„Bečka mustra“ u srcu Sombora: Magična noć kada je „Bunjevačko kolo“ zagrlilo svoju varoš

U susret najradosnijim praznicima, Somborsko narodno pozorište je 23. decembra bilo tesno da primi sve one koji su želeli da osete duh tradicije i zajedništva. Tradicionalni koncert „Bunjevačko kolo svojoj varoši“ još jednom je potvrdio da je muzika univerzalni jezik koji spaja ljude, gradove i generacije.

Organizatori koncerta, UG „Bunjevačko kolo“ Sombor, ove godine su lestvicu podigli visoko, pripremivši bogat kulturno-umetnički program u saradnji sa Velikim tamburaškim orkestrom Centra tamburaške kulture iz Novog Sada. Prepuna sala uživala je u programu koji je, kako učesnici ističu, bio krojen po najvišim umetničkim standardima.

„Bečka mustra“ u srcu Sombora

Koncert je otvoren u velikom stilu – zvucima valcera. Od „Na lepom plavom Dunavu“ Johana Štrausa, preko emotivnih tema iz „Šindlerove liste“, do Hačaturjanovog valcera, tamburaši su dokazali da ovaj instrument može da iznese i najzahtevnija dela klasične muzike.

Jedan od organizatora, Antun Petrović, objasnio je koncept ovogodišnjeg spektakla: „Ovaj koncert je bio, mogu tako da kažem, podvučen nekim bečkim manirom. Rekao sam i na sceni da su svi čuli za ‘bečku mustru’. Evo, ovaj koncert je urađen upravo po toj mustri. Tri slobodna kraljevska grada sa dobrim ljudima uradila su ovaj koncert na slavu i ponos svojih sredina – to su Novi Sad, Sombor kao domaćin i Subotica.“

Da je misija „Bunjevačkog kola“ mnogo šira od same muzike, potvrdio je predsednik udruženja, Dejan Parčetić. On je istakao važnost suživota i multikulturalnosti kojom se Sombor ponosi.

„Veliko mi je zadovoljstvo što su članovi Bunjevačkog kola i ove godine, rekao bih posebno uspešno, organizovali ovaj koncert. Čast mi je da smo našoj somborskoj publici, prijateljima, komšijama – Srbima, Mađarima i svim nacionalnim zajednicama sa kojima živimo – upriličili jednu divnu veče. Odziv je bio sjajan, što pokazuje da Bunjevačko kolo neguje bratske i prijateljske odnose sa svima. Zahvaljujem se Gradu Somboru i Narodnom pozorištu. Ovo veče promoviše našu kulturu i šalje poruku – nek se znade da Bunjevac živi“, poručio je Parčetić.

Jubilej maestra Brice i somborska škola tambure

Poseban emotivni pečat večeri dao je jubilej dirigenta Zorana Bugarskog Brice, koji obeležava 35 godina umetničkog rada sa tamburom u ruci. Pod njegovom palicom i uz budno oko koncertmajstora Marka Kolovića, orkestar je disao kao jedan.

Maestro Brica nije krio oduševljenje saradnjom sa Somborcima, posebno ističući kvalitet ovdašnje tamburaške škole: „Saradnja između Bunjevačkog kola i Centra tamburaške kulture postoji i traje. Nama je drago da dođemo, posebno što smo večeras imali divne soliste i dobre aranžmane. Moram da istaknem da godinama kod nas dolaze veoma vispreni učenici iz somborske tamburaške škole. Tu bih posebno pohvalio profesora Đuru Parčetića, koji se veoma trudio svojim pozivom, a posle njega i mladog maestra Marka Parčetića, danas dirigenta Orkestra RTV Vojvodine. Svake godine dobijamo učenike iz Sombora koji se ističu i budu, onako, malo ispred svih.“

Koncertmajstor Marko Kolović nadovezao se na reči dirigenta, hvaleći atmosferu u ansamblu: „Uz dobar tim i dobrog rukovodioca sve je lako. Imali smo redovne probe i nije bilo nikakvih poteškoća da se dogovorimo sa bilo kojim solistom. Čast nam je da radimo ovakav program, jer to nije svakodnevnica jednog tamburaškog orkestra.“

Mlade nade i božićna magija

Program je bio i prilika da zasijaju mlade zvezde. Publika je toplim aplauzima pozdravila nastup Dečijeg hora „Šareni vokali“, osvajača priznanja na festivalu „Licidersko srce“.

Mala solistkinja Hana Švraka, koja je izvela „Uspavanku“, svojom iskrenošću je osvojila srca prisutnih: „Ja sam od malena pevala, mikrofon mi je stalno bio u ustima, samo sam igrala i pevala. Svuda mi je lepo jer se družimo i pevamo lepe božićne pesme. Želim vam da nam ova godina bude puna pesme i igre“, rekla je šarmantna Hana.

Pored nje, blistao je i mladi Aleksandar Stošić, izvodeći numeru „Iz Sombora“, nastavljajući tako muzičku tradiciju svoje porodice i dede, maestra Silvestera Hajnala.

Središnji deo koncerta doneo je duhovni mir kroz blok najlepših božićnih pesama. „Tiha noć“, „Radujte se narodi“, „U to vrime godišta“ i „Bili Božić“ u izvođenju vokalnih solistkinja Zorane Iđuški, Tamare Babić i Tamare Mokić ispunile su salu svečanom tišinom i divljenjem.

Zorana Iđuški je prenela svoje utiske: „Božić je najradosniji praznik. Kada pevamo te melodije, srce nam bude puno. To je nešto što nemamo prilike svaki dan da čujemo. Kada uklopimo divne tamburaše i pesme koje naučimo za ovu priliku, mislim da nema ništa lepše od toga.“

Zvuk ravnice i ovacije za kraj

Završnica koncerta bila je rezervisana za varošku i starogradsku muziku, onu koja najbolje oslikava dušu Vojvodine.

Solistkinja Tamara Babić nije krila ponos: „Meni je izuzetna čast što sam bila deo ovog programa. To mi daje podstrek i izaziva divljenje prema mladim ljudima koji žele da neguju tamburašku muziku u duhu tradicije. Radosna sam što Sombor i okruženje imaju podmladak koji nosi tamburu u duši.“

Sličnog mišljenja je i Tamara Mokić, inženjer mehatronike i vrsni vokal: „Volim da širim vidike, pogotovo naroda koji su na prostoru Vojvodine. Značilo mi je da naučim i doprinesem očuvanju bunjevačke kulture koja je značajna i bitna da se održava.“

Kao specijalni gost, harmonikaš Strahinja Rašić pridružio se orkestru, podsećajući da je harmonika odavno postala deo tamburaške istorije. „Ovo je bilo fenomenalno. Prvi put sam ovde kao izvođač i gost, do sada sam bio u publici. Ove godine sam dobio tu čast da nastupim i bilo je izuzetno svečano i prigodno“, rekao je Rašić.

Posebne simpatije pobrao je i mladi solista Strahinja Živanović iz Kuzmina, a tačku na veče, uz ovacije publike, stavio je veteran scene, Slavko Našigaćin. On je svojim moćnim interpretacijama pesama „Mesečina al’ meseca nema“ i „Ako si ti pupoljak od ruže“ potvrdio klasu.

Našigaćin je imao samo reči hvale za kolege: „Deca su divno pevala, a oduševila me mala Hana. Tako mladi, a tako skoncentrisani, to nije lako. A o orkestru šta reći… Reći ću ovo po cenu da se neko od muzičara naljuti: Ne želim nikog iza sebe na bini posle njih!“

Učesnica Marina Prešava sumirala je utiske celog ansambla rečima: „Mi smo pre svega jedna skladna muzička porodica. Kad god imamo ovakvu priliku, mi se lepo spremimo, družimo i uživamo.“

Odabrani stihovi, vrhunske interpretacije i energija koja je tekla sa bine učinili su da „Bunjevačko kolo svojoj varoši“ bude događaj o kojem će se dugo pričati. Sombor je u Novu godinu ušao onako kako mu najviše priliči – gospodski, uz pesmu i otvorenog srca.