utorak, 15 oktobar 2019 10:19

Ludoško jezero oaza netaknute prirode

* Na samo pet kilometara od Mađarske granice smestilo se mesto Hajdukovo (mađ. Hajdújárás), a pored njega specijalni rezervat prirode "Ludoško jezero" - stanište brojnih zaštićenih životinjskih vrsta

Hajdukovo je naselje u Srbiji u Gradu Subotici u Severnobačkom upravnom okrugu. Prema popisu iz 2011. bilo je 2313 stanovnika, većinu stanovištva čine pripadnici mađarske nacionalnosti. Ovo je poznait vinogradarski kraj, otuda i ime loklanog Fudbalskog kluba FK Vinogradar, a živi se uglavnom od poljoprivrede.

Ludoško jezero se prostire na površini od 633 ha, a nastalo ekolškom erozijom, nalazi se istočno od Palića i južno od naselja Hajdukovo. Okno jezera formirnlo je veoma davno tako što ga je izdubio vetar a dalje oticanje vode zaustavile su peščane dine.

Najpoznatiji predstavnici ptičjeg sveta jezera su ptice močvarice, zbog čijeg prisustva je ovo područje upisano na listu močvarnih područja od međunarodnog značaja. Među njima izdvajaju se: riđa i žuta čaplja, bukavac, barski petlovan, mali barski petlić, vodomar, modrovoljka bela i brkata senica ševarski cvrčić, koji se gnezdi u tršćacima jezera. Najpoznatiji sisari su zec, srna, divlja svinja i i vidra.

Jezero je prvi put zaštićeno zakonom 1955. godine kada je i dato na upravljanje Javnom preduzeću "Palić-Ludaš". Uredbom Vlade Republike Srbije od 1994. godine je proglašeno Specijalnim rezervatom prirode, da bi novom Uredbom o zaštiti Specijalnog rezervata prirode iz 2006. godine bila proširena površina pod zaštitom koja sada iznosi 846,33 hektara. Specijalni rezervat prirode „Ludaško jezero“ obuhvata jezero i obalu uz naselja Šupljak, Hajdukovo i Nosa.

Rezervat pored jezera obuhvata i 2.002 ha zaštitne zoneJezero je uvedeno na spisak Ramsarskih područja 1977. godine i ima međunarodni značaj, da podsetimo Ramsarska konvencija je konvencija o močvarama međunarodne važnosti kao habitatima močvarnih ptica. Potpisana je 2. februara 1971. godine u iranskom gradu Ramsaru.

Predstavlja sporazum nacionalnih vlada koji upostavlja međunarodnu saradnju pri zaštiti močvara, njihovih funkcija i biološke raznovrsnosti. Dan usvajanja konvencije proglašen je Međunarodnim danom zaštite močvara a zbog svega navedog jezero pripada I kategoriji zaštite.

Specijalni rezervat je uz samu granicu i naslanja se na Nacionalni park Kiškunšag iz Kečkemeta u Mađarskoj.

Novinar, dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Dodatak:

~ . ~

* Поводом 15. октобра Међународног дана сеоских жена Завод за равноправност полова користи прилику да скрене пажњу јавности на положај жена у руралним срединама и на проблеме са којима се оне суочавају у свакодневном животу

Део популарне војвођанске зимнице из банатске општине Алибунар

Статус жена у руралним подручјима, а нарочито у привреди, неповољан је из године у годину и представља озбиљан проблем у области родне равноправности у нашем друштву, највише због неплаћеног рада. Жене на селу су преоптерећене пословима у домаћинству, немају услове за бригу о свом здрављу, неке од њих немају ни здравствено ни пензијско осигурање, а у старости неретко живе на рубу егзистенције јер су им пензије мале или их уопште и немају.

Жене чине више од половине радника у целој Европи, но њихов економски допринос је знатно мањи, а ситуација је једнака са женама у пољопривреди. На пример, више од једне трећине жена на простору Европске уније је укључено у производњу хране, те више од половине у услуге повезане с производњом хране, док међу власницима пољопривредних земљишта у Европи жене чине свега 29%, док у Србији оне чине 12%.

Симболи карактеристични за богатство стваралаштва жена из руралних средина Војводине

Жене својим радом чине велики постотак производње у пољопривреди, статистике показују да су оне уједно те које добијају много мање финансијске помоћи и много мање користе могућности које нуди пољопривредна политика. Корисници мера пољопривредне политике већином су пољопривредници са већим пољопривредним газдинствима, образованији и  млађи, а то су обично мушкарци; док су жене те које су мање образоване, с мањим фармама и старије животне доби.

Решења овог неповољног положаја у ком се налазе жене у руралним подручјима је пре свега у образовању, информисаности, економском оснаживању и приступу финансијским средствима.

Панчевке из Удружења жена Панонке, уз низ својих рукотворина

Завод за равноправност полова обележио је ове године Међународни дан сеоских жена организовањем традиционалне манифестације „Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини“. На Сајму у општини Шид представиле су се сеоске жене из 200 удружења жена са подручја читаве Војводине. Женска удружења су приказала своје рукотоворине и друге производе афирмишући на тај начин свој активизам, креативност и предузетнички потенцијал.

Производња рукотворина се сматра другим извором прихода за пољопривредна газдинства након примарне пољопривреде, и она може бити перспективна грана која уз минимална улагања може да обезбеди самозапослење и извор прихода за више од хиљаду жена из свих крајева Војводине и допринесе туристичкој понуди и промоцији и земље и региона. Користи које из тога произлазе су неспорне и из угла женских права и са становишта економског раста и продуктивности.

Међу учесницама Сајма своја умећа су приказале и чланице Удружења жена Извор из сремачког места Беркасово

Манифестација је била прилика да се посетиоци али и локалне самоуправе и други представници институција, стручна јавност и медији упознају са богатим стваралаштвом сеоских жена које представљају значајан ресурс за развој пољопривреде, туризма али и локалних заједница уопште.

15октобар је установљен као Светски дан сеоских жена на Конференцији жена Уједињених нација у Пекингу 1995. године, када се и наша влада обавезала да женама на селу обезбеди равноправан приступ и потпуно учешће у структурама власти и учини видљивим њихове потребе и могућности у креирању развојних политика села.

Медијска пажња и пратња: Нови Радио Сомбор

* Proteklog vikenda u Somboru održan je Sedmi međunarodni plesni festival Orijentalija 2019. u organizaciji Plesne grupe Inanna, a uz podršku Grada Sombora

Brankica Ćurčić i plesna grupa Inanna

Festival je okupio veliki broj plesačaca iz Sombora ali i Srbije i regiona koji su plesali za publiku na dve plesne večeri, gala koncertu i takmičenju u orijentalnom plesu. Zvezde festivala i gostujući instruktori koji su u sklopu festivala držali radionice za plesače bile su Alia Amalia iz Oradee, iz Rumunije, Nevena Salome iz Beograda i Michelle Selena iz Osijeka.

Domaćin, Plesna grupa Inanna Sombor 

A bili su tu i Plesna grupa Ilhana iz Slavaonskog broda, plesna grupa Salome iz Subotice, OrientArt iz Varaždina, Plesni klub RavangradDance, Jump i Sportski aerobik i fitness klub Kets iz Sombora. Program su vodili Sanja Milošević i Dejan Šimurda.

U ritmu plesa-prijateljstva

Na takmičenju u orijentalnom plesu u kategoriji rising star prvo mesto osvojila je Tamara Radević iz Beograda, drugo mesto Kristina Lončarević iz Sombora a treća je bila Nevenka Šaponjić iz Beograda. U dečjoj kategoriji, specijalnu nagradu dobila je četvorogodišnja Laura Jožef iz Sombora, a žiri je odlučio da sve učesnice (Tamara Micić, Sara Bala, Ena Jožef i Jelena Micić) daruje zlatnim medaljama jer ovaj festival ima za cilj da kroz ples gradi prijateljstva a ne rivalstva i stalno upoređivanje sa drugima.

* * * * * *

To je i poruka koju festival Orijentalija i njegova koordinatorka Brankica Ćurčić želi da prenese deci koja plešu, njihovim roditeljima ali i odraslim plesačima.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 2", izdavača Novog Radio Sombora, zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2019. godinu.

Galerija:

Gošća iz Rumunije Alia Amalia 

Nevena Salome iz Beograda 

Osiječanka Michelle Selena

ponedeljak, 14 oktobar 2019 19:55

TOGS: Galea - novi smeštajni objekat u Somboru

* Smeštajni objekat Galea se nalazi u samom centru Sombora. Gostima su na raspolaganju dve smeštajne jedinice - Apartmani Galea 1 i Galea 2

Oba apartmana su opremljena tako da gostima bude ugodan boravak u njima, klimatizovani su, imaju kablovske kanale i besplatan wi-fi internet. Apartmani u svom sastavu sadrže spavaću sobu, dnevni boravak, komplet opremljenu kuhinju i kupatilo.

Smeštajni objekat je na samo 100 metara od strogog centra grada i pešačke zone i u blizini je mnogih prodavnica, kafića i restorana.

Kontakt - Zoran Stričević

Telefon - 063/105-6578

Adresa - Venac Radomira Putnika 28, Sombor

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Na Pedagoškom fakultetu u Somboru će u sredu, 16. oktobra, biti održana promocija knjige Mirka S. Markovića

O knjizi veoma zanimljivog naslova, "Mnogo šarena knjiga", će osim autora, govoriti prof. dr Tihomir Petrović, prof. dr Sanja Golijanin Elez i prof. dr Milivoje Mlađenović

Početak je u 12 časova u Spomen sobi Norme i Preparandije.

Danka Ivošević

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 2", izdavača Novog Radio Sombora, zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2019. godinu.

* U subotu, 12. održan je u Mladenovcu III Međunarodni turnir „Memorijal Mladenovačkim rvačima“ u rvanju grčko-rimskim stilom

Rvači somborskog „Radničkog“ su nastupili sa osmoricom takmičara i osvojili 7 medalja. Zlatne medalje osvojili su: Adrian Dobi u kategoriji do 20 kg, Gregor Sekulić do 54 kg i Milan Tolić do 59 kg.

Srebrnom medaljom okitio se Mladen Batalo do 44 kg, dok su bronzane medalje zaslužili Jovan Kosovac do 33kg, Kristian Dobi takođe do 33 kg ali u starijem uzrastu i Milan Čeprnja do 65 kg.

Srđan Todorović u borbi za medalju izgubio je. Na takmičenju je učestvovalo blizu 300 takmičara iz 25 klubova, među kojima su bile ekipe iz Bosne i Hercegovine, Ukrajine, Grčke, Slovenije, Hrvatske, Rumunije, Makedonije  i Bugarske, a ekipa „Radničkog“ iz Sombora je osvojila ekipno odlično 3 mesto.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Na teritoriji Republike Srbije, u toku je sprovođenje šestog ciklusa Istraživanja višestrukih pokazatelja - MICS 6. Istraživanje je počelo 2. septembra i trajaće do 10. novembra 2019.

U prvoj polovini rada na terenu, od 10.000 izabranih domaćinstava, 11 timova Republičkog zavoda za statistiku posetilo je 4.872 domaćinstva (3.930 iz nacionalnog uzorka i 942 izuzorka domaćinstava koja žive u romskim naseljima).

Stopa odgovora u nacionalnom uzorku je 83,9%, dok je stopa odgovora u uzorku domaćinstava koja žive u romskim naseljima više od 97%.

U nacionalnom uzorku anketirano je 1.710 žena, 899 dece mlađe od 5 godina i 837 dece uzrasta od 5 do 17 godina. U uzorku domaćinstava koja žive u romskim naseljima anketirano je 879 žena, 501 dete mlađe od 5 godina i 495 dece uzrasta od 5 do 17 godina.

Podsećamo da je MICS globalni istraživački program koji priprema UNICEF, zajedno sa različitim agencijama Ujedinjenih nacija i koji se, u petogodišnjoj dinamici, sprovodi u saradnji sa nacionalnim statistikama.

MICS je veoma važno istraživanje kojim se prikupljaju različiti pokazatelji o položaju, pre svega, žena i dece, zatim o položaju porodica, položaju marginalizovanih grupa stanovništva itd. Cilj je da se pomogne u obezbeđivanju pokazatelja koji ne postoje u administrativnim izvorima i podacima iz drugih istraživanja.

MICS predstavlja jedini izvor podataka za mnoge indikatore koji se odnose na zaštitu deteta, obrazovanje u ranom detinjstvu (pohađanje predškolskih ustanova), imunizaciju (vakcinacija dece), opšte obrazovanje, obrazovanje romske populacije, zatim na zdravlje populacije, navike u ishrani itd.

Svi podaci se prikupljaju u skladu sa Zakonom o zvaničnoj statistici, prikupljeni podaci su službena tajna i objavljuju se isključivo u zbirnom (agregiranom) obliku.

Istraživanje se sprovodi kroz zajedničku saradnju EU Delegacije u Srbiji, UNDP-a, UNICEF-a i RZS-a.

Zahvaljujemo se svim domaćinstvima koja su do sada učestvovala u istraživanju i molimo sve kod kojih će anketari RZS-a doći do 10. novembra da sarađuju sa našim timovima i time pomognu da što bolje sagledamo položaj žena i dece u Srbiji. Otvorite vrata, pokažite da vam je stalo - poručuju u Republičkom zavodu za statistiku Srbije, u kojem građanima u svrsi ovog izuzetno važnog istraživanja, upućuju i sledeći oglas:

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

* U Somboru Kao i proteklih godina, Centar za individualni razvoj i unapređenje društva Psihozon je obeležio Svetski dan mentalnog zdarvlja – 10. oktobar, u saradnji sa somborskim Domom zdravlja „Dr Đorđe Lazić“

Akciji su se pridružili i podržali je: Mreža za mentalno zdravlje - NaUm/čiji je Psihozon član, Caritas Srbije, predstavnici „Mobility MGB“ Sombor, Zavoda za javno zdravlje Sombor, Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, Povereničke kancelarije Sombor/Odeljenja za tretman i izvršenje vanzavidskih sankcija i mera, predstavnici somborskih organizacija i udruženja, a poseban angažman su pokazali naši mladi volonteri, učenici Srednje škole „Sveti Sava“ Sombor, zajedno sa svojom nastavnicom Milevom Kapusta, zatim učenice Srednje ekonomske škole Sombor, kao i učenice Osnovne škole „Avram Mrazović“ Sombor sa njihovim školskim psihologom Monikom Vuk.

Takođe, tradicionalnoj akciji Psihozona pridružili su se i učenici Srednje tehničke škole Sombor, sa njihovim školskim pedagogom Danijelom Vlaisavljević. Dan ranije, 9. oktobra, uoči Svetskog dana mentalnog zdravlja, u Psihozonu su održane i pripremne radionice, za mlade srednjoškolce, kao i za ostale zainteresovane. Radionicu je vodila Saša Stojšić, dipl. psiholog, predsednica Psihozon-a.

- Tokom kišnog, ali ipak razdraganog dana, sa ljudima smo razgovarali o psihičkom zdravlju, načinima kako ga očuvati, zaštititi i unaprediti, kako se boriti sa predrasudama prema osobama koje se suočavaju sa psihičkim problemima ili koje se leče, ili su lečene od psihičkih bolesti, o mestima u Somboru gde mogu da dobiju stručnu pomoć i stručne usluge, ukoliko imaju psihički problem ili neku nedoumicu, dilemu ili pitanja u oblasti psihološkog funkcionisanja - napominje Saša Stojšić.

- Podelili smo i vrlo zanimljiv promotivni materijal koji se tiče psihičkog zdravlja, kako bismo skrenuli pažnju javnosti na značaj njegovog očuvanja i važnosti prepoznavanja problema u psihološkom funkcionisanju - dopunjuje Stojšić. - Posebno zanimljiva je bila mala izložba raznovrsnih radova nastalih na kreativno-psihološkim radionicama u okviru „Kluba mentalnog zdravlja“ koje inače protiču svakog četvrtka od 18 - 20 časova, u Psihozonu, u Konjovićevoj ulici 1 na prvom spratu.

Ako želite da nam se pridružite, kažu u Psihozonu rado vas očekujemo! Sve u svemu, zanimljiv i značajan dan, obeležen 10. oktobra širom sveta, u raznim gradovima naše zemlje, a na inicijativu Psihozon-a i u samom Somboru. Drago nam je što se ova praksa nastavlja, iz godine u godinu... HVALA SVIMA KOJI SU UČINILI VIDLJIVIJIM OVAJ DAN! - zahvaljuju se u ovoj somborskoj asocijaciji.

Predsednica Centra za individualni razvoj i unapređenje društva Saša Stojšić ovim povodom poručuje: - Ukoliko vam je potrebna stručna pomoć i podrška, u vidu psihološkog savetovanja ili psihoterapijskog tretmana, ili ukoliko nemate značajnih problema u psihološkom funkcionisanju, ali ipak želite da unapredite kvalitet svog funkcionisanja i življenja, ukoliko se nalazite u dilemi pred izborom srednje škole, fakulteta, zanimanja, ukoliko želite da bolje upoznate sebe (svoju ličnost, intelektualne sposobnosti), uz primenu psiholoških testova, ili se jednostavno samo zanimate za funkcionisanje ljudske Psihe i važno vam je stanje vaše Duše – slobodno nam se obratite!

U Psihozonu praktikuju različite forme i metode rada: od individualnog rada, rada u grupi, rada sa parom, ili rad sa članovima porodice. U radu sa klijentima, poštuju njihovu privatnost i diskreciju, rukovodeći se etičkim načelima psihološke odnosno psihoterapijske struke. Bilo da je reč o individualnom ili grupnom radu, u radu sa klijentima praktikuju različite metode i tehnike rada, kao i različite psihoterapijske modalitete: integrativni art psihoterapijski pristup (koji uključuje više različitih pristupa: psihoanalitički, sistemski, transakciono-analitički, telesno-terapijski, transakciono-analitički pristup, rebt pristup, sistemsko-porodični pristup, geštalt pristup, duhovni i druge slične prustupe), transakciono-analitički pristup, sistemsko-porodični pristup.

Takođe, U Psihozonu rade i nehipnotičku regresoterapiju. U radu sa klijentima rade stručnjaci u oblasti psihičkog zdravlja, psiholozi sa orijentacijom ka prevenciji i psihoterapiji, primenjujući savremena naučna saznanja u oblasti psiholoških nauka i srodnih disiplina, i u saradni sa mnogim institucijama, organizacijama i stručnajcima u oblasti mentalnog zdravlja.

Kontakt: Centar za individualni razvoj i unapređenje društva – PSIHOZON Konjovićeva 1, 25000 Sombor; 064 538 3 438 Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.; https://www.facebook.com/psihozon/ Tim PSIHOZON

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Завичајно удружење Срба „Коријени" је од 4. до 6. октобра организовало своје традиционалне сусрете „Матица Дијаспора“. Овим програмом Коријени су обележили 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве

Програм је почео у свечаној сали града Сомбора где је на тему „Перспективе Срба у региону говорио Миодраг Линта, председик Одбора за дијаспору и Србе у региону Народне скупштине Републике Србије а програм је подржао и Милован Дрецун, председник Одбора за Косово и Метохију. Препуна сала Жупаније је могла да чује о многим проблемима али и јаснијим перспективама Срба у региону.

У суботу је након дочека гостију отворена изложба „Наши крајеви“ у малој сали Српске читаоница "Лаза Костић". На изложби су представљени Срби из Вуковара, Дубровника, Републике Српске, Лике, Кордуна, Бачке преко својих КУД-ова и различитих организација који их окупљају. Програм и изложбу је отворио Душко Ћутило, директор Фонда за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима АП Војводине.

Одржан је и Округли сто на тему „Перспективе Срба“. Уводничар мр Влада Ђурковић је говорио о аутокефалности Српске Православне Цркве којом је Свети Сава отворио перспективу Србима која траје већ 800 година и која ће трајати вековима.

Мила Ћатовић је говорила о страдању Срба и НДХ а поводом 80 година почетка Другог светског рата. У име Матице Српске из Дубровника је говорио Милорад Буха, и истакао да само очување културних основа може да отвори и перспективу за даљи развој. Удружење Срба Косова и Метохије представљао је адвокат Миладин Дабетић.

Боро Ркман из Вуковара, Љиљана Браловић из Горњег Милановца, Илија Павловић из Шамца, Ранка Срдић из Новог Сада, такође су имали реч. Сви су у својим излагањима истакли да је Србима преко неопходно јединство односно саборовање које већ 800 година негује Српска православна Црква и да је једина јасна перспектива она која народ везује за Цркву.

Свечани ручак за госте и све учеснике је уприличен у сали Сомборске црквене општине СПЦ. Сала Дома ученика била је место одржавање књижевног сусрета где је своје стихове говорило око 20 песника из Апатина, Новог Сада, Шамца, Вуковара, Дубровника, Прњавора, Добоја, Франкфурта, Пећи, Горњег Милановца.

Последњег дана Сусрета учесници су се опет сакупили у Српској Читаоници и кроз неформалан разговор истакли да ови сусрети веома значе свим градовима и заједницама Срба у њима јер потврђују везу Матице и Дијаспоре као и Срба у региону. Истог дана навече мушка певачка група "Чауши" је одржала и свој концерт којим су овогодишњи сусрети и завршени.

Медијска пратња: Нови Радио Сомбор

~ . ~

* Rejmon Nikole Trast sa zadovoljstvom upućuje dobrodošlicu Somborcu Zoranu Kovačiću, novom članu Tima, sa sedištem u Srbiji

- Zoran je srpski državljanin. Magistrirao je specijalnu edukaciju i rehabilitaciju za osobe sa teškoćama u mentalnom razvoju na Univerzitetu u Beogradu (Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitiju). Naročito je posvećen deci sa smetnjama u razvoju i brizi o njima, kako tokom nastave tako i u različitim vannastavnim aktivnostima. Izrazito specifičnom i temeljnom pripremom gradiva uspešno uči svoje đake. Autor je i koautor brojnih radova o ranoj intervenciji, obrazovanju i životu učenika sa invaliditetom. Radi kao nastavnik u Srednjoj medicinskoj školi "Dr Ruzica Rip" u Somboru, kao i u Školi "Vuk Karadžić" u Somboru; njegovo već prilično zavidno iskustvo, premda mlad, sa stručnim obrazovanjem i izraženom senzibilnošću za osobe sa invaliditetom biće veoma dragoceno bogatstvo za Organizaciju Rejmon Nikole Trast - piše na engleskom jeziku u obrazloženju ove internacionalne humanitarne asocoijacije.

~ . ~

Poštovani čitaoci, ovo je samo informacija. Kažemo samo, jer o Zoranu smo u mogućnosti da pišemo puno toga. Tako će i biti. Ovaj mladi čovek, Somborac, kojeg smo od njegove najranije mladosti upoznali doslovce kao građanina sveta, najmlađi je i član osnivačkog i Upravnog odbora Udruženja Podium, izdavača našeg dvostrukog elektronskog medija, Novog Radio Sombora, kada je imao samo 18 godina (23. septembra 2011). Svestran i posvećen pedantno svakoj disciplini koju radi, čini pravu sreću svakoj organizaciji u koju je uključen.

..........

Humanitarna fondacija „Rejmon Nikole Trast“ (The Raymond Nicolet Trust) inače, osnovana je u decembru 2018. godine kao registrovana udružena organizacija, od strane Kristine For-Hilčenko, predsednice ove organizacije i suosnivača Florens Bešelar-Bakal i Toni Tejlora. Rejmon Nikole je bio kršteni kum Kristininog sina Lukasa. Ova Fondacija je rođena u znak sećanja na njega.

Rejmon Nikole je bio nekadašnji zamenik glavnog i odgovornog urednika najtiražnijeg francuskog dnevnog lista L’Est Républicain. Humanista, tolerantna i slobodoumna osoba, sa svojih 17 godina se priključio Francuskom pokretu otpora protiv okupatora i Obaveštajnoj mreži savezničkih snaga, tako da je nakon rata bio odlikovan od strane francuskih, britanskih i belgijskih vlasti.

Njegova karijera omogućila mu je brojna putovanja i svedočenja mnogim neravnopravnostima u svetu protiv kojih se borio svim žarom. Uglavnom se fokusirao na pomoć ugroženoj deci i siročadi gde je god mogao. Ovaj projekat ima za cilj da mobiliše svu njegovu snagu kroz što širu domaću i međunarodnu podršku.

..........

Vest o prijemu Zorana Kovačića (27) istovremeno je i jedan od, ubeđeni smo, jedan od najdražih poklona za njegov rođendan, pa s obzirom da lepe i velike stvari nikada nisu slučajne, s radošću objavljujemo ovu informaciju baš na Zoranov rodni dan, 12. oktobar. Osim svoje struke, stekavši u međuvremenu i novinarsko iskustvo, Zoran od samog početka rada Novog Radio Sombora čini jedan od novinarskih oslonaca u redakciji Novog Radio Sombora. Vaspitan, učtiv i svojom pojavom pleni pri svakom susretu. Solidaran i vodeći brigu za druge, istakao se i u humanitarnim i drugim aktivnostima Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost". Zoran je svetlo lice Sombora i Srbije.

E pa cenjeni i dragi naš kolega Zorane, čestitamo ti na najnovijem priznanju, od Organizacije Rejmond Nikolet Trast, uz srećan rođendan i hvala za sve do - i od sada.

Novi Radio Sombor

Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 2", izdavača Novog Radio Sombora, zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2019. godinu.

Strana 8 od 226

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…