Sinoć je Sombor na najlepši mogući način otvorio vrata svog „Somborskog leta“. Trg Svetog Trojstva postao je mesto gde se vreme na trenutak zaustavilo, dozvoljavajući nam da kroz pesmu, nošnju i priču o hlebu osetimo puls naših predaka i snagu koju nosimo u sebi kada smo zajedno.
Nastup naše sugrađanke Zorane Iđuški, uz pratnju Strahinje Rašića na harmonici i Maše Popović na primu, bio je muzička nit koja je povezala prošlost i sadašnjost. Posebnu lepotu večeri pružili su i članovi Gradskog kulturno-umetničkog društva „Ravangrad“, koji su svojim spletom bunjevačkih igara, prikazanih kroz bogatstvo narodne nošnje i mladalačku energiju, oživeli duh starih vremena na pozornici.
Ovo veče bilo je i uvod u najvažniji bunjevački običaj – Dužionicu, koja potiče iz paganskih vremena i simboliše zahvalnost Bogu i paorima za dobru žetvu, odnosno za hleb koji nas hrani.
Kako je i sam naziv nastao od pojma „dožnjeti“, ovaj obred je duboko ukorenjen u biće naroda koji je kroz vekove, od graničara do paora, hleb smatrao svetinjom, uvek ga ljubeći ukoliko bi slučajno pao na zemlju. Kroz obredni proces, od blagoslova žita na Svetog Marka do samog risa, Dužionica nas podseća na neraskidivu vezu čoveka, zemlje i vere.
Posebno dirljiv trenutak bilo je predstavljanje bandaškog para za 2026. godinu, Anđele Gubice i Željka Matarića. Dok su Antun Petrović i Ružica Parčetić vodili program, oživljavajući sećanja na risarske dane i umeće pripreme domaćeg hleba, svi smo mogli osetiti koliko je važno da to nasleđe, koje je zahvaljujući Blašku Rajiću dobilo i svoj liturgijski okvir, prenesemo mladima.
Ovo veče, organizovano od strane Bunjevačkog kola i Turističke organizacije Sombora, podsetnik je da se zajednička proslava Dužionice – centralna svečanost zakazana za 26. jul – približava. Tog dana, nakon svečane mise i predaje hleba gradonačelniku, obeležićemo i značajan jubilej: 25 godina od reosnivanja Bunjevačkog kola. Kada čuvamo ove običaje, mi zapravo gradimo čvršći most prema drugima, jer hleb je simbol zajedništva koji se deli, a radost je najveća kada se umnožava kroz okupljanje.
Hvala svima koji su sinoć bili deo ove divne priče. Vidimo se ponovo, jer upravo ovakvi susreti čine dušu našeg grada.
