Prikazivanje članaka po tagu Dunav

subota, 06 novembar 2021 11:41

Stabilna situacija na rekama u Vojvodini

Javno vodoprivredno poreduzeće Vode Vojvodine Novi Sad poslalo nam je danas saopštenje sledeće sadržine:

* Na području Vojvodine i Srbije tokom protekla dva dana palo je od 50 do 100 milimetara po metru kvadratnom kiše, ali je stanje na vojvođanskim vodotocima stabilno i nema bojazni od izlivanja

Vodostaj reke Dunav kod Novog Sada, prema podacima RHMZ-a jutros iznosi 35 centimetara, a višegodišnjni prosek za novembar je oko 170 centimetara. Dakle, vodostaj je daleko ispod proseka za ovaj period godine.

Prema informacijama sa terena ove padavine nisu prouzrokovale značajnije probleme ni na poljoprivrednom zemljištu. U narednim danima očekuje se blagi porast Dunava, Save i Tise, ali samo u gornjim tokovima.

Na banatskim vodotocima nema porasta vodostaja. Stručne službe JVP „Vode Vojvodine“ pažljivo prate situaciju na terenu i spremne su da preduzmu odgovarajuće mere ukoliko za tim bude potrebe.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Prva vest

* Kao odgovorni urednik jednog medija, u ovom "slučaju" Novog Radio Sombora, pokušao sam da u trenutku samog starta jubilarnog, 25. Apatinskog Dunavskog polumaratona smislim nešto originalno. Da li sam u pravu ili ne, prosudićete naravno vi sami, dragi naši čitaoci (i slušaoci našeg drugog podmedija, internet radija), a najveći sud ostavljam, naravno, takmičarkama i takmičarima koje sam u što većem zamahu pokušao na startu u prekrasnom ambijentu Banje Junaković, da ovekovečim

Naime, neposredno pred sam polazak više od 600 učesnika besprekorno organizovane trke, na čelu sa, opet svakako istaknimo, nesavladivo neumornim Goranom Čegarom, na startnoj liniji onako šćućuren u prvoj rekao bih polaznoj polukrivini, kako bih najmanje smetao gazelama i matadorima dugoprugaških staza iz čitavog regiona i zemalja nam prijateljskih iz okruženja - dok je s druge strane našim profesionalnim fotoaparatom zadatak imao za beleženjem događaja kolega Srđan Ačanski, rekoh u sebi, "ajde, možeš ti to, jeste da su ONE i ONI u tom famoznom samom startu brži od tebe, ali pokušaj bar nešto - sad... možda makar će nekome nešto značiti..")

I tako, počeh na "manjem aparatu", škljoc-škljoc-po-škljoc, uzastopno što sam brže mogao zaredom, da bih "uhvatio" što više vas, odvažnih... Zato, molim vas da mi ovom prilikom ne zamerite, ako mi je neko (ne mojom "krivicom" :-) ) umakao-utekao, ako jeste - biće prilike za moj popravni već na idućem Dunavskom, pa zato verujem da će većina vas, ovogodišnjih apatinskih "jubilaraca", shvatiti moju ogromnu želju da baš za vas, priredim neko malo nek je - ali, foto-iskušenje. Ono što me je posebno oduševilo, primetio sam i na ovim mojim slikama, da je preovladavao osmeh na vašim licima, već u prvim metrima. Savladati 21 kilometar i kusur, oduvek sam se, najiskrenije, toj činjenici divio. Prvo ljudski, pa onda i kao novinar. 

No da više ne dužim, kritikujte, dajte primedbe, sugerišite mi, kako već sledeći put da bude - bolje. Sve to, foto-start, na 72 fotografije koliko sam uspeo da uradim, na ovom "srebrnom" - 25-tom, pa da budem bolji za "zlatni", 50. Apatinski Dunavski polumaraton :-), naravno opet zajedno, sa vama. I svakako, manje sam bitan ja, naspram svih vaših dostignuća. Jer, sam start - za mene lično, znači više od - mnogo, a odlučiti se i krenuti u najteže sportske discipline, više je od pobede. Zato ste svi vi pobednici, pa čak i oni ređi, koji niste ovoga puta ušli u ciljnu ravninu, istu onu u kojoj beše i start, kao sa ovih slika... Ipak, čestitajmo i ovde, još jednom junaku dana, mlađahnom, srčanom, prezimena mu borbenom, Đuri Borbelju pa onda i svima, koji ste se u to lepo nedeljno oktobarsko pre podne u najlepšem gradu kraj Dunava okupili, 17. oktobra gospodnje 2021, bilo da ste igrali ulogu takmičara, učesnika, navijača, gledaoci, slučajnog prolaznika a ništa slučajno bar u ovom vašem primeru nije, posmatrača, putnika, turiste, kako god...

Živeli, vaš prijatelj i urednik, Siniša Stričević / PS: Naravno, kao što smo obećali i ko što gore u samom naslovu i piše, ovo je tek drugi, pa slede dalji nastavci u pričama i slikama o ovom dešavanju, najzad i kompletni rezultati, pa i još po neko iznenađenje - u skorije vreme, koje barem za sada, neka ostane mala tajna...

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Prva vest

* Somboliku u naslovu smo uzeli iz jednostavnog razloga, lične karte pobednika koja je na najlepši način datumski sinhronizova sa događajem, naime: ovogodišnji (već dvostruki) osvajač jubilarnog, 25. Apatinskog Dunavskog polumaratona, Đuro Borbelj, rođen je 16. maja 1995. godine a samo nekoliko meseci potom održan je u najlepšem gradu kraj Dunava, i prvi Apatinski polumaraton. Više nego zanimljivo. Tako junak naše priče tek što je zaplakao kao uostalom što je prvi "posao" i svim bebama kada na svet dođu, ali, četvrt veka kasnije, i te kako, ima razloga na ovaj dan da, "plač" pretvori u radovanje. Još uz to - pred domaćom publikom, ne samo da je osvojio 1. mesto u generalnom plasmanu na deonici 21,1 kilometar, nego je oborio i lični rekord, tog veoma lepog što je pogodovalo trkačima, oktobarskog prepodneva, u nedelju, 17. oktobra gospodnje 2021...

Organizator, Atletski klub Apatin na čelu sa neumornim i svehvaljenim, Goranom Čegarom koji je neverovatnom brzinom kakav je i trkač, stizao na sve strane, svakome osmeh, zagrljaj, stisak ruke, a uz ponajpre podršku Opštine Apatin, ima čime da se ponosi. Ostvareni su najpre sportski rečeno, odlični takmičarski rezultati, koji su i premašili očekivanja domaćina. Učinilo se, kao da su takmičari poslušali reči predsednice apatinske opštine Dubravke Korać, koja je svima pred sam start, u duhu optimizma zaželela što bolje rezultate, u ambijentu stecišta ovonedeljne, nadaleko čuvene apatinske atletske metropole, uz svu blagodet i toplinu Banje Junaković.

Nedvosmisleno, i banjski apatinsko-prigrevački vazduh je dakako, prijao rekordnom broju takmičara, više od šest stotina, računajući glavnu trku na 21 kilometa 97 metara i ostale prateće veoma lepo zamišljene i još bolje realizovane distance, ali pre svega to je toplina koja se zove dobrodošlicom, kojoj je prezime srdačnost, a zarad koje su i oni koji su po već ni sami ne znaju koji put pohodili prepoznatljivo uređenu apatinsku sredinu, do onih koji su ovde u to sedamnaesto ovogodišnje oktobarsko prepodne, prvo put došli, pa jednako svi "ko pod konac" na kraju oduševljeno, rekoše, vraćaju se svojim kućama. A u rukama, baš svakog, i onog ko je prvi presecao lente u cilju i onog koji je istim decibelima raspoložene publike aplauzom dočekan u cilju, na začelju a i začelje neko mora da osvoji... prigodni darovi, pokloni iznenađenja, uspomene, uz sveopšte komentare, "vidimo se i dogodine".

A Đuro Borbelj svojim laganim i sigurnim korakom kojim osvaja sve više srca ljubitelja sporta, ne samo da je u konkurenciji čak 380 polumaratonskih starterki i startera pobedio, već je oborio i lični rekord, savladavši sve popularniju u svetu i kod nas, polumaratonsku stazu za sat, 9 minuta, 51 sekundu što se graniči sa evropskim rezultatima u ovoj, jednoj od najtežih sportskih disciplina (dosadašnji rekord je držao sa trke u Kostolcu (1:10,49 od pre samo nešto više od mesec dana, 11. septembra). Taj tihi i dobroćudni momak, član domaćeg kluba, Atletskog kluba Apatin, je iza sebe ostavio srpskog reprezentatitvca deset godina starijeg Velimira Bojovića (AK Veki Run Team, Beograd) koji je ostvario takođe vreme 1:10,08, dok je trećeplasirani u generalnom plasmanu, gost iz Bosne Hercegovine Alija Imamović (25 godina), član Atletskog kluba Novi Grad iz Sarajeva (1:11,31).

O rezultatima u ovoj glavnoj i svim ostalim trtkama, one nazvane Lidl Trkom zdravlja na 10 kilometara, kompletno ćemo dati podatke u narednoj rubrici, i do naravno štafetnih 2x5 kilometara i naravno, trke najmlađih koje je i ovom prilikom predvodeo trener mlađih uzrasnih kategorija kluba domaćina, Bojan Tomašević, a sada pogledajte u galeriji slika prvi set naših fotografija koje smo zabeležili kao ilustracijom ovog posebnog i nesvakidašnjeg po mnogo čemu - o čemu će takođe biti više reči, sporskog događaja.

Fotografije: Srđan Ačanski, tekstovi, Siniša Stričević

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)
Objavljeno u Prva vest

* U pripremama za konferenciju, predstavnici glavnog partnera, Arhitektonskog fakulteta iz Beograda i Dragana Siljanović-Kozoderović, arhitekta u Javnom komunalnom preduzeću „Prostor“ Sombor, minulog ponedeljka bili u poseti načelniku Zapadnobačkog upravnog okruga Goranu Nonkoviću. Načelnik Goran Nonković je još kao direktor JKP „Prostor“ prepoznao važnost ovog projekta i odobrio da Sombor postane pridruženi partner projekta

Tim povodom je predviđeno da se od 15. do 18. juna ove godine u Somboru održi prva konferencija uživo na prekograničnom projektu DANUrB+ (Izgradnja regionalne mreže kroz turizam i obrazovanje radi jačanja „dunavskog“ kulturnog identiteta i solidarnosti) a u okviru INTERREG programa.

Projekat se bavi podizanjem podunavskih gradova u opadanju, kroz prezentaciju kulturne baštine.

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

* Međunarodni dan reka obeležava se 14. marta, u cilju ukazivanja na značaj reka i njihovu neizmernu vrednost. Na ovaj dan, poziva se na odgovornost prema rekama i pravo svih ljudi na čiste reke, što direktno utiče na jedno od osnovnih ljudskih prava - pravo na zdravu životnu sredinu

Reke su danas jedan od najosetljivijih ekosistema u Evropi. Veliki je broj ugrožavajućih faktora koji utiču na reke, kao što je eksploatacija rečnog nanosa (šljunak), gradnja i širenje infrastrukture u zoni obala, ali i sve veći turistički pritisak na reke, posebno u vreme reproduktivnog ciklusa životinjskih grupa, povezanih tokom čitavog ili većeg dela životnog ciklusa za reke i druge vodene ekosisteme.

Sa aspekta zaštite vode kao prirodnog resursa, posebno pažnja se u Srbiji pridaje zaštiti vodenih tokova i obalnog područja, vlažnih i zabarenih površina, zaslanjenih terena, prirodnih jezera i bara. U okviru zaštite ovih prirodnih resursa, neophodna je i kontrola eksploatacije mineralnih sirovina, biljnog i životinjskog sveta.

Površinske vode, takođe, imaju brojne pojave, predele i prostore koji su zaštićeni i posebno atraktivni sa naučnog, obrazovno-vaspitnog, ekološkog, estetskog i socio-kulturnog poimanja. Najznačajniji i najlepši među njima su veoma poznati, poput Krupačkog vrela, Taorskih vrela, Bjeluške potajnice, Vlasinskog jezera, slapova Sopotnice, ponornice uvale Rečka, vodopada Prskalo, vodopada Ripaljka i mnogih drugih.

U Srbiji, po procenama stručnjaka, živi oko 100 vrsta riba. U odnosu na broj od oko 550 evropskih vrsta, ihtiofauna Srbije predstavlja 20% svih slatkovodnih vrsta riba na prostoru Evrope. Južna Srbija, a pre svega reke Pčinja i Dragovištica, predstavljaju severne granice areala nekih vrsta riba Egejskog sliva, kao što su buresijeva brkica i istočna mrenka.

Naše reke stanište su mnogih ugroženih vrsta, kao što je ptica mali vranac, koji je strogo zaštićena vrsta u Srbiji. Pripada grupi vrsta od međunarodnog značaja za zaštitu. Kao vrsta vezana za vodena staništa, ugrožena je njihovim uništavanjem i isušivanjem. Mali vranci se danju, uglavnom, hrane na Savi, Dunavu i drugim većim vodenim površinama u okolini, a uveče se sakupljaju u jata i u velikim grupama noće u vrbacima uz Savu tražeći specifične lokacije, odnosno vrbake koji se nalaze neposredno uz vodu. Najvažnije lokacije za noćenje malih vranaca se nalaze u blizini Mosta na Adi, ali i novobeogradske toplane i vrbaka u tom delu Save.

Nažalost, uništavanjem staništa duž reke neke vrste su iščezle trajno i na globalnom nivou, s obzirom da su im staništa bila mali prostori uz reke. 

U kontekstu značaja naših reka kao staništa retkih vrsta ističemo i jedinstven fenomen „cvetanje“ Tise, koji predstavlja masovnu pojavu insekta Palingenia longicauda (Tiski cvet) u određeno doba godine (sredina juna), na delovima toka reke Tise. Najveći deo svog života ova vrsta provodi kao larva, na glinovitom dnu reke. Tiski cvet je nekada bio široko rasprostranjen u Evropi, ali danas živi u Tisi; pojava „cvetanja“ može se uočiti još u Srbiji i Mađarskoj. 

Zavod za zaštitu pirode Srbije vodno prirodno nasleđe u Srbiji štiti u okviru sistema zaštićenih područja - više od 72 godine. U tom cilju, početkom prošle godine zaštićena su dva nova područja uz reke Specijalni rezervat prirode „Brzansko moravište“ i Specijalni rezervat prirode „Osredak“.

Na teritoriji Srbije postoji više hiljada vodotokova čija ukupna dužina iznosi 65 980 km, ili prosečno 747 m/km2. Gustina rečne mreže je veoma neujednačena i iznosi od 120 m/km2 do 3 500 m/km2. Međutim, Srbija koristi još i tranzitne ili prolazne vode Dunava i njegovih pritoka koje prosečno iznose 5 850 m3/s ili oko 185 000 km3 godišnje.

U odnosu na ukupnu površinu Srbije, koja iznosi 88 361 km2, slivu Crnog mora pripada 92.46% (81 703 km2), 5.36% slivu Jadranskog mora (4 732 km2) i 2.18% slivu Egejskog mora (1 926 km2).

Novi Radio Sombor i naš izdavač, Udruženje Podium, nastojaće da, u skladu sa mogućnostima i okolnostima ove godine, po treći put učestvuju u okviru manifestacije - Međunarodni dan Dunava, koja svake godine protiče, 29. juna, u svim evropskim zemljama kroz koje Dunav teče, a koju u Srbiji organizuje Republička direkcija za vode. Prvi put obeležili smo ovaj važan datum, na području Grada Sombora (Bezdan-Dunav, Sombor-Gradski štrand...) 2012. godine kada smo učestvovali sa projektom "Štrand Art", a naredne, 2013. godine pozitivno nam je ocenjen i projekat "Reciklažom do umetnosti". 

Izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Naziv projekta: Kulturno nasleđe Dunava kao sredstvo razvoja lokalnih mogućnosti i zajedničkog brenda nepovlašćenih zajednica - DANUrB+ / eng. Cultural Heritage of the Danube as a Tool to Develop Local Opportunities and Common Brand of Underprivileged Communities - DANUrB+ / 2020-22. / INTERREG podunavski prekogranični program Evropske unije

DANUrB+ je novi projekat od strane INTERREG EU podunavskog prekograničnog programa, pokrenut 1. jula 2020. godine u cilju podsticanja racionalnog korišćenja kulturnog nasleđa i resursa obodnih i pograničnih gradova i područja duž Dunava. Projekat će tokom 30 meseci trajanja stvoriti nove mogućnosti za podizanje privlačnosti odabranih naselja i gradova u opadanju i pokrenuti nedovoljno iskorišćeno kulturno nasleđe za jačanje podunavskog kulturnog identiteta. Projektne aktivnosti će dodatno (1) razviti „dunavski brend“ za gradski nivo; (2) pružiti priliku za bolje praćenje kretanja i potreba turista; (3) podržati postojeće kulturne ture i (4) povećati kapacitet lokalnih učesnika za saradnju na lokalnom i međunarodnom nivou.

Grad Sombor je pridruženi strateški partner Arhitektonskog fakulteta u Beogradu kao punopravnog partnera na DANUrB+ projektu. U suštini, DANUrB+ projekat je veliko partnerstvo od 17 ERDF i 2 IPA partnera i 23 pridružena strateška partnera iz šest podunavskih država. Univerzitet za tehnologije i privredu iz Budimpešte (VME) je vodeći partner na projektu, dok uži krug čine partnerski timovi sa Departmana za urbanizam pet univerziteta iz podunavskih zemalja: iz Bratislave, Budimpešte, Temišvara, Bukurešta i Beograda.

Svi partneri će zajedno raditi na promociji održivog korišćenja kulturnog nasleđa i resursa u podunavskim gradovima i zajednicama. Prateći obrazovni program projekta obučiće mlade o zajedničkim kulturnim vrednostima, podstičući ih da otkriju i cene urbano nasleđe povezano sa Dunavom. Radeći u okviru ovih paketa, oni će dodatno doprineti oblikovanju novog podunavskog kulturnog identiteta kao glavnog cilja projekta.

Predstavnik na projektu ispred Grada Sombora i ustanove JKP „Prostor“Sombor je Dragana Siljanović Kozoderović, diplomirani inženjer arhitekture, iz Javnog komunalnog preduzeća „Prostor“ Sombor.

Goran Nonković, direktor JKP „Prostor“ Sombor ovim značajnim povodom izjavljuje: - Velika nam je čast i zadovoljstvo da je projekat koji smo podržali kao preduzeće i kao Grad, prihvaćen od strane INTERREG podunavskog prekograničnog programa Evropske unije. Zahvaljujući Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, koji je partner na DANUrB+ projektu, dobili smo priliku da sarađujemo na ovako velikom projektu koji uključuje 17 evropskih i 2 IPA partnera, kao i 23 strateška partnera iz 6 podunavskih zemalja. Nadamo se da ćemo tokom 30 meseci, koliko ovaj projekat traje, opravdati očekivanja, te unaprediti privlačnost Sombora kroz održivo korišćenje kulturnog nasleđa.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

(Rubrika je u okviru realizacije projekta "Sombor na dlanu" aplikanta, Udruženja Podium putem Novog Radio Sombora, koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

Objavljeno u JKP Prostor Sombor
Strana 1 od 3

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…