Svorcan: Ljudi žele informacije koje se mogu dobiti odmah, zato je internet preuzeo medijsku moć! Novi Radio Sombor je prvi kao takav u gradu i zato je potrebna i logična uzajamna podrška Grada i ovog internet medija

*************************

Pretposlednjeg dana prošle, 2017. godine, u subotu, 30. decembra, gost-domaćin u studiju Novog Radio Sombora bio je Branislav Bane Svorcan, pomoćnik gradonačelnice za informisanje i kulturu. Istovremeno, potrudili smo se da dođemo do dosta informacija, ali i da novogodišnji razgovor protekne u tonu zanimljivih pa i šaljivih opaski i dosetki. Zadatak nam je bio lak, s obzirom na elokventnost i spremnost da tokom intervjua naš sagovornik odgovori na sva pitanja, kako službeno, tako i ona privatna. Intervju u trajanju od 45 minuta je emitovan navedenog dana u podne, uz nekoliko repriza na linku Novog Radio Sombora a sada ga u celosti prenosimo na stranicama našeg portala.

*************************

* Vi ste na linku, talasima – nekada bismo rekli, Novog Radio Sombora. S obzirom da je internet najmlađi, ali i medij koji je danas preuzeo moć, pa da zato i kažemo i u ovom intervjuu, vi ste na vašem i našem linku, poštovani slušaoci, tokom čitavog sveta, ponajpre naravno u tom Somboru. Ovoga puta ulaskom u drugu godinu našeg rada “kocka” ja bačena da novogodišnje-božićni intervju napravimo sa našim mladim prijateljem, kolegom mojim, a i predvodnikom jednog novog talasa mladih političara a i mladih ljudi Gradske uprave Grada Sombora koji evo, i za prvu godinu svog rada u tom delokrugu posla je dosta toga afirmisao. To je Branislav Svorcan, pomoćnik gradonačelnice Sombora Dušanke Golubović, za oblast kulture i informisanja. Bane, dobrodošao na link, pa i na portal, jer ćemo sve to što sada pričamo u programu, preneti rečju i na portal Novog Radio Sombora.

- Hvala lepo na pozivu i bolje vas našao.

* Da li si se ti uopšte nadao da će ti pripasti ova funkcija?

- Pa kada je krenula cela ta priča oko imenovanja tako da kažem, postavljanja na funkcije pošto ako možemo pričati otvoreno i slobodno (naravno, prim. aut), pošto te funkcije i jesu takve da se ljudi na njih postavljaju često bez neke poslovne i zavidne pozadine, iskreno rečeno nisam se nadao, pošto bilo je priče da se raspodeljuju na određena mesta ljudi ovi, ljudi oni... ali bila je u igri neka prča koja je bila vezana za informisanje jer imam već nekoliko godina iskustva u radu na informisanju i uopšte u tom sektoru medija i marketinga tako da, bilo je samo pitanje mesta i vremena kada će se poklopiti stvari, pa na taj način i završiti. Ovo je ustvari logična nadgradnja tog posla i proširenje i na oblast kulture.

* U januaru 2017. si postavljen na poslove pomoćnika, tako da možemo reći da je prva godina zaokružena. Kako možemo da je okarakterišemo?

- Da, još tri dana i to je to...

* Tokom poslednjih deset godina nesrećnih privatizacija, koja je uništila mnoge medije, da je apsurd veći, oni koji su imali regularnu regionalnu dozvolu za rad kao i mediji sa lokalnom frekvencijom, dok drugi koji je nisu imali, pa rade preko kabla i onda smo rekli, evo konačno Sombor, prvi je grad koji je dobio institucionalno, ličnost u Gradskoj upravi zaduženu baš za informisanje, uz kulturu. To je eto, zajednički smatramo ključnim i zašto je važno, da se nadomesti baš to što nema više ni u budžetu predviđeno direktno kao za korisnike poput drugih javnih ustanova, ili javnih komunalnih preduzeća, ali opet postoji ta oblast, evo pažnja, u ličnosti pomoćnika za informisanje i kulturu, što je iskreno i kao struku, nas obradovalo?

- Sama ideja o uređenju gradske uprave, odnosno njenog izvršnog dela jeste takva da članovi Gradskog veća dobijaju oblasti koje su od najvaćeg zanačaja za Grad, a pomoćnici dobijaju oblasti koje su, ne možemo reći od manjeg značaja za grad, ali one koje su na neki način ili manje primetne, ili manje popunjene, pod navodnicima.  Informisanje je svakako oblast koja je ranije bila zapostavljena, zato što ljudi jednostavno zbog drugih stvari, zbog celokušpne krize u društvu... politike, ekonomije i svih parametara koji su vezani za tu oblast, nisu imali toliko vremena da obraćaju pažnju na sam sektor informisanja.

 Naravno, pre proteklih nekoliko godina, posebno od 2000. godine pa nadalje, kako je internet postajao jedan izuzetno jak medij, moćan medij, kako je postajao dostupan sve većem i većem krugu ljudi i kako su televizije i radio stanice a kasnije i sami vidimo i sami izdavači knjiga, novina i magazina prelazili na internet, javila se potreba da se na neki način uđe i u tu oblast i da se ljudima pokaže da je ono što je na internetu, nije samo namenjeno igranju, da nije samo namenjeno pričanju, lajkovanju slika, gledanju video klipova na jutjubu, nego i obrazovanju i informisanju, jer danas je upravo situacija o kojoj smo ranije pričali, to da ljudi vole da čuju vesti pre nego što se te vesti dese. Tako da, štampani mediji, koji izlaze jednom nedeljno, ili jednom dnevno, jer već smo došli do toga da praktično vesti koje izlaze u dnevnim novinama postaju zastarele samo u momentu svog izlaska i prodaje na kiosku, one su već zastarele objavljuju informacije koje su na internetu izašle još sinoć. Ljudi žele informacije koje se mogu odmah dobiti, a to je način da se popularizuje internet medij. Novi Radio Sombor jeste jedan od takvih i prvi kao takav postoji u gradu Somboru, zanemario bih neke koji su postojali pa su imali neku drugu koncepciju rada, ali prvi ozbiljniji internet medij kome treba pružiti podršku zato što je, prvo ti Siniša a kasnije i tvoji saradnici su ljudi koji imaju iskustva u tome i znaće na koji način da proguraju i svoju viziju i ljude s kojima rade i neki svoj cilj da ostvare koji je ja verujem dugoročan i koji neće prestati za godinu, dve ili tri.

* Da, to najviše od nas zavisi, pa i od vas, jer praktično evo to što si rekao, podrška, logistička, koju smo sprva dobili u početku našeg rada pa zato je potrebna još jedna nova generacija mladih da se na primer pokrene ponovo, jer nestankom omladinskih glasila (novinskih najpre, tipa lista Student koji je u ranijoj državi bio kultni, pa sa lokalnog nivoa mesečnog omladinskog časopisa, somborskog Pokreta), te omladinskih emisija nestankom i „zemaljskih“ radio stanica, sad je ovo internet-šansa, zar ne?

- Jeste. Jer, pored same saradnje, između uopšteno Gradske uprave i Novog Radio Sombora, treba posebno obratiti pažnju i na Kancelariju za mlade koja može pružiti dobru podršku, pogotovo što je sad tu nova koleginica Bojana Nešović, koja je preuzela po mom mišljenju, sasvim (prilježno, pedantno, dodatak aut.), jeste, na odličan način taj rad, i sa druge strane, sama ideja Gradske uprave jeste da neke svoje aktivnosti u što većoj meri pebaci na internet, da ljudi tako dobiju što više informacija o radu i da se na neki način demistifuje rad gradske uprave, zato što se jednostavno poboljšavaju međusobni odnosi jer jesmo servisi građana te tu postojimo zbog njih i zato možemo i da im prvi pružimo informacije.

 Opet ću se nadovezati na ovo, govoreći da tu postoji neka vizija Vlade Republike Srbije da se reformiše javna uprava u smislu prelaska na e-upravu, od 1. januara konkretno još veći broj poreskih prijava može da se podnosi elektronskim putem; e-uprava kao portal omogućila je elektronsko plaćanje karticama što će opet omogućiti ljudima i lakše registraciju auta, izdavanje te famozne zdravstvene knjižice i nekih sličnih dokumenata i naravno i mi neka uputstva i smernice Vlade Republike Srbije kako da radimo i na koji način da se približimo građanima. A to znači i nastup na društvenim mrežama, poboljavanje sajta, osim sajta grada imamo i taj sajt kalendara manifestacija gde ćemo i za 2018. godinu da pokažemo i prikažemo našim sugrađanima a i šire, pošto tako sajt ima veću posećenost i van područja Sombora, sve značajnije manifestacije koje se dešavaju u gradu Somboru ali i u nekim okolnim opštinama i gradovima. Tako da, probamo da uvežemo i da prikažemo da je neophodan rad sa internet medijima i vaša podrška našem radu, ali i vaša podrška našem radu.

"Trojni pakt" ili bolje reći, sveto trojstvo: Novi Radio Sombor, Urdruženje Podium i UGS Nezavisnost na istoj adresi: Sombor, Venac Stepe Stepanović 9 - Branislav Svorcan za režijskim pultom dvostrukog elektronskog internet medija, Novog Radio Sombora

* Novi Radio Sombor po tvom mišljenju, evo, već si rekao i pre mog pitanja, što mi je posebno milo, šta sve možemo zajedno i u smislu javnih snimanja, da budemo što više ne samo čujni, već i vidljivi među građanima, primera, javne priredbe, promocije, tribine, okrugli stolovi, mladi, sela, sve to... javno?

- Pa sve to, sve to stoji, to je tačno, po nekoj samoj logici dešavanja najbolje bi bilo početi od nekih „sitnijih“ stvari, da li promocija knjige ili neke događaje u našoj biblioteci, na dečjem odeljenju, ili u čitaonici kad se dešava nešto, da li u određenom selu naći neku manifestaciju koja je bitna za to selo, koja podiže vidljivost sela i omogućava da ne samo stanovnici tog sela već i građani iz okolnih sela pa i samog grada dođu tamo, to su na primer dešavanja u Svetozaru Miletiću, u Bačkom Monoštoru, u Bezdanu kao jednom lepom primeru, u Kljajićevu, tako praktično svako selo ima neki svoj događaj koji vredi snimiti a osim toga, sama opet, već spomenuta Kancelarija za mlade u okviru Omladinskog kluba i Kulturnog centra „Laza Kostić“, ima dosta dešavanja koja bi bilo zanimljivo snimiti, zato što se to do sada nije radilo.

* A mi smo već počeli u prošlom projektu LAP za mlade, za 2017. godinu, omladinskom emisijom „Sve je lako kad si mlad“ – naslovom parafrazirajući čuveni muzički pop hit, što je naišlo na jedan primer da smo morali pokrenuti mlade koji su bili malo „začaureni“, ali malo-po malo, pa se eto javljaju za saradnju i rad. (Možemo i tamo, u Kancelariji za mlade, možemo i ovde u okviru naše redakcije, gde imaju otvoren prostor u našoj redakciji na adresi Venac Stepe Stepanovića 9), pa da prosto napravimo tu interakciju i sa mladima sa sela (pa i Dom učenika, osim ostalih, gde gravitiraju mladi za vreme svog školovanja u Somboru i iz drugih sredina, na primer).

- To između ostalog može, ne vidim nikakav problem u tome, samo treba volje i pomalo vremena. Potpuno podržavam. Stvar je u tome, da treba imati ideju, treba početi raditi na njoj a kad se počne raditi mora nešto i da usledi, jer čovek koliko god da radi i koliko god se njemu čini da nema rezultata usled toga što radi, rezultat dođe sam posle nekog vremena. Ideja, strpljenje i volja su tri najbitnije stvari, tako da ceo život ide generalno u nekim trojkama.

* Evo do sad si već puno toga rekao što me je obradovalo, ali sad i direktno pitanje, tvoje konkretno mišljenje o ovom našem dosadašnjem radu, o tome šta smo sve uradili i kakav je tvoj iskreno, stav i utisak?

- Pa koliko smo eto iz nekih naših ranijih razgovora pričali, tih nekih godinu dana koliko Novi Radio Sombor postoji reći ću u etru, mada je to sad već malo zastareo izraz, ali svi već znamo šta znači etar, dakle za tih godinu dana mislim da od samog početka, od tih samih trenutaka kada je puštena muzika, da se polako uvode emisije, primećujem da sada sve više i više dolazite na događaje koji se organizuju po gradu, da se to beleži, da se kasnije prikazuje što na portalu, što na radiju kroz vesti, kroz emisije, i to je neki put kojim treba ići. I naravno opet ću reći, strpljenje je bitno da se sve to izgura, da se samo doživi taj momenat da se ima i sredstava za sve. Ali podržavam rad zato što smatram da elektronski mediji, pa samim tim kao neka vrsta elektronskog medija, jeste internet radio, moraju imati podršku zajednice u kojoj funkcionišu, zato što oni jesu najbrži i najjednostavniji i u nekom smislu u današnje vreme i najlogičniji mediji. Jer možemo ga slušati što na telefonu, što u radiju, što kod kuće, pa i u kancelariji na poslu, zavisi ko kakav raspored ima... tako da treba, treba samo istrajati i kako vreme bude išlo ubacivati samo neke nove ideje, menjati koncept ukoliko nešto „zapne“, a opet mislim da jedan internet radio jeste radio koji ne okuplja puno ljudi. To je mala ekipa koja se međusobno razume i koja je fleksibilna i koja može u situaciji da se desi neki problem ako neka emisija recimo ne funcioniše, da možda ne ide, da pada slušanost, pa može lako da se promeni koncept radija, programska šema i da se krene na neki novi način, da se reaguje. Nema učaurenosti, nema intertnosti, lenjosti, ono što bi „ubijalo“ ceo posao. Ne samo ovde, nego generalno.

* Partnerstvo, to je ono što je najvažnije, naš moto, inače je, Samo pozitivno. Dakle, nismo forumaški medij, jer ako je reč cenzura nekada bila stroga, u nekim vremenima, ovde je „mora“ biti, ali u jednom drugom kontekstu, da li se slažeš s tim?

- Naravno. Jer cenzura je mnogo velika reč, ona je opasna, a sa druge strtane, lako se izigra. Zloupotrebi.

 * Jesi li svestan, da te pitam ovako... jer nećemo još završiti, ali da si ti Bane svestan, kada si rođen?

- U kom vremenu?

* Da u kom vremenu, ali hoćemo da čujemo, i u kom datumu, ne pitam bez razloga, znaš li kada si rođen?

- S jedne druge strane, mogu da kažem, rođen sam pre četiri države. A iz ovog grada, pomerio se ne. Tako da, u istom gradu gde sad radim tu sam i rođen a u međuvremenu je opet kroz nas prošlo četiri države i nebrojeno puno istorije i dešavanja...

* A sam datum, tvog rođenja? 23. septembar?

- Da, to je isti datum osnivanja jedne organizacija (kroz smeh)...

* Eh, odmah si shvatio šta sam želeo da pitam, rođenja i „jednog“ udruženja, a ja sam hteo da „ne shvatiš“, bar ne odmah, pa da za tebe bude to malo iznenađnje (smeh sada voditelja razg.), a čak je i Udruženje Podium kao osnivač Novog Radio Sombora rođeno istog datuma (2011. godine) kad i Novi Radio Sombor (23. septembra ali šest godina kasnije), dakle na tvoj rođendan, samo što si ti malo stariji? J

- Pa što bismo rekli, uradili smo domaći, pre nego što smo došli kod vas... J

* Eto, sve se sada „potrefilo“, koincidentno... Koji je tvoj hobi?

- Hobi je... iskoristiću naziv emisije vaših kolega sa jednog drugog radija, hobi bi bio, mentalno razgibavanje... dakle sve ono što doprinosi mentalnoj čistoći a to je fizička aktivnost, čitanje, putovanje, dakle nešto što je slobodno vreme koje daje produktivnost rezultata, a ne nešto što je vreme u kojem ću sedeti, neću ništa raditi, nego vreme koje će jednostavno, nešto da stvori: da li je to neki mir, da le je to opet želja za nekim stvarima, da li je to neka inspiracija za posao, za stvaranje, ima, ima...

* Kapiram da ti nikad nije dosadno?

- Uglavnom nije.

* Koju muziku slušaš?

- Hmm, omnibus svega... neke, neke stvari koje su iz osamdesetih ostale, bio bi to Queen, bio bi to Iron Maidon, od domaćih Yu grupa recimo, zanimljivo...

* E tu smo na istim talasima, odnosno linkovima...

- Verovatno je to - to što smo pominjali, rođendane, desilo se to pre tri decenije, i ostali su ti neki genetski usađeni elementi muzički.

* Gledajući tvoj horoskopski znak, vaga, inače osim ostalog poznat kao umetnički znak a ima li tu nešto, u tome, da „odvažeš“, na primer, na neki način?

- I više nego što treba, vagam.

* A podznak?

- Hmm, pa vodolija mislim...

* Odlučio si se za smer međunarodnih odnosa koji si završio na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a zašto si se odlučio baš za taj smer odnosno struku (ne na primer za pravo, ekonomiju, poput većine)? Osim toga, redak si bio Somborac, pretpostavljam, na univerzitetu u Begogradu, uopšte, u vreme studiranja u srpskoj prestonici?

- Išla je priča da u svakoj generaciji na fakultetu bude četovoro-petoro ljudi iz Sombora. U mojoj generaciji bilo nas je troje iz naše somborske gimnazije, pored toga da li je još neko, nisam siguran, ali znam da je nas troje bilo “sigurnih”, a jednostavno, ja sam hteo da idem u Beograd, na bilo koji način a pravo i ekonomija kao takvi me jednostavno nisu zanimali, već nešto drugačije, što je ipak malo životnije, što je dinamički pravo po sebi, a pravo pa je pravo, donose se zakoni, ali su svi na isti način, jednolični. Ekonomija opet tako, ko je jednom nešto napisao, takav sistem ostaje, dok je diplomatija tečna, ona se menja, ona pravila koja su važila u 18. veku ne važe danas, ono što je važilo juče ne važi danas, tako da to je jedno polje koje je promenljivo i koje u najvećoj meri zavisi od individua koje je vode. Jer danas svi znamo da svet prestaje biti bipolaran, da postaje ponovo multipolaran, kao što je bio do Prvog svetskog rata. Danas su predsednici mnogih svetskih velesila takvi da se međusobno ne vole a ustvari sarađuju i određuju sudbinu svih nas i onda treba u tom vremenu, u tom prostoru i u tom sistemu haosa naći svoje mesto. A da bi se našlo mesto, mora se razumeti taj sistem.

* Gde si sve putovao, koje ti je najomiljenije mesto gde si bio?

- Pa... mogu dva? :-)

* Može :-)

- Pošto mi je teško, odrediti jednu regiju... Na prvom mestu, svakako Amerika, kao država, kao nekako zemlja koja je danas vrhunac svih demokratija i bogatstava i načina funkcionisanja, to je neki sistem života kojem svi težimo, pa sam onda bio na Aljasci konkretno… a opet apsolutna suprotnost, jeste Švajcarska. To je zemlja u kojoj sam studirao postdiplomske studije, zemlja jako drugačija od Amerike, zemlja kontrasta i ali posle tog svog životnog iskustva, godinu dana i na jednom i na drugom mestu mogu reći, da su i jedni i drugi ljudi otvoreni.

* A koju bi zemlju ili grad voleo da posetiš, u nekom bližem periodu?

- Pa evo recimo na Istoku, odnosno istočnije od Đerdapa nikada nisam bio. No kao destinacija na koju već duže godina želim da odem, je totalno daleko i neostvarivo, barem za sada, bio bi Japan.

* Godišnji odmor: voliš li više leto, sunce, ili možda više zimovanje?

- Generalno više volim zimu. E u skladu sa tim, kad je reč o godišnjem, više bih voleo otići na neku planinu. Međutim, do sad nisam imao prilike, jer kad imam godišnji pa ne mogu da odem ili tome slično, pa je godišnji u Somboru... i okolini.

* Šta bi poručio, kao predstavnik-predvodnik nove generacije političara ('84. godište), mladima, u smislu da više živnu?

- Svako mora imati cilj ispred sebe. Neki životni, pogotovo u ovim našim godinama, i vremenima, jer kada se ima cilj onda se taj cilj može i ostvariti. Onda on često i opravdava sredstva.

* Jer svako selo, kao što si rekao, grada Sombora, je mala država.

- Da, jer mi smo specfična sredina. Sombor je treća po veličini administativna teritorijalna jedinica u državi, ima petnaest naseljenih mesta, u kojima žive veoma raznoliki stanovnici u smislu etničkog porekla i, to je nešto što drugi gradovi nemaju, a Sombor je Vojvodina u malom. Ali Vojvodina nema toliko šarolikosti kao što Sombor ima i to je ono što treba da se koristi i što se poslednjih godina postepeno koristi zato što ljudi vide da različitosti treba pokazati jer one jesu nešto što nas spaja. Mi svi ovde imamo taj neki gen, urođen, da uvek je neko drugačiji i jednostavno, svi ljudi koji se rađaju ovde, zbnaju kako da se ponašaju. I nikada tu nije bilo ni problema, ni incidenata, jednostavno, saradnja je ono što nas povezuje i na tom treba insistirati i dalje.

* Koja ti je omiljena boja?

- Žuta.

* Zašto?

- Ne znam, živa je. Nije, nije, tamna, ima neku energiju, svetlo.

* Gde najrađe izađeš u slobodno vreme u Somboru, ili van Sombora?

- Pa, prema raspoloženju. U Apatinu ima nekoliko dobrih mesta, ovde u gradu ima u poslednje vreme nekoliko novih mesta, eto taj potez na kanalu, od jednog do drugog mosta gore, tu ima par dobrih restorana… pa radi trčanja, rekreacije, imamo u planu i širenje tog poteza, pa evo sada prilike i da ih malo pohvalim, od strane Gradske uprave, a generalno govoreći, Tromeđa je uređena - pre nekih mesec dana završeno je njeno uređenje, kupališta, i to je bio rezultat ovog participativnog budžetiranja, iz prethodne godine, gde su građani glasali za predloge odnosno za ono što su želeli da se finansira iz gradskog budžeta iz 2016. godine, Tromeđa je bila prvoplasirana, pa će potpuni sjaj imati naravno na proleće, kada sve ozeleni, čitav taj potez od Apatinskog mosta do tromeđe da bi se napravila ta celina.

 Jer to je ono što Somboru po mom mišljenju fali, ajde da upotrebim taj izraz koji se u poslednje vreme često koristi, da se spusti na vodu. Da imamo kanal, mi nemamo neku reku, mi nemamo Dunav kao što ima Apatin, nemamo Savu kao što ima Sremska Mitrovica, pa treba da iskoristimo to što imamo a to je ovaj naš kanal, da se spusti grad na njega, da se spuste dešavanja, jer tako se otvara novi prostor koji do sada nije bio. Ista situacija je sa Trgom Koste Trifkovića, do Svetog trojstva, taj prostor između biblioteke, pogotovo sa ovim novogodišnjim akcijama je taj prostor oživeo i prosto ljudi znaju za njega, to je novi prostor koji se otvara. Ja nekad volim u šali da kažem, mi ćemo postaviti hardver, pa ćemo da damo udruženjima građana i ljudima da instaliraju softver na koji žele, jer to i jeste posao uprave i javne vlasti da omogući ljudima mesto na kojem će da provode vreme i da ostvare nešto svoje, ideju, svoj projekat  u slučaju udruženja građana... takođe neke prostore kojih imamo u gradu a na kojima ljudi nisu ni mislili da nešto može da se desi, a zašto da ne, park na Novoj Selenči, pijaca u lancima, stari park kod železničke stanice...

* Da te pitam sad, kako je sarađivati sa gradonačelnicom? Kao jednom harizmatičnom ličnošću a i Sombor da posle duže vremena ima ženu za gradonačelnika?

- Sama ta činjenica da imamo gradonačelnicu, jeste nešto što otvara mnoga vrata i šire i ljudima je drago da vide ženu koja je energična, koja je mlada pre svega, koja ima jasan cilj ispred sebe, šta želi da ostvari, i koja oko sebe pokuša da okuplja tim ljudi koji prate tu njenu viziju. Saradnja je što se mene lično tiče i uopšte, kako ja vidim kroz rad uprave i tih pratećih nivoa vlasti jeste odlična jer postoji iskustvo. Gradonačelnica je pre stupanja na ovu dužnost radila u Upravi maltene deset godinai i ona jako dobro zna sistem rada što uprave, što javnih preduzeća što celokupnog Grada kao velike zajednice, pa smatram da je to njeno postavljanje na ovo mesto, jednostavno nadgradnja svega onoga što je od ranije radila i da je na pravo mesto u pravo vreme to urađeno jer može da svojim poznanstvima, na višim nivoima sasvim lepo da ostvari stvari koje u Somboru ranije ne bi bilo moguće da budu realizovane. To se već videlo tokom 2017. godine, jer to je praktično tek prva cela godina ovog saziva, njenog i njene ekipe da tako kažem hiper; već za prvu godinu urađeno je dosta u gradu a i veliki su planovi za naredne dve, dve i po godine, tako da što se mene tiče to je pun pogodak i biće to sve dobro na kraju.

* Šta te još nisam pitao? Jesi li zadovoljan ovim razgovorom? J

- Pa da, izuzetno iscrpno i zanimljivo i ajde da kažem, šareno…Od svega po-malo. A to jeste poenta, to i jeste stvar, tako ljudi i treba da shvate, jer mi nismo nedodirljivi, kao prvo, pošto ljudi imaju tendenciju da stvari koje ne razumeju zakomplikuju. I kada se kaže, ne mora to sve biti funkcija, to je jednostavno neka procedura, kao dokumenta kad se vade, nešto bilo šta, što je nerazumljivo, što je pisano čudnim jezikom, da je to neostvariv kontakt a ustvari nije. Zato kažem, celokupna uprava, svako može ako ima neki problem slobodno da dođe da se obrati što opet direktno, što pismeno, tu je i pisarnica… ili telefonom ili mejlom, opet kažem, nisam “milenijalac”, ali ljudi s kojima sarađujem volim da budu na mejlu, da budu na telefonu, jednostavno ne postoji taj način da se do nekoga ne može doći. Tako da, jednostavno svi smo mi dostipuni ljudima i građanima i to jeste naš zadatak da se ceo ovaj grad poboljša.

* Šta bi ti mene pitao?

- Pa jedna ovako stvar koja je više prirode posla. Raniji rad u Radio Somboru, u medijima pre toga, ajd da kažem onda je bio analogan. Sam si rekao da posao koji si radio je bio striktno taj, za druge stvari si se oslanjao na kolege pre svega tehničare, odnosno ljude koji su održavali tehniku, mikrofone, releje, prenosnike, sve .. a danas je sve digitalno, danas je “sve u jedan”. Samo taj prelaz, ta razlika, to me zanima na koji se način ljudi prilagode, evo pričao sam s tvojim kolegom  Dejanom kada je reč o tehnici, na koji način se ljudi prilagode tom prelasku? U tvom slučaju imao si dosta godina, ali recimo da je to bilo danas za sutra?

* Da, možda to i tebe čudi, kako se sad odjednom moglo preći s jednog na drugo, verovatno smatraš ne lako, ali sa druge strane uglavnom uspešno, hvala ti na tom pšitanju, inače ja možda bolje znam da pitam nego da odgovaram prirodom (novinarskog) posla, ali u svakom slučaju mislim da je kao što si i sam malo pre rekao, pre svega, ljubav. Iz koje potiče sve, vera i nada; mislio sam u početku da li će sve to uspeti, hoćemo li preživeti mesec dana, koji je najteži kao prvi slično kao i prva godina, pa sam ja zaboravio da uplatim interenet “tog i tog datuma” – o roku, pa smo na dan bili isključeni, onda je kod mene nastala mala panika, nastaje nervoza, gledam, slušam, ne radi. Odmah, idi, trči, uplati, tako da smo naravno odmah i nastavili. Jednostavno, ta samo malo trka, borba s vremenom, dinamičnost, svakodnevna, koja iziskuje još više tog trka po Somboru i okolini, nekako gura vas i vraća vas, ta energija, ljubav prema Somboru i, eto ako dobro odgovaram na pitanje, mislim da su zaista zastareli dosadašnji mediji: da evo, kao što kažeš, opada tiraž i dnevnih novina i lokalnih i periodičnih izdanja, časopisa, vidimo da su trafike sve više natrpane novinama, a televizija, ne znam koliko mladi prate recimo dnevnik danas, ali uglavnom ono što čujete u pola osam uveče, to smo mi smo već objavili odavno. I to je mene poteralo da se dignem eto iz tog stanja letargije kada ostanete bez posla, pa onda ste na scenu stupili opet vi mladi nekako uz mene, puno su mi pomogli uvek volim naglasiti, moji sportisti, uvek to kažem, naravno naši sportisti, pre svega ljudski borci, prijatelji i naši, moram reći, heroji sa sela, jer eto tu je pre svih “dotrčao” (iz Stanišića gde je do tada živeo) kolega kojeg si i pomenuo (Dejan Horvat, dod. aut.), koji je taj tehničarski - “tri u jedan” pa sam ga imenovao šefom tehnike. I naravno uz logističku podršku Grada odmah sprva, u pripremama za Novi Radio Sombor u junu prošle godine, počev od gradonačelnice, vas okupljenih u tim a naravno sve to uz podršku Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost – GS KUM (granski sindikat kulture, umetnosti, medija), gde sam godinama aktivista. Eto i to još jedno sveto trojstvo, civilni sektor, granki sindikati, lokalna vlas i, mediji koji svakodnevno prate rad, mislim da možemo ovako zajedno.

- Pa i jeste poenta da budemo zajedno, da ne bi radili odvojeno, jer kao što ima ona izreka, treba se držati zajedno, da ne bi visili odvojeno.

* I šta bi poručio za slušaoce Novog Radio Sombora, koji nas slušaju ne samo u Somboru nego mogu da nas slušaju i u čitavome svetu… i da nas čitaju ovde na portalu?

- Kratko, jedna stvar jeste, da ovo vam je odlična slika ulaska u naš grad, pogotovo za ljude koji su otišli odavde, a pošto sam dosta godina bio u inostranstvu znam kako hoće nekad nostalgija da se probudi, tako da ti ljudi koji su inostranstvu treba da slušaju, steći će pravu sliku o dešavanjima, a za domaće slušaoce, treba da prate ovo i da se što više prilagode novim medijima, da koriste internet za pametnije stvari i da se potrude još više, jer naša osnovna težnja u gradu kao gradskoj upravi a to Siniša i ti kao naš saradnik, spoljni, da tako kažem znaš, da što više ljudi sazna šta se dešava u gradu.

* Mi često imamo problem da neke stvari koje organizujemo, muzičke koncerte, predstave, da ljudi jednostavno ne znaju, ali ne zbog toga što ne postoji nigde objavljeno, već zbog toga što ne znaju da se informišu. Ljudi su naučili da se informišu jednom nedeljno, da se informišu jednom dnevno, samo iz određenih ovih štampanih medija, da li i iz televizijskih medija, a stvari koje se danas dešavaju prelaze mnogo kraći put između organizatora i onoga ko konzumira taj sadržaj. Tako da je potrebno samo malo promeniti navike, jer internet je jednostavno moćan alat koji može da posluži za edukaciju, za informisanje, za poboljšavanje života, ne samo za – grubo će zvučati, gubljenje vremena. I što više podsticati rad sa mladima i s decom. Oni će malo drugačije naučiti, oni će svoje roditelje da podstaknu, da misle drugačije, tako da tu bih se ja zadržao.

* I uz ono naše geslo, Svi smo jedno

- Svi smo jedno.

* Živeo, puno zdravlja, sreće, koja je često najpotrebnija, podseti samo na preostale sadržaje na našem terenu u preostalim prazničnim danima.

- Program Zimske čarolije u Somboru traje do subote, 6. januara uz dvadesetak radionica za decu. A za 6. januar, uveče u 21 bi trebalo da bude koncert grupe Valentino. Kao neki kraj novogodišnjih programa. Naravno, šestog januara pre podne će biti na Trgu svetog Đorđa organizovano paljenje Badnjaka, Ideja je bila da se dvadesetak manifestacija ustvari objedini i da se uz klizalište koje je ovom prilikom postavljeno po prvi put na Trgu Svetog Trojstva, ponudi građanima sve na jednom mestu. Tu ideju ćemo slediti i na leto, kada dođe na red manifestacija Somborsko leto, tako da opet sve bude objedinjeno, da se neki događaji ne bi preklapali, pa će naši sugrađani dobiti ono što im je potrebno kako tokom zime tako i tokom leta, a i da gosti iz drugih gradova i sredina mogu da dođu kod nas i mi odemo kod njih.

* Koju imaš muzičku želju?

- Bio bi recimo, Living On The Prayer (Bon Jovi)

_________________________________________

Branislav Svorcan – pomoćnik gradonačelnice za oblast kulture i informisanja /sa linka Gradskog sajta Grada Sombora/ https://www.sombor.rs/?script=lat

Rođen 23. septembra 1984. godine u Somboru, gde je završio Gimnaziju „Veljko Petrović“, društveno jezički smer. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu 2009. godine, na smeru Međunarodni odnosi.
 
Od avgusta 2014. godine radio je u Gradskoj upravi u Odseku za poslove s javnošću.
 
Januara 2017. godine je za pomoćnika gradonačelnika imenovan ispred Srpskog pokreta obnove.
 
Govori engleski i nemački jezik.
__________________________________________

Razgovarao: Siniša Stričević

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

 

* Tradicija obrazovanja u Čonoplji datira još od 1761. godine, a prva školska zgrada izgrađena je 1830. godine. Godine 1894. podignuta je nova Bunjevačka škola, a 1903. godine Srpska škola, dok 1946. godine počinje sa radom redovna osnovna škola pod imenom OŠ „Bratstvo i jedinstvo“ koja je tada brojala 1245 đaka. Novu zgradu škola dobija 1963. godine, a fiskulturnu salu (neadekvatnu) 1969. godine. Škola 14. marta 1993. godine, odlukom nadležnih organa, menja svoj naziv u OŠ „Miroslav Antić“ koji i danas važi, a taj datum je ujedno i Dan škole, na rođendan velikog srpskog pesnika. Školu trenutno pohađa 223 učenika.

Direktor škole je Vladimir Uzelac. Rođen je 9. oktobra 1965. godine. Završio je gimnaziju i PMF – katedra za geografiju (smer prof. geogafije) u Novom Sadu. Od 1995. godine radi kao nastavnik geografije u školi, a od 2000. godine obavlja funkciju direktora škole.

Osnovni podac školei: 025/ 844 – 064

Adresa: Nikola Tesla 34, 25210 Čonoplja

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 Škola organizuje i nastavu za decu sa posebnim potrebama, a takođe ima dugogodišnje iskustvo u radu sa decom iz osetljivih grupa, ima razrađene procedure i postupke od upisa u školu do upisa u srednju školu. Svi nastavnici su pohađali set obuka u vezi sa inkluzivnim obrazovanjem. Škola je listi Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja kao jedna od 50 dobrih škola, a prema podršci koju pruža učeniku u odnosu na socijalni status i obrazovanje roditelja.

Misija škole je prilagođavanje uslova, tehnika, metoda, organizacije rada i kontinuirano stručno usavršavanje svih zaposlenih radi podrške svakom učeniku.

Ekipa Novog Radio, u daljem praćenju rada svih osnovnih i srednjih škola Grada Sombora, posetila je polovinom poslednjeg meseca u 2017. školu u Čonoplji. Obavljeno je međusobno upoznavanje i uspostavljena je odmah lepa saradnja koja će da se razvija. Učenici, Brigita Selik (V-1 razred), Bojan Pjevac (V-1), Sara Tosegi i Ana Aroki (VIII razred), Snežana Vuletić, Uroš Jajić, Branislav Glumac (VI razred), Đurđina Vidović (VII razred) pročitali su svoje radove koje ćemo posebno na našim stranicama portala da objavimo. Profesorke, njihove nastavnice Milena Filipović i Slavica Peleš su bile uz svoje đake prilikom naše posete ovoj uzornoj osonvonoj školi, kao i pedagog Zvezdana Uzelac koji je dala i izjava o istorijiatu i brojnim uspersima kao i daljim planovima u radu i nastavi. Inicijatorka susretu je bila popularna somborska pesnikinja i književnica za decu, omladinu i odrasle, Ružica Kljajić, naša verna saradnica i članica redakcije. Sve to smo predvideli i u našem radijskom programu, no nažalost usled tehničkih probema koji su nam se prvi put desili, nismo u mogućnosti da zabeleženo, trenutno emitujemo i radijski, pa se ovom prilikom izvinjavamo. Već početkom 2018. godine nastojaćemo da ponovimo pojedine intervjuje, izjave i rubrike sa decom i nastavničkim osobljem škole, a kako smo se već dogovorili, prisustvovaćemo Danu škole 14. marta, kada ćemo objaviti na oba naša medija bogatu reportažu u slici, reči i zvuku.

Za sada, evo i prve dve fotografije sa imenovanim đacima i njihovim nastavnicima, na našem portalu.

Dodajmo, da ćemo dalje afirmisati i školski časopis Osnovne škole "Miroslav Antić" u Čonoplji, "Plavi čuperak", nazvan po jednoj od najpopularnijih pesama čuvenog pisca, a do sada je izašlo već trinaest brojeva ovog školskog lista.

Kolektivu škole učenicima želimo svaki dalji naredni uspeh, ličnu sreću, rezultate po kojima je ova škola prepoznatljiva u čitavoj Srbiji!

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

 

* Centar Peb najavljuje:
 
Novogodišnji sajam stripova, ploča i kolekcionarstva, subota, 30. decembar, od 10 - 17 časova.
 
Omladinski dom u Somboru, Venac Radomira Putnika 2.
 
Medijska pažnja: Novi Radio Sombor

* U naselju "Goge", u okviru najveće gradske somborsko mesne zajednice "Crvenka", poslednjeg decembarskog petka, otvoren je dugoočekivani višenamenski objekat

Vrpcu je simoblično presekla gradonačelnica Grada Sombora Dušanka Golubović  a time je i zvanično, 30 decembra 2017. otvoren i pušten u rad ovaj funkcionalni višenamenski objekat u jednom od onih naselja Sombora, populanih “Goge”, koja se stalno razvijaju i u kojima živi sve veći broj stanovnika.

Svečanom događaju prisustvovali su predstavnici Gradske uprave Grada Sombora, Mesne zajednice “Crvenka”, JKP “PROSTOR”, Doma zdravlja "Dr Đorđe Lazić", kao i mnogobrojni građani. 

Prvi kupac u tek novootvorenoj apoteci u somborskom naselju Goge

******************************************************

* O značaju ovog današnjeg dana i otvaranja novog objekta u Gogama, gradonačenica Dušanka Golubović je za Novi Radio Sombor rekla:

- Ovaj projekat je urađen pre svega na inicijativu ljudi koji žive u naseljenom mestu Goge i pripadaju mesnoj zajednici Crvenka, taj projekat je dugo planiran i odavno postoji njihova inicijativa. Mi smo prepoznali najpre te potrebe u vezi sa zdravstvenim apektom ali i unapređenjem daljeg kvaliteta života ljudi u smislu da u svom naseljenom mestu imaju i ambulantu i apoteku i objekat pošte. Nastojali smo još krajem prošle godine da uradimo kompletnu dokumentaciju i pripremimo investiciju koja je evo kao što vidimo, uspešno realizovana danas, mogu da kažem, poslednjeg radnog dana u ovoj, 2017. godini.

Slušaocima Novog Radio Sombora gradonačelnica Dušanka Golubović  je takođe poželela da imaju dobro zdravlje, ljubav, da ostvare ličnu sreću, ali da svakako uvek nešto žele i da uporno, istrajno rade na realizaciji svojih želja.

Na pitanje šta bi zaželela našem mediju, gradonačelnica Sombora je odgovorila: - Vašem mediju želim sve najbolje, još više opreme, još više kvalitetnog rada i uspeha, uz našu zahvalnost i na dosadašnbjoj podršci koja će kako je rekla, biti nastavljena.

Za Novi Radio Sombor i za sve građane sveta, našu dijasporu, izjavu je dao i drektor Javnog komunalnog preduzeća Prostor Sombor Goran Nonković, koji je naglasio da novootvoreni prostor sadrži tri celine, za sada, jer u principu ima još dobrih planova za sledeću godinu.

- Žiteljima naselja Goge svesrdno smo izašli u susret birajući lokaciju za koju optimisično možemo da kažemo da ima razvojni potencijal. Dakle, ne samo zbog ovog objekta već i za sve ono što se planira a što je u stavu ili u smislu potreba stanovnika Goga.

* Građani su u velikom broju došli već na samo otvaranje, prepoznajete li zato odmah na početku rada objekta njihovo zadovoljstvo?

- Kako da ne, mi smo u stalnom, konstantnom kontaktu, sve ovo što smo mi otvorili, to i jeste, njihova potreba i njihova želja jer kada samo kada uzmemo primer da poslednjih 30-35 godina ambulante na ovom prostoru nije bilo, kada uzmemo u obzir da je ovo prva apoteka na ovom području i kada uzmemo u obzir činjenicu da je ova pošta takođe prva na istom prostoru, zaista su prepoznate potrebe naselja Goge. Na adresi: Dušana Ćubića.

 Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Galerija:

 

Pažnja! U subotu, 30. 12. 2017. u vozilu MAXI-TAXIJA, Deda Mraz deli poklone ceo dan.

VAŠ MAXI-TAXI

025 44 22 22

* Gradsko veće je, na 96. sednici održanoj 27. decembra, prihvatilo izveštaj Komisije za sprovođenje konkursa za imenovanje direktora javnih preduzeća i utvrdilo predlog da se za direktora JKP „Vodokanal“ imenuje Jasmina Bobić. Predlog će biti upućen Skupštini grada Sombora na konačno odlučivanje

Veće je utvrdilo i ekonomske cene programa vaspitanja i obrazovanja po detetu u Predškolskoj ustanovi „Vera Gucunja“ u Somboru.

Ekonomska cena celodnevnog boravka dece u jaslicama i obdaništu iznosi 15.159,17 dinara, celodnevni boravak dece u pripremno-predškolskom programu 13.453,55, a dece u poludnevnom boravku 5.873,96 dinara. Lokalna samouprava plaća 80, a roditelji 20 odsto navedenog iznosa ekonomskih cena. U odnosu na dosadašnje cene, iznos koji su plaćali roditelji će se prosečno, po programima, uvećati za 115,00 dinara. Nove cene će se primenjivati od 1. januara 2018. godine.

Veće je prihvatilo molbu Srednje ekonomske škole u Somboru za sufinansiranje projekta „Youth Together“, koji je odobrilo Programsko telo programa INTERREG IPA prekogranična saradnja Mađarska-Srbija 2014-2020. Cilj projekta je podsticanje aktivizma i volonterskog angažmana mladih kroz interkulturnu razmenu. Veće je zaključkom obavezalo Srednju ekonomsku školu da iznos od 49.056,80 evra, kolika je vrednost projekta, vrati u budžet grada Sombora po odobravanju sredstava od strane Pokrajinskog sekretarijata za finansije.

Odobreno je i sufinansiranje projekta Mesne zajednice „Svetozar Miletić“ u istoimenom selu. Reč je o projektu „Razvoj turizma  zasnovanog na lokalnim, kulturnim i prirodnim vrednostima“. Cilj projekta je poboljšanje turističke atraktivnosti gradova, a glavna aktivnost projekta je izrada studije izvodljivosti za revitalizaciju Lemeške banje. Za navedeni projekat odobreno je za sufinansiranje i predfinansiranje ukupno 55.031,20 evra, a po odobravanju sredstva od strane Pokrajinskog sekretarijata za finansije, u skladu sa zaključkom Veća, ukupan iznos biće vraćen u budžet grada Sombora.

Odobreno je i sufinansiranje projekta „Baja-Sombor zelene staze“, koji se realizuje u okviru prioritetne ose 3 „Stimulisanje saradnje u oblasti turizma i očuvanja kulturnog nasleđa“ i predstavlja saradnju grada Sombora, grada Baje i Turističke organizacije grada Baje. Grad Sombor je vodeći partner, a glavna aktivnost na projektu je adaptacija objekta „Kajak centar“ Sombor, izgradnja odmorišta za bicikliste sa toaletom i nadstrešnice u Somboru i Bezdanu, izrada mobilne aplikacije sa ponudom turističkog sadržaja dva prekogranična regiona, sportski i turistički događaji sa obe strane granice. Ukupna vrednost projekta je 403.971,56 evra, a grad Sombor za sufinansiranje i predfinansiranje trebalo bi da izdvoji 51.273,00 evra. Deo navedenih sredstava vratiće se u budžet grada Sombora posle odobravanja sredstava od strane Pokrajinskog sekretarijata za finansije, a ukupan iznos nakon realizacije projekta.

Gradsko veće je odobrilo i sufinansiranje projekta pod nazivom Karavan „Duh mladosti“ čiji je cilj promocija dualnog obrazovanja, preduzetničkog obrazovanja, studentskih praksi, učeničkih zadruga, programa finansijske pismenosti, informacione tehnologije i sporta. Za projekat će biti izdvojeno 300.000,00 dinara, a u organizacionom timu projekta su Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a partneri: Ministarstvo omladine i sporta, Privredna komora Srbije, 33 grada i opštine, Univerzitet u Beogradu i mnogi prijatelji projekta.

Gradsko veće je odlučilo i o drugim pitanjima iz delokruga svog rada.

Izvor: Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću / S. S.

* Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice Sombora i predsednik Saveta za bezbednost saobraćaja na putevima Sombora i Miroslav Kovačić, član Gradskog veća za oblast komunalne delatnosti i investicija i član Saveta za bezbednost, uručili su informatičku opremu na korišćenje Odeljenju saobraćajne policije Policijske uprave Sombor

Revers o korišćenju opreme potpisali su zamenik gradonačelnice Ratković i Milan Glumac, načelnik Odeljenja saobraćajne policije PU Sombor.

Multifunkcionalni uređaj, štampač i laptop računar nabavljeni su iz sredstava od naplaćenih kazni za saobraćajne prekršaje na teritoriji Sombora, a načelnik Glumac je istakao da je oprema bila neophodna i pohvalio saradnju sa lokalnom samoupravom.

Glumac je istakao i da je koncept pod nazivom „Nebezbedni finansiraju bezbednost saobraćaja“, zaživeo i doneo prve rezultate.

Prema navedenom konceptu od sredstava prikupljenih od ukupno naplaćenih kazni za saobraćajne prekršaje, 70 odsto pripada budžetu Republike Srbije i 30 odsto lokalnim samoupravama, na čijem je području prekršaj učinjen.

Odlukama lokalnog Saveta za bezbednost grada Sombora iz navedenih sredstva, u prethodnom periodu, nabavljeni su i podeljeni svetlosni kompleti za bicikle, rotaciona svetla za traktore, fluorescentni prsluci za učenike prvih razreda osnovne škole, kao i predškolce.

Ratkoviću i Kovačiću, načelnik saobraćajne policije je predstavio mlade i perspektivne policajce, Renatu Rajčanji i Stašu Kovačevića.

Izvor: Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću / S. S.

* U jednoj od popularnih somborskih trgovinskih radnji, simpatičnog naziva „Jelica-Pčelica“, u utorak, 26. decembra naveče, priređena je interesantna zabava za najmlađe, podela paketića sa neizbežnim Deda Mrazom ali i vatrometom

Mladi bračni par, Zoran i Jelena Terzić, koji uspešno vode ovu prodavnicu u Dubrovačkoj 11, tu gde se spajaju Stara i Nova Selenča, pozvali su svoje najmlađe sugrađane „iz kraja“ da sa mamama, tatama, bakama, dekama, rođacima, komšijama... podele radost primicanja novogodišnjih praznika. Odziv, više nego zadovoljavajući, na radost pre svega, domaćina.

- Na ovu ideju došli smo prvi put, prošle godine – priča nam Zoran Terzić. – Tada smo „imali“ tridesetoro dece, a evo sada, vidite, njih pedeset troje, skoro duplo više, što nas čini posebno srećnim. Svi su radosni otišli svojim kućama pa smo radosni i mi... Uostalom, Jelena i Zoran već sasvim dobro daju poruku, odgajajući već troje dece. :-)

A svemu je prethodio zanimljivo osmišljen program, u kreaciji Somborcima već dobro poznatog sportiste-maratonca. Bio je to Mirko Erdelji, koji je „iskoristio“ i svoje novinarsko iskustvo pa je u šaljivom tonu najpre animirao mališane najavljujući dolazak Deda Mraza. I... stiže i on. Pravi pravcati, Deda Mraz. Sa naramkom bogato pripremljenih paketića, kojima su se radovali i oni najmlađi, od petomesečne bebe do jedanaestogodišnjaka.

Uz sve to, dodatno iznenađenje: vatromet. Recimo jedno bravo, pa bi ovakav primer međusobnog poštovanja i uzvažavanja između sugrađana, trebalo da bude češći. A Sombor i u ovom primeru ostaje originalna varoš...

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Galerija:

 

 

Utorak, 26 Decembar 2017 23:43

Aleksandra Stegnjaić: Nova lica

Napisano

* Aleksandra Stegnjajić, rođena 30. avgusta 1997. u Somboru, osnovnu i srednju medicinsku školu završila u Novom Sadu, gde i živi

Volela bi, kaže za Novi Radio Sombor, da postane radiolog. Voli isto tako da putuje, trenutno boravi u Norveškoj kod rodbine.

Bavi se fitnesom, a slobodno vreme najviše voli da provede u krugu porodice i prijatelja. Takođe velika želja joj je da se ostvari kao foto model. U tome joj dajemo punu podršku!

Istovremeno, najsrdačnije se zahvaljujemo našem vernom, mladom foto-maestru, saradnici i članici našeg tima i redakcije, Marini Mišković (alias Mikoss Gina), kojoj je ovo već četvrti photo-session za naš portal.

Medijska podrška i pažnja: Novi Radio Sombor

******************

Foto by: Mikoss Gina

******************

* U organizaciji regionalne mreže sindikata „Solidarnost“ u Vrnjačkoj banji od 13. do 15. decembra održana radionica na kojoj su razmatrane 3 teme:

1. Kolektivni ugovori u Javnim servisima u regionu
2. Šta sindikati mogu ponuditi prekarnim radnicima (honorarci, radnici na određeno i sl.)?
3. Uloga novinara u sindikatima

Prezentaciju o kolektivnom ugovoru u RTS-u držao je Dragan Milanović, potpredsjednik UGS Nezavisnost, u kojoj je izneo na koji način se sindikat Nezavisnost izborio za potpisivanje kolektivnog ugovora u RTS-u, kao i koji su njegovi efekti.

Predsjednik SSR u BHRT-u Damir Smital koji je učestvovao na ovoj radionici, na poziv kolega iz SSS BiH je predstavio probleme sa kojima se suočava Javni servis BiH, kao i da BHRT nema kolektivni ugovor.

U Makedoniji takođe ne postoji kolektivni ugovor za Javni servis, a predstavnici sindikata iz Crne Gore su napomenuli da postoji kolektivni ugovor za TV CG, ali da zbog otpora u državnoj administraciji još nije stupio na snagu.

Sledeću temu o odnosu sindikata i prekarnih radnika, moderirao je Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije. Nakon duge i iscrpne diskusije utvrđeno je da se sindikati moraju da se prilagode novonastaloj situaciji i da nađu način kako da zaštite prekarne radnike, a time ih i zainteresuju za aktivan rad u sindikatima. Donet je zaključak da svi predstavnici sindikata dostave predloge kako bi se u njihovim državama mogao regulisati status prekarnih radnika.

Radionica o kolektivnim ugovorima u javnim servisima i ulozi novinara u sindikatu, Temu o ulozi novinara u sindikatima je otvorio Svetozar Raković, generalni sekretar NUNS-a (Nezavisno udruženje novinara Srbije), prezentujući istraživanje o odnosu novinara prema drugim grupacijama društva. U toku razmena informacija na radionici je utvrđeno da je udeo novinara u medijskim sindikatima izuzetno mali, a još više zabrinjava njihov pasivan odnos unutar sindikata, iako bi trebalo da budu nosioci progresivnog delovanja sindikata. Takođe je konstatovana mala vidljivost rada sindikata iz regiona u medijima.

U toku radionice se govorilo i o opštim pitanjima koja pogađaju sindikate regiona, a o tome su diskutovali: Čedomir Bracanović, predstavnik Saveza sindikata Crne Gore, Lejla Čaušević Sućeska (SSS BiH), Vladan Obradović (SSS Srbije), Irena Ivanovska (SSM), Emilija Grujić i Miodrag Pantović (ETUC), kao i ostali prisutni predstavnici civilnog društva i sindikata iz regiona.

Radionica je održana u sklopu projekta Evropske konfederacije sindikata uz podršku Evropske komisije.

Izvor: bhrt-sindikat.ba / UGS Nezavisnost / S. S.

Strana 8 od 91

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…