Odštampajte ovu stranicu
EU: Ekonomski oporavak brži nego što se očekivalo

* Prema najnovijoj ekonomskoj prognozi Evropske komisije, privreda u EU trebalo bi do kraja godine da poraste za 4,8 odsto, dok bi 2022. stopa rasta trebalo da budeo 4,5 odsto. Nova prognoza je i da će se realni bruto društveni proizvod (BDP) vratiti na nivo pre pandemijske krize u poslednjem tromesečju ove godine, objavljeno je na portalu UGS Nezavisnost

Evropska komisija je objavila prognozu da će se evropska ekonomija oporaviti brže nego što se ranije očekivalo, jer su privredni rezultati u prvom tromesečju premašili očekivanja, a poboljšana zdravstvena situacija podstakla je brže ublažavanje antipandemijskih mera i ograničenja u ​​drugom tromesečju.

Očekuje se da će ekonomski rast podstaći nekoliko faktora. Osim privrednih aktivnosti koja su u prvom kvartalu godine premašila očekivanja, ekonomiju podstiče efikasna strategija suzbijanja virusa i napredak u vakcinaciji koji su doveli do opadanja novih infekcija i hospitalizacija. Taj trend suzbijanja virusa omogućio je članicama EU da ponovo otvore svoje ekonomije u drugom kvartalu, što je posebno koristilo preduzećima u uslužnom sektoru.

Rezultati optimističnih anketa među potrošačima i preduzećima, kao i mobilnost u praćenju podataka, sugerišu da je već u toku snažan rast privatne potrošnje. Uz to, postoje dokazi o oživljavanju turističkih aktivnosti unutar EU, čemu bi trebalo da doprinese novi EU digitalni COVID sertifikat koji se primenjuje od 1. jula.

U Evropskoj komisiji očekuju da će privatna potrošnja i investicije biti glavni pokretači ekonomskog rasta, podržani zapošljavanjem koje raste uporedo sa većim ekonomskim aktivnostima.

Prognoza inflacije za ovu i narednu godinu takođe je značajno revidirana. Očekuje se da će ove godine na rast potrošačkih cena uticati rast cena energije i robe, “uska grla” u proizvodnji usled ograničenja kapaciteta i nedostatka nekih sirovina u industriji, kao i povećana potražnja na evropskom i drugim tržištima.

Procena je da bi tokom 2022. ovi pritisci trebalo da slabe uporedo sa rešavanjem proizvodnih ograničenja i postepenim usklađivanjem ponude i potražnje. U skladu sa tim očekivanjima, predviđa se da će inflacija u EU ove godine u proseku iznositi 2,2 odsto, odnosno 1,6 odsto 2022. godine.

Najnovija ekonomska prognoza Evropske komisije ukazuje i na rizike a pre svih na eventualno novo širenje verzija virusa COVID-19 zbog čega se naglašava važnost daljeg ubrzanja kampanja vakcinacije. Ekonomski rizici se odnose i na reagovanje preduzeća i domaćinstava na ublažavanje pandemijskih ograničenja. Na primer, inflacija može biti veća od prognozirane ukoliko se nastavi ograničena ponuda roba na tržištu i ako se ne smanje pritisci proizvođačkih cena na potrošačke cene.

Valdis Dombrovski, izvršni potpredsednik Evropske komisije izjavio je da se evropska ekonomija snažno oporavlja.

- Trgovina se dobro održala, a domaćinstva i preduzeća su takođe pokazala veću prilagodljivost životu pod COVID-19 nego što se očekivalo. Nakon mnogo meseci ograničenja, povećano je i poverenje u turizam, mada se zbog pretnje nove varijante virusa putovanja moraju pažljivo organizovati kako bi bila bezbedna - ističe Dombrovski.

On je dopunio da “kao i uvek, moramo da imamo na umu razlike: neke države članice videće da se njihova ekonomska proizvodnja vraća na nivo od pre krize već u trećem kvartalu 2021, dok će neke morati da čekaju duže”.

Paolo Gentiloni, evropski komesar za ekonomiju, podvlači da će “ekonomija EU ove godine zabeležiti svoj najbrži rast poslednjih decenija, podstaknut snažnom potražnjom kako kod kuće tako i širom sveta, i bržim ponovnim otvaranjem uslužnih sektora”.

Međutim, upozorio je Gentiloni da je širenje Delta verzije virusa korona “oštar podsetnik da još nismo izašli iz senke pandemije”, i naglasio da je od ključne važnosti da se udvostruče napori u vakcinaciji“.

Komentarišući najnoviju prognozu EK, sekretarka Evropske konfederacije sindikata Lina Kar rekla je da se ekonomija oporavlja brže nego što se očekivalo zahvaljujući većoj potrošnji. Zato bi, prema njenim rečima, “povećanje zarada kroz kolektivno pregovaranje trebalo da bude važan deo snažnog i bržeg oporavka ekonomije”.

Visoka predstavnica najveće evropske sindikalne centrale ukazala je i da je privredni oporavak omogućen suspenzijom pravila EU o visini budžetskog deficita i javnog duga čime su omogućeni uspešni nacionalni programi zaštite radnih mesta i zarada.

- Činjenica da je suspenzija fiskalnih pravila Unije olakšala oporavak pokazuje da su u osnovi ta pravila nekompatibilna sa ekonomskim rastom koji je potreban za dostojanstvena radna mesta i bolji životni standard. Pogrešna fiskalna pravila treba kompletno reformisati pre njihovog ponovnog aktiviranja 2023. godine. Tako bi se premostile ekonomske praznine između država članica i obezbedilo finansiranje hitno potrebne tranzicije u zelenu ekonomiju, na pravedan način prema radnicima - rekla je Lina Kar, kako je preneo portal nezavisnost.org.

Izvor: www.nezavisnost.org

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Pročitano 355 puta
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…