Acanskis@RTV
- U somborskom naselju Mlake, tamo gde ulice još uvek pamte korake nekih starih generacija, stoji jedna kuća. Nije to obična kuća; to je vremenska kapsula sa malim prozorima i teškim, dvostrukim vratima koja, kada se otvore, ne vode samo u prostoriju, već u prošlost.
To je dom jedne od retkih preostalih kafana sa dušom.
Dok moderni svet žuri za espresom u prolazu i bežičnim internetom, ovde, kod domaćina Aleksandra Pačirskog, satovi kao da su stali, ili barem kucaju nekim sporijim, mirnijim ritmom. Pod nogama škripi stari pod od cigle, a stolovi su i dalje ponosno prekriveni kariranim stolnjacima – onim pravim, kafanskim, koji su upili hiljade priča, smeha i sudbina.
Kuća, stara preko veka i po, pamti mnogo toga. Bilo je tu pokušaja da postane knjižara, frizerski salon, video klub… Ali, kako Aleksandar kaže, „ćošak je ćošak, a u ćošku kafana mora biti“. Duh mesta je bio jači od svih promena.
Svako jutro ovde počinje ritualom koji polako nestaje. Prvi gosti nisu turisti, već ljudi od zanata – majstori, zidari, moleri, automehaničari. Dolaze po svoju prvu jutarnju, pravu crnu kafu i čašicu razgovora pre nego što dan postane težak. Ovde se poslovi ne dogovaraju mejlovima, već stiskom ruke i pogledom u oči.
Ali, ono što ovu kafanu čini domom nije samo piće. To je gest. Svaki gost uz kafu može da očekuje vruću lepinju, premazanu mašću od pečenja i posutu alevom paprikom. Taj jednostavni, a tako bogati zalogaj, Aleksandar ne naplaćuje. To je njegov „znak pažnje“, podsetnik na gostoprimstvo kakvo smo možda zaboravili.
Zidovi kafane pričaju svoju priču, obojeni u crveno-belo, u čast Fudbalskog kluba Vojvodina. Tu se slavilo, tugovalo i navijalo. Tu su sedeli velikani fudbala, ali i obični ljudi, komšije. Posebnu magiju ovom mestu daje kontinuitet – za istim onim astalom za kojim su nekada sedeli dedovi, danas sede njihovi unuci, sada već odrasli momci, čuvajući sećanje na svoje stare.
I dok se čuje žamor razgovora i zveckanje šolja, iz prikrajka sve to posmatra Veliborka. Ona nije samo mačka; ona je spašena duša ovog mesta, dokaz da je ova kafana „pet friendly“ ne zbog trenda, već zbog srca.
Kada se zadesite u Somboru, i poželite da osetite kako grad diše, ne tražite sjajne reklame. Potražite onaj ćošak u Mlakama. Tamo gde miriše topla lepinja, gde se svira tambura za „dnevnu Novu godinu“ i gde se život, bar na kratko, vraća svojoj suštini – druženju, ljudskosti i sećanju.
