Prikazivanje članaka po tagu Dejv Seminara

* Posle osvajanja broja 1 na večitoj listi najboljih tenisera sveta, kada je u ponedeljak, 8. marta 2021. Novak Đoković sa 311 sedmica provedenih na čelu ATP liste pretekao Rodžera Federera iz Švajcarske, poznati novinar i diplomata Dejv Seminara (Dave Seminara), autor brojnih publikacija, knjiga, kritika, beležaka, blogova i drugih širom sveta zapaženih i rado čitanih naslova, jnapisao je zanimljiv, jezgrovito i u odnosu na većinu rekli bismo, drugačiji članak-kolumnu o putu Đokovića do trona, titule najboljeg igrača sveta u istoriji. Prenosimo izvorni tekst sa možda nešto manje emocija a više duhovito-racionalnih kakav je i sam Đoković i argumentovano i temeljito komparativnih činjenica, sa engleskog na kojem je napisan, na srpski, objavljen danas na portalu ATP tura

*************

Jednog junskog dana 1992. godine, mršavi petogodišnji dečak stajao je iza ograde teniskog terena u malom planinskom zaseoku u Srbiji i gledao juniorsku tenisku selekciju na njenim pripremama. Selektorka Jelena Genčić imala je do tada kao profesorka istorije umetnost, već iskustvo iz ove sasvim druge oblasti i uređivala proizvodnju umetničkih i kulturnih programa za srpsku državnu televizijsku mrežu. Genčić je pozvala dečaka da se pridruži svojevrsnoj akademiji novih srpskih talenata u tom sportu. Talent je prepoznala čim ga je videla - Genčić je trenirala podsetimo pre toga, Moniku Seleš, u samom početku njene karijere. Na kraju svog prvog popodnevnog vežbanja, kako je uvek volela da kaže - Jelena je znala da u rukama već ima talenat svetske klase.

Dečak se zvao Novak Đoković (prezime na srpskom - kako tumači i ističe aut. teksta - znači sin Đoke, Đoko je u ovom slučaju Đoko Damjanović, jedan od Novakovih predaka po ocu) a Novakovi roditelji su posedovali restoran - picerije i palačinke, odmah preko puta teniskih terena. Kao što Kris Bauers izveštava u svojoj knjizi “Novak Đoković: Sportski državnik”, Genčić je odvezla autom dečaka do restorana njegovih roditelja i rekla im: - Imate zlatno dete... do njegove 17. godine on će biti među prvih pet u svetu.

Novak je teniski procvetao i pre nego što je njegova trenerka to predvidela - njegovo rangiranje se kretalo od broja 515 do broja 128 u 17. godini, pa se odmah morate da prisetite, šta je značilo Genčićkino predviđanje. U to vreme, Jugoslavija se raspala i balkanski ratovi devedesetih godina će osakatiti region tokom većeg dela decenije.

Po bilo kojem merilu, Srbija je u to vreme bila siromašna zemlja, sa BDP-om po stanovniku od samo 2.767 dolara. Ali evo nas skoro 30 godina kasnije, suočavamo se sa izvanrednim podvigom koji čak ni Jelena Genčić nije mogla da zamisli: dečak iz skromne sredne, koji je izašao iz ratom zahvaćene Srbije, sada je na prvom mestu FedEk-ove ATP-ove lestvice zbog zapanjujućih 311 nedelja - duže od bilo kojeg drugog sportiste u svetu, u svom sportu.

Iste osobine koje je Genčić primetla u svojoj prvoj lekciji su one koje su pokrenule njegovu izuzetnu karijeru: rad nogama, koncentracija i, pre svega glad za uspehom. Samo 26 momaka dostiglo je prvo mesto od uspostavljanja FedEk ATP liste, počev od 1973. godine. Uz dužno poštovanje tim šampionima, nijedan nije bio toliko “gladan” – izričit i nagoveštavajući broj 1, da ostane na vrhu kao Novak Đoković.

Snažno se borio protiv konkurencije, povremeno “uskomešavši perje” - zbunjući do tada nepobedive. Lečio nas je urnebesnim imitacijama drugih igrača, dok su njegovi roditelji davali pomalo smela predviđanja koja su izgledala neverovatno, ali su se sva, ostvarila. Jeo je vlati trave na Centralnom terenu u Vimbldonu, pocepao bi košulje posle pobeda - poput profesionalnih rvača, tako-reći preklinjao je publiku-mnoštvo da prepoznaju njegov sjaj ali im je i pri upućivanim zvižducima slao poljupce na tribine. Šutnuo je “magarca”, nije se izvinio i govorio iz srca.

Razmotrite planinu Mt. Uspon nalik na Everest, bio mu je potreban taj motiv da prvi put zauzme prvo mesto na FedEk ATP rang listi, da bi to bilo već u julu 2011. Pobedio je Endija Marija i Rodžera Federera na putu ka osvajanju Australijen Opena. Zatim je ponovo pobedio Federera da bi osvojio Dubai. Odmah potom ličilo je da je onako "zabavljajući se" na terenu, lakoćom potom pobedio i Federera i Rafaela Nadala u osvojanju BNP Paribas Opena u Indijan Velsu.

Sledi opet važna pobeda protiv Nadala u Majamiju, a zatim je Španca savladao i na “njegovom” terenu - šljaci, u finalu Mutua Madrid Openu i Internešenel BNL D’Italija u Rimu; bili su to podvizi slični izrekom rečeno, potčinjavanju besnog krokodila sa povezom preko očiju. Beogradski baron je tada započeo niz od 48-1 pobeda, nad Nadalom, u finalu Vimbldona, koju je proslavio njegovim već simboličnim grickanje nekoliko vlati trave kako inače na simpatičan način na Vimbldonu slavi trijumf pa je tako obeležio i svoj prvi plasman - na prvom mestu.

- Za ovo sam rođen, da budem teniski šampion - rekao je tada. - Svi znamo situaciju u našoj zemlji, kako je bilo s ratovima... imali smo težak put koji nas je mentalno ojačao - izjavio je nakon osvajanja svog prvog Vimbldona.

Posle pobede, dočekalo je heroja u Beogradu oko 100.000 ljudi da bi s Novakom slavilo. Ali on nije želeo da nastavi život na lovorikama. Nakon što je postao broj 1, osvajao je back-to-back ​​naslove u Montrealu i Sinsinatiju, a zatim je preskočio jednu od najznačajnijih godina u istoriji tenisa, pobedivši Federera i Nadala na putu do njegove prve titule na US Openu. Bio je gotovo već tada u pravom teniskom plamenu, ali to je bilo samo prvih nekoliko nedelja, u odnosu na ono što će se tek desiti, da sa 311 nedelja, poput igre prsa u prsa, pretekne sve najbolje svetske igrače u istoriji.

Da bi se shvatila silovita moć Đokovićevog postignuća, mora se razmišljati ne samo o veličini šampiona koji su došli pre njegove ere, već i “o vodama zaraženim ajkulama” kojima je plovio tokom svoje karijere.

Zamislite panteon šampiona koji se voze trkalištem. Samo devet muškaraca je ostalo na prvom mestu najmanje 100 nedelja a svi su na startnoj crti. Nole je poput motora prošao pored Andre Agasija (101 nedelja), Rafaela Nadala (102 nedelje) i Bjorna Borga (109 nedelja) 2014. godine, 27. jula 2015. godine, “duvao” je za leđa Džonu Mekinrou (170 nedelja). U tom trenutku ATP trke još uvek je imao Džimija Konorsa (268), Ivana Lendla (270), Pita Samprasa (286) i Rodžera Federera (310 nedelja), neki bi tada rekli, nedostižno ispred sebe. Posle dominantnog boravka na broju 1, od 7. jula 2014. do 6. novembra 2016, kada je prošao “smešnih” 167-17 (pobede-porazi), činilo se da skreće sa puta i da gubi karakterističnu po njega, za pobedama glad.

Jer, tokom sezone pogođene povredama 2017. nije osvojio nijedan glavni plasman, a u leto 2018. je ispao iz Top 20. Sa Nadalom, "ponovnim" Federerom, Marejem i ostalima sa kojima je trebalo da se bori za sam vrh, pojedini su "računali" da su u 31. godini njegovi najbolji dani već odbrojani. Ali, takvi sumnjičavci su uvek potpirivali tu unutrašnju vatru Đokovića, a on im je uzvratio tako, da je baš te godine osvojio i Vimbledon i US Open.

Sultan Srbije se vratio na svoj “kurs”, a 2019. godine “duvao” je tik uz leđa Konorsu i Lendlu. 2020. godine odbranio je svoj tron, prošavši 41-5 u najčudnijoj i mentalno najizazovnijoj sezoni u istoriji tenisa, usput “trkajući se” pored svog dečačkog junaka-idola Pita Samprasa. Razgovarao je sa američkom legendom o poteškoćama da ostane na vrhu, na Nitto ATP finalu u Londonu, izražavajući istovremeno čuđenje kako je Sampras šest godina zaredom uspeo da završi godinu kao br. 1.

- Ostati broj 1, završavajući sezone kao broj 1, kao što je to teniskim reketom rekao Pit, je najvažnije dostignuće i količina posvećenosti koju trebate proći u svom životu i način na koji se morate organizovati, ne samo na terenu, ali van terena, to je tek strašno - govorio je tada Đoković.

Kako se nosio sa tim stresom tokom godina, uvek je postojala jedna velika riba - neuhvatljivi beli kit po imenu Rodžer Federer - koju je trebalo uloviti. Srbin vreba Federera čitavu karijeru. Poređenja radi, Rodžer se prvi put popeo na 1. mesto sa 22, Novak sa 24 godine, Novak je dostigao 100 nedelja na vrhu sa 26, Federer sa 24. Federer je ostvario 300 nedelja sa 31, Novak sa 33.

Iako bi već mnogo ranije mogao da bude “glavniji” od bilo kog igrača u istoriji, Đoković godinama kao da “pliva” za Federerom i Nadalom. Te legende imaju legije strastvenih obožavalaca, koji su se kao “prirodno” ukorenili protiv Srbina koji je za njih nekako iznenada, odjednom iskrsnuo, čija je pojava poljuljala dalje izglede njihovih već (samo)postavljenih na tron, heroja.

“Ubijanje” ljubitelja navijača njihovih pomenutih miljenika, osnažuje Đokovića, koji po potrebi “podiže bradu” ali i igru. Bio je potcenjen tokom većeg dela svoje rane karijere, što čini njegova postignuća još slađima. I tako, kada je upravo na početku ove sedmice (8. mart 2021) pretekao Rodžera Federera na prvom mestu, to je zaista vrhunac života, truda i odanosti svom zanatu. Zapisao je tako jasno ovaj čisti svetski sportski rekord koji mu mora priznati čitav svet.

- U našem sportu, osvajanje (najvećeg broja) Gren slema i što duže biti broj 1 su dva najveća cilja - rekao je Đoković nakon što je prošle godine pretekao Samprasa.

Niko nije morao da radi više da bi stigao do vrha kao Đoković. Početkom karijere nije dobio puno “besplatnih” poena na svoj servis, a retko bi izbacio protivnika sa terena forhendom od 90 kilometara na sat. No već je posedovao svestranu igru koju pokreću kondicija, pokrete svetske klase, ali njegova najveća snaga oduvek je bila mentalna. Njegova neobična sposobnost da se usredsredi i ostane hladan na velikim poenima i da pređe u „režim zaključavanja“ tokom taj-brejka, učinila ga je igračem kakav jeste.

Izuzetno, Đoković je toliko dugo ostao na vrhu tokom zlatne ere tenisa, boreći se i često savladavajući dve najveće legende u ovom sportu, i mnogo drugih budućih slavnih u najvećim dvoranama, poput Endija Mareja, Huana Martina del Potra, Stena Vavrinke , Dominika Tima i ostalih majstora tenisa. Novak ima pobedničku “ocenu” - veći broj trijumfa u karijeri protiv svih tih igrača, a da ne spominjemo i dvojicu najvećih rivala, Federera i Nadala protiv kojih već odavno vodi u međusobnim duelima.

Paralelno s nizanjem pobeda, istovremeno je dao inspiraciju neverovatnom teniskom bumu u Srbiji i širom Balkana. Sada je sedam juniora iz bivših jugoslovenskih republika (od toga četiri iz Srbije) svrstano na rang listi u Top 100 ITF Svetske teniske turneje.

Ulazeći u sezonu 2021, brojni prognostičari mislili su da bi izazivači poput Austrijanca Dominika Tima i Danila Medvedeva iz Rusije ove godine mogli da se izbore za prvo mesto, u trci sa Đokovićem. Srbin je odgovorio osvajanjem devete titule Australijen Opena, dajući “otkaz” na pomisao na tron, Medvedevu u furiozno odigranom finalu.

Ako Đoković čuje hor naivača koji mu pišu “prevremene” teniske zalaske, pripazite. Sa 33 godine još uvek je u ogromnoj formi. A njegova posvećenost kondiciji, ishrani i jogi verovatno će ga pripremiti za takmičenja na najvišem nivou u godinama koje dolaze. Šest je godina mlađi od Federera i šansa da, po ugledu na Švajcarca, i da igra još nekoliko godina, trebalo bi da se tiče bilo kojeg drugog igrača sa “dizajnom” na brdu koje se zove broj 1, a za koje "smatra" svojim mestom.

Ali da li će ostati dovoljno “gladan” da gura i posle 311 nedelja na vrhu, pitaju se? Što da ne? Još ima tih teniskih "zapisa" koje treba oboriti. Sada je “u krugu” dva glavna zamka, Federera i Nadala u svevremenoj jurnjavi za Gren slem naslovima, i još mu je potrebno 28 titula na nivou Tura da bi zasenio Džimija Konorsa sa njegovim rekordom od 109 trofeja, mada ni Federer i Nadal nisu još “gotovi”. Na kraju, Noletov napad na sportske rekorde počiva na izdržljivosti, kvalitetu koji je godinama demonstrirao u tom teniskom “piku”.

U svakom slučaju, čak i ako nikada ne pobedi niti u još samo jednom meču, Đokovićeva priča ostaje jedinstvena. Tokom ranih godina na ATP turu, nivo kondicije nije bio takav kakav je danas i morao je da se povuče iz niza mečeva. U jednom trenutku, izneo je čak mišljenje da je možda rođen u pogrešno vreme i nagovestio da možda nikada neće zameniti Federera i Nadala na vrhu.

Ali evoluirao je u najtežeg za svakog rivala, najnepomirljivijeg takmičara u bilo kojem sportu u jačini želje ka pobedničkom cilju. Činjenica da je mogao da izađe iz ratom razorene zemlje sa malo teniske infrastrukture, iz porodice skromnih sredstava bez dubokih veza u sportu, ilustruje da bi sledeći veliki šampion tenisa mogao doći iz bilo kojeg dela sveta. Velika trenerka Jelena Genčić je u njemu rano uočila potencijal, ali uprkos tome, Đoković kao da nije bio “preporučen” za šampiona. Borio se zato da dođe do vrha, preskačući svaku stepenicu i prepreku, i izborio se da ostane, sada tu na vrhu, teže nego što je to iko ikada ranije učinio i što je ikome kao njemu, to uspelo.

- Zaista me oduševljava činjenica, koračati tim stazama legendi i divova ovog sporta - kaže najbolji teniser u istoriji ovog sporta Novak Đoković. - Znati da sam svoje mesto među njima zaslužio prateći svoj dečiji san, lepa je potvrda da je sve ono što radiš iz ljubavi i strasti, postalo i moguće.

O autoru teksta:

Dejv Seminara je novinar i bivši diplomata sa sedištem u Bendu u državi Oregon, SAD. Pisao je o raznim temama poput teniskog mitinga od 643 hitaca, slučaja nestale osobe na Kostariki, takmičarske ishrane, zastoja u Nacionalnom utočištu za divlje životinje Malheur. Priča koju je napisao za The Nev York Times o zaista ludim Barklei Marathonsima prepoznata je kao jedna od zapaženih priča godine u izdanju The Best American Sports Vriting, iz 2014. godine. A tek tako-reći divlja priča o vuči gusaka u Evropi prepoznata je kao najzapaženija priča godine u izdanju The Best American Travel Vriting, iz 2015.

-------------------------

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…