Prikazivanje članaka po tagu Bugarska

* Bugarska pravnica Adelina Hadžijska iz Advokatske komore Sofije nudi onlajn konsultacije i pravne savete u zamenu za donaciju humanitarnoj organizaciji "Rejmon Nikole Trast" ("Raymond Nicolet Trust") za pomoć u finansiranju njihovih projekata podrške školama u Srbiji. Delatnost koja joj je, kako Adelina ističe, prirasla srcu

Adelina je diplomirala na Pravnom fakultetu Sofijskog univerziteta „Sv. Kliment Ohridski“ 2013. godine. Od 2017. godine nosi akademsku titulu: Doktor krivičnog postupka na Bugarskoj akademiji nauka.

2018. godine, kao stručnjak u Ministarstvu pravde, bila je uključena u tripartitne pregovore sa Evropskim parlamentom o predlogu zakona o proširenju Evropskog registra krivičnih evidencija (ECRIS-TCN).

Učestvovala je kao ekspert u radnim grupama za zakonodavne promene, kao i u Međunarodnom savetu za usvajanje pri Ministarstvu pravde. Članica je Evropskog foruma za restorativnu pravdu.

Trenutno radi kao advokat u Sofijskoj advokatskoj komori. Docent je za krivični postupak na Univerzitetu za nacionalnu i svetsku ekonomiju u Sofiji. Govori nemački, engleski, ruski i francuski.

Ovde možete da pogledate Adelinin profil: 

View Adelina’s LinkedIn profile

Način isporuke: onlajn. Dostupno za pojedince ili za preduzeća.

Ako vam je potreban pravni savet i ne znate gde da se obratite, kontaktirajte na:

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

------------

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Udruženje građana za razvoj eko-ruralnog turizma „Podunav“ Bački Monoštor partner je na novom transnacionalnom projektu, kojim se nastavljaju aktivnosti sa obučenim Dunavskim vodičima u regionu. U saradnji sa još četiri partnera, iz Nemačke, Bugarske, Rumunije i Slovenije, kroz projekat „Danube Gides Action“ (Akcija Dunavskih vodiča), unapređuje se rad na polju edukacije o životnoj sredini i zaštiti prirode. Osim Dunavskih vodiča iz Srbije, UG „Podunav“ će realizovati aktivnosti i sa Dunavskim vodičima iz Republike Hrvatske

Vodeći partner u projektu je Dunavska kancelarija iz Ulma, koja će biti angažovana na koordinaciji rada sa projektnim partnerima i obučenim Dunavskim vodičima. Projekat je finansiran od strane Ministarstva države Baden-Virtemberg, a realizacija aktivnosti počinje 23. novembra 2020. godine, zvaničnim početnim sastankom i naknadnim sastankom projektnih partnera.

Akcija Dunavskih vodiča usredsređena je na dalje obrazovanje i profesionalizaciju 93 Dunavska vodiča, koji su bili obučeni u sklopu projekta Interreg B, Dunavski transnacionalni program, projekat LENA (2017-2019). Projekat će trajati dve godine, ukupna vrednost je 125.816 €, a  iznos finansiranja 94.362 €.

Dunavski vodiči su posebni vodiči za kulturni i eko turizam dunavskog regiona, sa ciljem prenošenja i očuvanja vrednog prirodnog i kulturnog nasleđa Podunavlja, kroz inovativne programe i ponude za različite ciljne grupe (turisti, učenici, lokalno stanovništvo, deca, osobe sa invaliditetom itd.). Projekat doprinosi zaštiti životne sredine i podizanju svesti o ekološkom i značaju Podunavlja. Tokom njega, biće realizovani treninzi intenzifikacije za dunavske vodiče i sastanci sa predstavnicima turističkog sektora, kako bi obučeni vodiči bili što više uključeni u stvarni razvoj i realizaciju ponude. Druga važna stavka je nastavak i dalji razvoj saradnje između projektnih partnera u oblasti obrazovanja o životnoj sredini kako bi u budućnosti bila izgrađena (regionalna i transnacionalna) mreža Dunavskih vodiča, koja će služiti kao održiva osnova za brend Dunavski vodiči u Podunavlju.

Projekat će započeti 23. novembra službenom otvarajućom konferencijom i naknadnim sastankom projektnih partnera. Prvobitno su ove aktivnosti trebalo da budu realizovane u Bačkom Monoštoru, ali zbog aktuelne pandemije, konferencije će biti održane digitalnim putem.  

Projektni partneri:

Danube Office Ulm/ Neu-Ulm gGmbH

Nemačka

WWF Bulgaria

Bugarska

Comana Nature Park Administration

Rumunija

UG "Podunav" Bački Monoštor

Srbija

Regional Development Agency of Gorenjska,

BSC, Business Support Center, Ltd, Kranj

Slovenija

Više o Dunavskim vodičima možete pogledati na linku:  www.danube-guides.net(logo projekta - u slajdu ispod rubrike)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
četvrtak, 10 septembar 2020 21:53

Crnim morem od Varne do Sozopola 3: Burgas i Sozopol

*Naše putovanje crnomorskom obalom završavamo sa Sozopolom i Burgasom.

Burgas (bugarski: Бургас) je četvrti grad po veličini u Bugraskoj (drugi na moru posle Varne) ima 229. 250 stanovnika, a po površini među najvećima u Bugarskoj. Grad je središte istoimene bugarske oblasti i turističko središte na Crnomorskoj obali, nalazi na najzapadnijoj tački Crnog mora, u velikom Burgaskom zalivu. S kopna je sa zapada, severoistoka i jugozapada okružen Burgaskim, Atanasovskim i Маndrenskim jezerom. Burgas je najveća i najvažnija bugarska morska luka.

Danas je ključno privredno, kulturno i turističko središte jugoistočne Bugarske, s međunarodnim aerodromom koji povezuje brojna turistička naselja na južnoj obali Bugarske.

Sozopol

 Istorijat

Burgas je naslednik drevnog grčkog grada Pirgos (grčki: Πύργος), koji su osnovali kolonisti iz Apolonije (današnji Sozopol) kao vojnu i osmatračku stanicu postaju drugih važnih naselja u toj regiji - Mesembriji. Današnji grad Burgas, prostire se na temeljima Pirgosa, ali i još tri drevna naselja: Castritiona, Skafide i Rosokastrona.Za vreme vladavine Rima, Burgas je nosio ime Deultum, i bio je osnovan kao naselje rimskih vojnih veterana za cara Vespazijana. U srednjem veku  izgrađena je mala tvrđava koja je nazvana Pirgos (grčki: Πύργος znači toranj). Od 18. veka naselje se zove Ahelo-Pirgas. Ovo naselje je kasnije preimenovano u Burgas. U ranim 1800-tim stanovništvo Burgasa se smanjilo nakon učestalih pljački i razbojstava koje su nad njima vršili razbojnici krdžalije*.

*(na turskom junaci heroji, predstavljali su oružane grupe koje su delovale za vreme tursko-ruskog rata, mada su se zadržale i kasnije, ove grupe razbojnika uključujivali su u svoje redove, ljude različitih etničkih grupa, nacionalnosti i religija, napadali su  pljačklii gradove i sela, predstavljali su strah i trepet, uzimali su i robove, naročito mlade žene, plen od pljački su držali u kolibama na  Rodopskim planinama)

Sredinom 19 veka privreda grada se oporavila, zahvaljujući brodogradnji i izvozu žitarica. Kada je grad  oslobođen od otomanske vlasti to je bilo malo naselje sa svega oko 3000 stanovnika, od kojih su većina bili Grci uz Jermene, Turke, Jevreje i Bugare.  Nakon toga počeo je nagli razvoj Burgasa u savremni grad. Podignuta je rafinerija i pogoni hemijske industrije, pored grada otvoreni su rudnici željeza i solane. Povećanjem pomorskog prometa u Crnom moru u 19 veku Burgas je postao značajna pomorska luka. Izgradnjom železničke pruge Solun-Istanbul značaj luke je opao, jer je većina njenog tadašnjeg prometa bila usmerena prema lukama na jugu Crnog mora: Istanbulu, Trabzonu i drugim.  Nakon što je 1903. izgrađena železnička pruga do Burgasa, ponovno je porastao promet u luci.

Danas je luka grada Burgasa najveća u Bugarskoj i značajan nosilac razvoja privrede.

Aerodrom Burgas nalazi se u severoistočno od Burgasa, u predgrađu Sarafovo. S preko dva miliona prvezenih  putnika godišnje aerodrom zauzima drugo mesto u Bugarskoj, iza sofijskog. Burgas je i univerzitetski grad sa preko 6000 studenata. U Burgasu se nalze konzularna predstavništva Turske, Belorusije, Rumunije, Rusije i Ukrajine.

Sozopol, stari deo grada

Sozopol (bug. Созопол) negde naveden i kao Sozopolj,  jako interesantan i zanimljiv je gradić na jugositoku Bugarske , središte je i istoimene opštine Sozopol u okviru Burgaske oblasti.  Od prestonice Sofije grad je udaljen 430 km istočno, a od oblasnog središta, Burgasa grad je udaljen 25 km istočno.

Gradsko priobalje čini niz plaža, a u pozadini se izdižu planina Strandža. Na prostoru Sozopola vekovima su živeli Grci, da bi početkom 20. veka došlo do razmene stanovništva sa susednom Grčkom, kada su ovde naseljene bugarske izbeglice iz severne Grčke.

Hotel Laguna Beach Sozopol

Akvarijum u predvorju hotela  Laguna Beach Sozopol

 

 Nadam se da vam se tekst svideo, vidimo se u nekom od narednih putopisa.

 

 

 

text & photo, Srđan Ačanski, dipl.turizmolog

acanskiSphoto

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 3", izdavača Novog Radio Sombora, koji se realizuje zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2020. godinu.

Objavljeno u Turizam

Nastavljamo bugarskom obalom prema jugu preko Pomorja, Sunčevog brega i Nesebara..........

* Pomorije (bug. Поморие) se nalazi u istočnom delu zemlje, sedište istoimene opštine Pomorije u okviru Burgaske oblasti, poznato je letovalište na obali Crnog mora.

Pomorije (bug. Поморие) - plaža

Prirodno geografski položaj

 Od prestonice Sofije grad je udaljen 420 km istočno, a od oblasnog središta, Burgasa grad je udaljen 20 km istočno.  Gradsko priobalje čini niz plaža, a u pozadini se izdižu prva brda Stare planine. Klima u Pomoriju je izmenjeno kontinentalna klima sa uticajem mora. Pomorije je smešteno na malom poluostrvu Crnog mora. Pomorije je imalo oko 14.000 stanovnika. Zbog položaja na moru i bugarskoj rivijeri, poslednjih godina grad raste broj gostiju.

 

* Sunčev breg (bug. Слънчев бряг; Slnčev brjag) je letovalište koje se nalazi na jugoistoku Bugarske na 30 km severno od Burgasa. Ovo najmodernije letovalište na Crnom moru smešteno je u 8 km dugom peščanom zalivu koji formira polumesec, okrenut na istok. Severna deo letovališta blago se uzdiže uz poslednje obronke Stare planine, gde se graniči sa gradićem Sveti Vlas. Na južni deo se nastavlja novi Nesebar u čijem je podužetku poluostrvo na kome se nalazi grad Nesebar, koji je pod zaštitom UNESCOa.

Sunčev breg (bug. Слънчев бряг; Slnčev brjag) - pogled na plažu

Nastanak mesta

Projektovanje odmarališta Sunčev breg započeto je 1957, a sama izgradnja započinje juna 1958. po naredbi Ministarskog saveta NRB-a. Zajedno sa izgradnjom kompleksa počinje i projektovanje zelenih površina. Pri ozelenjavanju doneseno je preko 550.000 kubnih metara plodnog zemljišta, zasađeno je 300 000 kako četinarskih tako i lišćarskih sadnica drveća, 770 000 sadnica ukrasnog šiblja, 100 000 ruža, 200 000 busena trave, za šta je uloženo preko 150 000 000 leva. U periodu od 1959-1988. u letovalištu je odselo 7 699 100 turista, od čega je 5 162 600 stranih i 2 536 590 bugarskih građana. 1989. Sunčev breg raspolagao je sa 108 hotela s preko 27 000 kreveta i preko 130 restorana, zabavnih objekata, noćnih klubova, barova i diskoteka, kafe-poslastičarnica i aperitiv barova. Njegov brz rast učinio ga je najvećim odmaralištem bugarskog primorja. Na jugu Sunčev breg jednostavno je srastao s novim delom grada Nesebar. Međunarodni aerodrom Burgas nalazi se na 36 km od Sunčevog brega, a luka i železnička stanica Burgas na 40 km. Postoje redovne autobuske linije sa regionalnim centrom Burgasom (40 km) i gradom Varna koji se nalazi na 90 km severno od letovališta.

Sunčev breg (bug. Слънчев бряг; Slnčev brjag) -jedan od hotela

U odmaralištu se vrši ekološki čist unutrašnji transport - mini vozovima, biciklima i triciklima a od skora i motociklima na baterije. Odmaralište razpolaže sa peščanom plažom dužine oko 10 km i širine od 30 pa i do 100m, koja je celom svojom dužinom od sitnog, zlatnožutog peska, u čijim zaštićenim delovima rastu 16 vrsti retkih trava. U okviru letovališta izgrađeni su i parkovi. Klimatski uslovi su jako prijatni sa 1700 sunčanih časova od maja do oktobra. Kapacitet samog letovališta je preko 350 000 kreveta. A sve pomenuto upotpunjuje se sadržajima poput: surfinga, skijanja na vodi, jedrenja, tenisa, kuglanja, jahanja, a sa 3 akvaparka i mnogobtojnim otvorenim i zatvorenim bazenima i mini-golfom Sunčev breg svojim gostima pruža interesantiji i nesvakidašnji odmor. Sunčev breg je poznat po dobrom provodu kako na ulicma tako i u restoranima, i njoćnim klubovima. U letovalištu se održava međunarodni festival zabavne muzike Zlatni Orfej, dani simfonijske muzike, deo međunarodnog folklornog festivala, modne revije, različite žurke na plaži. Nakon što je otvorena magistrala „Crno more“ i renoviran i znatno skraćen auto-put Sofija-Burgas, Sunčev breg postao je jedan od najdostupnijih odmarališta na Crnom moru.

Sunčev breg (bug. Слънчев бряг; Slnčev brjag) - Hotel Čajka

* Nesebar (bug. Несебър), je grad u jugoistočnoj Bugarskoj, nalazi se u Burgaskoj regiji a severni sused, sa kojim je praktično spojen, je Sunčev breg, najveće i najpoznatije letovalište na Bugarskom primorju. Nesebar prethodno je bio poznat kao Mesembrija (grčki: Μεσημβρια) a još pre toga kao Menebrija, prema tome ove činjenice dovoljne su nam da spoznamo koliko je duga istorija ovog drevnog gradića. U savremeno doba Nesebar je glavno turističko odredište u području s brojnim hotelima i velikim „Sunčaevim bregom“ koje se nalazi odmah severno od Nesebara. Nesebar je u nekoliko prilika bio granica ugrožene imperije i zbog toga je grad s bogatom istorijom. Stari deo grada nalazi se na ostrvu koje je u novije vreme povezanom s obalom zemljouzom izgrađenim ljudskom rukom, i u njemu se nalaze dokazi osvajanja različitih civilizacija.

Nesebar (bug. Несебър) - Akva park

Bogatstvo istorijskih građevina su bili razlog da UNESKO uključi Nesebar na spisak Svetske baštine 1983. godine. Opština Nesebar zauzima najseverniji deo bugarskog primorja koje pripada Burgaskoj regiji. Na severu se graniči sa opštinama Bjala i Dolni Čiflik, na zapadu sa opštinom Pomorie, dok se na istoku nalaz Crno more. prirodno lepa obala i njen klimatski karakter oduvek su predstavljale povoljne uslove za razvoj turizma u ovoj regiji. Te je zato opšina Nesebar najveća turistička konglomeracija na Bugarskom primorju. Na teritoriji ove opštine funkcioniše preko 600 hotela sa više od 200 000 kreveta.

Nesebar (bug. Несебър) - pogled na zaliv, u daljini Sunčev breg

Istorijat

Prvobitno tračko naselje poznato kao grad Menebrija postalo je grčka kolonija početkom 6. veka p. n. e., koja je postala važan trgovački centar. Ipak neki tragovi svedoče da su prve naseobine na ovom području iz perioda kasnog bronzanog doba. Ostaci iz helenističkoh perioda, uključuju akropolj, Apolonov hram i agoru. Zid koji je činio deo grčke fortifikacije još se mogu videti na severnom delu poluostrva. Grad je pao pod rimsku vlast 71. godine p. n. e., ali je nastavio da uživa privilegije kao što je pravo da kuje svoj vlastiti novac. Potom je bio jedno od važnih uporišta Vizantijskog carstva od 5. veka nadalje, oko koga su se borile Vizantija i Bugarska. Godine 812, osvojio ga je Kan Krum posle dvonedeljne opsade. Najvažniji spomenici iz srednjeg veka su Stara Mitropolija iz 9. veka, bazilika bez transepta; crkva svete Device Marije iz 10. veka i Nova Mitropolija iz 11. veka, koja je dograđena i ulepšana u 18. veku. U 13. veku i 14. veku izgrađen je značajan broj crkava: svete Teodore, svete Paraskeve, Svetog Mihaila i Gavrila i Svetog Jovana Aliturgetosa. Otomansko osvajanje grada, 1453, označilo je početak opadanja, ali je ostalo njegovo arhitektonsko nasleđe, koje je od 19. veka obogaćeno izgradnjom drvenih kuća u „istočnorumelijskom grčkom stilu“, tipičnom za bugarsku crnomorsku obalu toga perioda.

Nesebar (bug. Несебър)

 Vidimo se u sledećem članku, u kojem ujedno i završavamo naše putovanje crnomorskom obalom.

Nesebar (bug. Несебър) - panorama sa vidikovca, pogled na zaliv

 

 

 

 

 text&photo, Srđan Ačanski dipl. turizmolog

acanskiSphoto

 

Objavljeno u Turizam

*Posle Mostara i Hercegovine, našu seriju putopisnih tekstova nastvaljamo sa bugarskom crnomorskom obalom od Varne na severu do Sozopola na jugu. Dužina morske obale iznosi (378 km)

Geografski položaj Bugarske

Bugarska (bug.Репyбликa Бългapия), država u jugoistočnoj Evropi, u severoistočnom delu Balkanskoga poluostrva, između Rumunije na  severu, Turske  i Grčke na jugu, Srbije i Severne Makedonije na zapadu, obuhvaća 111 002 km². Država ima 7 364 570 stanovnika dok glavni grad Sofija ima 1,242 milona stanovnika. Država je član evropske unije od 2007. godine

Mapa Bugraske

* Varna (bug. Варна)  je najveci grad u severnoj Bugarskoj i na Crnom moru. Varna je treći po veličini grad u Bugarskoj posle Sofije i Plovdiva, a najveći primorski grad u državi. Varna je i sedište istoimene Varnenske oblasti, a  nazivaju je i morski glavni grad Bugarske, zato što su gradu smeštene državne institucije povezane sa morem i pomorstvom poput agencije „Pomorske uprave” i mornarice Bugarske vojske. Varna je važno središte morskog turizma kao i polazna tačka za mnoga crnomorska odmarališta (Zlatni Pjasci, Balčik, Čajka, Kavarna, Sv.Konstantin i Elena). U blizini mesta nalazi se rezidencija Evksinograd, koja je sedište ministarskog veća i predsednika Bugarske u letnjim mesecima. U samom gradu postoji staro gradsko jezgro sa više starih crkava i drugih istorijskih spomenika.

Klima

Klima je primorska, relativno blaga topla tokom godine. Prosečna temperatura u januaru iznosi 1,7 °C a prosečna julska 22,8 °C, prosečna godišnja 12,2 °C, najniža izmerena temperatura iznosi -24,3 °C iz 1929, najviša ikada izmerena temperatura iznosi + 41,4 °C. Prosečna godišnja količina padavina iznosi 498 mm, a najviše u junu i novembru a najmanje u februaru. U opštini Sanatorijum je izmerena najveća količina padavina u Bugarskoj, 342 mm u avgustu 1951. Najviše sunčanihsati u Varni je u julu  331 sat. U blizini grada klima je pogodna za uzgoj mediteranskih vrsta kao što su nar, rajska jabuka, mango, kivi, smokve i lovora. Na severu se nalazi visoravan sa najvišom tačkom od 356 m, na neki način brani grad sa severa i severoizstoka od jakog vetra tokom zime. Obično od maja do oktobra temperatura vazduha je od 18 do 31 °C, a tokom razdoblja od jula do avgustaa prosek je 22.8 °C. Leti temperatura vode je oko 20 °C, a tokom najtoplijih dana pesak može dostići temperaturu i do 60 °C. Prosečna visina talasa u zalivu je oko 61 cm.

Sport

Grad ima  dugačku sportsku tradiciju, pomenenućemo najznačajnije klubove, a to su FK Crno More koji igra u prvoj Bugraskoj ligi (ПФК Черно море) i FK Spartak koji igra u drugoj bugraskoj ligi (ПФК Спартак Варна)

FK Crno More (bug. ПФК Черно Море Варна) je bugarski fudbalski klub iz Varne, koji se trenutno takmiči u Prvoj ligi Bugarske. Klub je nastao 18. februara 1945. ujedinjenjem 2 gradska kluba: „FK Vladislav i „FK Tiča i predstavlja daleko poznatiji i uspesniji klub od gradskog rivala Spartaka. Klub je okušao svoju sreću i u evro kupovima. ali bez zapaženijih rezultatasvoje utakmice igra na stadionu “Varna” koji se nekada zvao “Gagarin” u spomen nas sovjetskog kosmonauta Jurija Gagarina.

Pored dva fudbalska u Varni postoje još nekoliko košarkaških, odbojkaških, rukometnih, triathlon , teniskih, badminton i vaterpolo klubova, dakle kao što smo rekli u Varni je sport dosta razvijen i ima dugačku tradiciju, a sve če biti još bolje kada zavrsi izgradna velelepnog novog stadiona po UEFA standardima.

* Zlatni Pjasci (bug. Zlatni pjasci, Zlatni pjazatsi) je glavni primorski turistički grad na severnoj bugarskoj obali Crnog mora, pored istoimenog nacionalnog parka u opštni Varna. Smešten 17 km severno od centra Varne, gotovo je povezan s gradom neprekidnim nizom naselja i vila.

Popularno je turističko odredište, koje privlači mnogo posetilaca iz Rumunije, Ukrajine, Poljske, Nemačke, Velike Britanije, Rusije, Skandinavije, Francuske, Srednje i Istočne Evrope, Perzijskog zaliva, Izraela i drugih zemalja.

Zlatni Pjasci

Ubedljivo najpoznatiji i najbolji hotel u Zlatnim pjascima, koji je ujedno ostavio i najjači utisak od svih hotela na crnomorskoj obali je Hotel Kaliakra Palace ⭐⭐⭐⭐ (dobio ime po rtu Kaliakra koji se nalazi u neposrednoj blizini letovališta) predstavlja moderno namešten hotel koji se nalazi uz plažu na glavnoj šetališnoj zoni u Zlatnim pjascima, hotel Kaliakra Palace nudi usluge all inclusive i ultra all inclusive. U njemu se nalaze 3 vanjska bazena, uključujući odvojeni dečji bazen s dečjim toboganom i 1 unutrašnjii bazen. Sobe su opremljene satelitskom TV i balkoni s pogledom na more ili park. Gosti na licu mjesta mogu uživati ​​u restoranu s otvorenim terasama s pogledom na plažu, a-la-carte ribljim restoranom, restoranom BBQ terasa, lobby barom, koktel barom i 2 bara s bazenom. U objektu je takođe dostupno višenamjensko sportsko igralište, dečje igralište i dečji klub. Tu su i masaža, sauna i fitnes centar.

Hotel Kaliakra Palace ⭐⭐⭐⭐

*Sveti Konstantin i Elena (bug. Св. Константин и Елена) je najstarije letovalište na bugarskoj obali Crnog mora u uređenom parku 10 km severno od centra grada Varne. Letovalište je poznato po peščanim plažama isprekidanim stenovitim rtovima, vrućim mineralnim izvorima, modernim hotelima, sportskim i zdravstvenim ustanovama, spa centrima te marini za jahte.

Hotel Marina ⭐⭐⭐

(Sveti Konstantin i Elena, Bugarska)

Znamenitosti na području letovališta su pravoslavni manastir sv. Konstantin i Elena iz 16. veka, Euxinograd kraljevska letnja palata, park i vinarija te botanički vrt Univerziteta u Sofiji, takođe poznat kao Ekopark Varna.

 

 

text & photo, Srđan Ačanski, dipl.turizmolog

acanskiSphoto

 

Objavljeno u Turizam

* Predstavnice i predstavnici Somborskog edukativnog centra od 30. septembra do 8. oktobra učestvovali su na omladinskoj razmeni u okviru projekta “Entrepreneurial mindset through social innovation in youth work” u Bugarskoj

Ova omladinska razmena okupila je mlade iz 8 zemalja: Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova*, Bugarske, Severne Makedonije, Srbije, Turske i Rumunije. Polaznici su imali priliku da ​​uče o modelima socijalnog preduzetništva, kako bi stečena znanja koristili u svakodnevnom životu ali i kako bi stečeno iskustvo preneli svojim udruženjima.

Prenosimo vam ukratko utiske učesnika:

- Veoma mi je drago da sam bila deo ove omladinske razmene. Trening je bilo intenzivan ali je vredelo. Stekla sam nova saznanja, sposobnosti i prijateljsva što me je motvisalo i poguralo da primenim sve što sam naučila. Hvala vam do neba i nazad - Andrea Tomić

- Zadovoljstvo mi je što sam bio član tima iz Srbije na razmeni u Bugarskoj, gde smo naučili mnogo o razvoju preduzetničkih ideja i korišćenju digitalnih tehnologija. Osim interesantnih i interaktivnih radionica energija i kreativnost ostalih učesnika na mene je delovala svaki dan pozitivno i inspirisala me na inovativne ideje. Pamtiću sve zajedničke trenutke, zagrljaje i osmehe ljudi koji su za kratko vreme postali prijatelji i isplanirali buduće druženje - Srđan Vukašinović

Somborski edukativni centar jedan je od partnera na  projektu “Entrepreneurial mindset through social innovation in youth work” čiji je nosilac organizacija THY iz Prizrena.

*Ovaj naziv ne prejudicira stavove o statusu i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji nezavisnosti.

Izveštač: Ivana Barać

*********************************

Održan završni seminar u sklopu projekta "Gender out of the Box"

Somborski edukativni centar nekoliko prethodnih meseci deo je projekta „Gender out of the Box“ čiji je nosilac organizacija „Women Towards Integration” iz Tirane (Albanija) uz partnerske organizacije iz Bugarske, Italije, Španije, Grčke,Rumunije, Kosova*, Severne Makedonije i Srbije (SEC).

Projekat se bavio osnaživanjem mladih i omladinskih radnika za pitanja koja se tiču rodne ravnopravnosti što je postignuto kroz treninge, seminare i radionice u koje je ukljucčno do 50 mladih iz svake od partnerskih zemalja.

U vremenu od 9. do 15. oktobra troje mladih iz SEC-a koji su ujedno i bili učesnici projektnih aktivnosti, Ines Matin, Dušan Vorkapić i Ivana Barać prisustvovali su evaluacionom seminaru koji je ovom prilikom održan u makedonskom Štipu.

U toku trajanja seminara predstavnici partnerskih organizacija imali su priliku da analiziraju realizovane aktivnosti, međusobno podele primere dobre prakse, ali i planiraju buduće aktivnosti za mlade kada je reč o rodnoj ravnopravnosti.

*Ovaj naziv ne prejudicira stavove o statusu i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji nezavisnosti.

Izveštač: Ivana Barać

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 2", izdavača Novog Radio Sombora, zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2019. godinu.

Objavljeno u Mladi
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…