* Nataša Gajdoš iz Kucure je nastradala 17. januara ove godine dok je putem od kuće do prodavnice vozila bicikl. Iz suprotnog smera na nju je naleteo automobil. Posle nesreće je odvezena u bolnicu u Vrbas, a odmah zatim u Klinički centar u Novom Sadu. Bez obzira što je imala veoma ozbiljne operacije od kojih je tokom jedne izgubila nogu zbog teške povrede, Nataša, tada maturantkinja vrbaške Srednje strukovne škole „4. juli“ , uvek je vesla, dobro raspoložena i sa situacijom u kojoj se našla se bori svom silom svoje mladosti. Ubrzo posle saobraćajne nesreće i operacije mnogi su se odazvali pozivu da joj pomognu u prvom trenutku

~ . ~

I posle nesreće Natašin osmeh je ostao isti

Jedna od poslednjih u nizu ideja je ideja Mićka Tegeltije iz Futoga koji je Natašu upoznao na odeljenju ortopedske hirugije i odmah je počeo da joj pomaže, a za koju kaže da je, uprkos tome što je trenutno čeka još jedna operacija ruke, veoma vesela i optimistična. Iako je dobila protezu za nogu na koju ima pravo preko socijalnog osiguranja, Nataši bi najviše odgovarala proteza sa zglobom kolena i stopala koja košta 20.000 eura. Zbog toga Mićko razmišlja kako da joj pomogne. Prva ideja mu je da da se organizuje takmičenje u ribolovu na Dunavu kod Futoga, a kotizacija bi bila uplatnica sa iznosom od 1.000 dinara, uplaćenih na račun Natašine majke. Broj prijavljenih bi bio neograničen. Mićko Tegeltija traži sponzore koji bi pomogli u omogućavanju nagrada za prva tri mesta.

Osim dodeljivanja nagrada za najbolje ribolovce, kaže Mićko Tegeltija, moglo bi biti organizovano i popularno takmičenje u kuvanju kotlića – te bi se porcije mogle prodavati po simboličnoj ceni, a sav prihod bi takođe išao za Natašinu protezu. Tako bi se ljudima omogućilo da provedu prijatan dan pored Dunava, bez obzira da li se takmiče u ribolovu ili ne. Usput bi se prikupljala sredstva pomoći Nataši Gajdoš. Za sada je to ideja, iako se Mićki Tegeltiji već javilo dosta ljudi, koji žele da pomognu u organizaciji i njenoj realizaciji.

Simpatična Nataša Gajdoš pre doživljene nesreće

Tačan datum održavanja ovog humanitarnog takmičenja na kojem bi se sakupila novčana pomoć Nataši Gajdoš iz Kucure da dobije odgovarajuću protezu se još uvek ne zna, ali bićemo u kotaktu sa organizatorom i dobićemo sva potrebna obaveštenja na vreme.

Ako je neko zainteresovan da pomogne oko organzovanja takmičenja, može se javiti Mićku Tegeltiji iz Futoga preko njegovog Fb naloga ili na mobilni telefon 064 233 82 57.

Posle nesreće čitava zajednica se aktivirala da pomogne Nataši Gajdoš iz Kucure. Organizovali su se dobri ljudi iz našeg okruženja koji su pomogli da se kupi auto, kako bi Nataša mogla da odlazi na kontrole, osposobljen je i, dan danas pomaže da se taj automobil servisira i održava.

Materijalna sredstva su sakupljana organizovanjem raznih događanja: žurkama mladih, raznim koncertima i sportskim takmičenjima, promotivnim ručkovima i na mnoge druge načine, od kojih su sakupljana sredstva darovana Nataši. Mnogi dobri ljudi su i tada pomagali a i dan danas pomažu da toj hrabroj devojci.

Ipak, sredstva – 20.000 eura koja treba prikupiti za novu protezu su zaista velika te je pomoć šire zajednice potrebna, da se pomogne toj mladoj i hrabroj devojci iz Kucure. Ljudi dobre volje finansijske priloge mogu da uplate na žiro račun Natašine mame Vesne Gajdoš, ulica Mučenika Papuge 76, 21466 Kucura, na račun 160-5800100827500-51 Banka Inteza.

Olenka Živković

Iz albuma večite mladosti naše Nataše Gajdoš... ova mladost, vedrina, lepota, lopta, moraju biti nastavljeni....

* Aktivnosti „Zelenila“ na održavanju putnog pojasa kod Alekse Šantića

Radnici JKP „Zelenilo“ Sombor nastavili su u utorak, 10. jula posao uklanjanja stabala kraj atarskog puta kod Alekse Šantića.

Svojim položajem i razgranatim korenovim sistemom stabla su onemogućavala oticanje vode duž upojnog kanala u putnom pojasu, u dužini od oko 2 km, zbog čega je došlo do plavljenja rubnih delova obližnjih plantaža lešnika Kompanije „Agriser“.  

Pre desetak dana posečeno je 15 stabala bagrema i topole, a preostalo je da se ukloni još ukupno 39 stabala da bi upojni kanal duž puta ponovo bio stavljen u funkciju i prihvatio vodu koja se sliva sa zasada lešnika.

Od ukupnog broja dominiraju stabla bagrema, topole i zove, a za uklanjanje je i 12 žbunova šiblja.

Radnici „Zelenila“ su stabla isekli motornim testerama i uklonili sa lica mesta transportnim vozilom.

Kada čitav posao somborskog JKP bude okončan, na red će doći mehanizacija i rovokopači za proširenje kanala.

Delimično potopljen zasad lešnika

Inače, po odluci Gradske uprave Sombora, drvna masa koja bude dobijena posle seče, biće dodeljena socijalno ugroženim građanima na teritoriji grada Sombora.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Potopljen kanal duž atarskog puta:

Sredstvima informisanja među kojima i našem mediju novoosnovani Fudbalski klub Radnički 1912 Sombor obratio se u utorak, 10. jula, Saopštenjem za javnost koje, kao što smo učinili i Saopštenjem FK Radnički Sombor koje je stiglo osam sati ranije, prenosimo takođe u celini:

..........

FK Radnički 1912, Staparski put bb, 25000 Sombor

Medijima                                                                                                                                                                                                                

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

- Saopštenje FK Radnički 1912 povodom iznošenja neistina od strane pojedinaca koji se kriju iza grba FK Radnički -

* Par pojedinaca koji su sebi dali za pravo da izdaju saopštenje ispred FK Radnički je nizom neistina pokušao da diskredituje novoosnovani FK Radnički 1912 kako bi prikrio svoje malverzacije i nesposobnost da upravljaju klubom

Kada je reč o identitetu na koji se pozivaju (ne)moralne gromade iz FK Radnički mora se uzeti u obzir činjenica da je taj isti klub izgubio identitet kada se fuzionisao najpre sa FK Polet Rastina i time ugasio i poništio tradiciju fudbala u Rastini, a zatim i fuzionisanjem sa POFK-om iz Kule, a sve zbog toga da bi po svaku cenu sačuvali pozicije u rangu takmičenja i time prikrili svoju nesposobnost da sačuvaju klub u ligi.

Prvo će se gospoda koja sebe nazivaju spasiocima somborskog fudbala morati dogovoriti sami sa sobom čiju tradiciju oni ustvari čuvaju? Radničkog? Poleta ili pak POFK-a? Čini se da ni oni sami ne znaju.

Nije ovu nesposobnu upravu bilo sramota da svojevremeno FK Polet Rastina bude dva ranga iznad Radničkog, iako Rastina kao mesto ima bezmalo 150 kuća. Dakako dobro je za sport u našoj opštini da je pomenuta Rastina postigla istorijski uspeh u to vreme, dok je isti taj Radnički tonuo sve dublje zahvaljujući nesposobnom rukovodstvu koje je i tada, kao i sada pralo ruke od svega.

Što se tiče istočne tribine notorna je laž da je projekat i izgradnja delo dotične uprave kada se zna da je sve aktivnosti finansirao grad. Takođe može se primetiti koliko bahatosti ima kod ovih ljudi kada istu tu tribinu nazivaju svojom. Ne gospodo, istočna tribina je tribina građana Sombora, ljubitelja sporta! 

Ako se već pozivaju na red i zakon zašto se do danas nisu udostojili podneti izveštaj za čije potrebe je napravljen trenutni nenormalan dug od  52 miliona dinara? Gde je odlazio novac od članarina mlađih kategorija i na koji način se iste članarine uplaćuju na klupski račun, kada se zna da je račun u blokadi? Na koji način pomenuti klub vrši plaćanja?

Pojedinci iz uprave FK Radnički su sebi, očigledno, dali za pravo da budu iznad zakona. Kako je moguće da u UO kluba sede ljudi koji su osumnjičeni i osuđeni za zloupotrebe u istom tom klubu?  Zar se tako voli Sombor i fudbal u gradu?

Za razliku od pomenute gospode uprava FK Radnički 1912 je odlučila da rad sa najmlađima bude besplatan!

FK Radnički 1912 se zahvaljuje svim sponzorima koji su prepoznali ozbiljnost uprave kluba da vrati naš Sombor na fudbalsku mapu Srbije.

Sombor, 10.07.2018.godine

FK Radnički 1912

Izvršni odbor kluba

* Kompanija Plantaže na Ćemovskom polju započela je berbu stonog grožđa sorte kardinal

Ove godine je planirana berba oko 2,1milion kilograma. Koordinar u vinogradsko-voćarskoj proizvodnji je Simo BojovićOn potvrđuje da je grožđe dobrog kvaliteta, dobre krupnoće i boje, te da su vinogradi u veoma dobrom stanju. 

Sada je angažovao trideset radnika. Berači berbu započinju sa radom pola šest izjutra i beru najkasnije do 12 sati. 

- Površina pod stonim grožđem je 167 hektara - kazao je Bojović.

Autor teksta: Jovan Šćekić (Infomedia)

Fotografije :Fb Stranica Plantaže

* Gradsko veće grada Sombora je na 122. sednici, održanoj u utorak, 10. jula, utvrdilo predlog rešenja o obrazovanju Lokalnog antikorupcijskog odbora za praćenje primene Lokalnog antikorupcijskog plana za grad Sombor

Prema predlogu Gradskog veća, u Lokalni antikorupcijski odbor imenovani su, Nenad Tica – za predsednika i za članove: Nemanja Jovanović, Vladimir Ćumić i Dragana Milinković. O predlogu Veća, izjasniće se i odbornici Skupštine grada Sombora.

Veće je utvrdilo i Predlog Akcionog plana za uključivanje građana u proces donošenja odluka o trošenju sredstava prikupljenih po osnovu poreza na imovinu. Akcioni plan će na razmatranje i odlučivanje biti dostavljen takođe Skupštini grada.

Većnici su razmotrili i odobrili zahtev Nadzornog odbora JKP „Prostor“ da u zakup neposrednom pogodbom, doo „Štampa sistem“, izda dve lokacije za postavljanje kioska. Jedna lokacija je u ulici Kralja  Petra Prvog, a druga na uglu ulice Sonje Marinković i Podgoričke ulice.

Gradsko veće je odlučilo i o drugim pitanjima iz delokruga svog rada.

Izvor: Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću gradske uprave / Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Sredstvima informisanja među kojima i našem mediju Fudbalski klub Radnički Sombor obratio se u utorak, 10. jula, Saopštenjem za javnost koje prenosimo u celini:

SAOPŠTENJE ZA JAVNOST

* Fudbalski klub Radnički je dužan da ovim putem izvesti javnost o stvarima koje su odavno prestale da budu fudbalske i sportske, koji prevazilaze okvire logičkog promišljanja pa čak prelaze i u protivpravno postupanje

Fudbalski klub Radnički postavlja pitanje kako je moguće da neko sportsko udruženje zloupotrebi identitet jednog od najstarijih sportskih kolektiva i najdugovečnijih fudbalskih klubova na teritoriji R Srbije? Da li je moguće da Klub, u kome je na volšeban način, protivno mišljenju žitelja Stanišića, na skupštinskom zasedanju bez zvanične potvrde postojanja kvoruma potrebnog za odlučivanje, promeni ime i kompletan identitet koristeći se pri tome istorijom i nasleđem, jednog, jedinog Fudbalskog kluba Radnički? Neshvatljivo je da se od toliko imena sportskih klubova „delegati” opredele baš za ime Radnički sa godinom 1912. iako je opšte je poznato da je FK Stanišić osnovan 1920. godine. Kako je moguće da se to događa u gradu kakav je Sombor, inače, poznatom kao vrlo ponosnim na svoje nasleđe. Zašto je izostala reakcija onih koji bi trebalo da prednjače u zaštiti somborske istorije i tradicije? Zašto se svesno ugrožava opstanak kluba koji postoji gotovo 107 godina i ima preko 150 članova, sa postupcima koji se kose sa zakonom i zdravim razumom? Da li je moguće da je grad Sombor, svesno prešao preko činjenice da je posle 98 godina iz Stanišića preseljen fudbalski klub koji je bio ponos sela?

Da li je moguće da Grad Sombor ćuti na činjenicu da se FK Radničkom ne dozvoli upotreba tribine čija je gradnja pokrenuta za potrebe kluba, a povodom obeležavanja sto godina postojanja? Projekat istočne tribine izradio je FK Radnički, ne lokalna samouprava niti SC Soko. Postavlja se logično pitanje, koji su to opravdani razlozi i argumenti da se u novoizgrađenu istočnu tribinu i prostorije useli tzv novoformirani klub, koji to faktički nije. Da li je moguće da se klubu, zbog koga se pedesetih godina prošlog veka, gradio Gradski stadion, onemogućava čak i razumno korišćenje objekata, odnosno dovodi u pitanje čak i ostanak kluba na svom stadionu. Iako se upravljač „državne svojine” svojski trudili da na svaki način oteža dalje postojanje jedinog, izvornog Radničkog, to neće uspeti, jer će Klub preduzeti konkretne poteze da bi zaustavio takva, protivzakonita postupanja. 

Klub, iako u zaista teškoj situaciji, namerava da upotrebi sve mehanizme kako bi sačuvao status jednog od najstarijih fudbalskih klubova u Srbiji. Da li će u narednom periodu možda još neko poželeti „da koristi“ ime nekog sportskog ili kulturnog kolektiva (PVK Polet, KK Dunav Bezdan, Pedagoški fakultet, Narodno pozorište...) ili će neki grad imati želju da se zove Sombor, a da će mu to „ćutanjem“ neko potvrditi?

Uprava FK Radnički neće odustati od zacrtanih prioritetnih ciljeva, koje je klupska skupština jednoglasno potvrdila na svim prethodnim zasedanjima u poslednje četiri godine. Fudbalski klub Radnički će nastojati da ostane baza somborskog sporta, mesto gde će deca i mladi sa teritorije grada dobiti pravu priliku i bezrezervnu podršku. 

Trudićemo se da u bliskoj budućnosti podignemo nivo stručnog rada i da okupimo najbolje ljude, koji će lični interes podrediti opštem dobru i društvenom razvoju. Smatramo da podrška koju FK Radnički dobija od svojim sportskih prijatelja, građana Sombora, bivših fudbalera i trenera, dokaz našeg ispravnog postupanja u očuvanju jednog od najznačajnijih „brendova“ grada Sombora.

Upravni odbor FK Radnički Sombor

U Somboru, 9. jula 2018. godine. 

* Sedmi po redu regionalni Sajam omladinskog turizma, OPENS YOUTH FAIR, zakazan je neposredno pred muzički festival EXIT, 10. i 11. jula 2018. godine, u Novom Sadu, kada ovaj grad postaje centar okupljanja mladih iz celog sveta

Prvi put, ove godine, OPENS YOUTH FAIR biće izmenjenog koncepta, što znači da će se premijerno održavati istovremeno na tri lokacije u centru Novog Sada: to na Trgu slobode, u Katoličkoj porti i u OPENS kancelariji u ulici Laze Telečkog. Sajam omladinskog turizma, YOUTH FAIR, će i ove godine okupiti atraktivne omladinske destinacije Balkana, ali i brojne sportske i plesne promotere. Cilj Sajma je da kroz zabavu, promociju sporta i plesa, pozicionira Novi Sad i Region kao jedne od najatraktivnijih destinacija za mlade na svetu.

OPENS YOUTH FAIR 2018 će i ove godine posetiocima pružiti nezaboravan provod, najavljuju domaćini u Novom Sadu. Dosadašnji raznolik sadržaj će biti dodatno obogaćen mogućnošću učesnika da se oprobaju u plesu ili adrenalinskim sportovima i da na taj način osete fantastičnu atmosferu koju čini spoj mladosti i čarolije ovog grada. Paralelno sa OPENS YOUTH FAIR manifestacijom biće održana OPENS Konferencija u okviru koje će proticati niz predavanja i panel diskusija na teme koje mogu da zainteresuju omladinske organizacije i svima koji se bave temom mladih. OPENS YOUTH FAIR će i ove godine biti obogaćen muzičkim nastupima u večernjim satima koji će sa bine emitovati dobar vibe za večernje uživanje u događaju. 

Pomenuti muzički deo OPENS YOUTH FAIR-a, teći će paralelno sa održavanjem sajma omladinskog turizma YOUTH FAIR, 10. i 11. jula 2018. godine. Na ovaj jedinstven način, kao uvertira pred početak jednog od najvećih muzičkih festivala na svetu, OPENS YOUTH FAIR će na praktičan način ukazati na potencijal umrežavanja više događaja, jer će posetioci sajma osim Novosađana, biti građani celog sveta.

OPENS YOUTH FAIR već sedmu godinu zaredom organizuju Exit Tim i Turistička organizacija Grada Novog Sada u saradnji sa OPENS organizacjiom, EPK 2021, brojnih sportskih i plesnih organizacija, udrženja BARMENS. Svi promoteri će se maksimalno usresrediti na dobar provod i odličnu zabavu. OČEKUJEMO VAS I OVE GODINE - pozivaju organizatori!

Izvor: Opens Youth Fair

Prati, naša dopisnica iz Novog Sada: Jasmina Gradinac

* Дружтво за руски язик, литературу и културу 6. юлия отримало схадзку секциї у Руским Керестуре, у просторийох школского будинку „Замок” котру водзела Ирина Папуґа. На тей схадзки додзелєни припознаня  „Славка Сабадош” школяром  од I по VIII класу, як и припознанє „Янко Олеяр” найлєпшому школярови руского оддзелєня Ґимназиї „Петро Кузмяк” у Руским Керестуре

На чесц просвитенй роботи Славки Сабадошовей, од 2005. року ше школяром хтори посцигую замерковани резултати у обласци виучованя руского язика и дзецом предшколского возросту  додзелює припознанє зоз єй меном, а на чесц роботи Янка Олеяра, просвитного, културного и дружтвеного роботнїка, секция Дружтва за руски язик, литературу и културу у Руским Керестуре найлєпшому школярови IV класи руского оддзелєня Ґимназиї „Петро Кузмяк” у Руским Керестуре додзелює окремне припознанє з Олеяровим меном.

Припознанє „Славка Сабадош” з Основней школи у Руским Керестуре достали Стефан Колошняї и Андрей Шайтош, школяре IV класи як и Алексей Мудри и Павле Венельовски зоз VIII класох.  Припознанє „Янко Олеяр” достала Дорис Бучко, шќолярка IV класи руского оддзелєня Ґимназиї у Руским Керестуре и школярка ґенерациї.

После додзелованя припознаньох схадзка предлужена зоз представяньом  нових виданьох Дружтва - „Словнїк руского народного язика” у двох томох, „З Червеним дописане” мр Гелени Медєши, Зборнїк роботох „Studia Ruthenica 22”, каталоґ у фарбох  „Стретнуца руских школох 2”, подобови каталоґ „Стретнуце у Боднарова” и нови слковнїци за предшколски дзеци: „Єшеньска розгварка”, „Хто цо роби” и „У нашим краю птички шпиваю”. 

Валалскей библиотеки и єй библиотекарки Мариї Дорошки, Дружтво подаровало по єден прикладнїк зоз нових виданьох, а член Дружтва Юлиян Пап зоз своєй власней колекциї тиж подаровал одредзене число кнїжкох руских и сербских авторох.

Попри краткого представяня нових виданьох, отримана и промоция кнїжки авторки Меланиї Арваї зоз Кули „Нє бац ше од живота”, зоз едициї Дружтва „Одняте од забуца”. На промоциї о своєй роботи кратко бешедовала сама авторка, котра, гоч жиє у Кули, велї роки препровадзела як просвитни роботнїк у керестурскей Основней школи. У своєй кнїжки вона на окремни способ  описує живот  Руснацох и их особни животни ситуациї на скоро интимни, окреме итнтересантни способ.

Схадзка и стретнуце секциї Дружтва за руски язик, литературу и културу закончене у приємней атмосфери з обецунку ище квалитетнєйшей и успишнєйшей роботи на далєй.

Оленка Живкович

~ . ~

* Društvo za rusinski jezik, književnost i kulturu 6. jula je održalo sednicu sekcije u Ruskom Krsturu u prostorijama školske zgrade „Zamak“ koju je vodila Irina Papuga. Na toj sednici dodeljena su priznanja „Slavka Sabadoš“ učenicima od prvog do osmog razreda, kao i priznanje „Janko Olejar“ najboljem učeniku rusinskog odeljenja Gimnazije „Petro Kuzmjak“ u Ruskom Krsturu

U čast prosvetnog rada rano preminule Slavke Sabadoš, od 2005. godine se učenicima koji postižu značajne rezultate u oblasti izučavanja rusinskog jezika i deci predškolskog uzrasta dodeljuje priznaje sa njenim imenom, a u čast rada Janka Olejara, prosvetnog, kulturnog i društvenog radnika, sekcija Društva za rusinski jezik, literaturu i kulturu najboljem učeniku četvrtog razreda rusinskog odeljenja Gimnazije „Petro Kuzmjak“ u Ruskom Krsturu dodeljuje posebno priznanje sa Olejarovim imenom.

Priznanje „Slavka Sabadoš“ u Osnovnoj školi u Ruskom Krsutru dobili su Stefan Kološnjaji i Andrej Šajtoš,  učenici četvrtog razreda, a Aleksej Mudri i Pavle Venčeljovski iz osmih razreda Osnovne škole. Priznanje „Jakim Olejar“ dobila je Doris Bučko, učenica četvrtog razreda rusinskog odeljenja Gimnazije u Ruskom Krsturu i učenica generacije.

Posle dodele priznanja sednica je produžena pretstavljanjem novih izdanja Društva – „Rečnik rusinskog narodnog jezika“ u dva toma, „Crvenim dopisano“ mr Helene Međeši, Zbornik radova „Studia Ruthenica 22“, katalog u boji „Susreti rusinskih škola 2“, likovni katalog „Susreti u Bodnarova“ i nove slikovnice za predškolsku decu: „Jesenji razgovori“, „Ko šta radi“ i „U našem kraju pričice pevaju“. Seoskoj biblioteci i njenoj knjižničarki Mariji Doroški Društvo je poklonilo po jedan primerak novih izdanja, a član Društva Julijan Pap je iz svoje lične kolekcije takođe poklonio određen broj knjiga rusinskih i srpskih autora.

Osim kratkog predstavljanja novih izdanja, održana je i promocija knjige autorke Melanije Arvaji iz Kule „Ne strahovati od života“ iz edicije Društva „Oteto od zaborava“. Na promociji je o svome radu govorila i sama autorka koja živi u Kuli, iako je puno godina provela kao prosvetni radnik u krsturskoj osnovnoj školi. U svojoj knjizi kratkih pripovedaka ona na poseban, gotovo intiman način opisuje život Rusina i razne lične situacije iz njihovog života.

Sastanak i susret sekcije Društva za rusinski jezik, književnost i kulturu završio je u prijatnoj atmosferi uz obećanje još kvalitetnijeg i uspešnijeg rada ubuduće.

Olenka Živković

* Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost” usvojili su podsećanja radi, na 13. redovnoj sednici Izvršnog odbora Odluku o prikupljanju potpisa za stavljanje van snage Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava. Prikupljanje potpisa proticalo, u sa Zakonom o referendum i narodnoj inicijativi kao što smo izvestili, od 3. jula 2018. godine tokom sedam dana. Aktivisti Nezavisnosti potpise prikupljaju u Beogradu (Terazije 23-25), Nišu (Trg Kralja Milana), Novom Sadu (Bulevar Mihajla Pupina 8) i Kragujevcu (Kralja Petra I – pešačka zona)

Još 2014. godine, odmah po usvajanju ovog zakona, podneli smo Ustavnom sudu Inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti i do danas nismo dobili bilo kakav odgovor Ustavnog suda, kažu u ovom reprezentativnom sindikatu Srbije, UGS Nezavisnost. Zašto smo se obratili Ustavnom sudu? Zato što Ustav Republike Srbije, u članu 21. utvrđuje jednakost i ravnopravnost, pravo na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije, kao i zabranu svakog oblika diskriminacije. Suprotno ovoj odredbi Ustava zakon sadrži nedvosmislenu diskriminaciju  i to zaposlenih kod korisnika javnih sredstava u odnosu na zaposlene u privatnom sektoru, čime se dovode u nejednak položaj zaposleni i građani.

Štrajkovi i javni protesti zbog stanja u Javnom preduzeću „Pošta Srbije“ u čijem sistemu ima 15 hiljada zaposlenih i kojima je umanjena zarada za 10 odsto ostavljaju donosioce odluka ravnodušnim. Prosečna zarada u JP „Pošta Srbije“, koja je nekad bila iznad republičkog proseka, danas je za 21 odsto manja od prosečne zarade u Republici Srbiji. Dve trećine zaposlenih prima zaradu u rasponu od 32 do 36 hiljada dinara.

Zaposleni u Javnoj upravi su na drastičan način osetili štetne posledice zakona. U trenutku donošenja ovog propisa u javnosti je stvorena lažna slika da u administraciji sede ’’beli medvedi’’ sa neopravdano visokim zaradama. Stvarnost je tada a posebno danas sasvim drugačija. U administraciji, tačnije u lokalnim samoupravama i gotovo svim državnim organima danas ima znatno manji broj zaposlenih, a proces reformi javne uprave je doneo povećanje obima posla. Prosečna zarada najvećeg broja zaposlenih, a to su oni sa srednjom ili višom stručnom spremom, je na nivou koji je od prosečne zarade manji za 25-30 odsto.

Razlozi za povlačenje zakona popularno nazvanog Zakon o umanjenju zarada su brojni, uvereni smo i da su dovoljni da nam se pridružite u našem demokratskom pravu da iznesemo svoj stav u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije. Očekujemo i podršku koleginica i kolega iz drugih sindikata jer se radi o zajedničkim ciljevima i zahtevima.

Sombor, kao i pojedini drugi gradovi i opštine, pridružio se potpisivanju ove građanske narodne inicijative. Aktivisti UGS Nezavisnost u lokalu su preuzeli protekle sedmice liste i animirali sugrađane koji su pozitivno reagovali. Vremena, za sada, ima još danas, ponedeljak 9. jul, do 13 časova, pa će aktivisti rade dalje na terenu i prikupljene potpise sa spiskovima će poslati svojoj centrali.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

* Kozmetičarka i vlasnica Beauty centra Estebel Slobodanka Sloba Bubanja, već dvije godine važi za renomiranog stručnjaka. Novosti iz svjetske scene uvodi u Crnoj Gori, na zadovoljstvo svojih klijenata i stručne javnosti

Osim toga, veliki je avanturista i obišla je dvije trećine planete. Za naš razgovor poželjela je da prvo predstavi početak svoje iznad svega, zanimljive karijere.

"Nesrećnih devedesetih godina radila sam u Domu zdravlja kao medicinska sestra, posao mi je bio lijep, bezbjedan i lagan, međutim od prvog posla nijesam mogla da živim, a pogotovo da školujem djecu, koja su već tada pokazali želju za učenjem i velikim uspjehom. Kao roditelj sam osjećala moralnu obavezu da im obezbijedim advekvatne uslove, da im ništa ne fali. Odlučila sam da krenem u nesigurne vode privatnog biznisa, što tada nije bilo uobičajeno da se jedna žena usudi da ostavi stalni, sigurni posao. Nijesam znala šta me čeka, ali sam nekako osjećala da će da mi se vratiti, onoliko koliko budem dala sebe. To važi za svaki posao..."

Tako se rodila Slobina ljubav za putovanja, jer nije išla samo na kurseve, već je istraživala svaki grad i državu, u kojoj je boravila. Na pitanja da nam izdvoji nekoliko gradova i zemalja koji su joj ostvarili najveći utisak, Sloba kaže da nije lako napraviti izbor. Ima ih mnogo. Sve je interesantno na svoj način. "Ne bih mogla da upoređujem Pariz sa Singapurom, ili sa Hong Kongom, svaki grad je na svoj način drugačiji..."

Odlučila je da nam pomene ono što je doživljela na putovanjima, uvijek je, kaže, lijepo da se putuje... "Nije lako ni svega se sjetim. Na Filipinima su nas vozili u obilazak nekim autom na tri točka. Na Havajima smo plivali sa delfinima, saznala sam da njihova azbuka ima samo 13 slova..." Hong Kong pamti po vrhu brda, tramvajem koji je napravljen prije 200 godina, i tokom cijele vožnje škripi. Sloba Bubanja kaže da je joj je nezaboravan i odlazak u Palestrinu. Bila je kaže i u, kockarnici pod vodom u staklu, u dubinama okeana, dok su ajkule plivale oko njih. Sve su ovo ne svakidašnji i nezaboravni događaji, a kada pokažete sliku, vidi se samo jedan trenutak, koji ne govori baš mnogo."

"Ja sam avanturista, htjela sam da otkrijem svijet - kako je u šumi, brodsku karticu sam ostavila kod supruga u ranac, a on to nije primjetio, istraživala sam a njima ja bilo hladno, duvao je vjetar i muž, zet i ćerka su se vratili na brod. Ja sam ostala bez dokumenata, nijesu htjeli da me puste na brod. Jedva da objasnim situaciju, otela sam toki-voki. Ta priča je trajala, dugo. Pa evo pola svijeta sam obišla..."

Za kraj razgovora je rekla da je sledeća stranica putovanja vrh Antartika. "Putovaću dok sam spremna da idem u korak sa mladim. Kada malo ostaram, prolazim na okruženja i naše banje..."

Zabilježio: Jovan Šćekić

Strana 7 od 132

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…