Acanskis@printscr.
- Predstava Narodnog pozorišta Sombor, rađena po kultnom romanu Đorđa Lebovića, postala je mnogo više od pozorišnog čina – ona je danas ključni pokretač lokalne ekonomije i simbol „slow culture“ turizma u našem gradu.
SOMBOR – Kada je 2019. godine reditelj Gorčin Stojanović na scenu Narodnog pozorišta Sombor postavio petosatnu sagu „Semper idem“, malo ko je mogao predvideti da će ova hronika jednog detinjstva postati svojevrsni „izvozni brend“ Sombora. Danas, nekoliko godina kasnije, ova predstava nije samo umetnički trijumf, već i ozbiljan adut u pozicioniranju našeg grada na mapi kulturnog turizma regiona.
Pozorište kao motor razvoja
Prema rečima Bojane Kovačević, direktorke Narodnog pozorišta Sombor, „Semper idem“ je projekat koji je uspeo da spoji vrhunsku umetnost sa turističkim potencijalom.
„Mi ovu predstavu interno zovemo našim izvoznim brendom. Ljudi namenski dolaze u Sombor iz Beograda, Novog Sada, ali i iz Zagreba, Sarajeva i Budimpešte, samo da bi je pogledali“, ističe Kovačević, naglašavajući da se za svako igranje mesecima unapred traži karta više.
Uticaj na lokalnu ekonomiju i ugostiteljstvo
Specifičnost ove produkcije je njeno trajanje od pet sati, što pred posetioce postavlja poseban izazov, ali gradu donosi direktnu ekonomsku korist. Kako navodi vlasnik čarde i hotela „Andrić“, ovakvi kulturni događaji direktno pune smeštajne kapacitete.
„Kada imate predstavu koja traje pet sati, gosti koji dođu sa strane najčešće moraju da prenoće. To znači večera u somborskim restoranima, noćenje, a potom i obilazak Županije ili Galerije Milana Konjovića sutradan. Pozorište je postalo motor koji pokreće ljude da konzumiraju Sombor kao destinaciju ‘spore kulture’ (slow culture) – mesta gde se sadržaj proživljava polako i u posebnom ambijentu“, objašnjava on.
Glas publike: Univerzalna poruka
Iako su stručna kritika i brojne nagrade, poput onih na Sterijinom pozorju, potvrdile kvalitet ansambla, najvažniji sud daje publika. Jedan od posetilaca pozorišta kojeg smo zatekli ispred zgrade teatra, smatra da je tajna u samom nazivu.
„Semper idem znači ‘uvek isto’. Ta univerzalna priča o zlu koje se ponavlja kroz istoriju pogađa svakoga, bez obzira odakle dolazi. Sombor je ovom predstavom dobio svoj najsnažniji kulturni pečat u 21. veku, nešto po čemu nas prepoznaju i van granica zemlje“, kaže naš sagovornik.
Dok god se dvorana Narodnog pozorišta puni do poslednjeg mesta, Sombor će ponosno nositi titulu svetionika kulture. „Semper idem“ je dokaz da visoka umetnost ne poznaje granice i da jedan grad, uz pravu viziju, može postati centar regionalnog okupljanja.
