* Poslednje radne dane stare i početak nove kalendarske, 2020. godine iskoristili smo za posetu Bezdanu. Povod, već ranije međusobno dogovarani susreti saradnje između direktora JKP Vodovod Bezdan Dejana Kubatova i Novog Radio Sombora

Već na prvom koraku dočekala nas je srdačnost. Ispred samog ulaska u prostorije i pogone najmlađeg javnog komunalnog preduzeća Grada Sombora, dočekao nas je upravo čelnik organizacije Dejan Kubatov. Odmah pošto smo se zahvalili na pozivu upućenom našoj redakciji sredinom jeseni sada već prošle, 2019. godine, susreli smo se i sa, za sada, ne brojnom ali složnom četom zaposlenih u Vodovodu.

- Dobro nam došli, raduje nas što ćemo imati prilike da i na ovaj način kroz vaš medij prezentujemo naše potencijale, ambicije i mogućnosti, pre svega nam je drago što ćemo sarađivati - rekao je Kubatov pri susretu. - Iako je preduzeće osnovano tek pre oko osam meseci, stekli smo prva prava iskustva. Tačno je, zatekli smo ovde u drugoj polovini aprila 2019. samo ašovčić i lopatu, evo sada vidite, koliko smo za kratko vreme napredovali. Ponosni smo i zato što nas je svega dvanaestoro i što sa tako mali brojem možemo da delujemo, ali cilj je svakako da ovde bude što više zaposlenih, mladih, stručnih, obrazovanih jer najpre potrebe to iziskuju.

Javno komunalno preduzeće Vodovod Bezdan je javno preduzeće kojem se poveravaju poslovi sakupljanja, prečišćavanja i distribucije vode i odvođenja otpadnih voda na teritoriji naseljenog mesta Bezdan, te naseljenih mesta Bački Breg, Bački Monoštor i Kolut.

Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor otvoirio je, podsetimo 12. aprila prošle godine JKP Vodovod Bezdan kao rezultat je zajedničke investicije Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i Grada Sombora, a vrednost ove investicije iznosila je 23,7 miliona dinara. Od toga, resorni Pokrajinski sekretarijat obezbedio je 70, a Grad Sombor 30 odsto ukupnih sredstava.

Otvaranjem ovog vodovoda, meštanima je obezbeđena kvalitetna pijaća voda. - Postrojenje predstavlja spoj moderne, svetske i domaće tehnologije - s razlogom podvlači Kubatov. - Dat je izuzetan doprinos unapređenju kvaliteta vode za piće kojim se snabdevaju stanovnici našeg Bezdana i mesta koja nam gravitiraju, primenjen je tehnološki proces najvišeg kvaliteta, a ugrađena tehnologija na savremen i moderan način obezbeđuje proizvodnju pijaće vode bez narušavanja prirodnih i geomorfoloških rezervi životne okoline.

Kapacitet samog postrojenja za pripremu vode za piće iznosi 550 m3/d vode pri radu od 22 sata dnevno, dok je kapacitet crpne stanice visokog pritiska 52 m3/h. Nakon tehnološkog tretmana, voda za piće koja se upućuje potrošačima zadovoljava kriterijume utvrđene Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće.

- Svakodnevno smo u susretu sa našim sugrađanima. Možda bi neko mogao da pomisli da smo "mali" jer nismo locirani u nekom većem centru, ili zato što ćemo tek u aprilu ove godine, napuniti prvu godinu našeg rada, ali to ne znači da naše ambicije neće postati sve veće. Naprotiv, a s obzirom i da smo već "naučili" dovoljno kvalitetnih i korisnih lekcija i od naših parnerta u Italiji, Švajcarskoj, Nemačkoj... ićićemo korak po korak dalje, svesni činjenice da naša postrojenja imaju svrishodnost i samu tako da kažem, repliku onima u najsavremenijim evropkim državama - poručio je Dejan Kubatov, direktor JKP Vodovod Bezdan, u zajednički obostranom uverenju naše dalje stalne poslovne i medijske saradnje što ovo preduzeće prevashodno zavređuje.

Srdačan dogovor za razvijanje saradnje: direktor JKP Vodovod Bezdan Dejan Kubatov i gl. odg. urednik Novog Radio Sombora Siniša Stričević

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* U organizaciji Zavičajnog udruženja Srba "Korjeni" iz Sombora i Sportskog saveza grada Sombora a pod pokroviteljstvom grada Sombora, 19. januara će biti održano Bogojavljensko plivanje za časni krst

Ova tradicionalna manifestacija biće priređena po deveti put zaredom i iz godine u godinu sve je bolje organizovana i uspešnija. Ovom prilikom pozivamo sve zainteresovane da nam se prijave i uveličaju ovaj događaj - pozivaju organizatori.

Program počinje u 12 časova na Gradskom kupalištu Štrand.

Dodatne informacije na: 025/436-787 ili 060/436-78 76.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Badnji dan u Somboru tradicionalno je obeležen paljenjem badnjaka na Trgu Svetog Đorđa u prisustvu mnogobrojnih građana koji su na ovaj način započeli proslavu najradosnijeg hrišćanskog praznika - Božića

Paljenju badnjaka prethodila je seča mladog hrastovog drveta u Šikari i prolazak svečane litije sa badnjakom kroz grad sve do Trga Svetog Đorđa.

Običaj korinđaša koji je ustaljen u Bačkoj, Sremu i Banatu da se deca na Badnje veče maskiraju i posećuju domove pravoslavnih hrišćana, ispoštovan je i ove godine u Somboru.

Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović ugostila je mlade korinđaše koji su joj otpevali božićne pesme za blagostanje, mir i zdravlje u porodici. U znak zahvalnosti dobili su slatke poklončiće, kojima se deca uvek obraduju.

Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Tradicionalno, na Tucindan uveče, tako su i ovog 5. januara 2020, u svečanoj dvornici Srpske čitaonice „Laza Kostić“, neumorne aktivistkinje Kola srpskih sestara, priredile uoči najvećeg hrišćanskog pravoslavnog praznika Božića, Duhovno veče koje će još jednom biti upamćeno

Svečanoj priredbi prisustvovala je predsednica Skupštine grada Sombora Ljiljana Tica, koja je u ime komisije za izbor najlepšeg tradicinalnog Božićnog kolača rekla da je i ovom prilikom žiriranje bilo veoma teško. No najvažnije, kako je istakla, jeste da upravo ova tradicija nastavlja svoj put čuvanja najsvetijih hrišćanskih, pravoslavnih običaja.

Roždestvom tvojim članovi Crkvenog hora „Sveti Car Konstantin i Carica Jelena“ pod dirigentskim upravljanjem Milana Radišića otvorili su priredbu. Prikladnim rečima brojnim posetiocima potom se obratila predsednica somborskog Kola, gospođa Natalija Oluić, a božićnu besedu izgovorio je Otac Aleksandar.

U raznovrsnom umetničko-kulturnom programu pažnju su zaokupili i Mali pojci, Ženski vokalni sastav Varošanke, članovi Kulturno umetničkog društva “Vuk Karadžić” iz Čonoplje i Duga iz Koluta, dok su članovi dramske sekcije Gradskog kulturno umetničkog društva Sombor nadahnuto izveli predstavu običajne prosidbe.

Priredbu je uspešno vodila Vanja Kahrimanović, a sve je začinjeno prigodnom posnom zakuskom uz takođe tradicionalno crveno kuvano vino dok članice najstarije humanitarne organiztacije u Srbiji, somborske Sestre još jednom zalužuju maksimalnu ocenu za svoj entuzijazam, humanitarno pregalaštvo i prisnost.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Поштовани верници

У име града Сомбора и у своје лично име, свима који Божић славе по јулијанском календару упућујем најискреније честитке.

Дан Христовог рођења је велика радост за све хришћане који нас увек изнова подсећа да су љубав, поштовање, заједништво и солидарност темељне вредности на којима се гради поверење, вера и нада у боље сутра и општи напредак.

Славимо и радујмо се симболу новог живота, праштања, које модерним речником зовемо толеранција, правда, хуманост и љубав према другима.

Желим вам да овај велики празник прославите у миру, добром здрављу и срећи са својим најближим,

„Мир Божји,  Христос се роди – Ваистину се роди"

~ . ~

Градоначелница Града Сомбора Душанка Голубовић

* Seriju putopisa iz Italije nastavljamo sa Firencom, gradom koji spada u turistički najpoznatije gradove sveta, grad ima ogroman istorijiski i umetnički značaj kako za italijane tako i za celi svet. Posebna vrednost grada je brojna vredna zaostavština iz vremena renesanse.

      Santa Maria del Fiore 

 Kao grad sa dobro sačuvanim starim gradskim jezgrom u državi i nizom vrednih građevina i ambijenata Firenca je važno turističko odredište u Italiji. Stari deo Firence je pod zaštitom UNESKO-a. Ime Firenca  grad je dobio pri svom osnivanju u vreme Rimljana pod Gaj Julije Cezarom, koji su ovde osnovali utvrđeno naselje pod nazivom Florentia 

Firenca ital. Firenze je grad u centralnoj Italiji, koji je oktobra 2009. imao 371.060 stanovnika, dok je gradska anglomeracija iznosila 696.767 prosecna, gustina naseljenosti iznosi  3.637,84 st./km2  U širem području Firenca-Prato-Pistoja živi 1,5 miliona ljudi. Firenca je glavni grad istoimenog okruga i glavni grad pokrajine Toskana. Grad se prostire na 102 kvadratna kilometra

U srednjem veku Firenca je postala važno ekonomsko, kulturno i finansijsko središte. Tokom novog veka, bila je prestonica Velikog vojvodstva Toskane pod dominacijom porodica Mediči i Lorena. Grad je bio prva prestonica Italije u periodu 1865-1871. godine, posle ujedinjenja Italije.

Geografija, reljef, vode i klima

Firenca se nalazi u središnjoj Italiji. Strateški položaj grada izuzetno povoljan - Firenca je važno raskršće puteva koji sa severa silaze na jug . Stoga je grad važno čvorište puteva koji se ovde okupljaju sa raznih severnih pravaca ka jugu - prestonici Rimu. Od Rima grad je udaljen 284 km severno, a od Milana 317 km jugozapadno.

Firenca se razvila u severnom delu pokrajine Toskane. Grad je većim delom na ravničarskom terenu u dolini reke Arno, ali je manji, južni deo brežuljkastog karaktera. Sa severa se lako sagledavaju obližnje planine iz lanca Apenina. Grad se prostire na visini od oko 100 m, ali su obodni delovi primetno viši.

Klima u Firenci je izmenjena sredozemna klima sa uticajem udaljenosti grada od mora. Stoga je u leto veoma toplo, a zimi je sneg moguća pojava i hladnije je u odnosu na veći

Firenca se nalazi na reci Arno, u srednjem delu njenog toka. Reka Arno je toliko srasla sa gradom da zajedno sa brojnim mostovima i kejom predstavlja jedan od važnih simbola grada. Sa druge strane, reka Arno često plavi grad, što je posebna teškoća s obzirom na ogromno arhitektonsko nasleđe Firence. Tirensko more na 80 km istočno.

                                                                                                                                                                        Most na reci Arno

Istorija

Na reci Arno u oblasti današnje Firence već u osmom veku p. n. e. živeli su antički narod Etrurci. Rimljani su ovde osnovali malo utvrđenje sa vojnim naseljem u prvom veku p. n. e. i nazvali ga Florentia . Međutim, dobar položaj grada na važnom putu od Rima ka severu omogućio je brz razvoj grada sa forumom, termama i amfiteatrom u sledećim vekovima. Starorimska gradska mreža se toliko razvila tokom ovog razdoblja da se ni do danas nije mnogo promenila u mreži današnjih ulica gradskog jezgra Firence oko katedrale. Posle propasti Rimskog carstva grad je u nekoliko burnih vekova prominio nekoliko gospodara (Ostrogoti, Vizantinci, Langobardi, Franci), pa je bio gotovo uništen. Početak ponovnog oživljavanja grada je 9. vek, kada grad dobija izvesnu samostalnost, da bi oko 1000. godine Firenca preuzela vođstvo među gradovima u Toskani. Sa dolaskom feudalizma grad se u 12. veku proširio i postao samostalan. Građani su preuzeli vlast, što je dovelo do sukoba građana pristalica carstva, gibelina, i pristalica papstva, gvelfa, koji su na kraju izvojevali pobedu. Poslednji važan korak u razvoju srednjovekovne firentinske države bilo je pokoravanje Pize, nekadašnjeg suparnika, koja postaje firentinska luka. U 14. i 15. veku grad se snažno razvio i nametnuo se kao središte svekolike evropske kulture i umetnosti.

                                                                                                                                                                      Rodna kuća Dantea Aligijeria

Sredinom 15. veka porodica Mediči se nametnula kao vladajuća u Firenci, ali je značaj grada podigao važnost Medičijevih do evrpskog nivoa. Obrazovanje vladajućeg sloja, obrazovanog i vaspitanog, omogućilo je razvoj umetnosti, filozofije i nauke u gradu. Mnogi umetnici i učeni ljudi epohe Renesanse živeli su i stvarali u Firenci: Donatelo, Botičeli; kasnije Mikelanđelo, Makijaveli, Leonardo da Vinči, Galileo Galilej. Međutim, pomeranjem težišta razvoja na Atlantik, u 17. veku, kulturni značaj Firence je opao. 1737. Mediči porodica je izumrla. Tada uticaj nad gradom ostvaruju Habzburzi.

                                                                                                                                                                  Detalj iznad ulaznih vrata katedrale

Tek u 19. veku u Firenci nastaje novi period razvoja i to pod uticajem industrijske revolucije. Ovaj razvoj bio je i ishod promene društvenih odnosa tokom nekoliko burnih decenija. Tokom Napoleonovih ratova Firenca je bila deo njegove Kraljevine Italije, da bi potom ponovo bila poluzavisna od stane Habzburga. 1859. godine došlo je do pripajanja ove oblasti novoosnovanoj Italiji. Firenca je čak bila glavni grad ove mlade države u razdoblju 1865-1870. godine do premeštanja u Rim. Nova vladavina je ponovo donela privredni i kulturni procvat, a grad polako počinje biti prvorazredno turističko odredište. U 20. veku Firenca se uspela razviti se u visokorazvijen grad Italije, pre svega zahvaljujući turizmu.

k                                                                                                                                                                                      Kuća Medićijevih

Stanovništvo

Prema rezultatima popisa stanovništva 2011. u opštini je živelo 358.079 stanovnika. 2008. godine. Firenca je imao nešto oko 370.000 stanovnika, 1,5 puta više kao na početku 20. veka, ali za 20% manje nego 1970. godine. Opadanje stanovništva tokom proteklih decenija uzrokovano je stalnim preseljenjem stanovništva mahom mladih porodica u mirnija predgrađa sa višim kvalitetom života sto je slucaj u gotov celoj Italiji. Ovo se odražava i na gradsko stanovništvo, koje je izuzetno staro i sa niskim prirodnim priraštajem. Treba spomenuti i brojno privremeno stanovništvo u vidu brojne studentske i doseljeničke populacije.  Grad danas ima značajan udeo imigrantskog stanovništva, doseljenika iz svih krajeva svega - 9,5% ukupnog stanovništva.

Privreda

Turizam je daleko najvažnija grana gradske privrede i on pokreće druge grade u gradu i okolini. Industrija je slabo razvijena spram veličine grada i mahom smeštena na obodu grada i u predgrađima. Firenca ima veoma razvijen saobraćaj. Gradska železnička stanica „Santa Marija Novela“ je jedna od najupošljenijih u državi. Aerodrom „Peretola“ se smatra gradskim aerodromom i vezan je najviše za turistički saobraćaj.

Sport

Firenza je sediste fudbalskog Kluba Fiorentina, klub je osnovan 1928 godine i igra na stadionu Artemio Franki kapaciteta 47.290 mesta, pet puta je bio prvak Italije i redovan je ucesnik elitnih evropskih fudbalskih takmicenja.

 

Kada se umorite od razgledanja mnogonrojnih kulturno-istorijskih znamnitosti i šopinga u prodavnicama, buticima i parfimerijama gde se po popularnim cenama prodaju najpoznatijii svetski brendovi , obavezno svratite u neku od mnogobrojinih poslastičarnica i pojedite sladoled koji je prema mnogima najbolji u celoj Italiji.

 

 

All photos in this text are

copyrighted material

and all rights are reserved

                                                                                                                                          

                                                                                                                                

 

Turistička agencija ORIS TTA Sombor

Čitaonička 1, 25000 Sombor

Tel/fax: 025/480-844

http://www.oristta.rs

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

dipl. turizmolog Srđan Ačanski 

 

 

* Prvog vikenda u januaru Nove 2020. godine u okviru akcije "Otvoreni dan" gradonačelnica grada Sombora Dušanka Golubović sa timom saradnika, u prostorijama Mesne zajednice Bački Breg, primila je građane koji su želeli da razgovaraju sa njom i iznesu joj svoje probleme, zahteve, predloge kao i nedoumice koje se odnose na svakodnevni život u Bačkom Bregu

Sastanku su prisustvovali i Helena Roksandić Musulin, načelnica Gradske uprave grada Somobra, Miroslav Kovačić, gradski većnik zadužen za komunalnu oblast, Goran Nonković, direktor JKP „Prostor“ Sombor, Jasmina Bobić, direktorica JKP „Vodokanal“ Sombor, Slavica Pest, zamenik direktora JKP „Vodovod" Bezdan i Rosana Krstić, načelnica Odeljenja za komunalne delatnosti, imovinsko-pravne i stambene poslove grada Sombora.

I ovoga puta, na sastanak sa gradonačelnicom odazvao se veliki broj zainteresovanih građana, stanovnika mesne zajednice Bački Breg, što je valjan pokazatelj da je ovakav vid komunikacije bio neophodan i veoma značajan za građane. Veliki broj pitanja se odnosio na komunalnu oblast, uglavnom na atmosfersku kanalizaciju, održavanje puteva, rasvete u pojedinim delovima mesne zajednice, problema napuštenih i ruševnih kuća koje ugrožavaju bezbednost prolaznika, što može da bude rešivo samo kaznenom politikom prema vlasnicima takvih objekata.

Nisu samo problemi bili razlog dolaska građana, bilo je i reči pohvale na rad javnih preduzeća, kao i na akciju postavljanja velikih kontejnera u mestu. Brežani su veoma dobri domaćini i u svojim angažmanom u organizovanoj akciji meštana očišćene su sve divlje deponije oko sela.

Jedan od problema koji su istakli pojedini građani je finansiranje funkcionisanja Dobrovoljnog vatrogasnog društva koje u ovom selu ima dugogodišnju pozitivnu praksu i iskustvo, ali u poslednjih nekoliko godina ometajući faktor je kvar sirene za uzbunjivanje za koju je na sastanku obećano iznalaženje modela za najhitniju popravku i stavljanje u funkciju.

Gradonačelnica Sombora je istakla da je u vezi sa finansiranjem DVD-a bilo dosta problema i da društva moraju ispuniti uslove, te uključiti se u novi Savez kako bi Grad mogao da pomogne finansiranje. Takođe, gradonačelnica je istakla da će ove godine obići sva vatrogasna društva kako bi bilo uočeno u kakvom su stanju i na koji način im se može sistemski i u skladu sa pravilima pružiti podrška.

Osim pitanja i molbi svi prisutni građani izrazili su zadovoljstvo što su mogli na ovaj način lično da se upoznaju i razgovaraju sa gradonačelnicom i njenim timom.

Kako bi izašla u susret potrebama građana sa teritorije Sombora, gradonačelnica će nastaviti da obilazi mesne zajednice kako u selima, tako i u gradu Somboru, prima građane, sluša njihove zahteve i u skladu sa mogućnostima i procedurama pomaže u rešavanju problema.

Poslovi informisanja i odnosi sa javnošću

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Na inicijativu pokrajinskog ombudsmana, zdravstvene ustanove u Autonomnoj pokrajini Vojvodini pa tako i somborska bolnica odazvale su se akciji sadnje drveta za prvorođenu bebu u ovoj godini. Reč je o kampanji „Za novi život“, a akcija sadnje drveta sprovedena je 3. januara u Somboru. Drvo je u ime svih građana posadila gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović uz asistenciju pokrajinskog ombudsmana, prof. dr Zorana Pavlovića, u saradnji sa direktorom Opšte bolnice “Dr Radivoj Simonović” dr Draganom Rastovićem

Ovom kampanjom Pokrajinski zaštitnik građana daje simbolički doprinos afirmaciji univerzalnog prava deteta na očuvanje i razvoj svog identiteta, njegove ukorenjenosti u nacionalnu kulturu, kao i prava na zdravu životnu sredinu. Osim u Somboru, pomenimo da je drvo u ovoj kampanji plemenitosti posađeno u još sedam vojvođanskih centara, u Novom Sadu, Vrbasu, Subotici, Zrenjaninu, Vršcu, Pančevu i Sremskoj Mitrovici.

Suočeni sa gorućim pitanjima koja nam postavlja demografska slika naših prostora, ali i sa globalnom pretnjom od klimatskih promena koje ne biraju podneblje, danas je posebno važno raditi na afirmaciji prava deteta na očuvanje i razvoj svog identiteta, kao i na poštovanje nacionalnih vrednosti zemlje u kojoj živi, te prava na zdravu životnu sredinu. Zato puštanje i učvršćivanje korena, kao simbola svačijeg identiteta, predstavlja nužni uslov za kasnije širenje „krila“ kod naše dece i od presudnog je značaja za dalju zaštitu i unapređenje ljudskih prava - poručili su prethodno saopštenjem za javnost iz kancelarije Pokrajinskog ombudsmana.

- Uvek je najlepše započeti novu radnu godinu posetom somborskom porodilištu i obilaskom prvorođene bebe. Ove godine za prva tri dana imamo već 8 rođenih beba i nadam se da će se taj trend i nastaviti i tokom cele godine a i ubuduće - podvukla je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović u svom obraćanju nakon sadnje divljeg kestena u dvorištu somborske bolnice i dopunila: - Podstaknuti idejom pokrajinskog ombudsmana ovaj događaj obeležavamo i na drugi način, u smislu afirmacije kako drugačijeg demografskog trenda tako i afirmacije borbe protiv klimatskih promena, pa smo danas zasadili jedno drvo kako bismo afirmisali zapravo priču o ekologiji ali na neki način i o ozelenjavanju, o novom životu i o tome da želimo da nas uvek bude i više.

Dečak Todor Eraković je prva beba rođena u 2020. godini u porodilištu Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ u Somboru. Todor je rođen 1. januara u 19 časova, težak je 3,150 kg i dugačak 50 santimetara a srećni roditelji su Nada i Ognjen Eraković.

Tradicionalnom posetom prvorođenim bebama, gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović je u ime Grada Sombora, majci Nadi Eraković, uručila poklon čestitku u iznosu od 100.000 dinara, a poklon čestitka stigla je i od Saveta za bezbednost saobraćaja na putevima Grada Sombora.

Poklon, bebi-sedište za auto, roditeljima malog Todora uručili su u ime Saveta za bezbednost saobraćaja Antonio Ratković, zamenik gradonačelnice Grada Sombora i predsednik Saveta i Milan Glumac, načelnik Odeljenja za saobraćaj Policijske uprave Sombor i član Saveta za bezbednost saobraćaja, a tom činu prisustvovao je i dr Dalibor Forgić, član Gradskog veća zadužen za oblast zdravstva i socijalne politike.

Osim Todora, auto-sedišta na poklon dobilo je još četiri bebe rođene tokom prva tri januarska dana 2020. godine.

Akcija podele bebi-sedišta za auto biće nastavljena i nadalje u ovoj tek započetoj godini.

Ako je suditi prema prva tri januarska dana u 2020. godini kada je dakle rođeno 8 beba, ima nade da trend opadanja nataliteta u Somboru biti zaustavljen.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Somborski edukativni centar i ove godine uspešno je sproveo tradicionalnu humanitarnu akciju „Deda Mrazovi pomoćnici” u sklopu koje su prikupljani školski pribor, igračke i slatkiši u svrhu pravljenja novogodišnjih paketića za ranjive grupe dece

U toku novembra i decembra 2019. aktivisti SEC-a organizovali su javne akcije na kojima su, u zamenu za novogodišnje ukrase koje su prethodno izradili, prikupljali sadržaj za paketiće. Ove godine paketići su opredeljeni deci koja su smeštena na Odeljenju hematoonkologije Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine. Poslenjeg petka prošle godine, paketići su uručeni deci koja su na pomenutom odeljenju smeštena tokom novogodišnjih i božićnih praznika.

Ovom prilikom zahvalili bismo se prodavnici zdrave hrane “Bio Zrnce“, Studentskom domu u Somboru, kao i Predškolskoj ustanovi “Vera Gucunja”, objekat “Puzić” koji su nam pružili podršku prilikom prikupljanja donacija. Takođe bismo se zahvalili firmi Agroflora koji su novogodišnje paketiće upotpunili sokom od aronije za svako dete. Osim toga zahvaljujemo se i svim građanima koji su podržali našu akciju i na taj način zajedno sa nama uspeli u nameri da i ove godine obradujemo jednu grupu dece!

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Strana 6 od 237

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…