Prikazivanje članaka po tagu Čedanka Andrić

* Međunarodna konferencija rada (MOR), po prvi put, zaseda i radi u online formatu 
 
Tripartitna delegacija Republike Srbije učestvuje i ove godine u radu Konferencije, a izvršna sekretarka UGS NEZAVISNOST Čedanka Andrić (Cedanka Andric - fejsbuk profil) učestvuje sa statusom radničkog delegata!
 
Novi format rada 109. redovnog zasedanja svakako će biti izazov i zbog činjenice da će se raditi sve do pred kraj godine, ali svakako naš fokus - ističu inicijatori - ostaje na sadržaju Konferencije: promovisanju zapošljavanja i dostojanstvenom radu, strateškim ciljevima socijalne zastite, veštinama i celoživotnom učenju i primeni konvencija i preporuka Međunarodne organizacije rada.
--------------
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor (Sva autorska prava zadržana)
Objavljeno u Sindikat

* Proteklu sedmicu u Srbiji obeležili su građanski protesti pozitivne energije, mirnog tona i optimističkog modela koji upućuju na realizovanje izrečenih potreba - kađe Čedanka Andrić, izvršna sekretarka Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost". I ekolog i naš srpski seljan i frilenser, sveopšte svaki radnik, mora da bude dostojanstveno i pravno zadovoljen sa pripadajućom zaradom i zaštićen zakonski razumnim rešenjima za sve

* Jednu od čelnica reprezentativnog srpskog Sindikata Nezavisnost Čedanku Andrić, pitali smo kakvi su utisci u svetlu solidarnosti o proteklim protestima, idući hronološki "unazad" - u subotu 10. aprila u Beogradu, kada je održan zvanično nazvan i kao takav prijavljen, Ekološki ustanak Organizacije za očuvanje životne sredine "Odbranimo reke Stare planine" a koji je kao što smo prethodno najavili, podržan od strane UGS Nezavisnost?

- Utisci su pozitivni jer je ceo protest odisao pozitivnom energijom i optimističnim stavom da se mirnim građanskim protestima može nešto postići. Učesnici protesta su bili veoma jasni u svojim porukama koje se sve mogu sažeti u želju da se u svojoj zemlji živi zdravo, da sačuvamo svoje reke, planine i ostala prirodna bogatstva i da zdravlje ljudi bude prioritet nad profitom i parcijalnim interesima. U svakom slučaju, želja za aktivizmom uvek ostavi dobar utisak.

Mi smo svoje članove pozvali da se pridruže protestu jer je briga o ekologiji jedan od prvorazrednih zadataka i sindikata - podvlači Čedanka Andrić: - To ujedno i borba za zdravlje radnika i njihovih porodica. Smatramo da dostojanstvenog rada, socijalne pravde i društvene jednakosti nema bez rešavanja problema zagađenja vazduha, problema gubitka biodiverziteta i pijaće vode, hemijskog zagađenja, klimatskih promena ili uništavanja ozonskog omotača.

* Koliko je masovnost bila značajna u smislu vidljivosti?

- Masovnost je uvek značajna. Okupio se zaista veliki broj ljudi ali bi bilo još impresivnije da je bilo više - a trebalo je - jer onaj kome se poruke šalju uvek procenjuje kolika je snaga onoga ko je izašao na ulice. Nije masovnost jedina snaga ali je veoma značajna i naravno podiže i vidljivost. Međutim mislim da će izražavanje mišljenja i stavova o ekološkim pitanjima u budućnosti dobijati na masovnosti.

* U kojoj meri Srbija može sutra da raspolaže u pozitivnom smislu tom energijom nove mladosti, reke mladih intelektualaca koja izričito ne želi da tokovi te reke otplove iz njenog izvorišta u Srbiji?

- Može raspolagati značajno - na način da se energija dobro usmeri, da se stavovi dobro artikulišu i da oko toga postoji širi društveni konsenzus. Nezavisnost je još u septembru 2019. godine podržala protest organizovan u Beogradu pod nazivom “Odbranimo naše reke“ tvrdeći da ako država treba nekoga da subvencioniše onda to treba da budu seljani koji žele da ostanu na svojim planinama, uz svoje reke, a ne oni koji će izgradnjom derivacionih hidro elektrana te reke gurnuti u cevi, uništiti prirodu i sav okolni živi svet, zarad vlastitog profita. Iako je na protestu bilo jako puno mladih ljudi, mislim da su i starije generacije pokazale da su solidarne po ovim pitanjima, a međugeneracijska solidarnost je izuzetno važna.

* Zašto je važno prepoznavanje frilensera u Srbiji, a koji su se organizovali u okviru Udruženja radnika na internetu čije se članstvo sve više uvećava - i nakon protesta održanih isto u sedmici iza nas?

- Svaki radnik je važan, bez obzira šta radi i po kom osnovu. Mi smo kao sindikat frilensere prepoznali ali nam sadašnje radno zakonodavstvo ne ostavlja mogućnost da ih organizujemo. Ovo će se sigurno promeniti donošenjem novog Zakona o radu. Za nas kao sindikat važno je da imamo mogućnost ili bolje rečeno da se izborimo za pravo da sve radnike organizujemo i zaštitimo. Početkom godine smo podržali protest Udruženja radnika na internetu smatrajući da vlast mora da sedne sa njima da razgovara oko modela i rokova za naplatu poreza a ne da donosi nerazumne odluke i to u vreme pandemije kada se borimo za očuvanje radnih mesta i ističemo potrebu veće socijalne osetljivosti.

* Sindikat NEZAVISNOST - opet na delu. Koje su najaktuelnije dobre namere i planovi za koliko sutra u UGS-u?

- Ove godine obeležavamo 30 godina našeg postojanja i sindikalne borbe. Zdravo i bezbedno radno mesto u ovo strašno vreme pandemije nam je prioritet. Spremamo se za izazove koje će doneti novo radno i socijalno zakonodavstvo, a u svakodnevnom radu nastojimo da pružimo pomoć velikom broju članova koji se suočavaju sa kršenjem radnih i sindikalnih prava. Borimo se i da reafirmišemo sistem kolektivnog pregovaranja, a borba za veće zarade nam je takođe konstantan cilj.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor (razgovarao Siniša Stričević, gl. odg. ur)

Objavljeno u Prva vest
sreda, 09 decembar 2020 17:35

Žene i sindikati: Više ih je, a mnogo manje!

Autorski tekstovi, piše Jelka Jovanović

* Žene su već dugo nešto brojnije u opštoj populaciji, nešto ih je manje zaposleno mada su već godinama obrazovaniji deo društva. Ipak su manje uticajne svuda, pa i u sindikatima. Mnogo je odgovora na pitanje zašto su žene inferiorne u organizacijama u čijoj su osnovi interesno povezivanje po osnovu rada i solidarnost, a svode se, na koncu, na očiglednu rodnu neravnopravnost koja se i sistematski i praktično neprestano obnavlja

U Izvršnom odboru Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost među 11 članova/ica samo je jedna žena, Čedanka Andrić i to na mestu izvršne sekretarke, što je pozicija koja zahteva veliko organizaciono znanje i veliki operativni rad.

- Tačno je, jedina sam žena u Izvršnom odboru jer su svi predsednici granskih sindikata muškarci. Nema žena predsednica granskih sindikata, ima ih na potpredsedničkim mestima i na pozicijama izvršnih sekretarki. Ja sam u Glavni odbor, posledično i u Izvršni, ušla na predlog predsednika. U Glavnom odboru ima pet žena što je takođe malo imajući u vidu da su žene u ukupnom članstvu uvek bile negde polovina članstva ili nešto manje, teško je precizno reći - objašnjava Čedanka Andrić za portal Nezavisnost.

Uz konstataciju da „nisu žene nesklone da se organizuju u sindikatu, ali ih na rukovodećim mestima nezasluženo nema dovoljno“, naša sagovornica dodaje i podatak vredan pažnje: „Kada su u pitanju naše stručne službe tu su žene u većini.“

U Nadzornom odboru UGS su znatno „ravnopravnije“ nego u GO/IO, čine bezmalo polovinu nadležnih za povremeno neprijatnu i svakako zahtevnu kontrolu rada izvršnih i izabranih funkcionera, finansijskih i drugih ključnih tokova sindikata.

Da statistika nije slučajnost, pokazuje i kratka analiza druge nacionalne reprezentativne centrale - Saveza samostalnih sindikata Srbije, u čijem je Veću od 112 izabranih članova oko petina žena, odnosno njih 25. Nešto je nepovoljniji odnos u Predsedništvu, gde je među 27 članova pet žena, ali tu očitu neravnotežu donekle popravlja činjenica da su dve na poziciji potpredsednica, naspram tri potpredsednika i, naravno, predsednika SSSS. Takođe, sedam od 27 granskih sindikata u SSSS vode žene.

Žene retko u „vrhovima“

Prvo lice nevladine organizacije Fond za socijalnu i demokratsku inicijativu Nataša Milojević za sajt Nezavinost podseća da je pre bezmalo četiri decenije tadašnji Savez sindikata Jugoslavije vodila Marija Todorović, te da je jedan od najvećih štrajkova u socijalističkoj Srbiji/Jugoslaviji, štrajk tekstilaca (organizovan zajedno sa metalcima) predvodila Slobodanka Branković. Kao i da je danas čast dama u sindikalnim vodama u rukama Ranke Savić, dugododišnje predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. Milojević ubacuje i dilemu koju deli i većina onih koji prate sindikalnu scenu makar fragmentarno: „U neprivrednim granama velika većina zaposlenih su žene, ali ne mogu da se setim da li je, sem Samostalnog sindikata pravosuđa, žena na čelu još nekog sindikata.”

Prirodno, čelne pozicije rezervisane su u sindikalnim sekcijama žena, a i Sekciju mladih Nezavisnosti u ovom mandatu predvodi jedna devojka, Ivana Pavlović.

- Kada je reč o izjavama za medije, često se pojavljuju drugarice. I šalju jasnu i tužnu poruku: došlo im je do grla”, kaže još Nataša Milojević.

U prilog blic analize naše sagovornice ide i podatak da poslednjih godina, posebno ove odlazeće, vrlo aktivan Sindikat lekara i farmaceuta Srbije, čije članstvo većinski čine žene, takođe vodi muškarac. S tim što je žena na čelnoj poziciji Glavnog odbora, a u Glavnom odboru SLFS je 12 žena uz 16 muškaraca. Takođe, dva od četiri reprezentativna sindikata prosvete vode žene. Nema sumnje da bi opsežnija analiza - koja zbog impresivne brojnosti registrovanih sindikata zahteva bukvalno rudarski rad “češljanja” više desetina hiljada organizacija! - pokazala da je “na terenu” više žena na vodećoj poziciji, ali ne u odnosu na kolege, već na vrhove organizacionih piramida, posebno u javnim službama i ustanovama, kao i granama poput sve razuđenije trgovine i sve manje značajne tekstilne industrije.

Akutne krize, kakva je ova izazvana epidemijom koronavirusa, žene isturaju u prvi plan, ali ne na pozicijama odlučivanja, već angažovanja, u ovom slučaju u zdravstvu, prosveti i trgovini, ali i u kući, što paradoksalno umanuje njihov društveni uticaj, pa i društveni aktivizam.

Zašto je statistika takva ako se zna da žene čine većinu u ukupnoj populaciji, samo nešto manje ih je na spisku zaposlenih nego kolega, pri tome sve više nose prevagu u obrazovanosti, a dobra paralela se može povući sa nevladinim sektorom, kome u širem smislu pripadaju i sindikati kao deo civilnog društva, gde žene dominiraju.

- Razloga je više, sa jedne strane to oslikava delom i situaciju u celom društvu, a delom u sindikalnom pokretu. Nekada je to zato što angažman u sindikatu od lokalnog povereništva pa nadalje podrazumeva i podršku porodice koja neretko izostane. Sa druge strane, u izbornim procesima unutar sindikata ostali smo samo na nivou preporuka i nismo uspeli da ostvarimo brži napredak kroz afirmativne norme - objašnjava Čedanka Andrić i dodaje“: - U nekim slučajevima se radi o tome da sindikalni angažman može da bude odricanje od profesionalnog napredovanja. Negde ima i organizovanog otpora samih kolega koji sindikalni rad vide kao ’rezervisan za muško društvo’. Dakle razlozi se često preklapaju sa razlozima zbog kojih nema više žena i u drugim institucijama.

Za nju nema dileme da će se slika menjati nabolje i generalno i u sindikalnom pokretu, pošto ženama ne nedostaje hrabrosti za sindikalni rad, mada često izostaju solidarnost i pomoć samih koleginica i mirenje sa trenutnom situacijom. U prilog tome Čedanka Andrić nabraja: - Žene ravnopravno u smislu svojih kapaciteta učestvuju u pregovorima za kolektivne ugovore, u odbrani prava zaposlenih, ne libe se ni da uđu u štrajk, niti da izađu na ulicu da protestuju.

Otpori “jačeg pola”

Neizbežno je, dodaje izvršna sekretarka UGS Nezavisnost, zaključiti da na rukovodećim pozicijama ima otpora kolega, „ali to nije nešto šta je nemoguće prevazići i to ne samo aktivizmom već i zalaganjem da se promene politike i dokumenta sindikata kako bi se i formalno podstaklo i omogućilo povećanje broja žena na rukovodećim mestima, jer im kompetencije svakako ne nedostaju.#

- Mislim da je naredna, izborna godina u UGS Nezavisnost šansa za to - kaže Andrić, zadajući radni zadatak ili bar temu za ozbiljnije razmišljanje i kolegama i koleginicama.

Njenu tezu o preslikanom društvenom stanju po pitanju rodne ne/ravnopravnosti i u sindikatima deli sociolog Srećko Mihailović, s tim što jedan od najvećih poznavalaca sindikalnog pokreta i društvenih promena u Srbiji ne deli optimizam: - Zastupljenost žena u sindikatima je u ravni njihovog društvenog položaja gledano u celini, od porodice do državnih organa i političkih stranaka. Žene su potcenjene i nema šansi da u dogledno vreme i u sindikatima dođe do drugačijeg odnosa prema njima, sve dok se ne promeni ključni društveni odnos koji, kako kaže većina muškaraca, ženu smešta ’tamo gde joj je mesto’, u kuću i kuhinju.

Na tezu da su same dobrim delom odgovorne za obnavljanje tradicionalnih obrazaca ponašanja u svakom segmentu društva, pa sledstveno i sindikalnim vodama, Mihailović odgovara kontratezom - nije to stvar izbora žena: „One su rođenjem, vaspitanjem, celokupnim društvenim odnoson stavljene u takvu poziciju potčinjenosti. To što se žene mire isto je kao što se radnici mire sa svojim podređenim položajem, kao što se birači mire sa svojim položajem. Što bi žene bile drugačije od ostalih? Mirenje sa potčinjenošću je karakteristika svih nižih društvenih klasa i slojeva.“

Za njega je, međutim, značajno pitanje zašto ne reaguju žene iz srednje klase za koje se može pretpostaviti da su u povoljnijem društvenom položaju od većine pripadnica svog pola? Često mogu, ali to ne čine. Takođe, uveren je da u odnosu prema moći nema bitnijih razlika između žena i muškaraca, ali ukazuje na jedan bitan aspekt koji proizilazi iz istraživanja - žene su manje obaveštene o društvenim kretanjima. I manje su aktivne, pri čemu dodaje još jednu dimenziju - apatičnost; uverenje da se sopstvenim aktivizmom ništa neće promeniti.

- Osećanje nemoći ženu prati na svim niovima - kaže Mihailović, a kad je reč o mogućoj pokretačakoj energiji žena u sindikatima odgovara pomalo apokaliptično: - Sindikatima ne može ni bog pomoći a kamoli žene. Članstvo sindikata pristaje na odnose i situaciju koju imamo, jasno im je da moraju da rade za bilo koje pare i pod bilo kojim uslovima i da protest i pobuna nemaju šanse jer time ugrožavaju sopstvene živote.

Ključna je erozija solidiranosti koju kapitalizam razvija sitemom „svaka vaška obaška“, a posledica je manjak društvene, u ovom slučaju sindikalne akcije, uveren je Mihailović.

I za Natašu Milojević nema sumnje da je sindikat izgubio poziciju u društvu. “Umesto da je ojačao u tranziciji, postao je servis, sa malom društvenom i političkom moći. Sama uloga sindikata je mutirala. Nema socijalnog dijaloga jer su na čelu države oni koji ne znaju šta bi to trebalo da bude. Sve se završava pregovorima i kombinacijama”, smatra ona i dodaje jedan rodni aspekt sa kojim se čelnici društva sigurno neće saglasiti: - Mislim da žene koje vode više teže za redom, pravilima, uređenim i jasnim odnosima. Muljanje im nije blisko.

To što je na strani jednog od tripartirnih pregovarača - države - došlo do izvesnih promena izborom velikog broja žena u Vladu i na druge javne poslove, puko je zadovoljavanje forme, mada, donekle je interesantno to što “te žene, izabrane, moraju da dokazuju da nisu tu samo zato što to izgleda lepo u zemlji koja se kandidovala za članstvo u EU”.

“Postoji i jedan, potpuno rodni razlog nedovoljne sindikalne i uošte društvene angažovanosti: žene zaista nemaju vremena. Emancipacija im je donela mnogo više obaveza i različite vrste odgovornosti i poslove osim profesionalnih, pa one jednostavno nemaju vremena za aktivnosti koje traže pun angažman, rizik, izloženost, sa malim šansama za uspeh.”

Zajednički strah od promena

Da li je stanje zaista tako meritorno može da odgovori Vesna Vojvodić Mitrović, nesumniivo jedna od najpoznatijih žena u sindikatima u Srbiji. Premda profesorka Vojvodić nema zvučnu funkciju u Sindikatu provetnih radnika Nezavisnost, ona je za javnost njegovo najvidljivije lice i nema sumnje da bi blic anketa pokazala uverenost i uže i šire javnosti da je upravo ona na vodećoj poziciji.

Profesorka shvata društvenu inferiornost žena, ali naglašava prednosti koje beleže i istraživanja - veću posvećenost i sitematičnost u radu, često bolje organizacione sposobnosti, a i odlučnost kada reše da se aktiviraju. - Muškarci odrastaju u porodičnom i društvenom ambijentu koji im govori da će oni biti ti koji menjaju, od njih se to očekuju, ali kad se žene organizuju itekako se čuju. Ipak, ključni je taj početni impuls.

Ili, aktuelnim rečnikom kazano, “virus” od kog boluju oba pola je uverenost da je na muškarcima vodeća uloga. Vojvodić Mitrović to objašnjava na primeru njihove sindikalne organizacije u školi GŠMH “Milutin Milanković”, u kojoj je samo jedan muškarac. Početnu dilemu koleginica “hoće li to moći” da iznesu su, kaže, uspele da samo/demantuju. Kad je reč o višim organizacionim novoima, prva grana, pa centrala, pozicioniranje na vrhu ide po principu “muškarci bolje mogu”, premda ženama rado prepuštaju operativna zaduženja i rad.

Slično Čedanki Antić i Vesna Vojvodić Mitrović ukazuje na žensku nesolidarnost ili bar nedovoljnu solidarnost i navodi primer kada je predsednica jednog od reprezentativnih sindikata u prosveti postavila ultimatum “ova ili ja” za učešće na stručnom sastanku. Takođe kaže da je unutar organizacije žene mnogo lakše kritikovati nego muškarce, pa su njoj nedavno pripisane nezdrave ambicije i “zadnje namere” zbog novinarske greške u predstavljanju.

No, uprkos, društvenom kontekstu i unutrašnjim slabostima i nedoslednostima i samih sindikata, ali i samih žena, Vojvodić Mitrović vidi tri ključna koraka u afirmaciji rodnog principa i aktivizaciji žena u sindikatima. Prva je edukacija, ali ne uopštena, već vrlo usmerena na poznavanje propisa i vitalnih funkcija u okruženju u kom žena radi: - Ne sme nijedna žena da trčkara okolo i pita za svoje obaveze i nadležnosti, sve postoji u aktima i prvi korak je naoružati se znanjem. Drugi je povezivanje i organizovanje žena, formalno ili neformalno, to je na početku manje važno.

Treći korak je - puštanje glasa. I to preciznog, zasnovanog na znanju i snazi organizacije, koja nije samo ženska, ali zasniva se na nesumnjivoj ženskoj snazi i odlučnosti da se ne prepuste letargiji i kolotečini, koja uključuje i nemirenje sa nepravdom.

Pri tome, ne sme se zanemariti jedan od ključnih strahova koji vodi i muškarce i žene u pozicioniranju moći, preciznije u obnovi odnosa - strah od promena i onoga što promena, makar personalna, posebno polna, donosi svakom pojedincu i pojedinki, kolektivu i društvu u celini. Sindikati, kao i sve ostalo, nisu izuzetak, što “kumuje” krugu bez izlaza.

- Svima bi bilo čudno da postoji sekcija muškaraca u sindikatu, ali nije čudno da postoji sekcija žena i mene interesuje da li je postojanje sekcija žene u raznim organizacijama, pa i sindikatima, priznanje da postoje specifično ženska prava i specifično ženski problemi koji se ne mogu preslikati na muške - kaže Vojvodić Mitrović odgovarajući na pitanje otkud potreba da se prave posebne organizacije unutar organizacija poput “ženskih”, “mladih”, “penzionera” itd. Pri čemu bi za mlade i starije još i moglo da se nađe opravdanje, delimično sa društvenog aspekta, ali i sa rodnog pošto obuhvataju i žene i muškarce.

Ključno je, međutim, a u tome su saglasni svi koji se na bilo koji način bave rodnom tematikom, da nijedno pitanje iz ove oblasti ne može da se reši samo aktivizmom žena - neophodna je i “asistencija” muškaraca. Prvenstveno zbog činjenice da su muškarci ubedljiva većina na mestima odlučivanja, premda selekcija na vrhu nije najčešće zasnovana na većim sposobnostima, znanju i veštinama.

- Koja je matematička verovatnoća da u 1.780 škola u Srbiji imate mnogo veći broj direktora nego direktorki, a prosveta je dominantno žensko zanaimanje - pita Vojvodić Mitrović i dodaje da se i pri izboru u viša zvanja u visokom obrazovanju profesori češće odlučuju za asistente nego za asistentkinje.

Za našu sagovornicu nisu validni argumenti tipa da će žene češće ići na bolovanje i odsustva kao majke: “Pa i u trgovini žene imaju isti ‘problem’, pa se svi začudimo kad vidimo muškarca za kasom!”

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Predstavnici sindikata i poslodavaca ni na današnjem sastanku (utorak, 8. septembar) pregovaračkih timova nisu uspeli da približe stavove u pogledu visine minimalca u idućoj godini

Oni su ostali pri svojim, ranije iznetim predlozima.

Čedanka Andrić, izvršna sekretarka Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" kaže da su predlozi države i poslodavaca za sindikate neprihvatljivi i da insistiraju na tome da se minimalac izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.

- Videćemo da li će biti pomaka na kolegijumu Socijalno-ekonomskog saveta - rekla je Andrićeva.

Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije rekao je Tanjugu nakon sastanka da su predstavnici Vlade, odnosno resornih ministarstava ostali pri stavu da minimalna zarada može da raste četiri do šest procenata, a taj stav dele i poslodavci.

- Unija poslodavaca dala je predlog da su spremni da povećanje bude i 10 odsto, ali traže za to ustupke u pogledu povećanja neoporezivog dela zarade - govori Vuković.

Dopunjuje da u sindikatima smatraju da bi minimalna cena rada trebalo da prati visinu minimalne potročaške korpe, koja iznosi oko 37.000 dinara:

- Možda bismo i pristali na povećanje koje bi bilo dve ili tri hiljade ispod tog iznosa i tako pošaljemo poruku vladi i poslodavcima da razumemo ekonomsku situaciju i da se izjednačenje minimalca i potrošačke korpe prolongira za 2022. godinu,

Ističe da svako prihvatanje povećanja ispod tog iznosa daje osnovu da se nastavi sa politikom jeftine radne snage i daljeg povećanja društvenih nejednakosti.

Vuković kaže da je ovo poslednji sastanak pregovaračkih timova i da preostaje da se održi kolegijum SES-a i sednica.

Ističe da je teško da će članovi SES-a nešto više postići i da će doći do konsenzusa, ali da bi ipak voleli da dođe do nekih pomaka i približavanja stavova.

 

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković navodi kako kaže, da u privredi nisu stečeni uslovi da bi došlo do povećanja minimalca za više od četiri do šest procenata i da očekivanja da on raste više nisu realna.

Ističe da su poslodavci za kompromisno rešenje, ali održivo, odnosno da ne dođe do ugrožavanja poslovanja većeg broja preduzeća.

Precizira, sa svoje strane, da se ne može više od toga povećati minimalna zarada jer se time povećavaju sve ostale zarade za sličan procenat iako privreda ne napreduje nekim većim skokovima.

- Ako bi povećanje išlo više od realnog, morali bismo da tražimo kompenzaciju za tu razliku, kako to ne bi išlo samo na teret privrede i ona bila najveći gubitnik već i uz pomoć državnih fondova - rekao je Atanacković.

Uslov poslodavaca je da se istovremeno usvoji paket mera koji bi smanjio troškove poslovanja.

U te mere spada pre svega smanjenje poreza i doprinosa za najmanje jedan procenat, povećanje neoporezivog dela dohotka, kao i ukidanje parafiskalnih nameta koji predstavljaju veliki trošak za preduzeće.

Završni razgovori o minimalcu biće nastavljeni 14. septembra na sednici Socijalno-ekonomskog saveta.

Minimalnu zaradu prima oko 350.000 ljudi u Srbiji. Vlada je prošle godine povećala minimalac sa 27.000 dinara na oko 30.000 dinara u 2020.

Izvor: Tanjug

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

Aktivnosti reprezentativnog srpskog sindikata Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" (jun)

* Granski sindikat prehrane, ugostiteljstva, turizma, poljoprivrede, vodoprivrede i duvanske industrije “Nezavisnost” (GS PUT NEZAVISNOST) i Granski sindikat trgovine “Nezavsnost” je u saradnji i uz podršku UGS NEZAVISNOST 25. i 26. juna održao seminar na temu „Radna prava zaposlenih u trgovini“. U cilju razmene iskustava, osim rukovodstva i aktivista GS PUT NEZAVISNOST, GS TRGOVINE NEZAVISNOST i UGS NEZAVISNOST, seminaru su prisustvovali i učestvovali u radu i zaposleni u delatnosti trgovine

Predsednik GS PUT NEZAVISNOST Dejan Titović je otvorio seminar i pozdravio učesnike. Govoreći o razlozima organizovanja ovog seminara ukazao je na složenost i raširenost problema rada nedeljom, naglasivši da ćemo zastupati odgovoran, principijelan i argumentovan stav u zaštiti svih radnih prava koja se krše u ovoj delatnosti (radno vreme, pristojna zarada, uslovi rada i mere zaštite od covid 19 itd). Povodom toga, naše sindikalne aktivnosti su usmerene u više pravaca: prema štampanim i elektronskim medijima, prema društvenim mrežama (kao što je Facebook grupa „Bar nedeljom budi kući“), prema članstvu u sindikalnim povereništvima, prema tripartitnim telima (Socijalno-ekonomski savet Rapublike Srbije) i naravno, prema nadležnim državnim institucijama - Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije.

Izvršna sekretarka UGS NEZAVISNOST Čedanka Andrić detaljnije je upoznala prisutne sa sadržinom pisma koje je UGS NEZAVISNOST uputilo resornom ministarstvu 5. juna i kojim se predlaže dijalog - sastanak na kojem će ovo pitanje biti na dnevnom redu. Ovim dopisom se zahteva informacija o dosadašnjem rezultatu rada Radne grupe koju je formiralo resorno minstarstvo sa zadatkom sagledavanja svih aspekata eventalne odluke o zabrani rada nedeljom. Kao član Evropske konfederacije sindikata i Međunarodne konfederacije sindikata, naš sindikat će se konsultovati sa sindikatima iz regiona, a i šire - u cilju razmene iskustava i jačanja kapaciteta za dijalog. Čedanka Andrić je takođe podsetila je da eventualna odluka o zabrani rada nedeljom podrazumeva proces izmene dva zakona: Zakona o radu i Zakona o trgovini.

Milojica Živković, zamenik predsednika GS PUT NEZAVISNOST je tokom video prezentacije izneo rezultate ankete koja je je istovremeno realizovana na dva nivoa: prvom - u povereništvima GS PUT NEZAVISNOST i GS TRGOVINE NEZAVISNOST i drugom - među pratiocima i prijateljima Facebook grupe „Bar nedeljom budi kući“, koju administrira kolega Ivica Kopunović i koja ima više od 37 hiljada članova.

  1. Na prvo pitanje u anketi: “Da li ste za zabranu rada nedeljom ?” – učesnici (njih 2.350) u anketi su u 99% slučajeva odgovorili „Da“. Dakle, gotovo jednoglasno.
  2. Iz odgovora na drugo pitanje: „Da li ste za ugovaranje kolektivnim ugovorom (opštim aktom) uvećanog iznosa naknade za rad nedeljom, uz obavezu ograničavanja rada na jednu ili dve nedelje u toku meseca?“ je vidljiva nedovoljna zainteresovanost za ugovaranje rada nedeljom (615), što se može objasniti nedovoljnom informisanošću o sadržini i značaju kolektivnog pregovaranja, što je posledica slabog nivoa sindikalne organizovanosti.
  3. Na treće pitanje: „Navedite najčešće oblike kršenja radnih prava sa kojima se susrećete tokom rada?“ - dostavljen je značajan broj odgovora koji se odnose na važne radno-pravne institute: raspored radnog vremena, preraspodela radnog vremena, korišćenje prava na godišnji odmor, rad praznikom (državnim i verskim), zloupotreba prekovremenog rada, obračun i isplata uvećane zarade (za prekovremeni rad, rad praznikom i neradnim danom), izmena ugovorenih uslova rada (raspoređivanje na druge poslove i u drugo mesto rada), nametanje prekomernih radnih zadataka (nedovoljan broj izvršilaca), zlostavljanje na radu (mobing) itd. Uz navođenje konkretnih primera, o svemu je stručno komentarisala Dragica Mišljenović, viši savetnik za zakonodavno-pravna pitanja i kolektivno pregovaranje UGS NEZAVISNOST, ocenivši da spisak pobrojanih problema ilustruje sadašnji težak ekonomsko-socijalni položaj zaposlenih u Srbiji. Takođe, istaknuto je da stalni rad nedeljom proizvodi nesklad između porodičnog i profesionalnog života, što posebno pogađa žene koje, po nezvaničnim podacima, čine 60-70% od ukupnog broj zaposlenih u trgovini.

Na kraju seminara su sabrani, razmotreni i definisani sledeći

Z A K L J U Č C I:

  • S obzirom na sadašnji, sveukupni položaj zaposlenih u delatnosti trgovine (ali i u drugim delatnostima uslužnog i industrijskog sektora) u kontekstu primene sadašnjeg zakonodavno-normativnog okvira kojim je uređen rad nedeljom - GS PUT NEZAVISNOST, GS TRGOVINE NEZAVISNOST, UGS NEZAVISNOST su inicirali dijalog o uvođenju zabrane rada nedeljom u trgovini.
  • Osim analize primene postojećeg zakonskog rešenja, dijalog o ovom pitanju podrazumeva analizu ekonomskih efekata na poslovanje privrednih subjekata, uporedni pregled rešenja i prakse u okruženju, socijalno-psihološke efekte na sklad porodičnog i profesionalnog života (sa posebnim osvrtom na položaj žena), uticaj rada nedeljom na bezbednost i zdravlje na radu (posebno u kontekstu otežanih uslova rada u toku pandemije, covid 19) i slično.
  • U tom smislu zahtevamo da se naš sindikat uključi u rad Radne grupe o preipistivanju rada nedeljom u trgovini pri Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije.
  • Takođe, smatramo opravdanim i iniciramo formiranje ad-hoc radne grupe pri Socijalno-ekonomskom savetu Republike Srbije.
  • Na osnovu neposrednih saznanja od sindikalnih aktivista i zaposlenih (razgovori, ankete) ocenjujemo da je rad nedeljom “vrh ledenog brega” u moru kršenja drugih prava zaposlenih u trgovini: raspored radnog vremena, preraspodela radnog vremena, korišćenje prava na godišnji odmor, rad praznikom (državnim i verskim), zloupotreba prekovremenog rada, obračun i isplata uvećane zarade (za prekovremeni rad, rad praznikom i neradnim danom), izmena ugovorenih uslova rada (raspoređivanje na druge poslove i u drugo mesto rada), nametanje prekomernih radnih zadataka (nedovoljan broj izvršilaca i povećan obim posla), zlostavljanje na radu (mobing) itd.
  • Zbog toga, pozivamo zaposlene u ovom sektoru da se učlane u naš sindikat, jer to je preduslov za borbeno organizovanje i put ka ostvarivanju dostojanstvenog rada i života. Istovremeno, učlanjivanjem i mobilisanjem novog članstva sindikat NEZAVISNOST će pružiti besplatnu edukaciju, što je preduslov podizanja ukupne svesti o radnim i socijalnim pravima, kao i samopouzdanja u primeni metoda i sredstava sindikalne borbe (štrajk, protest itd).
  • U cilju unapređenja komunikacije na svim nivoima nalaže se svim poverenicima sindikata GS PUT NEZAVISNOST na intenzivnu komunikaciju sa zaposlenima u trgovini u sredini u kojoj žive i rade, u cilju mobilisanja/omasovljavanja sindikalnog članstva. Takođe, nalaže se da o svim slučajevima kršenja prava zaposlenih u trgovini obaveštavaju granski sindikat.
  • S obzirom na sve što smo do sada zajednički preduzeli zahvaljujemo se kolegama i koleginicama, članovima Facebook grupe “Bar nedeljom budi kući” na dosadašnjem doprinosu i saradnji i pozivamo sve zainteresovane na naš sledeći skup - okrugli sto na ovu temu u Novom Sadu o kojem ćete blagovremeno biti obavešteni.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
* Čedanka Andrić, izvršna sekretarka Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" uputila je svima poruku i ohrabrenje sledeće sadržine:
 
Ove, 2020. godine Svetski dan kulture (15. april) obeležavamo u doba pandemije izazvane širenjem virusa Kovid 19. Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ imali su privilegiju da ovaj dan prvi put obeleže u Somboru aprila 2017. godine akcijom „Darujem ti knjigu“. Tada smo se svi koji su došli u Sombor osećali, ne kao gosti, već kao domaćini. Ove godine ne možemo doći ali smo zahvalni što će Nezavisnost, Udruženje građana PODIUM i Novi Radio Sombor i ove godine obeležiti ovaj dan, šaljući jednu važnu poruku. Poruku da je kultura važna u svim vremenima i u svim okolnostima.
 
Poslednjih meseci jedna od glavnih poruka u javnom životu jeste držanje socijalne/društvene distance kako bismo svi zajedno sprečili širenje virusa. Po meni, još važnija poruka se pre neki dan pojavila na društvenim mrežama i glasi: FIZIČKO DISTANCIRANJE – DRUŠTVENA SOLIDARNOST. Ovo mi se čini kao najbolja ili ako hoćete „najkulturnija“ poruka ovih dana. Mnogi od nas u ovim vanrednim okolnostima lakše „proguramo“ dan uz knjigu, on line koncert, virtualnu turu kroz muzejske postavke ili on line pozorišne predstave. Nadam se da ćemo se svih onih koji rade i stvaraju u kulturi setiti i kada se budu pravili neki budući budžeti za kulturu na svim nivoima i kada kao sindikat budemo tražili podršku kako bismo zaposlenima u kulturi obezbedili dostojanstven rad i život kako bismo opet mogli uživati u kulturi u našim pozorištima, koncertnim dvoranama, druženju sa književnicima, posetama muzejima i galerijama...
 
Drage građanke i građani Sombora, hvala vam što i ove godine zajedno sa porodicom UGS NEZAVISNOST obeležavate Svetski dan kulture i vidimo se naredne godine u Somboru.
 
Čedanka Andrić, izvršna sekretarka UGS NEZAVISNOST
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 3

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…