Gordana Čomić: Informisanje građana od predsudne važnosti za ishod predstojećeg referenduma

* Razgovor o predstojećem ustavnom referendumu je neophodan, jer građani imaju pravo da znaju šta ih čeka kada Srbija odluči hoće li ili neće prihvatiti promenu Ustava u oblasti pravosuđa, izjavila je prvih radan dana u Novoj, 2022. godini ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić na tematskom društvenom dijalogu “Pravosuđe, državna uprava i lokalna samouprava i zaštita ljudskih prava i ravnopravnost polova - ishod referenduma” u Skupštini AP Vojvodine u Novom Sadu

Kako je navela, ovako zamišljen društveni dijalog bitan je s aspekta informisanja građana o ishodima referenduma, odnosno o tome šta se menja u zaštiti prava građana ako budu prihvaćene ustavne promene, a šta će biti u slučaju njegovog neuspeha. Prvi društveni dijalog smo imali 29. decembra u Beogradu, danas smo u Novom Sadu, a 12. januara bićemo u Kragujevcu. Želimo da svako jasno razume šta donosi odluka Narodne skupštine da se politika povlači iz pravosuđa i kako to dobro ili loše utiče na zaštitu ljudskih prava, što je ključni ishod referenduma, naglasila je Čomić.

Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor ocenio je da sa tim ustavnim promenama neće biti odmah razrešena sva pitanja i sporovi koji su opterećivali prethodne decenije, ali da su oni bitni, jer se Srbija obavezala da primeni pravne tekovine. To su vrednosti kojima se stremi i mislim da na ovaj način stvaramo jedan ambijent u kome činimo dodatni korak ka tom cilju, rekao je Pastor i pozvao sve građane koji imaju pravo glasa da 16. januara izađu na referendum i donesu odluku u skladu sa svojim ubeđenjem. To su vrednosti kojima se stremi i mislim da na ovaj način stvaramo jedan ambijent u kome činimo dodatni korak ka tom cilju, rekao je Pastor i pozvao sve građane koji imaju pravo glasa da 16. januara izađu na referendum i donesu odluku u skladu sa svojim ubeđenjem.

- Hteli smo široko da postavimo ovaj razgovor, da uključimo predstavnike državnih organa i institucija, javne ličnosti iz različitih segmenata društvenog života, predstavnike civilnog društva i verskih zajednica, nacionalnih zajednica, predstavnike akademske zajednice i medija, te prevashodno stručnjake iz oblasti pravosuđa. Svrha ovog dijaloga jeste da sve građanke i svi građani Republike Srbije budu potpuno informisani o predstojećem referendumu - poručio je potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine - nacionalne zajednice Žolt Sakalaš

Pogledajte detaljnije i donesene zajedničke zaključke: Učesnici društvenog dijaloga, na kraju sastanka, usaglasali su zaključke prema tematskim celinama po kojima se odvijao dijalog.

~. ~

Donosimo i kompletne Zaključke sa društvenog dijaloga „Pravosuđe, državna uprava i lokalna samouprava i zaštita ljudskih prava i ravnopravnost polova - ishodi referenduma“

Učesnici tematskog društvenog dijaloga „Pravosuđe, državna uprava i lokalna samouprava i zaštita ljudskih prava i ravnopravnost polova - ishodi referenduma“, u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, održanog 5. januara u Novom Sadu, zajednički su usaglasili zaključke, prema tematskim celinama po kojima se odvijao društveni dijalog:

• Kako se menja zaštita ljudskih prava građana u slučaju uspeha referenduma ili u slučaju nepotvrđivanja ustavnih amandmana? Cilj ustavnih promena je funkcionalno pravosuđe zasnovano na principima nezavisnosti, u skladu sa najvišim dostignutim međunarodnim standardima. Uspeh referenduma značio bi da Srbija šalje jasnu poruku da je rešena da poštuje međunarodne standarde i obezbeđuje zaštitu osnovnih ljudskih prava na način kako to čine najrazvijenije demokratije. U slučaju da se amandmani ne potvrde, Srbija ne menja ništa u pravosuđu i zaštiti osnovnih ljudskih prava i nastavlja praksu dugih i iscrpljujućih procesa što suštinski podrazumeva nedovoljno efikasnu zaštitu ljudskih prava i istovremeno zaustavlja svoj put ka EU.

• Zašto je nezavisno pravosuđe važno za zaštitu ljudskih prava i kako ishod referenduma utiče na zaštitu ljudskih prava? Osnovna garancija zaštite ljudskih prava je nezavisno i funkcionalno pravosuđe, što između ostalog podrazumeva i izbor sudija, bez ikakvog uticaja zakonodavne i izvršne vlasti, što potvrđuju sve savremene razvijene demokratije koje ovakav princip imaju u svojim sistemima. Promene Ustava predlažu se jer su neophodne da bi nezavisno pravosuđe to bilo i u ovom segmentu. Nepotvrđivanjem volje za promenama, taj se korak odlaže.

• Da li je građanima važnije da znaju način funkcionisanja pravosudnog sistema ili da imaju osećaj zaštite pred pravosuđem ili je važno i jedno i drugo i šta će ishod referenduma promeniti u stavu ljudi? Dobro bi bilo da građani poznaju pravosudni sistem, a osećaj sigurnosti i poverenja u pravosuđe koji im pruža efikasna sudska zaštita je osnov za lični i za prosperitet celog društva, te ishod referenduma može biti potvrda volje društva za takvim razvojem ili ne. Apeluje se na nadležne organe za sprovođenje referenduma da građanima na jasan i svima razumljiv način predoče suštinu predloženih promena Ustava Republike Srbije.

• Zašto je funkcionalno pravosuđe važno za smanjenje nepravde, korupcije, nejednakog postupanja i kulturu ljudskih prava i da li ishod referenduma može da utiče na smanjenje nepravdi? Nezavisno i funkcionalno pravosuđe je nužno za izgradnju poverenja u pravosudni sistem, što je preduslov za smanjenje društvene nepravde, borbu protiv korupcije, privredni razvoj i nezaobilazan je dokaz u pogledu jednakog postupanja prema svim građanima. Sve navedeno doprinosi smanjenju nepravde u društvu, razvoju i izgradnji kulture ljudskih prava i sveopštem društvenom napredku. Pozitivan ishod referenduma doprineće funkcionalnosti pravosuđa, dok nepotrvrđivanje ustavnih promena dovodi do odlaganja borbe protiv korupcije.

• Zašto je nezavisno i funkcionalno pravosuđe važno za ekonomski razvoj, za zaštitu životne sredine, za bezbednost i u kakvoj je to vezi sa ljudskim pravima? Kako ishod referenduma utiče na te oblasti? Smanjenje korupcije je povoljno za ekonomski razvoj, za zaštitu životne sredine i bezbednost građana, jer se garantuje veći ekonomski razvoj kroz ravnopravno učešće svih na tržištu bez stvaranja monopola, što je jedna od osnovnih uloga pravosuđa u zaštiti ljudskih prava na život, rad i zdravu životnu sredinu. To je jedan od najvažnijih ishoda koje prihvatanje ustavnih promena treba da donese kao posledicu.

• Kakva su iskustva ljudi sa pravosuđem i da li postoji procena da se ta iskustva mogu promeniti ishodom referenduma? Reformom pravosuđa iz 2009. godine učinjene su velike greške. O njihovim razmerama svedoče kritike relevantnih i stručnih međunarodnih organizacija i tela, uključujući i Evropsku uniju, ali i većine predstavnika pravosuđa u Srbiji koji nisu bili zadovoljni tom reformom. Srbiju je ona koštala preko 60 miliona evra zbog odštetnih zahteva koje je država morala da isplati. Uz te kritike, nedostajalo je i dijaloga o ishodima i načinu donošenja Ustava 2006, a ishod nepotvrđivanja predloženih promena ostavlja reformu iz 2009. na snazi, do daljnjeg.

• O čemu sve referendum odlučuje i zašto je važan dijalog o ishodima referenduma? Odlučuje se i o evropskom putu Srbije, jer je izmena Ustava samo prvi korak u ispunjavanju najvažnijih aktivnosti u okviru klastera 1 - Osnove, odnosno realizovanju aktivnosti iz Akcionog plana za poglavlje 23. Predložene izmene su urađene u pravcu približavanja najboljoj evropskoj praksi u ovoj oblasti i shodno tome članstvu u Evropskoj uniji. O tome svedoči i pozitivno mišljenje na konačne verzije izmena Ustava od strane Venecijanske komisije od 24. novembra 2021. godine.

Dijalog je temelj za postizanje pluralističkog konsenzusa, kojem svako demokratsko društvo treba da teži. Da bi se vodio dijalog moraju postojati tri elementa - zainteresovanost za temu, argumentacija ali i hrabrost i spremnost da se stavovi „ukrste“, kao i činjenice koje se mogu proveriti. Rezultat referenduma proizvodi posledice i javnost ima pravo da zna koje i kakve su te posledice dok slobodno odlučuje o ustavnim promenama.

Izvor: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Pročitano 571 puta

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svako ko želi, može da postane saradnik Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast koja vam je bliska, pošaljite vest, informaciju, fotografije, istražite.

Postanite dopisnik, iz svog mesta gde trenutno ili trajno boravite, svoje države. 

Dobrodošli saradnici u marketingu, menadžmentu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefoni: +381-65-8-675-445

+381 25 510-1641

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…