija i izražavanja nastavlja da opada, kao što je izneto u izveštaju Reportera bez granica, Fridom Hausa i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), a što je posebno bilo izraženo tokom vanrednog stanja i u sklopu mera koje su se preduzimale tokom pandemije. ZKO snažno osuđuje napade, hapšenja i neopravdano kršenje prava novinara, medijskih organizacija i OCD.

6.12. ZKO još jednom izražava zadovoljstvo zbog donošenja nove Medijske strategije u januaru 2020. godine i pripadajućeg Akcionog plana u decembru 2020. godine, ali traži da se ona primeni u praksi, daleko veću nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije, a posebno njegove upravljačke strukture (Saveta i Kancelarije REM), jasniju i nepristrasniju metodologiju i transparentno finansiranje medija. ZKO žali što se pokazalo da izveštavanje medija u predizbornom periodu i u vezi sa pandemijom nije uravnoteženo u značajnoj meri i da ima pristrasnog izveštavanja i traži od državnih organa RS da hitno preduzmu mere da se ta situacija otkloni. ZKO apeluje na državne organe RS da ne ponavljaju greške u primeni prethodne Medijske strategije iz 2011. godine, čiji mnogi aspekti naknadno nisu uzimani u obzir, među kojima i obaveza da se okonča državna kontrola medija.

6.13. ZKO poziva na priznavanje načela dostojanstvenog rada, na osnovu pisanih ugovora, bezbednosti, kao i pristojne i blagovremene zarade, i adekvatno rešavanje pitanja tržišta rada kao što su uređivanje rada na daljinu i neformalne ekonomije. ZKO apeluje na državne organe Republike Srbije preduzmu neophodne mere i aktivno uključe socijalne partnere u obezbeđivanje dostojanstvenih uslova rada za njene građane u zdravom poslovnom okruženju bez korupcije i sa većim stepenom zaštite radnog odnosa da bi se prevazišli najveći izazovi na srpskom tržištu rada, među kojima je najveći odliv mozgova i iseljavanje radne snage.

6.14. ZKO je zabrinut zbog vizije koja se podstiče u Nacionalnoj strategiji zapošljavanja za period 2021-2026. godine na predlog Vlade RS. RG za socijalnu politiku i zapošljavanje Nacionalnog konventa za EU je ovaj predlog ocenila kao korak unazad budući da nema sredstava za unapređenje socijalnog dijaloga, da je broj grupa u osetljivom položaju koja treba da se uključe u tržište rada smanjen samo na četiri i zbog nedovoljno planiranih sredstava opredeljenih za mere aktivne politike zapošljavanja koje su projektovane na samo 0,2% BDP u 2026. godini. Nacionalni konvent je pomenuo i odsustvo mera za podsticanje socijalnog uključivanja i smanjenja siromaštva, a Strategija zapošljavanja uopšte ne predviđa primenu mera zapošljavanja s obzirom na održiv razvoj.

7. Pregled stanja u civilnom društvu u Srbiji

8.1. Uz davanje podrške obavezi za sva tela javne uprave u Srbiji da Kancelariji za saradnju sa civilnim društvom podnose godišnji plan javnih nabavki za finansiranje OCD, ZKO traži da se bolje prati njegova realizacija u praksi i bolje definišu kriterijumi javne finansijske podrške. ZKO ističe da se pandemija izazvana Kovidom-19 i preusmeravanje sredstava tokom vanrednog stanja ne mogu koristiti kao osnov da se ne primenjuju postupci za dodelu bespovratnih sredstava za OCD, čime bi se oslabio njihov položaj.

8.2. ZKO sa žaljenjem konstatuje da se stalno smanjuje prostor za civilno društvo u Srbiji i da sve više raste aktivnost organizacija civilnog društva u organizaciji vlade (VNVO), kao što su primetile organizacije kao što je CIVIKUS, po kojima prepreke vladaju u prostoru za civilno društvo, svrstavajući Srbiju među zemlje sa najozbiljnijim preprekama za slobodni razvoj OCD na Balkanu. ZKO izražava zabrinutost što se tiče broja konkretnih primera takvih prepreka, uz navođenje zahteva koji je Uprava za sprečavanje pranja novca u julu 2020. godine dostavila bankama da dostave podatke o finansijskim transakcijama jednog broja organizacija, medija i pojedinaca, bez davanja obrazloženja ili zakonskog osnova za sumnju. ZKO deli zabrinutost eksperata Ujedinjenih nacija za ljudska brava koji su 11. novembra 2020. godine izrazili zabrinutost, zatim i zabrinutosti Radne grupe za finansijsku akciju (Financial Action Task Force (FATF)) i MoneyVal-a i snažno osuđuje neopravdano korišćenje sprskog Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma za ometanje sposobnosti civilnog društva da zakonito ostvaruje slobode izražavanja i okupljanja i pravo na učešće u javnim poslovima.

8.3. ZKO snažno osuđuje napade na predstavnike OCD od strane predstavnika Vlade, Narodne skupštine i medija koji se finansiraju državnim sredstvima, i poziva državne organe RS da učine sve u njihovoj moći da privedu pravdi počinioce i one koji su naredili takve napade.

8.4. ZKO još jednom ističe da se jedna od najvažnijih obaveza zemlje kandidata odnosi na stvaranje povoljnih uslova da OCD učestvuju u neophodnim reformama, ne samo u procesu koji se odnosi na pregovore već i u svim procesima odlučivanja na svim nivoima vlasti. U vezi sa tim, ZKO konstatuje da je došlo do opadanja broja zakona koji su doneti po hitnom postupku i traži da se takav trend nastavi i bude snažniji budući da hitnost postupka onemogućava javnu raspravu i mogućnost pravljenja izmena, oba neophodna u demokratskom postupku donošenja zakona. ZKO još jednom traži da se produže rokovi javnih rasprava, i da se bolje uzimaju u obzir i uvažavaju komentari na nacrt zakona. Po donošenju, primena treba da se na odgovarajući način motri i procenjuje, uz veliko učešće civilnog društva.

8.5. Članovi ZKO još jednom ističu potrebu za ranim uključivanjem socijalnih partnera u izradu nacrta zakona u resornim ministarstvima, čime se povećava kvalitet razmatranja u Socijalno-ekonomskom savetu (SES). Oni ističu da treba uključiti i preporuke i mišljenja SES-a koji nisu u skladu sa većinom stavova da bi članovi koji su glasali protiv ili se suzdržali od glasanja mogli odgovarajućim donosiocima odluke da izraze svoja mišljenja. Nacrt nacionalne strategije zapošljavanja za period 2021-2026. godine nije uopšte predvidela mere za unapređenje kapaciteta socijalnih partnera niti samog SES-a. ZKO moli da se, kada se podnose Narodnoj skupštini, predlozi zakona o kojima se raspravlja na SES-u dostavljaju sa preporukama i mišljenjima SES-a.

8.6. Članovi ZKO još jednom ističu potrebu da državni organi RS vode istinski, a ne samo formalni tripartitni socijalni dijalog u okviru SES-a, da se konsultuju sa Nacionalnim konventom o EU i drugim odgovarajućim platformama civilnog društva na detaljniji i sistematičniji način u svim fazama i po svim relevantnim poglavljima pregovora za pristupanje EU.

8.7. ZKO nalaže svojim ko-predsedavajućima da proslede ovu zajedničku deklaraciju Savetu za stabilizaciju i pridruživanje, Skupštinskom odboru za Stabilizaciju i pridruživanje, i Evropskoj službi za spoljne poslove (EEAS), Evropskoj komisiji i Vladi RS.

* * *

U skladu sa Poslovnikom ZKO EU-Srbija, predmetna zajednička deklaracija je usvojena sa 17 glasova za, 0 glasova protiv i 1 uzdržanim.

Sledeći sastanak ZKO održaće se u Beogradu u drugoj polovini 2021. godine. Kao što je dogovoreno na prethodnim sastancima, procena pogodnog okruženja za civilno društvo i ispunjavanje kopenhaških kriterijuma za pridruživanje su stalni deo dnevnog reda sastanaka ZKO.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
* Godinu dana nakon donošenja Zakona o agencijskom zapošljavanju, umesto da se poboljša položaj angažovanih preko agencija, brojni radnici ostali su bez posla, ili su prinudno prevedeni u crne zone rada
 
Armija od najmanje 80.000 radnika koji su do 1. marta kada je stupio na snagu Zakon o agencijskom zapošljavanju bili radno angažovani preko agencija, popularno govoreći “na lizing”, do danas je, prema nezvaničnim procenama prepolovljena, “zahvaljujući”, pre svega, pandemiji kovida 19. Zapravo, prvi talas otkaza uzrokovanih pandemijom počeo je a i nastavio se među ovim radnicima.
 
Sindikati kao da su naslutili pogubno dejstvo pomenutog zakona kada su prošle godine insistirali da se prilikom njegovog donošenja eliminišu sve uočene pretnje za prava zaposlenih preko agencija. To se posebno odnosilo na visinu plate, prava na bolovanje, godišnji odmor, kao i na bezbednost na radu, prevoz i druga prava iz radnog odnosa. Nažalost, ispostavilo se da su sindikati opravdano strahovali da će zakon pomoći samo poslodavcima, posebno onim koji sve svoje poslovne promašaje i neuspehe prebacuju na teret zaposlenih.
 
▪️Zadrugarstvo jače od lizinga
 
Zbog drastičnog pada ekonomskih aktivnosti u više grana i delatnosti, ali i zbog samog zakona i sistemskih rupa, domišljati posrednici brzo su se snašli i prebacili svoje aktivnosti u po njima liberarniju a zapravo za njih manje rizičnu grupu - omladinske i studentske zadruga, a ne retki se ponovo okrenuli potpuno crnom tržitu radne snage. Ovo poslednje su otkrili brojni slučajevi angažovanja radnika u građevinarstvu, čak i iz inostranstva, na šta je letos ukazivao sajt UGS Nezavisnost skrećući pažnju da su pojedine tobožnje agencije zapravo organizovale trgovinu ljudima.
 
I bez pomenutih kriminalnih radnji, primetno je to da je veliko angažovanje sindikata prilikom donošenja pomenutog zakona, krajem 2019, najvećim delom obesmišljeno neusvajanjem ključnih zahteva sindikata, pre svega u vezi sa dozvoljenim procentom agencijskih radnika u firmama korisnicima.
 
Savetnik u UGS Nezavisnost Zoran Ristić podseća da zapravo nije prihvaćeno to da se ograničenje zaključivanja ugovora o zapošljavanju posredstvom agencija definiše u odnosu na ukupan broj zaposlenih kod poslodavaca korisnika, odnosno da se to ograničenje ne vezuje i za one koji su kod agencije zaključili ugovor na određeno vreme.
 
- Nismo bili za to da se ograničenje odnosi samo na one koji imaju ugovore o radu na određeno vreme u agenciji, ali je takva formulacija ostala u zakonu. Sada u praksi zbog toga imamo probleme, jer se ljudi zapošljavaju u agenciji na osnovu ugovora za rad na stalno, a onda se oni ne računaju na ukupan broj angažovanih preko agencija kod poslodavca korisnika. Smatramo i dalje da bi bilo mnogo bolje rešenje da se u odnosu na ukupan broj zaposlenih definiše taj procenat i to je ključna primedba sindikata - objašnjava Ristić za sajt Nezavisnosti.
 
Da podsetimo, Nezavisnost je tražila da se taj broj mogućih radnika preko agencija u nekoj drugoj firmi ograniči na 10 odsto, bilo je reči i o duplo većem ili trostrukom procentu, što je vešto izbegnuto rešenjem da agencije praktično sklope ugovore za stalno sa svojim radnicima a onda oni kod poslodavca korisnika mogu da čine 100 odsto ukupno zaposlenih.
 
Takvo rešenje koriste čak i neka državna preduzeća a često strane kompanije, jer im se to više isplati, kako zbog nižih zarada, tako i zbog čuvene fleksibilnosti, čitaj mogućeg prekida ugovora, donosno bržih, jednostavnih i jeftinih otkaza. U trenucima kada država stranim firmama daje stimulacije po zaposlenom i do 18.000 evra i uz ovakva zakonska rešenja, očigledno je da je sada u praksi sistemski potpomognut i osnažen nesiguran, prekarni rad.
 
▪️Prekarijat kao sudbina
 
Prema istraživanju Fondacije za razvoj ekonomskih nauka (FREN) autora Galjine Ognjanov, Mihaila Arandarenka i Dragana Aleksića “Ex post analiza nacionalne strategije zapošljavanja za period 2011-2020. godine“ narednu deceniju obeležiće pitanja kvaliteta radnih mesta, oskudice određenih kvalifikacija, potrebe većeg i intenzivnijeg radnog učešća stanovništva radnog uzrasta koje je sada izvan radne snage ili je angažovano na lošim, slabo plaćenim i nisko produktivnim poslovima. Biće to glavni izazovi politike zapošljavanja ali i ukupne ekonomske politike.
 
Jedan od zaključaka studije je i da je, nezavisno od tekuće krize, oslanjanje strategije zapošljavanja isključivo na dostizanje kvantitativnih indikatora tržišta rada pokazalo slabe strane u zanemarivanju kvaliteta zaposlenosti, koji se izražava kao udeo dobrih, sigurnih i dobro plaćenih radnih mesta u ukupnoj zaposlenosti. U tom kontekstu, potrebno je preispitati regulativu i primenu zakonskih instituta koji podržavaju rast prekarne zaposlenosti - ugovora o delu, o privremenim i povremenim poslovima, agencijskom zapošljavanju, o stručnom osposobljavanju i stručnoj praksi, preko studentskih ili omladinskih zadruga, itd.
 
Jači inspekcijski nadzor, izmene zakonskih rešenja i maksimiranje broja fleksibilnih ugovora predstavljaju potencijalna rešenja koja bi mogla da preokrenu sadašnji nepovoljni trend rasta prekarnosti, ističu autori pomenute studije.
 
▪️Prvi na udaru krize
 
Zoran Ristić smatra da je, ipak, Zakon o agencijskom zapošljavanju popravio položaj radnika koji su iznajmljivani preko agencija, jer su dobili prava iz radnog odnosa kao i zaposleni kod drugih poslodavaca. Donošenjem zakona u načelu je uveden red u prostor koji je dotad bio potpuno neuređen,
 
- U zakonu je jasno definisano na šta se odnose jednaki uslovi rada. Uspeli smo da donekle popravimo položaj u smislu njihove osnovne zarade, zatim njihovog radnog vremena, plaćanja prekovremenog i noćnog rada, obezbeđivanja odmora i bolovanja i niz drugih prava regulisanih zakonom. Primetna su poboljšanja nekih prava u odnosu na vreme pre donošenja zakona - ukazuje Ristić.
 
Treba podsetiti i da je pre stupanja zakona broj angažovanih preko angencija bio oko 80.000 ljudi, kako su tvrdili u mnistarstvima i Nacionalnoj službi zapošljavanja, odnosno do 100.000, kako su tvrdili sindikati.
 
- Tada smo imali oko 120 agencija, a sada ih je samo 75 koje su registrovane po zakonu. Većina njih je dobila saglasnost u drugoj polovini ove godine. Ne znamo sada tačan broj angažovanih preko agencija, ali je sigurno to da su u vreme epidemije oni koji su radili preko agencije sa fleksibilnim oblicima angažovanja bili prvi na listi za otkaze i proglašavanje viška. Prvi su osetili udar krize usled epidemije i bili su u mnogo goroj poziciji u odnosu na one koji su direktno angažovani, zajedno sa licima koji su imali privremene i povremene poslove - napominje Ristić.
 
Ono čega su se pregovarači iz sfere sindikata i rada bojali jeste činjenica da nisu istovremeno bitno promenjeni propisi o zapošljavanju preko studentskih i omladinskih zadruga, pa su preko noći brojni radnici prevedeni u zadruge.
U praksi to znači da su oni koji su radili preko agencija sada u zadrugama imaju još niže zarade, manja prava i nesigurnije uslove rada. Istraživanje koje će uskoro predstaviti Nezavisnost pokazuje upravo da preko zadruga veliki broj lica radi više godina, a to se dešava sigurno i zbog toga što ne mali broj onih koji su izgubili posao preko agencija, sada nema izbora i mora da se radno angažuje posredstvom zadruga. Prema tom istraživanju, 57,7 odsto onih u zadrugama imaju ugovor o privremenim i povremenim poslovima, čak 26 odsto negira da ima bilo kakav ugovor, a približno 16 odsto nije ni odgovorilo na pitanje, jer očigledno ne znaju da li rade po ugovoru ili ne.
 
Istovremeno, do tri godine radno angažovanje u omladinskim i studentskim zadrugama ima njih 22,2 odsto, a do 120 dana, što je zakonski maksimum, samo 24,4 procenata ispitanika. Dakle samo četvrtina angažovanih preko zadruga radi po propisima, a još jedna četvrtina je praktično na cnom tržištu, prenosi nam Ristić delove istraživanja koje će Nezavisnosti poslužiti za borbu protvi ovakve prakse.
 
Zoran Ristić navodi da bi preko omladinskih zadruga trebalo da se zapošljavaju nezaposleni do 30 godina starosti, a preko studentskih zadruga isključivo studenti do 26 godina, ali da se to ne poštuje u praksi. Zato nije redak slučaj da preko omladinskih zadruga rade i stariji od 30 godina, kao i da na privremeno - povremenim poslovima mnogi rade kontinuirano i po desetak godina.
 
Ovakva praksa je primamljiva za vlasnike agencija za zapošljavanje koji sve češće istovremeno osnivaju i omladinske i studentske zadruge, pa poslodavac ima mogućnost da bira kako će iznajmiti radnike. Apsurdno je da danas kompanije, čak i državne, angažuju preko zadruga radnike za dugi niz godina, samo da bi se izbegle obaveze koje moraju da se ispune ukoliko se ljudi angažuju posredstvom agencija.
 
▪️Zakon i EU harmonizacija
 
Na temu iskustava u primeni Zakona o agencijskom zapošljavanju Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu za sajt Nezavisnosti kaže da je primena zakona počela u vreme koje je obeležio talas otpuštanja radnika.
 
- Između ostalih, negde u aprilu, otpuštani su i ustupljeni zaposleni pre isteka ugovora na određeno vreme. Budući da je njihov položaj prema tom zakonu veoma loš, na šta se upozoravalo još prilikom usvajanja zakona, ovakvi otkazi su veoma lako realizovani. Tako su prva iskustva bila izuzetno negativna. U kasnijim mesecima, sa relativnom stabilizacijom tržišta rada, ali uz primetno nižu potražnju za radnicima, primena zakona je relativno uobičajena, bez većih poteškoća. Sada se u praksi javljaju pitanja na koja ni novi zakon ne daje odgovore, tako da je potrebno neke odnose detaljnije regulisati, naročito proklamovanu nerazrađenu subordinaciju koja postoji između ustupljenog zaposlenog i poslodavca korisnika. Nedoslednost zakonodavca u ovoj sferi stvara nerazrešive pravne zagonetke kada je reč o nekim veoma jednostavnim pitanjima - objašnjava Reljanović.
 
Na pitanje o potrebi sindikalnog angažmana na planu promena radnog zakonodavstva Reljanović kaže da bi, na primer, trebalo daleko bolje zaštititi položaj ustupljenog zaposlenog, koji se proglašava viškom pre isteka zakonskog roka.
 
- Trebalo bi i onemogućiti agencijski rad pojedinih kategorija radnika, na primer dece, kao i rad u pojedinim delatnostima, kao što je građevina. Mora se daleko bolje regulisati uporedni zaposleni, a u vezi sa tim i onemogućiti neograničeno korišćenje agencijskih radnika koje je sada moguće. Konačno, kolektivna prava su katastrofalno uređena. Primera radi, ustupljeni zaposleni faktički ne može da koristi pravo na štrajk koje mu je formalno priznato. Ova oblast prava ustupljenih zaposlenih trebalo bi da bude predmet detaljnijeg regulisanja, i to imajući u vidu na koji način ih uživaju ostali zaposleni prema Zakonu o radu ili drugim zakonima - ističe Reljanović.
 
Naš sagovornik dodaje da je veoma značajno da kategorija agencijskih radnika bude regulisana i Zakonom o radu.
 
Na pitanje da li su radnici koji rade putem agencija sada “vidljiviji” i kako dodatno poboljšati njihov položaj, Reljanović ocenjuje da je veoma važno što je njihov status na neki način uređen, kao i zato što više ne postoji mogućnost da obavljaju rad van radnog odnosa.
 
- Ipak, postojeći Zakon o agencijskom zapošljavanju je manjkav, postoje rešenja koja su neodrživa, kao i da nije dosledno implementirano antidiskriminaciono načelo, kao jedno od osnovnih načela Direktive Evropske unije o radu agencija za privremeno zapošljavanje. Opšti je utisak da je ovaj zakon donet da bi se samo formalno zadovoljila potreba harmonizacije sa propisima EU, a da je tek sada moguće raditi na praktičnim rešenjima kojima bi se otklonile nedoumice, popunile pravne praznine i omogućilo faktičko vršenje nekih prava koja su ustupljenim zaposlenima sada formalno dostupna, ali praktično neostvariva - zaključuje Mario Reljanović u izjavi za sajt Nezavisnosti.
 
Autor: Branislav Božić
 
Izvor: UGS Nezavisnost
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Sindikat

* Volonteri na mreži informišu mlade ljude o tome kako se zaštititi od korona virusa COVID-19, kako prepoznati i reagovati na digitalno nasilje, ksenofobiju, stigmu i diskriminaciju i kako zaštititi mentalno zdravlje tokom pandemije

Volonteri na mreži su uglavnom mladi koji žele da pomognu proverenim informacijama i savetima koje priprema tim UNICEFa u Srbiji. Jelena Ristić Beronja, kosultant volontera pri UNICEFu u Srbiji pojasnila je da se od sredine marta do danas prijavilo oko četiristotine trideset mladih da postanu volonteri na mreži.

- Za sada postoji nekoliko oblasti za volontere na mreži. Trenutno su otvorena četiri programa za volontere a to su: info kampanja o Covid 19 - posle kućne izolacije, prevođenje edukativnog materijala sa engleskog na srpski namenjeno profesorima i nastavnicima, vršnjačka podrška koja podrazumeva dosta različitih zadataka i mogućnosti da mladi pomognu drugim mladima u učenju u školi, kvalitetno provedenog slobodnog vremena, učenju drugih jezika, zatim tu je program koji mi nazivamo U-Report volonteri* - volonteri pomažu da se mladi informišu o onlan platformi U-Report, to je platforma gde mladi ljudi mogu da podele svoje mišljenje kroz razne ankete o raznim temama koje su za njih bitne, a UNICEF te podatke upotrebljava za poboljšanje i razvoj mladih - napominje Jelena Ristić Beronja

*(ovde dodajemo i link ka samom programu kako bi se lakše priključili volonteri):

https://www.unicef.org/serbia/volonteri-na-mrezi

Za samo nekoliko meseci, COVID-19 je okrenuo naglavačke živote mladih širom sveta. Škole i fakulteti su zatvoreni, igrališta i granice takođe. Novi prostor za mlade su društvene mreže preko kojih se i odvija podrška. Aleksandra Anđelić, zadužena za program za mlade pri UNICEF-u u Srbiji, smatra da je bitno da se spoji glas mladih i sa društvenim mrežama, podvlači:

- Mreže na koje smo se fokusirali u ovoj info kampanji su Fejsbuk i Instagram. Tu smo hteli da obuhvatimo nekoliko ključnih tema počev od opšteg i mentalnog zdravlja, zatim pitanja bezbednosti na internetu jer više vremena provodimo na internetu, tu su i teme solidarnosti i razumevanja... Takođe pozivamo mlade da se priključe i kažu šta je to ključno i čemu treba posvetiti pažnju.

Ovo je šansa da se aktivno uključite za poboljšanje uslova za razvoj adolescenata i mladih u Srbiji. Program #VolonteriNaMreži, Unicef Srbija sprovodi sa Mladim istraživačima Srbije uz podršku USAID.  - Moguće je prijaviti se preko sajta Unicefa u Srbiji. Nekoliko programa je otvoreno, organizuju se onlajn obuke zadataka, kako bi volonteri mogli na najbolji način da informišu o korona virusu, COVID-19. Trudimo se da i obezbeđujemo određeni sadržaj nedeljno, naročito se bavimo aktivnim učešćem i podrškom pladih iz osetljivih grupa. Na programe se prijavljuje u odnosu na iskustvo prethodno u radu sa mladima, u nekim programima je potrebno ranije iskustvo, u nekim nije. Volonteri su pripremljeni za svaki zadatak - dopunjuje Jelena Ristić Beronja, kosultant volontera pri UNICEFu u Srbiji. 

Svi mladi su dobro došli. Poziv je namenjen svima koji su u trenutnoj situaciji spremni za volonterske aktivnosti. Mladi su ključni partneri UNICEF-a za informisanje adolescenata. U sklopu programa, promoviše se i onlajn aktivizam. Moguće je prijaviti se preko UNICEF sajta u Srbiji.

Projekat „Mladi”, realizuje Media Diversity Institute u saradnji sa Lokal presom. Projekat je podržala Delegacija Evropske Unije u Srbiji i Ambasada SAD u Beogradu.

Novinarka-istraživač: Maja Radu

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 3

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…