* Ministarstvo odbrane poziva sve zainteresovane mladiće i devojke rođene između 1. januara 1992. i 31. decembra 2003. godine da se prijave za dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem

Prijavu za dobrovoljno služenje vojnog roka i vojnostručno osposobljavanje za rezervne oficire moguće je podneti u svim filijalama Pošte Srbije, na portalu e-uprave kao i u centrima Ministarstva odbrane - nekadašnjim vojnim odsecima. Osim pojednostavljene procedure prijavljivanja, buduće vojnike očekuje mesečna naknada u iznosu od oko 38.000 dinara kao i mogućnost da, posle odsluženog vojnog roka, odmah postanu profesionalni pripadnici Vojske Srbije.

Detaljne informacije u vezi sa uslovima i postupkom prijavljivanja za dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem u Vojsci Srbije u 2022. godini zainteresovani kandidati mogu da dobiju u centrima Ministarstva odbrane u svojim opštinama i na sledećem linku:

https://www.mod.gov.rs/cir/18092/javni-oglas-za-prijavu-kandidata-za-dobrovoljno-sluzenje-vojnog-roka-sa-oruzjem-18092.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Inkluzivno predškolsko obrazovanje i vaspitanje, projekat u saradnji sa Ministarstvom prosvete finansiran od strane Svetske banke potpisan u maju prošle godine, podrazumeva da će do kraja 2022. u javnim objektima i postojećim predškolskim ustanovama biti otvoreno minimum 120 radnih soba za decu koja nemaju pristup predškolskom obrazovanju. U Rači je krajem prošle, zvanično otvoren novi objekat, čime se stiglo do brojke od 40 radnih soba širom Srbije, odnosno 1000 dece koja će dobiti pristup predškolskom obrazovanju

Nacionalna direktorka Novak Đoković Fondacije Maja Kremić i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić prisustvovali su otvaranju devet radnih soba u Rači, u okviru projekta inkluzivnog predškolskog obrazovanja i vaspitanja - Sporazuma o partnerskoj saradnji između Ministarstva prosvete, Svetske banke i Novak Đoković Fondacije. Kao i u svim drugim mestima, Fondacija je koordinirala aktivnostima vezanim za renoviranje, prenamenu i adaptaciju prostora, kao i opremanjem nameštajem i didaktičkim materijalom.

Ministar Ružić tom prilikom pohvalio je sinergiju svih uključenih strana i rekao da je ovo praznik za Raču, kao i da je, zahvaljujući angažovanju svih uključenih, san koji je bio prisutan u prethodnih nekoliko godina upravo postao realnost: - Činjenica je da će Predškolska ustanova imati skoro 300 polaznika i da će ove prostorije biti ispunjene smehom, žamorom, veseljem i radošću. Rača je jedna od opština koje su najreprezentativniji primer kako jedna mala varoš može da bude pozicionirana na mapi Srbije - privrednoj, kulturnoj, turističkoj i svakoj drugoj - poručio je Branko Ružić.

Maja Kremić se složila sa ministrom i dodala: - Partnerstvo sa Ministarstvom prosvete i Svetskom bankom je značajan poduhvat koji je Novak Đoković Fondacija započela ove godine i rezultati našeg zajedničkog delovanja su više nego vidljivi. Simbolika adaptiranja i opremanja ovih 9 radnih soba u Rači ogleda se i u tome što smo ovim došli do broja od 40 radnih soba, odnosno 1000 upisane dece, što je za ovo kratko vreme zaista fenomenalan podatak. Radujemo se 2022. godini u kojoj nastavljamo istim tempom i pružamo priliku još većem broju mališana da pohađa programe ranog razvoja - navela je Maja Kremić, nacionalna direktorka Novak Đoković Fondacije.

Osim Rače, gde je obezbeđeno 270 novih mesta za decu u vrtiću, do sada su otvorene radne sobe u sledećim opštinama u Srbiji: Svilajnac, selo Kušiljevo (85 dece), Vračar (150 dece), Stari grad (75 dece), Obrenovac (190 dece), Nova Varoš (80 dece), Doljevac (105 dece) i Vladičin Han (75 dece). Ubrzo je usledilo otvaranje 13 radnih soba u opštini Čukarica u Beogradu, a do kraja sledeće godine, deca u sledećim mestima će takođe dobiti priliku da po prvi put pohađaju programe ranog razvoja: Vlasotince, Varvarin, Trstenik, Brus, Kraljevo, Čačak, Obrenovac, Jagodina, Batočina, Velika Plana, Bač, Apatin, Šid, Čajetina.

Tim Fondacije će se, kao i do sada, truditi da podrži napore Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja da unaredi sistem predškolskog vaspitanja i obrazovanja i da se vaspitni proces obavlja u još boljim i kvalitetnijim uslovima.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

četvrtak, 27 januar 2022 19:22

Aleksandra Bosnić Đurić: Skupa dokolica

* Neposredno pre pisanja ovog teksta, sa koleginicama i kolegama iz institucije kulture u kojoj radim sprovela sam neku vrstu malog, primenjenog istraživanja. Njihovi odgovori na moje pitanje „da li i koliko u strukturi svog slobodnog vremena imate prostor za učestvovanje u ponuđenim kulturnim sadržajima ili u njihovom kreiranju?“, upućivali su na nekoliko prilično neveselih činjenica: da, naime, poslednjih desetak godina praćenje kulturnih sadržaja nakon radnog vremena za njih uglavnom predstavlja problem (jer su previše umorni zbog toga što moraju da rade i po nekoliko dodatnih poslova izvan angažmana u instituciji da bi mogli da „prežive“); da se osećaju sve manje kao kreatori sopstvenih egzistencija i društva u kojem žive a sve više kao oskudno plaćeni izvođači radova i da, čak i kada bi prethodne dve prepreke uspešno prebrodili, nemaju dovoljno novca za periodično posećivanje pozorišnih predstava, koncerata, festivala…

Ovi prilično apatični odgovori, koji su upućivali na trijadu koju prepoznajemo u nezdravim društvima, a u kojoj jedno izaziva drugo i dovodi do trećeg - nedostatak vremena, nedostatak novca, nedostatak volje ili motivacije, upućuju na razmišljanje o socijalnom stanju koje su, svojevremeno, sociolozi Emil Dirkem i Robert Merton nazvali anomijom, a u kojem se dešava dezintegracija ili nestanak nekadašnjih normi i vrednosti, najčešće tokom „drastičnih i brzih promena, ekonomskih ili političkih struktura društva“. Prema Dirkemu, reč je o tranzicionoj fazi „negde između“, onoj u kojoj vrednosti i norme, koje su bile uobičajene u jednom vremenskom periodu, više nisu ni dobre ni poželjne, a nove se još uvek nisu razvile da bi zauzele njihovo mesto.

Protagonisti društva koje prolazi period anomije osećaju se od njega odvojenim, više ne prepoznaju vrednosti i norme, imaju osećaj da nikome ne pripadaju, da nisu bitno povezani sa drugima, da njihove profesionalne uloge ili njihove individualne identitete društvo više ne prepoznaje i ne vrednuje, da im nedostaje svrha, da su često beznadežni i često, nažalost, podstaknuti na devijantna ponašanja kako bi ovu tenziju ili agoniju na relaciji društvo-priznanje-profesionalni identitet, ostvarenost i uspeh - ukinuli. Periode anomije Dirkem prepoznaje kao nestabilne, haotične i opterećene konfliktima, upravo zbog toga što je „društvena sila normi i vrednosti, koja inače obezbeđuje stabilnost, oslabljena ili nedostaje“.

I za Roberta Mertona stanje anomije, kao nesklada između opšteprihvaćenih društvenih ciljeva i raspoloživih načina da se ti ciljevi dostignu, uzrokuje niz socijalnih poremećaja - tamo gde izostaju neophodna legitimna sredstva koja ljudima omogućavaju da postignu opšte prihvaćene društvene ciljeve, oni traže alternativne načine u kojima se ili odriču normi, ili se često odriču ciljeva. Važno je napomenuti da ovi društveno prihvaćeni ciljevi nisu, zapravo, ništa drugo nego osnovne ljudske potrebe.

Svoju, sada već čuvenu, teoriju o hijerarhiji potreba američki psiholog Abraham Maslov prvi put je formulisao u tekstu Teorija ljudske motivacije, daleke 1943. godine. Njegova hijerarhija ljudskih potreba, ilustrovana piramidom, sastoji se od pet nivoa (grupa) potreba: u osnovi piramide nalaze se fiziološke potrebe (potreba za hranom, vodom, vazduhom, snom, seksom), a za njima, prema vrhu, slede potrebe za sigurnošću (neugroženost života, stalan posao, sigurnost porodice, zdravlja, imovine), potrebe za pripadnošću (prijateljstvo, porodica, seksualna intimnost), potreba za uvažavanjem (samopoštovanje, uspeh, poštovanje drugih, priznanja svojih uspeha) i, najzad, potreba za samoostvarenjem (moralnost, kreativnost, spontanost, rešavanje problema, manjak predrasuda, prihvatanje činjenica). Prema Maslovljevoj teoriji, fiziološke potrebe, sigurnost, pripadnost i poštovanje, grupisane kao „potrebe nedostatka“, odnose se primarno na fizičke potrebe, a tek njihovo zadovoljenje pomaže osobi da raste i da se razvija kao ljudsko biće. Ove potrebe se moraju zadovoljiti da bi se, zatim, zadovoljile i „potrebe rasta“ manifestovane u samoostvarenju. Ukoliko, međutim, „potrebe nedostatka“ nisu zadovoljene osoba će se razviti u psihičiki i(li) fizički nezdravu osobu.

Samo po sebi, ovde se nameće tumačenje po kojem, u društvu koje nazivamo dobro konsolidovanim i zdravim, ostvarenje ljudskih potreba od najelementarnijih do, uslovno rečeno, najsofisticiranijih, za većinu njihovih građana ne bi trebalo da predstavlja problem. U nešto slobodnijem tumačenju, „potrebe rasta“ lako bi se mogle dovesti u vezu sa kulturnim potrebama ili pravom na njihovo ostvarenje. U članu 27. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, navodi se da svako ima pravo da slobodno učestvuje u kulturnom životu zajednice, da uživa u umetnosti i da učestvuje u naučnom napretku i njegovim koristima. I Deklaracija o kulturnim pravima iz Frajburga 2007. godine, govori o participativnom pravu kao odnosu prema kulturi, pa se tako u članu 5. eksplicira da svaki pojedinac ima pravo da slobodno učestvuje u kulturnom životu kroz aktivnosti po sopstvenom izboru. Pravo na kulturu eksplicirano je i 2010. godine, u formulaciji Nezavisnog eksperta Ujedinjenih nacija u oblasti kulturnih prava, koji je upravo njihovo ostvarenje prepoznao kao ključno za „priznavanje i poštovanje ljudskog dostojanstva“, koje se odnosi na „važne slobode povezane sa pitanjima identiteta“.

I prema nekim domaćim autorima, „kulturne potrebe su potrebe kojima se čovek ostvaruje kao biće različito od svih ostalih i pomoću kojih čovek razvija svoju ličnost“ (Dragičević-Šešić i Stojković) te kao težnje koje se zadovoljavaju kroz simboličku komunikaciju „predstavljaju deo ljudske motivacione strukture“ (Cvetičanin i Milankov). Prema istraživanju Cvetičanina i Milankova iz 2011. godine, veliki broj građana Srbije veoma retko ili nikada ne učestvuje u kulturnom životu zajednice, raspolaže oskudnim znanjima o umetnicima i umetničkim delima, a pasioniranih učesnika u kulturnom životu ima svega 1-2% za većinu posmatranih kulturnih aktivnosti.

Ukoliko se za trenutak vratimo improvizovanom istraživanju navedenom na početku teksta, mogli bismo primetiti i da se upravo u ometajućoj trijadi, dakle onoj koja građane sprečava da ostvaruju svoje kulturne potrebe, krije uzročno-posledični niz: naime, da bi imali dovoljno novca za „preživljavanje“ građani najčešće moraju da rade dva ili više paralelna posla uz slabo plaćene poslove u državnim institucijama (paradoksalno ovo se najviše odnosi na područje kulture i obrazovanja), a ova nemogućnost da lako zadovolje svoje bazične potrebe, ili kako ih je Maslov nazvao „potrebe nedostatka“, čini ih hronično demotivisanima da participiraju u ostvarenju kulturnog života zajednice, da ostvaruju svoje pravo na kulturu, jer za nju, nažalost, u njihovim svakodnevnicama ne preostaje dovoljno vremena.

Slobodno vreme ili kreativna dokolica, i prema sociologu kulture Ratku Božoviću, najdragocenija je čovekova imovina, jer je upravo dokolica „vreme u kome smo najbliži svojim potencijalima, vreme u kojem postajemo ono što jesmo - sa stanovišta naših potencijala, naše kreativnosti i naših najboljih mogućnosti“. Otud je, nalazi Božović, neophodno da se „zaštiti čovekova najvrednija imovina, čovekovo vreme, kao onaj specifični prostor lične slobode rezervisane ne samo za odmor i razonodu, već i za razvitak ličnosti“.

U Srbiji danas, paradoksalno ili ne, kulturna politika se najmanje bavi upravo mogućnošću ostvarenja kulturnih prava i kulturnih potreba svojih građana. Društvo u Srbiji sve više liči na simplifikovanu verziju predatorskog društva iz teorije Torstena Veblena, u kojem samo jedan sloj, onaj koji ima više nego dovoljnu količinu sredstava za život, a mogao bi se definisati upravo kao „dokoličarska klasa“, može da se posveti blagodetima slobodnog vremena.

Negde na imaginarnoj granici između anomije i distopije, dokolica u Srbiji (p)ostaje previše skupa da bi u njoj mogla da uživa većina.

Piše: Aleksandra Bosnić Đurić

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Članovi Socijalno-ekonomskog saveta (SES) nisu na poslednjoj sednici juče, dali pozitivno mišljenje o nacrtu Zakona o radnim praksama - međutim, kako je notirao predsedavajući Saveta Miloš Nenezić ostvaren je dogovor u vezi sa ostalim brojnim zajedničkim inicijativama između socijalnih partnera; među njima je i ona o smanjenju akciza na evro-dizel što će biti itekako značajno za komercijalnu transportnu privredu

O njoj, kako je Miloš Nenezić (iz redova Unije poslodavaca) rekao na konferenciji za novinare posle sednice SES-a, tek treba da se izjasni Ministarstvo finansija. On je precizirao da je prihvaćena inicijativa Unije poslodavaca Srbije za reformu sistema neporeskih prihoda, kao i reformu obrazovanja.

- Razgovarali smo i o minimalnoj ceni rada u situaciji kada poskupljuju mnogi proizvodi što utiče na standard građana i poslovanje privrede - podvukao je Nenezić: - O tome ćemo ove godine često razgovarati, ne samo na sednicama SES-a već i drugih socijalnih partnera kao i sednicama Vlade Srbije.

Naveo je da je podržana inicijativa pokrajinskog Socijalno-ekonomskog saveta za izmenom propisa za poboljšanje položaja majki preduzetnica.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević je navela da pozitivno mišljenje na nacrt Zakona o radnim praksama nije dato zbog kratkih rokova, ali je odlučeno da se neka predložena rešenja izmene. Prema njenim rečima cilj donošenja ovog zakona jeste da mladima pomogne da kroz radnu praksu steknu prva radna iskustva, čime bi povećali i sopstvene šanse za zaposlenjem.

- Zakon smo pripremali transparentno, prošao je kroz javnu raspravu i sada je u fazi davanja mišljenja. Kroz razgovor sa socijalnim partnerima uvideli smo da neka rešenja nisu dobra a to se pre svega odnosi na kratke rokove, pa ćemo to u narednom periodu korigovati - rekla je ministarka.

Čedanka Andrić, predsednica Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” je istakla pozitivne rezultate inicijative sindikata prosvete Saveza samostalnih sindikata i granskog sindikata prosvete UGS-a Nezavisnost o poboljšanju položaja zaposlenih u prosveti.

Između ostalog, radnicima u ovom sektoru preporučeno je od strane sindikata, isplata jednokratne pomoći u iznosu od 20.000 dinara. Čelnica UGS-a Čedanka Andrić navela je da se ministar prosvete Branko Ružić obavezao da će ovaj predlog izneti na sednici Vlade Srbije.

Goran Milić iz Saveza samostalnih sindikata Srbije je rekao da je razmatrana inicijativa koja potiče iz Pirota, a koja se odnosi na to da li minimalna cena rada može da bude utvrđivana dva puta godišnje? - Zaključili smo - preciziro je Milić - da se sa 35.000 dinara danas teško može živeti, posebno zbog rasta cena poslednjih meseci.

Podsetio je što je isto tako važno da s obzirom da su izbori predviđeni za sam početak aprila (nedelja, 3. april) i skupština će biti raspuštena - ove teme će ostati po svemu sudeći, posao za novu vladu.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Croatia Records i Parni valjak su u spomen na Akija pokrenuli inicijativu kojom se na poseban način opraštaju od neponovljivog pevača. Više od 150 radio stanica širom regije emituju singl „Ponovo“ točno u 15:00 sati, te tako odaju počast muzičkom velikanu

U najtužnijim mogućim okolnostima, grupa Parni valjak se pesmom „Ponovo“ oprašta od Akija, svog prijatelja i brata te jednog od najboljih i najprepoznatljivijih vokala naših prostora svih vremena, koji nas je napustio prošle subote. Pesma je to za koju se ove nedelje trebao snimati spot i koja je trebala biti najava velike turneje Parnog valjka i novog studijskog albuma.

Stihove i muziku za singl „Ponovo“ potpisuje Husein Hasanefendić Hus koji je s Akijem činio savršenu simbiozu, zahvaljujući kojoj su bezvremenske pesme Parnog valjka odgajale generacije slušaoca. Najznačajniji rock bend naših prostora se pesmom „Ponovo“ oprašta od čoveka kome je muzika bila život, koji je svojom neuništivom energijom postao sinonim vrhunskog frontmena i uzor generacijama.

Aki nas je iznenada napustio, ali njegov duh i glas ostaće zauvek upisani u svima nama koji smo uz Parni Valjak odrastali, zaljubljivali se, smejali i plakali.

Ispraćaju od Akija Rahimovskog u četvrtak 27. januara gospodnje, 2022. na ovaj način, se pridružuje i Novi Radio Sombor na svim svojim partner-portalima radio stanica regiona.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Dečje odeljenje Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" u Somboru nastavlja sa Čitalačkim klubom Pročitali smo mi, pročitaj i ti

Prvi sastanak za ovu godinu zakazan je za petak, 28. januara, u 13 časova. U goste nam dolazi Tode Nikoletić, pisac i popularni stvaralac za decu.

Program će biti održan u Sali Dečjeg odeljenja Biblioteke.

Gorana Koporan

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Na današnju akciju davanja krvi u somborskom Crvenom krstu došlo 45 davalaca, posle lekarskog pregleda njih 41 uspelo da da krv, od toga 8 žena i 2 prva davanja.

Prati, piše i fotografiše : Srđan Ačanski, dipl.turizm.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima) 

sreda, 26 januar 2022 18:09

Sindikati u Srbiji RodnoNEravnopravni

Kosana Beker: "Rodna ravnopravnost uopšte nije visoko u agendi sindikata"

* Kako se sindikati u našoj zemlji bave položajem žena i rodnom ravnopravnošću, bilo je u fokusu istraživanja „Položaj žena u sindikatima u Srbiji“ koje je predstavila Organizacija FemPlatz, a koje je realizovano uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji. U istraživanju je učestvovalo 245 članica i bivših članica sindikata, a u fokusu su bila četiri najveća sindikata u Srbiji - Nezavisnost, Sloga, Savez samostalnih sindikata Srbije i Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije

S obzirom na to da je istraživanje sprovedeno u vreme epidemije, izostao je terenski rad, upitnik se popunjavao isključivo onlajn, pa uzorak nije reprezentativan koliko bi bio u redovnim okolnostima. Ipak istraživanje je više nego značajno i relevantno, naročito zato što slična ne postoje u Srbiji. O rezultatima istraživanja organizacije FemPlatz Za NjuzLeter KUMA govori Kosana Beker, jedna od autorki istraživanja.

Iako je u pitanju važna problematika, prilično je skrajnuta. I već sam broj žena koji se odazvao na učešće u istraživanju govori mnogo o temi, kaže Kosana Beker.

"Ja sada ne bih imenovala i naznačavala da je ovaj sindikat manje, a neki drugi više učestvovao, ali u principu, kako sagledamo u celini, tema nije bila toliko atraktivna sindikatima, što nas je prilično ražalostilo."

Jedna od stvari koje je istražvanje trebalo da pokaže jeste kakva je brojnost žena u sindikatima, ima li žena na čelnim pozicijama i, što je još važnije, postoji li rodna ravnopravnost u sindikatima? 

"Nema jednostavnog odgovora na to pitanje, ali kada bih morala da odgovorim sa DA ili NE, ja bih rekla NE. A zašto bih rekla NE, ne samo što nema žena u sindikatima i ne zato što nema sindikalnih rukovoditeljki nego zato što ova tema uopšte nije visoko u agendi sindikata." 

Da li svi sindikati, za početak, imaju sekciju žena. Kako kaže Kosana Beker dosta sindikata i grana ih ima. Neke su manje, neke više aktivne, negde su sekcije žena vidljivije, negde članice ni ne znaju za njihovo postojanje. Međutim ključno pitanje je, kaže sagovornica KUMA-e, to da li su sindikatima uopšte potrebne sekcije žena.

"To je pitanje koje je ostalo otvoreno za diskusiju i ovo je odličan način da ovo pitanje otvorimo, da bismo voleli da imamo više sekcija žena koje će se baviti samo tim stvarima ili bismo voleli da vidimo da se sindikat ozbiljno bavi pitanjima koje muče žene ili žene specifično.

A kada smo u istraživanju postavili pitanje čime se bave sekcije žena, jedna od stvari je bila osmi mart, pa razni neki događaji, tim povodom. Ne mislim na osmomartovske poklone nego organizacija događaja i obele"To je pitanje koje je ostalo otvoreno za diskusiju i ovo je jedan odličan način da ovo pitanje otvorimo, da li bismo voleli da imamo više sekcija žena koje će se baviti samo tim stvarima ili bismo voleli da vidžavanja tog datuma. Sve ostalo je bilo tipa obezbeđivanja sredstva za Fond solidarnosti i razne takve stvari, koje jesu važne ali nisu ključne i dovoljne da se obezbedi da su nam radna prava poštovana."

________________________________________

Šta su ispitanice i članice rekle u istraživanju o tome koji je položaj žena u sindikatima?

Odgovor 1: - Generalno, naša grana je bila više „muška“ grana do skoro, tek u poslednje 3-4 godine došlo je do učlanjenja većeg broja žena, a sada je taj odnos otprilike 50:50.

Odgovor 2: - Žene jesu zapostavljene u sindikatima. Ja sam bila prva predsednica u postojanju opšte bolnice, uz konkurenciju četiri muškarca, predsednika. Tako da sam dočekana kao na vile.

Odgovor 3: - Kod nas u sindikatu je najviše ženske populacije, pa nas šikaniraju drugi sindikati, jer više muški sindikati uvek imaju prednost. Naš sindikat je manji u odnosu na ostale sindikate, ali borba nikada ne prestaje, mi se borimo i nastavljamo dalje.

Odgovor 4: - U našem glavnom odboru ima oko 10 žena, skoro polovina. U podružnicama iako ih ima mnogo, ali ima samo jedna aktivna žena, a ostale su tu samo da podele pakete… krajnje je vreme da se probude. ________________________________________

Kada je reč o razlozima za članstvo u sindikatu veliki broj žena koji je učestvovao u istraživanju vidi sindikat kao mesto u kojem će se boriti za radna prava. Ima međutim i onih koje očekuju da će članstvom ostvariti sindikalne benificije, dodatne vrste pomoći i podrške, što je takođe u redu, napominje istraživačica i dodaje da je problem u tome što većina žena ne vidi nikakve specifičnosti ženskih radnih prava.

„Imali smo dosta žena u uzorku koje kažu npr. u Srbiji se ne poštuju radna prava dovljno i npr. sindikati bi na tome trebalo više da rade, ali ne vide da su ženska radna prava ugroženija. Druga stvar, žene sa kojima smo imali priliku da razgovaramo i koje su učestvovale u istraživanju ne poznaju dobro razliku između različitih povreda prava. Diskriminacija i mobing npr, što su vrlo dve odvojene stvari. Žene su izložene i jednom i drugom i jako utiče na vaša radna prava kada vi to ne znate da prepoznate. Kada vam se na poslu dešavaju diskriminacija, ili mobing, a vi to ne razlikujete, ne znate da prepoznate, ili imenujete, onda je to problem. Zašto, pa zato što od toga zavisi kakav ćete eventualno postupak pokrenuti.”

Koja bi bila osnovna razlika između diskriminacije i mobinga?

„Za diskriminaciju je potrebno da vas neko tretira lošije zbog nekog vašeg ličnog svojstva, a ženama se to vrlo često dešava samo zbog puke činjenice da su žene, da rađaju decu, da su trudne, da one po pravilu uzimaju bolovanje bilo da su deca ili neko drugi u pitanju. Vrlo jasno vam bude, kada analizirate situaciju koja vam se desila i uporedite da li se to dešava muškarcima. A ako se to ne dešava muškarcima vama je jasno da ste na terenu diskriminacije, zato što se recimo žene.

Ima tu naravno raznih kombinacija. Posebne stvari se dešavaju starijim ženama na tržištu rada, neke druge stvari se dešavaju mlađim žeama, ali ovo vam je ključno, to da vidite zašto vam se nešto dešava. I za diskriminacju nije neophodno da to što vam se dešava se ponavlja. Dovoljno je jednom da se desi i nad vama je neko izvršio diskriminaciju. Za mobing je na primer, prema našem uakonu neophodo da se ponavlja. Takođe mobing nije zasnovan na vašem ličnom svojstvu. To vam je situacija npr. radimo na istom mestu, ima nas desetak i kasnimo na posao, nas nekoliko kasni ujutru na posao i šef ili šefica zbog toga kažnjavaju jednu osobu. To može biti samo zato što npr. ima lični animozitet prema osobi. Nije povezano sa tim da li sam žena, zato što se prema drugim ženama ponaša u redu i nije npr. povezano sa tim da li imam neki invaliditet, zato što se prema nekim drugim osobama sa invaliditetom ponaša skroz uobičajeno. Dakle, to su neke situacije koje možete da opišete kao animozitet, neslaganje i to se nekada u nekim našim prethodnim državama i nekom prethodnom vremenu zvalo šikana.“

Neinformisanost je prisutna i kada je reč o seksualnom uznemiravanju na poslu. I upravo jedino u slučaju seksualnog uznemiravanja imamo na delu i diskriminaciju i mobing u isto vreme. Koliko se to prepozaje kao sindikalno pitanje i koliko su ga radnice svesne?

„Problem je to što se određene forme seksualnog uznemiravanja ne prepoznaju kao seksualno uznemiravanje. I dalje ima radnih sredina u kojima nije ništa neuobičajeno da vam neko komentariše kako izgledate, da vam upućuje neke razne ideje i predloge itd. i da to zavisi od vašeg senzibiliteta da li to vidite i smatrate kao prikladno ili ne. Drugi nivo problema je taj da ima žena koje takvo ponašanje prepoznaju ali ga trpe zbog straha da će eventualno izgubiti posao ili da će imati neke posledice. Treća stvar je, i ja mislim da je ona ključna, da nema mnogo sindikalnih aktivnosti koje su u tom pravcu usmerene.

Jasno je da sindikati u ovim turbulentnim vremenima, u ovakvom siromaštvu i sa mnogim drugim problemima koji se dešavaju na radu imaju neke druge stvari koje su im u fokusu, ali nama je ovo istraživanje pokazalo da bi trebalo ove teme otvarati u sindikatu i da bi trebalo da postoji određena podrška za članice koje to preživljavaju.“

U svetu su npr. sindikati otišli korak dalje, pa osim što se tema seksualnog uznemiravanja prepoznaje kao sindikalno pitanje, obezbeđena je i podrška ženama koje su žrtve porodičnog nasilja. npr sindikati u Sjedinjenim Američkim Državama već decenijama se bore protiv nasilja u porodici što nije sindikalna problematika, ali se polazi od toga da se sve što se tiče života njihovih radnica odražava i na posao. Ima li toga u četiri sindikata U Srbiji koja su učestvovala u istraživanju?

„Nije da nema ništa, ali u istraživanju smo čuli da je to uglavnom bila neka projektna aktivnost. Recimo bio je slučaj da je sekcija žena sindikata organizovala pravnu služba na neko vreme, pa je ta pravna služba između ostalog bila zadužena za probleme koje žene imaju na radu, ali se onda projekat završi i nemate ništa dalje na tom polju, nema kontinuirane podrške. To naravno ne znači da oni sindikati koji imaju svoje advokate koje plaćaju ne bi mogli i u ovakvim situacijama da se kontaktiraju ali to se ne dešava ili se barem ne dešava često.”

________________________________________

Neke od ispitanica u istraživanju FemPlatza o porodično-partnerskom nasilju i sindikatima su rekle:

Odgovor 1: - Morate da objasnite ženi da seksualno uzmeniravanje nije samo sam seksualni čin već mnogo toga. Neke žene ne umeju da prepoznaju koliko su uznemiravane i diskriminisane. I muškarci moraju o tome da se edukuju.

Odgovor 2: - Koleginica, pomoćna kuvarica, bila je žrtva porodičnog nasilja. Iskakala je kroz prozor da bi išla na posao. Koleginice su znale, pokrivale je kada zakasni ili su je menjale da ne iznosi hranu kada je bila modra. One su smatrale da joj tako tako pomažu. Sve dok je muž nije ubio. Ja sam tada čula da je imala problem. Niko zvanično nije znao da ona ima problem, nikada se nikome nije obratila. Sindikat je pružio finansijsku pomoć deci, obećali smo ćerki posao kad završi srednju školu. Nekako smo im obezbedili egzistenciju. Htela sam posle ovoga da organizujem tribinu na tu temu, ali mi stručna služba to nije dozvolila.

Odgovor 3: - Bila je koleginica koja je rekla da ne želi da bude ni na kakvom ručku ni na putovanju jer joj muž ne dozvoljava. Mi smo je pitali da li želi da priča o tome, ona je rekla da ne želi. ________________________________________

Brojni sindikati u svetu su i nasilje u porodici i seksualno nasilje stavile visoko na svoju društvenu, pravnu i političku agendu, a COVID pandemija je dodatno otvorila to pitanje i još više aktivirala sindikalno pružanje podrške članicama koje su žrtve porodično-partnerskog nasilja. Pružali su finansijsku, logističku, pravnu podršku, a sve to može biti dobar osnov za analizu kako sindikati u različitim delovima sveta doživljavaju svoju ulogu, smatra sagovornica KUMA. Postoji li takva podrška u sindikatima u Srbiji?

„I to je bila jedna od stvari koje smo pitale i nismo uspele da nađemo nijedan primer dobre prakse. Nije bio sučaj da je sada, tokom pandemije, sindikat u tom smilu izašao iz svojih okvira. To nije sada kritika na rad sindikata verovatno to zavisi od toga ko sedi u sindikatu, čime se bave, koliko imaju sredstava na raspolaganju.… ali situacija sve u svemu nije sjajna.“

Još jedna od stvari koja nije primarna uloga sindikata, ali je itekako poželjna jeste bavljene zdravljem i prevencijom članova i članica. Sindikati bi mogli više pažnje da posvete zdravlju radnika, ali i pogotovo radnica, smatra Kosana Beker.

„Mislim da znamo svi kakva je situacija u zdravstvu ali je ona dodatno pogoršana u poslednje dve godine, mislim nije pogoršana krivicom zdravstvenih radnika i radnica, pogoršana je COVIDOM. Bilo bi dobro se nekako oganizuju preventivni pregledi kao aktivnost sindikata. Uopšte u ovoj državi je problem prevencija zdravlja i to se naravno odnosi i na sindikate i na njihove zaposlene.“

Dobra stvar je to što Sindikati u Srbiji kao svoju ulogu vide zaštitu radnopravnog statusa žene dok se nalazi na trudničkom, porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada, radi nege deteta, zar ne?

„To je jedna od stvari u kojoj su sindikati vrlo ozbijno učestvovali. To je čitava saga koja traje desetak godina unazad i koja je dovela do toga da sada imamo zakone po kojima je ipak mnogo bolje garantovano ženama da ne mogu da ih otpuštaju kada su trudne, iako, kao, ni pre toga, to nije smelo, ali su se pronalazili načini da se to uradi. Tako da, sindikati su se tu prilično založili, ali i sada imamo veliku razliku između onih koji su zaposleni u državnom i onih koji su u privatnom sektoru. U državnom sektoru se taj minumum prava koji zakon garantuje u pogledu trudničkog, porodiljskog i odsustva sa rada radi nege deteta, poštuje, dok su nam istraživanja pokazala da u privatnom sektoru ima traženja načina da se prekrši.

Još jedna važna stvar, koja doduše nije rezultat našeg istraživanja, ali je prisutna u praksi i iskoristila bih priliku da ukažem na to. Kada žene iskoriste svoje pravo na odsustvo radi nege deteta desi se da kada se vrate na posao budu raspoređene na niže radno mesto koje naravno vuče nižu zaradu. Za to se koriste izgovori poput, neko je u međuvremenu došao na to mesto pa taj neko dobro radi, pa ona nije ocenjena dok je bila odsutna, ako imaju sistem ocenjivanja, itd, itd. To je takođe jedan od primera diskriminacije žena na radu koji nije toliko očigledan, zato što poslodavci to pravdaju potrebama posla.“

________________________________________

Sve preporuke i rezultate koje je organizacija Femplatz iznela nakon svog istraživanja pročitajte u publikaciji „Položaj žena u sindikatima u Srbiji“.

https://www.femplatz.org/library/publications/2021-09_Polozaj_zena_u_sindikatima.pdf

________________________________________

Da li je bez obzira na sve probleme koji su prisutni u današnjim sindikatima u našoj zemlji važno da se udružujemo na ovakav način. Da li je sindikat ipak dobra platforma za unapredjenje radnih prava žena?

“Da, ja mislim da je sindikat, iako nije sada kod nas u sjajnom položaju, odlična platforma i da bi tu imalo mesta da se na mnogo ozbiljnijem nivou bavi radnim pravima, naročito radnim pravima žena, pošto smo se na to fokusirale.

Mislim da je i na sindikatima sada da se više pojavljuju u javnosti, da se više angažuju i pokažu neke dobre rezultate koje su imali do sada. I da na taj način motvišu mlade ljude, posebno mlade žene. Ne mislim isključivo na mlade, nego na sve koji se zapošljavaju, a nisu bili do sada članovi ili članice sindikata.

Imali smo dosta onih koji su na pitanje zašto su se učlanili u sindikat, birali opciju i odgovor zato što se to podrazumevalo kada sam počinjala da radim. Nekada se to podrazumevalo, sada se više ne podrazumeva i to je momenat da sindikat uradi nešto i privuče ljude koji se možda prvi put zapošljavaju i da objasne zašto je važno, kolika je to snaga na jednom mestu i šta sve može da se uradi kroz aktivnosti članstva.”

Autorka teksta: Tamara Srijemac

Izvor: GS KUM "Nezavisnost"

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima) 

* 3D Republika bila je gost Centra za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju Sombor gde je približila značaj 3D štampe kao alata koji pokriva svih pet disciplina "STEAM" pristupa u obrazovanju (Nauka, Tehnologija, Inženjerstvo, Umetnost i Matematika)

Na konkretnoj prezentaciji, uverili smo se na koji način rad na 3D štampaču navodi učenike da razmišljaju kreativno i da skoro u realnom vremenu vide rezultat tog kreativnog procesa iznošenjem objekata sa ekrana u stvarni, fizički svet. 3D štampa promoviše kritičko razmišljanje i pruža jedinstven način u pristupu rešavanja problema kroz praktična iskustva učenja.

Ne zaboravimo da će nakon ovog procesa učenici na drugačiji način gledati i vrednovati umetnost, jer hranjenje kreativnih veština budi interesovanje za inovacije. Sve ove veštine moći će kasnije da primene u profesionalnom okruženju nezavisno koju će profesiju izabrati.

3D štampa promoviše dostignuća učenika i priprema ih na pravi način za fakultetsko obrazovanje. Prezentaciji su prisustvovali predstavnici pet osnovnih i srednjih škola sa teritorije grada Sombora.

- Dodatak, galerija fotografija -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

utorak, 25 januar 2022 01:31

Tradicionalna kobasicijada u Somboru

* U petak, 4. februara u Somboru, na Trgu Svetog Trojstva, od 8 do 16 časova, biće održana najava i promotivni nastup Humanitarno-turističke organizacije "Kobasicijada" iz sela Turija

Kako je ovo neprofitabilna i humanitarno-turistička manifestacija, "Turijska Kobasicijada" daruje i 30 metara svojih proizvoda somborskim organizacijama.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Strana 1 od 427

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…