Odštampajte ovu stranicu
Nezavisnost: Bezbedniji uslovi rada čuvaju živote radnika

* Nezavisnost je juče u Pančevu obeležila Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu sa ciljem da nadležnim državnim organima, poslodavcima ali i celokupnoj javnosti skrene pažnju da je samo prošle godine 70 zaposlenih u Srbiji izgubilo živote zbog nebezbednih uslova rada

Ujedinjeni Granski sindikati Nezavisnost obeležili su 28. april - Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu na ulicama Pančeva gde su radnicima i građanima deljeni leci sa porukama o značaju zaštite zaposlenih.

Predsednica Nezavisnosti Čedanka Andrić najavila je za naš portal (www.nezavisnost.org) da je cilj manifestacije da se skrene pažnja nadležnim državnim organima, poslodavcima ali i celokupnoj javnosti “na strašne podatke da je prošle godine u Republici Srbiji 70 naših koleginica i kolega izgubilo živote od posledica teških povreda na radu ili na samom radnom mestu”. Andrić smatra da su se fatalne posledice za te radnike mogle izbeći “da su primenjene mere za bezbedan rad”.

- Skrećemo pažnju da poslodavci moraju da primenjuju mere za bezbedan i zdrav rad, da to nema alternativu i da država mora još oštrije da kažnjava one koji te mere ne primenjuju - naglasila je Čedanka Andrić.

Svesni mnogih sistemskih i pravnih nedostataka, UGS Nezavisnost i Savez samostalnih sindikata su još 2017. godine inicirali ismene Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Prema rečima Aleksandre Vitorović, koordinatorke projekta za BZR, inicijativa dve reperezentativne sindikalne centrale prošle godine je razmatrana na Radnoj grupi za izmenu pomenutog zakona. Inače, Nezavisnost u okviru Programa podrške u oblasti BZR već punih šest godina osposobljava tim aktivista koji pomažu sindikalnom članstvu na terenu i koji bi, prema pomenutm predlogu za promene zakona, trebalo da budu spona između radnika i Inspektorata za rad. - Time, praktično, nudimo sopstvene resurse, odnosno osposobljene ljude da bar delom nadomeste hroničan manjak državnih inspektora, ubrzaju i unaprede rad na promovisanju i unapređenju stanja, preventive i kulture bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji - objasnila je Vitorović.

U UGS Nezavisnosti odavno su prepoznali značaj odbora za bezbednost i zdravlje na radu u preduzećima. U sindikalnoj centrali dodeljene su juče i povelje i plakete “28. april” odborima i pojedincima koji su uspešno angažovani u zaštiti na radu.

Stručni saradnik za oblast BZR u Nezavisnosti Saša Dimitrijević kazao nam je da se posebno izdvajaju odbori u kompanijama Hajneken i Karneks koji su pokazali da je upravo “dijalog zaposlenih i uprava najbolji način da se dođe do rešenja koja mogu da preventiraju te loše situacije koje se nažalost dešavaju svakodnevno”.

MOR: Socijalni dijalog ključan za bezbednost rada

Međunarodna organizacija rada (MOR) povodom 28. aprila - Svetskog dana bezbednosti i zdravlja na radu ukazuje upravo na potrebu i mogućnosti efikasne saradnje između poslodavaca, radnika i vlada kako bi se na najbolji način sprovele mere bezbednosti i zdravlja na radu (BZR) koje mogu da spasu milione života širom sveta.

Odgovori na pandemiju COVID-19 pokazali su važnost efikasne saradnje između socijalnih partnera u prevenciji nesreća na radu i profesionalnih bolesti, saopšteno je istovremeno u Ženevi.

U najnovijem izveštaju MOR-a ukazuje se da bi učenje iz onoga što je postignuto u rešavanju složene situacije pandemije moglo da pomogne u sprečavanju miliona smrtnih slučajeva usled nesreća na radu i profesionalnih bolesti, navodi se u izveštaju MOR, koji pokazuje kako je socijalni dijalog doprineo brzoj i efikasnoj primeni mera tokom krize izazvane globalnom pandemijom.

Vlade koje su tokom panemije u socijalnom dijalogu dale primat aktivnom učešću organizacija poslodavaca i radnika u upravljanju BZR bile su u mogućnosti da razviju i sprovode hitne zakone, politike i intervencije. U mnogim zemljama to je rezultiralo usvajanjem novih zakonskih rešenja u različitim oblastima - od mera za sprečavanje i rešavanje slučajeva COVID-19 na radnom mestu do prelaska na rad na daljinu.

U Austriji, na primer, socijalni partneri su pregovarali o sporazumu o sistematskom testiranju na radnom mestu za određene sektore koji su suočeni sa povećanim rizikom od prenošenja virusa, kao što je sektor maloprodaje. U Singapuru su se nakon konsultacija i tripartitnih pregovora izmenila pravila o vakcinaciji. I u Južnoj Africi su održane tripartitne rasprave o izmenama mera usmerenih na širenje COVID-19 na radnim mestima.

U Finskoj su sindikati i organizacije poslodavaca blisko sarađivali sa vladom na razvoju mera za sektor turizma i restorana. U Italiji, socijalni partneri u bankarskom sektoru zajednički su doneli detaljna pravila o radu na daljinu, koja podrazumevaju pravo na privatnost.

Nacionalna tripartitna tela za BZR takođe su odigrala važnu ulogu u borbi protiv pandemije. Obično ih sačinjavaju predstavnici vlasti (Ministarstvo rada i druga relevantna ministarstva i institucije), kao i reprezentativne organizacije poslodavaca i radnika. Tokom krize izazvane COVIDOM, mnoga od takvih nacionalnih tripartitnih tela za BZR učestvovala su u procesu donošenja ključnih odluka i bili uključeni u definisanje mera zaključavanja i ograničenja, strategija povratka na posao i drugih uputstava ili smernica za ublažavanje uticaja pandemije.

- Dok svet nastavlja da se bori sa uticajima i posledicama krize izazavne COVIDOM, i neujednačenim oporavkom, bezbednost i zdravlje na radu ostaju u vrhu ključnih odgovora zemalja. Lekcije naučene iz ove krize o važnosti socijalnog dijaloga u jačanju bezbednosti i zdravlja na nacionalnom nivou i nivou radnog mesta treba primeniti i u drugim kontekstima. To bi pomoglo da se smanji neprihvatljiv nivo smrtnih slučajeva i profesionalnih bolesti koji se javljaju svake godine - izjavio je generalni direktor MOR-a Gaj Rajder.

Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu obeležava se svake godine od 28. aprila 2003. godine, kada je MOR kao specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija za svet rada pokrenula inicijativu da se promoviše bezbedan i zdrav rad sa ciljem podizanja svesti o njegovom značaju. Koliki je značaj obeležavanja ovog datuma pokazuje statistika MOR-a po kojoj je godišnji broj žrtava na radnom mestu širom sveta veći od dva miliona, dok još stotine miliona zaposlenih pati od teških povreda i bolesti na radu.

EKS: Očekuje se 30.000 više poginulih radnika u EU do 2030.

Skoro 30.000 ljudi moglo bi da izgubi život na poslu u zemljama Evropske unije u tokom ove decenije ukoliko se radna mesta ne učine bezbednijim, upozoreno je danas iz Evropske konfederacije sindikata (EKS) povodom Svetskog dana bezbednosti i zdravlja na radu.

Prema podacima Eurostata, broj smrtnih nesreća na radnom mestu polako je opadao tokom poslednje decenije, ali je napredak bio nestabilan sa ponovnim porastom smrtnih slučajeva u 2019. godini.

Ako se trend nastavi, još nešto više od 27.000 smrtnih slučajeva na radnom mestu treba očekivati između 2020. i 2029, pokazala je analiza Evropskog sindikalnog instituta.

Ne očekuje se da će smrtni slučajevi na radnom mestu uopšte pasti u Španiji, u Francuskoj će biti još gore, a slične posledice se očekuju i u Italiji, Nemačkoj, Rumuniji i drugim zemljama EU.

EKS podseća na Manifest koji su potpisali ministri, poslanici Evropskog parlamenta, sindikalni lideri i vrhunski stručnjaci za zdravlje i bezbednost na radu - kojim se poziva na povećanje obuka o zdravlju i bezbednosti na radu, unapređenju rada inspekcija i pooštravanju kazni kako bi se do 2030. godine okončali smrtni slučajevi na radnom mestu.

Osim nesreća na radnom mestu, EKS poziva lidere EU “da učine više da okončaju skandal sa rakom, koji i dalje svake godine oduzima živote više od 100.000 ljudi”, kao i da zaštite radnike od sve težih posledica ekstremnih klimatskih promena.

- Niko ne treba da napušta kuću zabrinut da li će se vratiti da vidi porodicu posle posla. Ali to je svakodnevna realnost za mnoge radnike, često zbog neodgovornih poslodavaca koji pokušavaju da povećaju profit i političara koji napadaju zdravorazumska bezbednosna pravila i inspekcije iz ideoloških razloga - izjavio je zamenik generalnog sekretara EKS Klaes-Mikael Stal.

Dopunio je da hiljade ljudi i dalje svake godine gubi život u brutalnim nesrećama na gradilištima, u fabrikama i na drugim radnim mestima, koje je moguće izbeći. Takođe, milioni ljudi su umrli zato što su svakodnevno na poslu bili izloženi supstancama koje izazivaju maligna smrtonosna oboljenja.

- Dodatak / Galerija slika: 1) Dodela plaketa, foto: UGS Nezavisnost; 2) Gaj Rajder, generalni direktor Međunarodne organizacije rada, foto: MOR -

Zabeliežio: novinar Svetozar Raković

Izvor: MOR/UGS Nezavisnost

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Pročitano 737 puta

Galerija slika

We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…