Osijek -Podravlje@acanskis
- Najnovija studija mogla bi da promeni način na koji posmatramo ulogu šuma u borbi protiv klimatskih promena. Istraživanja sugerišu da drveće možda ne skladišti onoliku količinu ugljen-dioksida koliko su dosadašnji klimatski modeli pretpostavljali.
Fotosinteza nije jedini faktor rasta
Iako se šume smatraju ključnim prirodnim „rezervoarom“ koji apsorbuje ugljen-dioksid i trajno ga skladišti u biomasi, naučnici upozoravaju na pogrešnu pretpostavku o direktnoj vezi između fotosinteze i rasta drveća.
Analizirajući 137 lokacija širom Sjedinjenih Američkih Država, istraživači su utvrdili da se rast drveća često zaustavlja mesecima pre nego što se završi sam proces fotosinteze.
-
Značajni procenti: Na istoku SAD-a, oko 36 odsto godišnjeg unosa ugljen-dioksida zabeleženo je nakon što je rast drveća prestao, dok je u Kaliforniji taj udeo iznosio 26 odsto.
-
Uticaj klimatskih promena: Rast drveća je ograničen na periode umerenih temperatura i vlage. Sve češći toplotni talasi i suše dovode do toga da drveće prestaje da raste ranije tokom godine.
Izazov za klimatske modele
„Samo zato što postoji više fotosinteze, to ne znači nužno i veći rast drveća u budućnosti“, naglasio je Mukund Palat Rao sa Univerziteta Kolumbija, jedan od autora studije.
Istraživači upozoravaju da bi klimatski modeli koji ne uzimaju u obzir ovu razdvojenost između fotosinteze i rasta mogli značajno da precene buduću sposobnost šuma da skladište ugljen-dioksid. Ovo saznanje je posebno važno jer se napori za uklanjanje ugljen-dioksida u velikoj meri i dalje oslanjaju na pošumljavanje, dok tehnološka rešenja ostaju minimalno zastupljena.
