Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Zapadnobačkom upravnom okrugu: Dokazi svedoče da je ovaj Okrug u mnogim oblastima vodeći u Srbiji

* Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić bila je sa svojim timom, danas u radnoj poseti Zapadnobačkom upravnom okrugu. Sastanak je organizovan na inicijativu ovog resornog ministarstva, a što je u skladu sa planom rada u njemu. Gordana Čomić susrela se najpre sa domaćinom, načelnikom Zapadnobačkog upravnog okruga Goranom Nonkovićem, a iz resornog ministarstva u radu su učestvovali još državni sekretari Olena Papuga, Ninoslav Jovanović, Mina Rolović Jočić, Aleksandra Rašković, šef kabineta, Nada Lazić, posebna savetnica za održivi razvoj, Vladimir Jovanović, posebni savetnik

Načelnik Okruga Goran Nonković potom je bio i uvodničar, u svečanoj sali zgrade Županije gde je upriličena konstruktivna interaktivna diskusija, u koju su se najpre uključili gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, kao i čelnici sve tri opštine Zapadnobačkog upravnog okruga, predsednica i predsednik opština Apatin i Kula, Dubravka Korać i Damjan Miljanić i zamenica predsednika opštine Odžaci Dejana Salaj

Bila je to prilika da se nakon njenog govora, sadržajno obrazlaganih interesnih tema, ministarki obrate i predstavnici naionalnih zajednica, manjina i saveta, aktivisti brojnih organizacija u oblasti civilnog sektora, kao i gradskih institucija i ustanova, Policijske uprave Sombor, Centra za socijalni rad, Sigurne kuće.

***

- Poseta Okrugu u svrsi je međusobne razmene informacija u omogućavanju jedinicama lokalnih samouprava da primene zakone iz zajedničke nadležnosti - rekla je najpre, u izjavama za javnost, u vezi sa ciljem i značajem kontinuiranog obilaska lokalnih samouprava i okruga u čitavoj državi, samim tim i određenim datumom, 8. junom za Zapadnobački upravni okrug, ministarka Gordana Čomić i konkretizovala:

- Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog od januara obilazi upravne okruge u Srbiji, danas smo devetnaesti put, sa domaćinima u Somboru i naša namera, cilj, svrha ovih obilazaka jeste da se potrudimo da dokažemo da je ministarstvo alat za primenu zakona iz naše nadležnosti na teritoriji lokalnih samouprava i upravnih okruga. Dakle sve ono što se tiče antidiskriminacije, ljudskih prava, manjinskiih prava, saradnje sa civilnim društvom i primene zakona o planskom sistemu uključujući neophodnosst lokalnih planova za održivi razvoj, jer je Srbija nepovrtano, odlukom o evropskim integracijama i istovremenoj odluci da uradi strategiju održivog razvoja do 2030. godine.

Bez lokalne samouprave to ne može, bez upravnih okruga ne može, i svi ti ljudi koji stvarno primenjuju zakon na lokalnom nivou ne mogu bez pomoći centralnih nivoa vlasti, notirala je Čomić i potvrdila: - To je cela ideja da se upoznamo i da im dokažemo da radimo ono što govorimo, da smo mi alat za promene u Srbiji.

* Koliko ste u dosadašnjem relativno vremenski kratkom mandatu u ovom sastavu Vlade Srbije uspeli, u Vašem zagovaranju da se kroz društveni dijalog ostvari interes i dogovor, s obzirom na dugotrajna ranija mišljenja pa i predrasude, da su suprotstavljene strane svađa, a ne pomanje da je dijalog suština dolaženja do kompromisa?

- Kultura kompromisa, zajedno sa kulturom ljudskih prava, manjinskih prava, izgradnje vladavine prava, je deo našeg razgovora u svim upravnim okruzima. Nažalost u Srbiji se kompromis često razume kao nešto da ti neko nešto uzme. Nešto, da ti si oduzme. Nije. Kompromis je najdalje od toga, kompromis je i da - nešto daš, i da nešto dobiješ zauzvrat, i da dvoje ljudi koji su u diijalogu tražeći rešenje za druge ljude u mestima gde žive, da nađu to rešenje tako da su mahom, oboje nezadovoljni rešenjem, ali su zadovoljni ljudi! Ljudi, za koje radimo i za koje smo plaćeni iz budžeta jer se kompromis i kultura kompromisa i kultura dijaloga pravi ne zato što se mi jedni drugima sviđamo, mi plaćeni iz budžeta, postavljeni, imenovani, izabrani, nego zato što smo dužni da brinemo o tome šta hoće ljudi, da im se reši kao problem.

Dakle, kultura kompromisa je da prestanemo da ogovaramo probleme i da ih rešavamo zajedno. Bez obzira na lične sklonosti - dopunila je ministarka.

* Zašto je u tom smislu važan civilni sektor kao partner, učesnik, kao predlagač?

- Neminovno je civilno društvo, zato tražimo da budu prisutni predstavnici civilnog društva na ovakvim sastancima, zato što je važno da budu uključeni u sve vrste odluka, definicija problema, predloga rešenja, jer oni rade sa onim delom društva do kojih izabrana, postavljena, imenovana lica ređe dopiru, odnosno dopiru samo do izbora.

I važni su zbog svog kritičkog stava, zbog svoje ekspertize, zbog znanja koje poseduju, moraju da budu deo dijaloga od samog početka, za svaki problem.

* Na pitanje kolege Nikole Živanovića (Somborske novine), da li je jedna od tema upotreba rodno senzibilnog jezika odnosno, da li postoji neko uputstvo u samom ministarstvu, ministarka Gordana Čomić je odgovorila:

- Rodno osetljivi jezik je gramatika srpskog jezika, koja kaže da se zanimanja za žene menjaju kao imenice po rodu, broju i padežu. S obzirom na reakciju, nekritičko mišljenje, mi smo se obratili svima onima koji smatraju da su zahvalni sa mišljenjima ali su veoma kritični kao što je Matica srpska, i svima onima koji kroz svoj otpor za senzibilizaciju jezika kao SANU, smatraju da je to nedovoljno dobro rešenje. Obratili smo se njima, da zajedno sa nama rade podzakonske akte, gde će na osnovu njihovog znanja i ekspertize i volje - da razumemo zajedno da je jezik živ, biti i uputstava kako u državnoj upravi da se koristi ženski rod.

- Istovemeno - dopunila je ministarka - biće i našeg pitanja za recimo, Maticu srpsku ili za SANU, zašto nema 40 posto žena u sastavu Srpske akademije nauka i umetnosti, mi ne možemo da verujemo - da nema žena naučnica, umetnica, zaslužnih da budu članice. Tako da će, mnoga dobra da se stvore, zbog toga što mi kažemo, znamo ko smo, znamo šta smo, mi smo žene, i naša zanimanja moraju da se pišu u obliku kako kaže gramatika srpskog jezika.

* Upitali smo još ministarku Čomić zaokružujući današnji susret, o njenom stavu o važnosti Zapadnobačkog upravnog okruga, prvenstveno sa stanovišta svog geostrategijskog položaja i kao polazne tačke kao teritorijalno-administrativne jedinice?

- Iz najmanje tri razloga. Prvi je tradicija u ovom Okrugu, sa dokazima da u mnogim oblastima promena u Srbiji su bili vodeći. Da li je u pitanju bila socijalna politika i socijalna zaštita, da li je u pitanju bila borba protiv nasilja, da li je bilo u pitanju samostvorena saradnja između na primer, ministarstva unutrašnjih poslova, lokalnih samouprava, civilnog društva, kada je u pitanju borba protiv nasilja u porodici. Da li je u pitanju bio jedan potpuno nov odnos prema deci bez socijalnog staranja, prema deci iz manjinskih zajednica, da li je u pitanju bio aktivizam žena sa sela, i odgovor lokalnih samouprava da su ih videli i da žele da budu deo donošenja odluka gde god hoćete, Apatin, Sombor, Kula, Odžaci, naći će se nešto - u čemu je ovaj Okrug bio za pola koraka ispred u odnosu na druge okruge u Srbiji.

Verovatno je do ljudi. Ako nije do vazduha i dobre vode, (i do žena, prim. aut. SS), jeste, jeste (smeh, Čomić). I onda samo želimo da kažemo, mi znamo te podatke i želimo da se nastavi ta tradicija, da zajedno vučemo sve druge koji su malo sporiji za nama, zajedno sa Vojvodinom u celini.

*****

Možete da slušate i tonski zapis o poseti Gordane Čomić Zapadnobačkom upravnom okrugu u programu našeg internet Novog Radio Sombora, na linku:

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)

- Dodatak, fotografije u slajdu: Nikola Živanović - 

Pročitano 358 puta

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…