Богата и святочна централна преслава Националного швета Руснацох у Сербиї
* Руснаци свяотчно и зоз богату програму преславели свойо Националне швето всоботу 19. януара, цо пошведочело и наисце вельке число домашнїх и госцох
~ . ~
Централна преслава започала зоз благодарну Службу Божу котра ше отримала у Катедралней церкви св. оца Миколая на 17 годзин, а предводзел ю преосвящени владика кир Георгий Джуджар зоз дзешец священїками з шицких наших парохийох, а Служби присуствовали и визначни госци з нашого култруного и политичного живота, алє и велї вирни домашнєй парохиї и госци з велїх наших местох.
После Архиєрейскей Служби у просториї над владическу крипту Катедралней церкви отворени вистави „12 пошвецени” – портрети священїкох керестурскей парохиї и „Керестурски ведути” – малюнки зоз подобовей колониї „Няради”.
Виставу у мено Заводу за културу войоводянских Руснацох представела Анамария Ранкович, а з пригоднима словами отворела Ирина Гарди Ковачевич хотра и рецензент вистави хтору обдумала Олґа Карлаварис.
У Велькей виронаучней сали понукнути после вистави и богати традицийни Етно-стол, котри пририхтали вредни жени зоз Здруженя женох „Байка” з Руского Керестуре.
Госци могли покоштовац рижни традицийни єдла як цо то капущанїки, белюши, ґоргелї, череґи, поґачики, та и други слани и сладки печива.
Кед ше ошвижели и заєдли з Етно-стола, госци и домашнї преславу предлужели у Велькей сали Дома култури, дзе отримана дванаста по шоре Централна преслава з нагоди Националного швета Руснацох у Сербиї.
Шветочна академия отворена зоз гимну Републики Сербиї „Боже правди”, а потим одшпивана и шветочна шпиванака „Браца Русини” котри одшпивал Мишаних хор Дома култури и Катедралней церкви св. оца Миколая, под руководством Лидиї Пашо и у провадзеню Националного орехестру под руководством Мирона Сивча.
Присутних привитал и швето повинчовал предсидатель Националного совиту рускей националней меншини Борислав Сакач, владика кир Георгий Джуджар, амбасдор українскей амбасади у Сербиї Олександер Александрович, предсидатель дочасового орґану Општини Кула Велибор Милоїчич, та покраїнски секретар за културу, явне информованє и одношеня з вирскима заєднїцами Драґана Милошевич.
Програма ше далєй зменьовала своїм цеком, та велї пристуни госци и домашнї у сали Дома култури и у голу дакедишнього „Клубу 10” на видео бимох могли патриц богату и наисце цикаво обдуману програму у котрей участвовал Мишани хор Дома култури и Катедралней церкви св. оца Миколая и Народни оркестер Дома култури, виривок з документарно-бавеного филма „Йован Хранилович – чловек злучованя” и часц филма о Руским просвитним дружтве, та Мирослава Малацка котри през ґлуму представел улогу оца Михайла Мудрия у националним препородзе рускей заєднїци.
Наступел и Вельки народни оркестер Дома култури, керестурска Дзивоцка ґрупа „Ария”, Кристина Афич, та Катарина Кочиш.
Наступел и Камерни состав Школи за музичне образованє оддзелєня у Руским Керестуре. Програма зкаончена зоз мелодиями Националного оркестру, котри источашнє преславел и свой дзешецрочни ювилей иснованя.
Програму водзели Марина Сабадош и Владимир Бодянец, а авторка конферанси була Мая Зазуляк Гарди. Шветочносц пририхтали Орґанизацийи одбор Централней шветочносци, Завод за културу войводянских Руснацох, Дом култури Руски Керестур и Национални совит рускей националней меншини.
Технїчну потримовку дала Радио-телевизия Войводини, а преславу финансийно помогнул Покраїнски секретарият за културу, явне информованє и одношеня з вирскима заєднїцами, Општина Кула и Национални совит рускей националней меншини.
Кед ше закончела музично-култура програма шицки госци и домашнї пошли на пририхтани коктел у ресторану „Червена ружа” котрому присуствовало коло 400 особи.
Общи упечаток учашнїкох, госцох и домашнїх же преслава була орґанизована як таке швето и вимагало – достоїнствено, святочно и же порисуство и анґажованє младих авотрох и учашнїкох дало окремни печац котри потвердзуе же будучносц Руснацох сиґруна покля маме таки таланти котри годни буц, у будучносци и водзаци моци руского народу.
Оленка Живкович / фото: „Рутенпрес”
Медијска пажња и пратња: Нови Радио Сомбор
Intervenisala Zimska služba u Somboru: Bačeno 21 tona soli
* Sneg koji je u Somboru počeo da pada juče (ponedeljak) oko 10 uveče i još uvek traje, nije izazvao veće probleme u odvijanju saobraćaja na putnim pravcima i ulicama u nadležnosti gradske zimske službe, a prilikom intervencije koja je počela oko 1 sat posle ponoći i potrajala do jutarnjih časova, bačeno je 15 tona soli
Sombor, Vojvođanska ulica
Vozila sa opremom za zimsku službu čistila su i „solila“ putne pravce I i II prioriteta.
Tokom prepodnevnih sati, danas, bačeo je dodatnih 6 tona soli.
Staparski put
Tzv. mala zimska služba „Zelenila“ koja je počela je sa intervencijom oko 3:30 ujutro, čistila je i posipala solju gradske trgove, trotoare i pešačke prelaze u centru, parkove, biciklističke staze...
Osim ostalog, očišćen je i prostor oko Županije (Trg cara Uroša), glavna ulica, Trg cara Lazara, Trg Sv. trojstva, kao i ostala prometna mesta u centru grada.
Ulica Filipa Kljajića
Rečju, uprkos tome što je sneg padao bez prestanka tokom čitave noći i današnjeg dana, nije bilo većih problema u saobraćaju.
Staza pred Županijom
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Još fotografija:
Trg Cara Uroša
Županija, noćno soljenje
Park Ive Lole Ribara
Pista za obuku vozača
Predavanje o heroinama Prvog svetskog rata u somborskom Gradskom muzeju
* U Gradskom muzeju Sombor zakazano je predavanje "Heroine Prvog svetskog rata"
Povod predavanju je izložba „Za srpsku vojsku — jedna zaboravlјena priča”, koja je prošle nedelje otvorena u Gradskom muzeju Sombor i o kojoj smo izveštavali.
Najavljeno predavanje će biti održano u sredu, 23. januara u 17 časova, na temu „Heroine Prvog svetskog rata”
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
Свечана академија поводом 160 година постојања Градскe библиотекe Карло Бијелицки у Сомбору
* Човечанство које данас живи не може своме потомству оставити узвишенији, достојнији и пун благослова споменик сећања и не може се у толикој мери задужити за захвалност као отварањем једне овакве властите библиотеке која ће граду служити на велику част
- Карло Бијелицки, оснивач -
Градска библиотека Карло Бијелицки ове године обележава јубилеј 160 година постојања.
Обележавање јубилеја започело је објављивањем прве књиге из библиотеке Сабрана дела Вељка Петровића. Све активности током 2019. године биће у знаку ове, за Сомбор, значајне годишњице.
Централна свечаност поводом 160 година постојања ГБКБ - Свечана академија, биће одржана у петак, 25. јануара, са почетком у 13 часова, у Народном позоришту Сомбор.
Осим музичко сценског програма и емитовања филма о историјату ГБКБ, присутнима ће се обратити :
Владан Вукосављевић - Министар културе и информисања
Драгана Милошевић - Покрајинска секретарка за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама
Академик Миро Вуксановић - управник Библиотеке САНУ, управник Сомборске библиотеке од 1975. до 1988. године
Селимир Радуловић – управник Библиотеке Матице српске
Ласло Блашковић - управник Народне библиотеке Србије
Наташа Туркић - в.д. директор-а ГБКБ
Медијска пажња и пратња: Нови Радио Сомбор
U četvrtak, 24. januara nova akcija dobrovoljnog davanja krvi u Somboru
* Crveni krst Sombor u saradnji sa partnerima iz Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine u četvrtak, 24. januara organizuje redovnu akciju dobrovoljnog davanja krvi
Akcija će teći u terminu od 9:00 do 12:00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, Apatinski put 19.
Podršku akciji dobrovoljnog davanja krvi mogu da daju svi zdravi punoletni građani do napunjenih 65 godina.
Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Državna revizorska institucija demantuje RTS i sprovešće reviziju pravilnosti poslovanja javnog servisa svih građana Srbije
* Državna revizorska institucija (DRI) saopštila je danas (21. januar 2019) da je odluka da RTS bude subjekt revizije u 2019. godinu predstavlja deo usvojenog Programa revizije za 2019. godinu, a ne rezultat dopisa koji je Upravni odbor te medijske kuće uputio na adresu DRI, a sa zahtevom da se sprovede kontrola poslovanja javnog medijskog servisa
Time je DRI demantovala informaciju da je svoju komisiju poslala u RTS na poziv njihovog Upravnog odbora, kako je to RTS objavila na svom sajtu.
DRI samostalno odlučuje o subjektima revizije, predmetu, obimu i vrsti revizije, vremenu početka i trajanja revizije, odnosno DRI samostalno planira, sprovodi i izveštava o izvršenoj reviziji, prema Ustavu Republike Srbije i Zakonu o Državnoj revizorskoj instituciji, navodi DRI u saopštenju koje je dostavljeno medijima.
DRI u saopštenju za medije napominje da ta institucija svake godine primi mnogo zahteva od fizičkih lica, pravnih lica, udruženja, državnih organa i drugih, za sprovođenje revizije, te da je moguće da se nekada podudari zahtev sa odlukom o subjektu revizije, ali dodaju da to ne daje za pravo nikome da tvrdi da je na njegov zahtev odlučeno o reviziji.
Takođe, DRI demantuje informaciju da je „generalni državni revizor Duško Pejović doneo odluku da Državna revizorska komisija od 14. januara do 15. novembra 2019. godine sprovede reviziju pravilnosti poslovanja RTS-a tokom 2018. godine“.
Državna revizorska institucija, kako navode, sprovešće reviziju pravilnosti poslovanja RTS-a u navedenom periodu za 2018. godinu na osnovu odluke Saveta, kao najvišeg organa DRI, a zaključak o sprovođenju revizije potpisao je generalni državni revizor u skladu sa zakonskim ovlašćenjima.
Izvor: Državna revizorska institucija Republike Srbije
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Ministarstvo podnelo prekršajne prijave protiv dnevnih listova Informer, Kurir, Alo i Srpski telegraf zbog objavljivanja pornografskih sadržaja
* Ministarstvo kulture i informisanja podnelo je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv dnevnih novina Kurir, Informer, Srpski telegraf i Alo zbog pornografskog sadržaja koji su objavili na naslovnim stranama 15. januara 2019. godine čime su prekršili član 78. Zakona o javnom informisanju i medijima
U izdanju od 16. januara pornografski sadržaj su ponovo objavile dnevne novine Informer, Srpski telegraf i Kurir i protiv njih će zbog ovoga biti podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Naznaka “18+” koja je istaknuta nije olakšavajuća okolnost, pošto se ona odnosi na eksplicitni sadržaj unutar novina, a ne na naslovne i poslednje strane novina.
Ministarstvo svakodnevno proverava sadržaj svih dnevnih, nedeljnih i mesečnih novina i podnosi zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka svaki put kada je prekršen Zakon o javnom informisanju i medijima.
Na konferenciji za novinare članovi Saveta za štampu su izneli paušalnu tvrdnju da Ministarstvo ne reaguje na kršenje Zakona, a da tu činjenicu nisu prvo proverili u Ministarstvu. Takva izjava ne samo da je netačna, već je smatramo krajnje neprofesionalnom. Da su imali uvid u izjavu koju je tokom jučerašnjeg prepodneva o spornim naslovnim stranama četiri tabloida dao državni sekretar Aleksandar Gajović, ubeđeni smo da bi zaključak članova Saveta za štampu bio drugačiji. Ovako, bez ikakvih razloga smo došli u situaciju da demantujemo one koji su zaduženi za Kodeks novinara. Uprkos tome, ovim putem naglašavamo da Ministarstvo bezrezervno podržava rad Saveta za štampu i smatra da se međusobnom saradnjom i zajedničkim naporima može doprineti znatnom boljem stanju u tabloidnim štampanim medijima.
Ovim putem podsećamo da je rad Ministarstva transparentan, a ukoliko ne izađe u javnost saopštenjem svaki put kada je prekršen Zakon o javnom informisanju i medijima ili Kodeks novinara, to ne podrazumeva i ne znači da ne reaguje adekvatno u okviru svojih zakonskih ovlašćenja.
Inače, tokom 2018. godine Ministarstvo kulture i informisanja je podnelo veći broj zahteva za prekršajne prijave zbog objavljivanja fotografija sa pornografskim sadržajem, činjenja maloletnih lica prepoznatljivim, neobjavljivanja impresuma i skraćenog impresuma u skladu sa Zakonom i neprijavljivanja nastalih promena podataka koji se vode u Registru medija.
Prekršajnom sudu je u 2018. godini podnet 21 zahtev protiv odgovornih urednika štampanih medija. Mediji protiv čijih urednika su najčešće podnošeni zahtevi su dnevni listovi Informer, Blic, Kurir, Srpski telegraf i Alo o čemu postoji validna dokumentacija.
U potpisu: Aleksandar Gajović, državni sekretar
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Iz Sombora kreće popularna "Turijska kobasicijada"
* U petak, 1. februara u Somboru, na Trgu Svetog Trojstva, u vremenu od 8 do 16 časova, biće održana najava i promotivni nastup humanitarno-turističke organizacije "Kobasicijada" iz sela Turija koju, već više od 20 godina tradicijom podržava naš grad - kažu somborski domaćini, zaposleni u Turističkoj organizaciji Grada Sombora
Inače, centralnu manifestaciju pod nazivom "Turijska Kobasicijada 2019", po 35. put organizuje istoimena organizacija, od 22. do 24. februara 2019. godine u Turiji.
Pre toga, prva promocija proticaće dakle 1. februara u Somboru, potom 8. februara u Subotici i nedelju dana potom i u Novom Sadu.
Kako je ovo neprofitabilna i humanitarno-turistička manifestacija, "Turijska Kobasicijada" daruje i 30 metara svojih proizvoda somborskim organizacijama.
Turistička organizacija Grada Sombora je u funkciji podrške za uspeh ove manifestacije.
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Aktuelno i: PONOVO PROČITATI – Manifest Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“
/Sindikati nastaju i opstaju sa demokratijom i širenjem participacije i ljudskih prava/
* Sloboda, jednakost i bratstvo čine „sveto trojstvo“ svakog demokratskog i pravičnog poretka *
Svako ko ih zagovara i brani, naš je saveznik. Svako ko ih degradira i ruši, naš je protivnik.
Sindikati su nastali u borbi za radna prava, ali i za pravo glasa i druga ključna građanska i politička prava. Mi duboko verujemo da ekonomska, socijalna i politička prava jedna druge podupiru i garantuju i da njihovo ugrožavanje dovodi u pitanje temelje demokratije.
Svet u kome jedan odsto najbogatijih poseduje polovinu ukupnog bogatsva ne može biti demokratski svet. Svet u kome se ljudi i njihov rad tretiraju kao sve jeftinija roba, nije svet u kome pristajemo da živimo. Svet u kome privredni rast ide bez rasta zaposlenosti i zarada, uz siromaštvo i ograničavanje sloboda i urušavanje ekološke ravnoteže, nije svet primeren ljudskom dostojanstvu.
Sve dok ljudi tragaju za slobodom, srećom, jednakošću i socijalnom pravdom, sve dok su im važni dostojanstvo i solidarnost, postojaće sindikati.
DEMOKRATSKI, SOLIDARNO, BORBENO
- Znamo da se demokratija ne svodi na izbore, stoga se zalažemo za participativnu demokratiju koja podrazumeva javne rasprave i javna slušanja; građanske inicijative i socijalni dijalog o ključnim pravcima razvoja.
- Pravo na organizovanje protesta i iskazivanje nezadovoljstva je osnovno pravo i legitimno sredstvo ostvarivanja interesa sindikata kojeg se nikada nećemo odreći.
- Za nas su svi ljudi jednaki, bez obzira na svoju pripadnost i poreklo i protiv smo svakog oblika nejednakosti i diskriminacije. Netolerancija, mržnja, nasilje i rat su prirodni neprijatelji zaposlenih i sindikata.
- Pravedno društvo, socijalno i ekološki održiv razvoj su ključne vrednosti za sindikat.
- Dostojanstven rad i pristojan život za svakoga nemaju alternativu. Bez solidarnosti i socijalne pravičnosti, život se svodi na strah, pohlepu, nesigurnost i nejednakost, protiv čega ćemo se boriti svim sredstvima sindikalne borbe.
- U trci za profitom, transnacionalni kapital ne zna za nacionalne granice. Ukoliko želimo da se uspešno suprotstavimo izazovima fleksibilizacije i prekarizacije rada, granice naših nacionalnih država ne mogu biti granice solidarnosti zaposlenih i građana.
NEZAVISNO
- Protiv smo korupcije, veza političara i tajkuna i partijskog zapošljavanja, jer se na taj način obezvređuje stručnost, rad i unižavaju građani. Zavisnost, sloboda i autonomija ne idu zajedno. Ako želimo da napredujemo, lojalne na čelu firmi i institucija moraju zameniti sposobni i kompetentni.
- Zalažemo se za promene izbornog sistema koje će poslanike i poslanice učiniti odgovornim biračima, a ne samo svojim partijskim centralama.
- Nikada nećemo služiti partijama, sa njima možemo samo sarađivati u zaštiti interesa svog članstva, zaposlenih i svih građana. Iskustvo nas je naučilo da ne verujemo deklaracijama i predizbornim obećanjima već konkretnim potezima i delima. Naš moto, kada je reč o politici i političarima, glasi: „Glasovi za podršku“. Dobićete naše glasove na izborima ako podržite naše zahteve i praktično se založite za njihovo ostvarivanje.
Partnerstvo, podršku i poverenje sindikata treba zaslužiti – sa njima se ne trguje.
- Uvek smo spremni da razgovaramo i ravnopravno pregovaramo sa Vladom i poslodavcima, ali nikada da im servilno služimo. Socijalni dijalog zaista nema alternativu – ako je iskren, argumentovan i ravnopravan, odnosno zasnovan na ravnoteži moći i usaglašavanju interesa. Odnosi socijalnog partnerstva za koje se zalažemo nisu idilični, nekonfliktni odnosi. Iako se zalažemo za dijalog i pregovore, ne odričemo se štrajkova i širih socijalnih protesta. Neretko, da bi nas uvažili, moramo pokazati snagu i odlučnost da se izborimo za svoje ciljeve. Umeće pregovaranja, veština postizanja kompromisa, snaga i borbenost su odlike sindikata.
- Ne trgujemo interesima zaposlenih i građana zarad funkcija i privilegija svojih vođa. Da bismo imali pravo na kritiku drugih, moramo sami služiti za primer. Zato u sindikatima nema mesta sitnim interesima i kalkulacijama, poltronstvu, izborima bez izbora, neodgovornosti za obećano a neispunjeno.
ODANO ČLANSTVU
- Ne možemo se zalagati za demokratiju i prava zaposlenih, a ograničavati ih sopstvenom članstvu. U sindikatima, bez otvorenosti i prava na kritiku, nema ni poverenja članstva. A poverenje članstva i zaposlenih je najveći resurs i osnova moći sindikata.
- Sindikat i njegovo rukovodstvo može zavisiti samo od svog članstva kome treba da polažu račune i kome moraju odgovoriti na svaki obrazloženi zahtev. Ignorisanje članstva je neoprostiv greh za sindikate koji pretenduju da budu demokratski.
- Na čelo sindikata ćemo birati sposobne i odgovorne, odane našoj viziji i misiji. Odanost i odgovornost se ne testiraju samo na kongresima i izbornim konferencijama – one su trajan proces i čin.
- Da bi bili uverljivi u zalaganju za prava žena, mladih i svih drugih marginalizovanih grupa, sindikati im moraju obezbediti adekvatno mesto i zastupljenost u sopstvenim strukturama.
- Modeli i metode sindikalnog organizovanja i rada moraju pratiti promene u društvu i omogućiti pristup svakom zaposlenom. Ako žele da budu prepoznati i uticajni, sindikati i njihovi predstavnici moraju ovladati modernim informatičkim tehnologijama i veštinama komuniciranja sa medijima i na socijalnim mrežama.
- Nema aktivnog i motivisanog članstva bez dobro informisanog, obrazovanog i akciono osposobljenog i mobilizovanog članstva.
- Sindikati ne smeju jedni drugima da budu nelojalna konkurencija. Zalažemo se za saradnju sindikata oko vitalnih interesa i pitanja, za jasna pravila i fer odnose. Svesni smo da od uzajamnih sukoba i neprincipijelnih prepucavanja štetu imaju samo sindikati i interesi zaposlenih, a da uvek profitira druga strana. Deo poslodavaca i određene strukture u vlasti, kao i njihovi poslušnici u akademskoj zajednici i medijima, ionako dugo i dosta uspešno rade na stvaranju antisindikalne klime u društvu.
- Opredeljenost za saradnju sindikata ne znači i nekritičnost prema sopstvenom i drugim sindikatima. Za dobro sindikata, zaposlenih i svih građana, praksa trgovanja interesima zaposlenih zarad sitnih privilegija kod poslodavaca, neprincipijelnih političkih izbora i trgovine mandatima mora nailaziti na argumentovanost.
PARTNERSKI
- Naši prirodni saveznici su nezavisni mediji, udruženja studenata, nezaposlenih, samozaposlenih i penzionera, profesionalna udruženja, civilni pokreti i građanske inicijative koji promovišu i brane demokratiju i ljudska prava – rečju, svi koji se bore za demokratsko, tolerantno društvo socijalne pravde. Demokratski i autonomni sindikati jesu okvir i platforma za njihovo zajedničko delovanje. Naša misija jeste da ih objedinimo u partnerstvu za demokratske promene.
U Beogradu, 23. novembra 2016. godine – 25 godina Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“.
Medijska pratnja i partnerstvo: Novi Radio Sombor
Otvorena Izložba slika članova Umetničkog studija Sombor
* Izložba slika svih članova Umetničkog studija Sombor otvorena je 18. januara na Dečjem odeljenju Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ u Somboru. Izlagalo je ukupno 60 članova, starosti od 6 do 65 godina. Po prvi put, na kolektivnoj izložbi svoje slike predstavili su i odrasli članovi Umetničkog studija
Brojni posetioci na otvaranju izložbe
Izložena dela rađena su različitim likovnim tehnikama na slobodnu temu. Prema utiscima posetilaca izložbe, kojih je bilo oko 200, ova izložba je po svom kvalitetu najjača do sada.
Tome u prilog govori predanost i talenat somborskih mladih umetnika.
Snimak o svedočanstvu jedinstvenog spoja somborskog "mladog-i-starog": Umetnički studio Sombor
Ovom prilikom nagrađeni su i članovi koji su uradili najbolje radove tokom proteklog leta, za vreme letnje pauze.
U C kategoriji nagrađena je Nataša Laketić, u B kategoriji Sara Rokvić, a u A kategoriji nagrađen je Milan Knežević.
Jednostavno, entuzijazam, talenat, rad...
Pred umetnicima je još jedna kreativna godina i pripreme za predstojeće izložbe, likovne kolonije i likovne smotre.
Izložba će za posetioce biti otvorena do kraja januara.
Novinarka: Vanja Kahrimanović
Foto: Dak
Opširnije...
Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku: Izdate građevinske dozvole, novembar 2018.
* U novembru 2018. izdate su 1.672 građevinske dozvole. Ako se posmatra period od početka godine, u prvih jedanaest meseci izdato je ukupno 18.016 dozvola, što je za 6,3% više u odnosu na isti period prethodne godine. U tom periodu, predviđena vrednost radova je povećana za 3,6%
Od ukupnog broja izdatih dozvola, u novembru 2018. izdato je 77,7% dozvola za zgrade i 22,3% za ostale građevine. Ako je reč samo o zgradama, 65,6% odnosi se na stambene i 34,4% na nestambene zgrade, dok se kod ostalih građevina najveći deo odnosi na cevovode, komunikacione i električne vodove (71,3%).
Prema dozvolama izdatim u novembru 2018. u Republici Srbiji, prijavljena je izgradnja 2.076 stanova s prosečnom površinom 71,0 m². Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama 7,0% stanova biće građeno u zgradama s jednim stanom, s prosečnom površinom 149,7 m², a 90,7% stanova biće građeno u zgradama s tri stana i više stanova, i njihova prosečna površina biće znatno manja i iznosiće 64,5 m².
Predviđena vrednost radova novogradnje u novembru 2018. iznosi 83,5% od ukupno predviđene vrednosti radova. Posmatrano prema oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, 41,7% od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Južnobačka oblast (10,4%), Braničevska oblast (7,8%), Južnobanatska oblast (7,3%) i Zlatiborska oblast (6,5%), dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,2% do 3,4%.
Metodološka objašnjenja
Podaci o izdatim građevinskim dozvolama preuzimaju se iz Centralne evidencije objedinjenih procedura (CEOP), koju, prema Zakonu o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, broj 132/14, član 8), vodi Agencija za privredne registre (APR). Podatke o stanovima koji nisu raspoloživi u bazi CEOP popunjavaju ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, nadležni organi autonomne pokrajine, grada i opštine, koji, prema Zakonu o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, broj 132/14, član 133), izdaju građevinsku dozvolu za izgradnju građevinskog objekta.
U okviru ovog istraživanja, pojmom „građevinska dozvola“ objedinjuju se građevinska dozvola za izgradnju građevinskog objekta i rešenje kojim se odobrava izvođenje radova po članu 145 Zakona o planiranju i izgradnji. Izdate građevinske dozvole i odobrenja za izvođenje radova na osnovu usaglašenog zahteva obuhvaćeni su samo ako je izgradnja prvi put odobrena.
Obuhvaćene su dozvole za sve vrste građevina opisanih u Klasifikaciji vrsta građevina, tj. za zgrade i ostale građevine i prikazane su po teritorijama u kojima teku planirani radovi u zemlji.
Podaci o izdatim građevinskim dozvolama pokazuju buduće kretanje građevinske delatnosti i omogućavaju sagledavanje strukture investicija, kako na državnom, tako i na nivou lokalne samouprave.
Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohiju, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).
Detaljna metodološka objašnjenja ovog istraživanja nalaze se na sajtu Republičkog zavoda za statistiku:
http://www.stat.gov.rs/istrazivanja/methodology-and-documents/?a=05&s=0
Izvor: Republički zavod za statistiku
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Sedamnaestogodišnji David Šešević osvojio Časni krst u Somboru na Bogojavljenje
* David Šešević, koji ima samo sedamnaest godina, osvajač je ovogodišnjeg Časnog krsta u Somboru
Učesnici pred sam početak u prikladno pripremljenoj opremi
Ovaj somborski tinejdžer nastupio je po drugi na tadicionalnom obeležavanju jednog od najvećih pravoslavnih hrišćanskih svetaca, Bogojavljenju, plivanju do Časnog krsta.
Manifestacija, koju je pratio veliki broj zanitželjnika, oko dve hiljadu i po gađana, održana je u subotu, 19. decembra na somborskom Gradskom štrandu.
Odvažnost, srčanost, hrabrost a pre svega ponos: Sam start
Organizatori su bili članovi Zavičajnog udruženja Srba „Korijeni“ Sombor, a podršku je i ovoga puta dao grad Sombor, uu Sportski savez grada Sombora.
Predstavnici iz vrha lokalne vlasti zamenik gradonačelnice Antonio Ratković i gradska većnica za sport, omladinu i decu Antonija Nađ Kosanović.
Prepune tribine Gradskog štranda u Somboru i čestitku pobedniku ali i svim učesnicima
Valja ujedno istaći, uz sve čestitke novom prvaku Davidu Šeševiću, da su svi takmičari zapravo svojim startom na veličanstvenom okupljanju potvrdili da zaslužuju epitet pobednika.
Odziv je bio odličan, dvadeset osmoro plivača a među njima i dama, Sonja Antić. Najmlađi je bio Miloš Josić, rođen 2004. godine, najstariji Čedomir Stojšić (1938. godište).
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Fotoreporter: Petar Zambo
Fotogalerija:
Među učesnicima je bio i prvi trener jednog od najuspešnijih somborskih sportskih klubova, KBS Galaktik Dejan Kunić
Biznis liga: Naša ekipa do četiri poena protiv iskusnog tima Paora
*Na samom početku prolećnog dela sezone naša ekipa odmerila je snage sa dosta neugodnom i iskusnom ekipom Paora
Paori su ekipa koja je jesenji deo prvesntva završila na prvom mestu. U ovoj utakmici pružili smo dostojan otpor ovom timu koji je na kraju slavio dosta tesnim rezultatom 6:4.
U ostalim mečevima interesantni su rezultati Apatinske pivare koja je podelila bodove sa ekipom The Women, našim sledećim protivnikom, kao i poraz Sportskog saveza Sombora od sastava Heaters. Za našu ekipu N.Radio Sombor /Trend Klajićevo nastupili su: Ačanski, Dragaš, Pavlović i Radosavljević.
Rezultati 8. kola BIZNIS lige STONES 2018/19.
| KLUB 401+ | VODOKANAL | 2 : 8 |
| NOVI RADIO SOMBOR -Picerija Trend Kljajićevo | PAORI | 4 : 6 |
| SOMBORSKE NOVINE | AGROFAVORIT | 6 : 4 |
| APATINSKA PIVARA | THE WOMEN | 5 : 5 |
| ORIS | OLD BRICK PUB | 10 : 0 |
| MILENIJUM-192 | BLAŽA I KLJUNOVI | 6 : 4 |
| VIP ŠUME | MMV-ALATI | 0 : 10 |
| HEATERS | SPORTSKI SAVEZ SOMBOR | 6 : 4 |
| BOWLNICA | BOFOS | 2 : 8 |
Pet najboljih ženskih igrača kola (bez hendikepa)
| Ime i prezime | Tim | Game |
|---|---|---|
| Tamara Martinović | MMV-ALATI | 202 |
| Sanela Klino | BOFOS | 176 |
| Suzana Đanić | THE WOMEN | 170 |
| Zorica Maširević | THE WOMEN | 162 |
| Teodora Mađerčić | SOMBORSKE NOVINE | 156 |
Pet najboljih muških igrača kola (bez hendikepa)
| Ime i prezime | Tim | Game |
|---|---|---|
| Hasib Selimović | KLUB 401+ | 216 |
| Branislav Gorjanac | VODOKANAL | 207 |
| Dušan Landeka | PAORI | 204 |
| Mihajlo Karalić | APATINSKA PIVARA | 203 |
| Radovan Vulinović | VODOKANAL | 197 |
Tabela BIZNIS lige STONES sezona 2018/19. (posle 8. kola)
| Tim | Odigrano mečeva | Pobeda | Nerešeno | Poraza | Ukupno pinova sa HDP | Ukupno bodova | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1. | ORIS | 8 | 6 | 0 | 2 | 5810 | 12 |
| 2. | SOMBORSKE NOVINE | 8 | 6 | 0 | 2 | 5445 | 12 |
| 3. | PAORI | 7 | 6 | 0 | 1 | 5049 | 12 |
| 4. | SPORTSKI SAVEZ SOMBOR | 7 | 5 | 0 | 2 | 4846 | 10 |
| 5. | VODOKANAL | 8 | 4 | 0 | 4 | 5631 | 8 |
| 6. | MILENIJUM-192 | 8 | 4 | 0 | 4 | 5589 | 8 |
| 7. | BOFOS | 8 | 4 | 0 | 4 | 5565 | 8 |
| 8. | KLUB 401+ | 8 | 4 | 0 | 4 | 5438 | 8 |
| 9. | BOWLNICA | 8 | 4 | 0 | 4 | 5260 | 8 |
| 10. | VIP ŠUME | 7 | 4 | 0 | 3 | 4790 | 8 |
| 11. | OLD BRICK PUB | 7 | 4 | 0 | 3 | 4786 | 8 |
| 12. | MMV-ALATI | 7 | 4 | 0 | 3 | 4164 | 8 |
| 13. | APATINSKA PIVARA | 8 | 3 | 1 | 4 | 5455 | 7 |
| 14. | THE WOMEN | 7 | 3 | 1 | 3 | 4866 | 7 |
| 15. | BLAŽA I KLJUNOVI | 8 | 3 | 0 | 5 | 5303 | 6 |
| 16. | HEATERS | 7 | 3 | 0 | 4 | 4860 | 6 |
| 17. | AGROFAVORIT | 8 | 3 | 0 | 5 | 4857 | 6 |
| 18. | NOVI RADIO SOMBOR -Picerija Trend Kljajićevo | 8 | 1 | 0 | 7 | 5289 | 2 |
| 19. | ND-67 TRAFFIC CONSULTING | 7 | 0 | 0 | 7 | 4122 | 0 |
Raspisan javni poziv za sufinansiranje programa u oblasti sporta Sombora u 2019. godini
* Javni poziv za sufinansiranje programa u oblasti sporta u 2019. godini raspisan je 14. januara 2019. godine, a prijave na poziv mogu se podnositi 15 dana od dana objavljivanja javnog poziva odnosno od 18. januara do 1. februara 2019. godine
Prema uslovima navedenim u pozivu, biće sufinansirani programi sportskih organizacija kojima se ostvaruju potrebe i interesi građana u oblasti sporta na teritoriji grada Sombora.
To su programi koji podstiču i stvaraju uslove za unapređenje sportske rekreacije, programi organizovanja sportskih takmičenja od posebnog značaja za grad Sombor, programi za sufinansiranje učetvovanje sportskih organizacija sa teritorije grada Sombora u domaćim i evropskim klupskim takmičenjima, kao i stipendiranje perspektivnih sportista.
Sufinansiraće se i programi koji unapređuju stručni rad učesnika u oblasti sporta i podsticati zapošljavanje visokokvalifikovanih sportskih stručnjaka i vrhunskih sportista sa teritorije grada Sombora.
Prijave na javni poziv sa kompletnom dokumentacijom dostavljaju se u zatvorenoj koverti preporučenom pošiljkom ili lično na adresu:
Grad Sombor,
Trg Cara Uroša 1.
25000 Sombor,
sa naznakom „Konkurs za sufinansiranje programa u oblasti sporta“. Na koverti obavezno naznačiti i puno ime i adresu pošiljaoca i staviti oznaku NE OTVARATI.
Tekst javnog poziva i prateći obrasci dostupni su ovde
Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
