Još jedno interesantno putovanje u „centar sveta“ sa udruženjem ljubitelja putovanja „Omnis“ iz  Sombora

*Udruženje ljubitelja putovanja Omnis iz Sombora organizovalo je za svoje članove još jedno u nizu putovanja, ovaj put odredište je bilo Kumburgaz, Turska.....

Kao i obično polazak je bio sa stadiona Radnički u Somboru, sa usputnim kupljenjem članova...uz nekoliko usputnih pauzi, bez ikakvih problema prošli smo srpsku, bugrasku i tursku granicu, kad smo stigli na odredište u Kumburgaz, mesto pored Istanbula, dočekala nas je prijatna temperetura od 25 stepeni, topla peskovita plaža sa suncobranima i više nego ljubazno osoblje hotela Ranax, hotela koji je smešten na samoj plaži. naravno, pozdravljam se sa osobljem.....sa kojim sam se zgotivio još pre dve godine, pozdravlaju me na dobrom srpskom „Kako je“ „Jel dobro“ na odredište smo stigli odmorni, kako i ne bi kada smo putovali udobnim klimatizovanim autobusima „Solarisa“

Autobus na jednom od odmoišta (foto: AcanskiS)

Na ovo putovanje kao i na ostala, ne idem bez svoje foto-opreme i ovom prilikom možete uživati u prelepim fotografijama koje sam napravio u ovoj predivnoj zemlji.........

Istanbul, Džamija Sulejmana Veličanstvenog i vidikovac (foto: Snežana Karalić)

Kao i do sada baza nam je bila u Kumburgazu, a odatle smo radili izlete za Silivri i Istanbul. Da kažemo ukratko koju reč o Kumburgazu, mestu koje je bila naša „baza“. 

Kumburgaz predstavlja gradsku četvrt grada Bujukčekmedže, koja čini jedan od 39 okruga Istanbula, od Sombora je udaljen 1079 km. Kumburgaz se prvi put pominje 1334. godine u Grčkim spisima pod nazivom „Oikonomeion“ što bi u bukvalnom prevodu značilo „blagajnik“. Podaci za ovo mesto prilično su šturi, 1890. godine mesto je bilo nenaseljeno, 1986. godine dobija status opštine, a od 1988. godine postaje deo okruga Bujukčekmedže. Gradska četvrt Kumburgaz danas ima oko 8.000 stanovnika.

Plaža i Hotel Ranax u Kumburgazu (foto: AcanskiS)

Plaža Kumburgaz, Galebovi i zalazak sunca (foto: AcanskiS)

Plaža Kumburgaz, zalazak sunca (foto: AcanskiS)

Hotel Ranax u Kumburgazu, noćna fotka (foto: AcanskiS)

Nedaleko od Kumuburgaza na nekih 25 minuta vožnje nalazi se Silivri, ovaj predivan primorski gradić, oduševiće vas svojim šetlištem sa palmama pored mora, šarenim fasadama mostićima, jeftinom hranom i nadasve ljubaznošću i gostoljubiljivosti ovdašnjih meštana. U Silivriju morate običi pijacu, ona se održava svakog ponedeljka i tamo,  tamo možete naći sve od igle do lokomotive, naravno još ako znate da se cenjakate još bolje ćete proći, Turci su zadržali taj šlif za trgovinu, obožavaju da se cenjkaju, pitate za cenu ako vide da se predomišljate ili nećete, obavezno pitaju „Koliko ti daješ“ i ako ste uporni u cenjaknju možete dobro oboriti cenu. E sad malo o samom mestu.

Silivri (gr:Selymbria) je grad i okrug u provinciji Istanbul na Mramornom moru u Turskoj. Sa površinom od 760 km2, predstavlja drugi najveći okrug istanbulske provincije nakon Çatalke. Prema zadnjem popisu broj stanovnika iznosi 155.923 od kojih 75.702 u žive u gradu, dok preostali žive u okolnim gradovima i selima. Glavne turističke atrakcije su Dvorac Silivri, Anastazijski zid, Rezervoari (za vodu) Piri Mehmed - pašina džamija i Uzunköprü (Dugi most) sve ovo, predstavlja samo jedan razlog više da posetite ovo mesto.

Spomenik Kemalu Paši Ataturku osnivaču moderne Turske države na glavnom gradskom trgu u Silivriju na obali mora (foto: AcanskiS)

Silivri, interesantna gradnja (foto: AcanskiS)

Silivri, šetalište uz more (foto: AcanskiS)

Silivri, šarene zgrade u zalivu, po kojima je grad prepoznatljiv (foto: AcanskiS)

Istanbul, šta reći o ovom gradu, a da nije već rečeno, ali i opevano, od kosovskog ciklusa pa do dana današnjeg. grad na dva kontinenta, mesto gde se susreću Istok i Zapad, prestonica nekoliko velikih carstava, grad čiji broj stanovnika prelazi preko 20 milona što ga svrstava među 10 najvećih gradova sveta, prestonica sveta kao što bi rekao Napoleon Bonaparta. Ako na trenutnak zanemarimo kulturno istoriske spomenike, poput Aja Sofije, Plave Džamije, Galat Kule, Sulejmanove DžamijeTrga Taksim.....trgovina je nešto što karakteriše istanbul, to je nešto što daje ovom gradu pečat, u tome imaju viševekovnu tradiciju, čuvena „Kapali čaršija“ radi neprekidno već oko 600 godina.

Istanbul, vidikovac kod Sulejmanove džamije (foto:AcanskiS)

Kapali čaršija u Istanbul radi neprekidno 1455. godine, na slici jedan od ulaza (foto: AcanskiS)

 Sveta Sofija ili Premudrost Božija, li zvanično Velika džamija Aja Sofija (tur. Ayasofya-i Kebir Camii-i Şerifi), bivša je pravoslavna patrijaršijska saborna crkva. Od vremena završetka gradnje 537. pa sve do 1453. je bila crkva, najviše pravoslavna, jedno vreme i katolička za vreme krstaških ratova. Džamija je bila od 1453 do 1923. kada je 1923. godine odlukom Kemala Paše Ataturka pretvorena u muzej, tako je bilo do 2020. kada je odlukom Redžepa Tajipa Erdogana, opet pretvorena u džamiju (foto: AcanskiS)

Unutrašnjost Aja Sofije iz decembra 2019 dok je još bila muzej, naknadno su pravoslavne ikone prekrivene platnima,a freska Isusa Hrista u kupoli prekrivena mozaikom, od ikona jedino je ostala ona na ulazu, popularno nazvana "Jugovići" koja predstavlja Cara Justinijana, koji je rodom iz Skoplja te Cara Konstantina rođenog Nišliju sa majkom božijom (foto: AcanskiS)

Istanbul Plava džamija  (tur. Sultan Ahmet Camii) sagrađena je u periodu između 1609. i 1616. godine, za vreme vladavine sultana Ahmeda I. Poput ostalih džamija, sadrži grobnicu osnivača, medresu i predvorje. Taj naziv je dobila zbog 20 000 plavih pločica koje prekrivaju unutrašnjost kupole. (foto: AcanskiS) 

Sulejmanova džamija (tur. Süleymaniye Camii) izgradio je Sulejman Veličanstveni, po nacrtima Mimara Sinana 1557. godine, prema nekima, na najlepšem mestu u Istanbulu, mada je to relativno (foto: AcanskiS)

Trgovci će vas obavezno u Istanbulu pitati odakle ste  Bosnia, Makedonija....kad kažete Sirbistan, kako se na Turskom kaže Srbija, nasmeju se, ali kod kupovine i trgovine bolje je reći Bosnia, ili iz „Bosne bolan“......sad koji grad to nije bitno, Sarajevo, Mostar.....ja sam uglavnom govorio Mostar, jel šta ako naletim na nekog bosanca kojih ima tamo dosta, pa me pita nešto za Sarajevo, Tuzlu ili Bihać..... a ja nemam pojma, ovako ipak, sa Mostarom imam veze i relativno dobro ga pozajem, a i ne bih puno slagao.....inače u Istanbulu ima dosta ljudi sa područja bivše Jugoslavije i to najviše iz Makedonije, Bosne, Kosova i Srbije tj. preciznije Sandžaka.......i svi vas zovu zemljacima ili komšijama....samo kad čuju da pričate naš jezik, odmah vam se obraćaju...i zovu vas da bas kod njih udjete i da vidite njihovu robu, da je baš kod njih najbolje i najkvalitetnije....i najjeftinije, žao vam bude da odbijete.....svugde gde udjete pa makar i ne kupili ništa...počastiće vas čajem kafom.....to je kod turaka običaj, da se gost svaki mora lepo primiti, jer nikad ne znate ko vam može doći na vrata.....zato su ljubazni sa svima bio siromah ili bogat, jel po nekom predanju, bog ponekad dodje maskiran u siromaha, da vidi kakvi su ljudi, kakvi će biti prema njemu....zato se prema svima lepo ponašaju.....

Još jedna zanimljiva stvar koju sam primetio u Istanbulu ali I celoj turskoj je briga o životinjama lutalicma psima i mačkama, svugde po ulicama na prigodnim mestima ostavlja se hrana, a većina pasa je čipovana.

Pas ispred Sulejmanove džamije (foto: AcanskiS)

 

Vidimo se na nekom od naših narednih putovanja!!!

 

 

 

 

O tome kako postati član udruženja,

informišite se na broj tel: 062 252 932,

 ili lično u prostorijama udruženja, svakog dana osim

nedelje na adresi Čitaonička 3 Sombor u pasažu,

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Beleži,fotografiše i još ponešto....

Srđan Ačanski, dipl.turizmolog

 

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

 

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

 

 

 

Pročitano 1227 puta

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…