Srpska pravoslavna crkva obeležava Svetog Iliju Gromovnika – Običaji i verovanja na veliki praznik

• Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 2. avgusta, praznuju dan posvećen Svetom proroku Iliji, u narodu poznatijem kao Ilija Gromovnik. Ovaj svetitelj u narodnoj tradiciji i hrišćanskom predanju zauzima posebno mesto kao beskompromisni borac za pravu veru i zaštitnik od suše, groma i letnjih oluja.

Prema narodnom verovanju, Sveti Ilija upravlja gromovima i munja, pa se u narodu kaže da kada grmi, to svetac prolazi nebo u svojim vatrenim kočijama.

Običaji i verovanja: Šta se danas (ne) radi

Praznik Svetog Ilije upisan je crvenim slovom u crkvenom kalendaru, a prate ga brojni narodni običaji i stroga verovanja:

• Zabrana rada u polju i na imanju: Na današnji dan tradicionalno se ne radi u polju, ne vrše se radovi u vinogradima niti bilo kakvi teški fizički poslovi, kako se prema narodnom verovanju ne bi navukao gnev svetitelja i prizvale vremenske nepogode poput grada i oluje.

• Izbegavanje kupanja u otvorenim vodama: U narodu postoji staro pravilo koje kaže da se posle Svetog Ilije više ne treba kupati u rekrima i jezerima, jer se veruje da se voda „zaseca” i hladi, odnosno da nastupa preokret u letnjem vremenu („Od Svetog Ilije, sunce sve milije”).

• Uzimanje meda za zdravlje: Po tradiciji, na današnji dan vadi se prvi med. Veruje se da med koji se osvešta ili uzme na Svetog Iliju ima posebna lekovita svojstva, pa ga majke daju deci radi dobrog zdravlja tokom čitave godine.

Simbol vere i zaštitnik od elementarnih nepogoda

Lik Svetog Ilije prisutan je i u Starom i u Novom zavetu, a tradicija ga povezuje sa najvažnijim događajima hrišćanske istorije. Zbog svoje pravednosti i neustrašivosti, Sveti Ilija se u narodu poštuje kao svetac koji strogo kažnjava nepravdu, ali i obilato blagosilja one koji poštuju njegove praznične dane.