Baja, u poseti gradu pobratimu
*Posetili smo Baju, grad pobratim Sombora.
Do Baje smo došli preko novoizgradjenog prelaza Rastina, koji za 15tak kilometara skraćuje put, prelaz je odličan, službenici ljubazni,brzo smo završili graničnu procederu i preko Gare, nastavili prema Baji.
Došavši u Baju, parkirali smo se na dobro poznatom mestu, na Trgu Svetog Trojstva, gle čuda, isto ime kao u Somboru, koji krasi isti spomenik kakav se nalazio u Somboru do 1946. godine, dakle Somborci, ako želite da ga vratite tražite nacrte iz Baje, pa nismo džaba preko 50 godina pobratimi. Nastavljamo šetnju predivnim ostrvcem, omeđenim rečicom Šugovica, ostrvo je bogatom zelenilom, na njemu se nalaze brojne pešačke, biciklističke staze, klupe, tu se nalazi i bezbroj čardi kao i omladinski kamp.
Na obali Šugovice sedamo u moje omiljeno mesto za odmor "Deniels caffe" cena kafe se kreće oko 140 dinara, toliko odprilike dodje i limunada, dakle cene slične kao i kod nas. Šetnju nastavljamo glavnom ulicom do robne kuće Bačka koja se nalazi u strogom centru Baje, nekada omiljenom mestu Somboraca, nažalost robna kuća Bačka već odavno to više nije, razočarao sam se kada sam pre par godina tamo ušao, tamo su Kinezi................
Ukratko o Baji
Baja je grad u južnoj Mađarskoj na 20 km severno od granice sa Srbijom, nastao na mestu ulivanja rečice Šugovice u Dunav. Naziv grada vodi poreklo iz turskog jezika na kojem znači „bik”.
Zanimljivosti is istorije Baje
Po dr.Ivanoviću koji je nastanak imena tumačio 1861. godine, postoje tri pretpostavke o tome kako je grad dobio ime, prema prvoj grad je dobio po avarskom kanu „Bajanu”, koji je tu u blizini imao utvrđenje, a drugi povezuju mađarsku reč „bájoló” (čobanin) sa imenom grada. Treća srpska verzija, povezuje bogatu srpsku porodicu „Bajin”, koja je tu imala veliki posed i dvorac sa nazivom mesta.
Područje Baje je bilo naseljeno još u 12. veku. Naselje na ovom mestu prvi put se spominje 1308. godine. Sa dolaskom Hazburgovaca na kraju 17 veka u gradu se počinju naseljavati i Nemci Mađari i Jevreji. Naseljavanje nije bilo jako, pa Bunjevci, zadržavaju većinu do kraja 18 veka
Do 1720. godine Baja je bila isključivo naseljena Srbima i Bunjevcima. Tokom 19 veka Baja postaje važno saobraćajno čvorište na Dunavu, gde su se ukrštali suvozemni putevi sa vodenim. U ovo vreme Baja se nalazila u severnom delu Bačko-bodroške županije, gde je bila jedno od najrazvijenijih mesta, a čije je sedište bilo upravo u Somboru, koji je tada bio administrativni i kulturni centar za teritoriju od Petrovradina do Segedina (Novi Sad, kakvog ga sada znamo, tada nije ni postojao, na karti Ugarske iz 1720. godine, jedino ubeleženo naselje na ovom prostoru je Petrovaradniski šanac, dakle Novog Sada nema, a na karti su ubeleženi Futog, Begeč, Rumenka, Kać.....)
Bačko bodroška županija je bila jedna od najvećih županija na prostoru Ugarske kraljevine, obuhvatala je teritoriju 10.362 km2, 812.400 stanovnika (popis 1910) ime je dobila kombinacijom slovenskog imena imena grada Bača i naziva grada Bodroga koji se nalazio u okolini današnjeg Bačkog Monoštora.
Posle prvog svetskog rata, zbog neslaganja slovenskog stanovništva sa odlukama trijanonskog sporazuma, u Pečuju se 14.avgusta 1921 godine formira "Srpsko-Mađarska republika Baranja-Baja"Predsednik izvršnog komiteta odnosno predsednik Republike, bio je Petar Dobrović. Republika prestaje da postoji 21.avgusta.1921 godine, ulaskom mađarske vojske. Od tada ovi delovi severne Bačke i Baranje se nalaze u sastavu Republike Mađarske. Tokom drugog svetskog rata brojno jevrejsko stanovništvo završilo je u logorima, a posle rata većina takođe brojnih Nemaca je prinudno iseljena u maticu.
Savremeno doba
Baja je danas drugi grad po veličini u županiji Bač-Kiškun, posle Kečkemeta koji je sedište ove županije, takođe je i sedište istoimenog okruga u okviru ove županije. Prema popisu iz 2011. godine broj stanovnika Baje je oko 37.500. dok pripadnika srpske nacionalnosti prema istom popisu danas ima oko 0,4 %
Grad je i industrijsko, ekonomsko i kulturno središte za neposredno okruženje, nalazi se u središnjem delu Panonske nizije, područje oko grada je ravničarsko, nadmorska visina grada kreće se 87-105 m, vlada umereno kontinetalna klima. Glavni grad, Budimpešta, nalazi se 185 km severno od Baje, dok je Sombor udaljen oko 50tak kilometara.
Ovaj deo Podunavlja je prilično močvarni, zapadno i južno od grada pružaju brojne močvare i ritovi. Močvarno područje Karapandža, je nacionalni park.
U Baji danas postoji "Dom srpske narodnosti" u kojem svoje prostorije za rad imaju: Srpska manjinska samouprava, Kulturno i versko udruženje bajskih Srba i Mesna srpska pravoslavna crkvena opština
Baja je važna mađarska luka na Dunavu.
........na povratku u Sombor obavezno već po ustaljenom redosledu svratimo do Teska, uzmemo par sitnica, i time završava naša poseta Baji.
Za Sombor smo morali preko Bačkog Brega pošto prelaz Rastina radi do 19 časova. Dolazimo do prelaza Bački Breg na kojem je vreme stalo 1989. godine, plava boja kojom je prekrečen granični prelaz polako se ljušti, a ispod izbija ona crvena komunistička kojom prelaz prvobitno ofarban.....
Napuštamo Baju, Mađarsku sa nekom gorčinom, sećamo se nekih sretnijih vremena, kada je Baja vrvila od Somboraca, kao i sve čarde u Baji i okolini, danas kola sa somborskim tablama u Baji gotovo da se i ne mogu videti, prava su retkost, ostvarila nam se najgora Jevrejska kletva "Dabogda imao pa nemao" a ko je za to kriv ?
.......prošla su vremena kada su tamburaši u Baji i okolnim čardama za jednu pesmu zarađivali tadašnju svoju mesečnu platu.....gde su oni sada a gde smo mi........razmišljamo o potencijalima prekogranične saradnje, njihovoj nedovoljnoj iskorištenosti, zajednički projekti IPA fondovi......istina sada ide bolje nego pre, ali moze bolje uvek moze bolje, više........
......NA KRAJU.........da rezimiramo....
......do Baje tamo i nazad ima 120 kilometara, za šta vam treba oko 5 do 6 litara goriva (što vam dođe oko 1000 dinara) u zavisnosti od potrošnje......ako sipate u Baji gde je gorivo u proseku oko 390 Ft/l, cena približne (1din = 2,77ft) razlika neuporediva.....možda prođete i jeftinije.....
..........ljubazni nasmejani ljudi svukuda....niko vam neće dobaciti nista u kafiću, na ulici.....svi gledaju kako da vam pomognu.....da vam se nađu pri ruci........pozdraviće vas i pozelati dobar dan čak i ako vas ne poznaju.........sve slično ko nekad....samo nas tamo nema....barem ne u tolikom broju kao nekad, zato hajdemo to da promenimo.......svakako vredi posetiti.....
Dragi stanovnici Baje, hvala vam na gostoprimstvu!!!!!
.......mlađi da se upoznaju sa jednim prelepim komšijskim gradom.......a stariji da se prisete.....
........nosimo za Sombor pozitivne utiske........
Tabla: Dobro došli u Srbiju!
Zbog tehničkih problema nismo u mogućnosti da ubacimo više fotografija hvala na razumevanju!!!!!
Novinar,dipl. turizmolog Srđan Ačanski
Nagrada “Aleksandar Lifka” i za Rajka Grlića na Festivalu evropskog filma Palić
* 26. Festival evropskog filma Palić od 20. do 26. jula na Paliću i u Subotici
Festival evropskog filma Palić tradicionalno dodeljuje nagrade “Aleksandar Lifka” istaknutim domaćim i inostranim filmskim stvaraocima, koji su svojim angažmanom dali izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji ostavivši neizbrisiv trag.
Osim scenografa Miljena Kljakovića Kreke, ovogodišnji dobitnik nagrade “Aleksandar Lifka” je Rajko Grlić, hrvatski filmski reditelj, autor kultnih filmova “Samo jednom se ljubi”, “U raljama života”, “Karaula”, “Ustav republike Hrvatske” i drugih.
Rajko Grlić (Zagreb, 1947), režiju igranog filma magistrirao je 1971. na FAMU u Pragu. Autor je nekih on najznačajnijih filmova na našim prostorima, koji su prikazivani na redovnom bioskopskom repertoaru svih pet kontinenata i u takmičarskim programima najvećih svetskih festivala uključujući i Kan.
Kao scenarista radio je na pet dugometražnih igranih filmova drugih režisera, kao i na televizijskoj seriji “Grlom u jagode”. Bio je i producent više dugometražnih filmova. Uz to je napisao i režirao šesnaest kratkometražnih filmova i četrnaest dokumentarnih za televiziju.
Napisao je, režirao i producirao interaktivnu filmsku školu “How to Make Your Movie; An Interactive Film School”, koja je 1998. u Njujorku proglašena za najbolju svetsku multimediju.
Dobitnik je Nagrade grada Zagreba, Godišnje nagrade „Vladimir Nazor“, Nagrade „Vladimir Nazor“ za životno delo, Nagrade grada Denvera za doprinos svetskom filmu, počasni je građanin Monpeljea i počasni doktor Univerziteta u Novoj Gorici.
Ovogodišnje, dvadeset šesto izdanje Festivala evropskog filma Palić, biće održano od 20. do 26. jula na Paliću i u Subotici, u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica. Festival se tradicionalno održava na više lokacija među kojima su jedinstvena Letnja pozornica na Paliću kao i bioskopi Eurocinema, Abazija i Lifka. Tokom predfestivalskog programa i centralnog dela manifestacije publici će biti predstavljeno više od 130 filmova iz svih krajeva Evrope, i to u 15 različitih selekcija i programskih celina. Mnogi od filmova imaće svoju srpsku i regionalnu premijeru. Osim bogatog filmskog programa, publika će moći da uživa u brojnim dinamičnim pratećim sadržajima – koncertima, izložbama, radionicama i stručnim predavanjima.
Filmski festival Palić osnovan je 1992. godine i od nekadašnjih malih i nepretencioznih Palićkih filmskih večeri, preko upornih pokušaja stvaranja ozbiljnog regionalnog festivala u teškim vremenima izolacije i prvih pokušaja povezivanja kinematografija tada zaraćenih zemalja, izrastao je u važnu tačku na mapi evropskih filmskih festivala. Od 2003. postaje Festival evropskog filma Palić okrenuvši se promovisanju stvaralaštva evropskih autora a time i mesto okupljanja najvažnijih umetnika koji oblikuju kulturnu scenu Evrope. Festival su posetili, između ostalih, Nikita Mihalkov, Ken Louč, Roj Anderson, Ken Rasel, Brajan Koks, Teo Angelopulos, Kristi Puju, Jirži Mencl kao i najveća imena srpske i jugoslovenske kinematografije.
FEF Palić je i dobitnik nagrade EFFE (u organizaciji Evropske asocijacije festivala) za najbolji evropski umetnički festival u 2017-18. godini.
Tamara Markić
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
Maratonac i plivač iz Sombora Zoltan Pavić ponovo u centru visokih rezultata
* Otvoreno prvenstvo Srbije u plivanju na otvorenim vodama u Bačkoj Topoli, održano prve julske subote, 6. jula - osvojeno prvo mesto na 3 km u apsolutnoj kategoriju kao i prvo mesto u Masters kategoriji - za PK Polet Sombor, najnoviji su trijumfi plivačkog maratonca i višestranog plivača, Somborca Zoltana Pavića čime je zaokružio još jednu uspešnu sezonu u dugotrajnoj karijeri
Somborski trener Siniša Savović na prestižnim košarkaškim kampovima u Italiji kao jedini predstavnik Ex-Yu škole
* VALSESIA CAMP
GATORS CAMP
Nello staff tecnico dell'Artesina Basket Summer Camp ci sarà per tutta la settimana, il primo allenatore di Nikola Jokić, super campione #NBA!!!
SINISA SAVOVIC metterà tutta la sua esperienza e la sua competenza a disposizione di tutti i campers, che potranno svolgere con lui allenamenti di gruppo e individuali!
Se anche tu sogni di diventare un campione NBA, iscriviti all'Artesina Basket Summer Camp!!! #NBA
Ako sanjate da postanete NBA prvak, prijavite se na Artesina Basket Summer Camp !!! #NBA)
Veleposlanstvo Republike Hrvatske objavilo Odluku o dodjeli financijskih sredstava za medije
* Veleposlanstvo Republike Hrvatske objavilo Odluku o dodjeli financijskih sredstava organizacijama hrvatske nacionalne manjine koje produciraju medijske sadžaje
Na stranici Veleposlanstva Republike Hrvatske u Beogradu objavljena je Odluka o dodjeli financijskih sredstava organizacijama hrvatske nacionalne manjine koje produciraju medijske sadržaje za 2019. godinu.
Sredstva su dobili: Udruga novinara, ,Cro-info" Subotica za TV i Internet program na hrvatskom jeziku 35.000,00 kuna, Hrvatska udruga novinara ,,Kro-njuz" Subotica za Radijski program na hrvatskom jeziku 30.000,00 kuna, Udruga Hrvatska nezavisna lista Subotica Nove vijesti na hrvatskom jeziku i Mjesečnik Hrvatske novine 15.000,00 kuna, Udruga ,,Marija" Novi sad Sve o Srijemu na jednom mjestu Radio Marija za hrvatski puk Srijema - Vojvodine i Novi Sad je i Moj grad - 30.000,00 kuna.
Ivan Karan
Projekat „Novosti dana: Svi jezici jedno blago – multikulturalni Novi Radio Sombor“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Republički hidrometeorološki zavod Srbije: Nove grmljavine sa kišom i gradom
* Republički hidrometeorološki zavod izdao je novo upozorenje (u pitanju je narandžasti meteoalarm) za moguću lokalnu pojavu grmljavine sa gradom i količinom padavina
Prognozirano je da će ona biti veća od 10 litara po kvadratnom metru na teritoriji Bačke, i to za interval od 6. jula (subota) u ponoć, do sutradan, 7. jula, takođe do pola noći.
Reč je o prognozi u vezi sa vremenskim nepogodama i jakim pljuskovima odnosno jakom kišom, lokalnom grmljavinom i gradom. Za tri časa moguće je da padne više od 10 litara kiše po kvadratnom metru, navedeno je u upozorenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije.
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Microsoft poziva nastavnike iz Srbije da pokazu svoju inovativnost - otvorene prijave za nastavnike eksperte
* Microsoft poziva sve nastavnike koji sa entuzijazmom pristupaju učenju i kreiranju svakodnevne nastave, da se prijave za Microsoft Innovative Education Eksperta (MIEE). Online prijave prihvataju se do 15. jula 2019
Microsoft podržava dinamičnu zajednicu nastavnika koji stalno uče, rastu i napreduju zajedno kako bi promenili živote učenika i izgradili bolji svet. Program Microsoft NastavniciEksperti(Microsoft Expert Teachers) ima za cilj da podstakne učitelje širom sveta u njihovim naporima da inoviraju obrazovanje, uz pomoć savremenih tehnologija i jedinstvenog pristupa.
"Tražimo profesionalce koji imaju strast prema podučavanju i učenju, koji inspirišu učenike kreativnim razmišljanjem i rade u duhu istinske saradnje da podele svoja iskustva sa svetom", istakla je Albena Spasova, Industry Solution Executive for Education, Microsoft CEE Multi Country.
Kako da postanete deo programa?
Alat za samo-nominaciju otvoren je tokom cele godine, ali izbor eksperata održava se svake godine do 15. jula. Zvanični izbor biće objavljen krajem avgusta 2019. godine. Pozivaju se svi nastavnici opšteg obrazovanja da se prijave.
Kandidati će imati tri zadatka:
Korak 1: Pridružite se Microsoft obrazovnoj zajednici (http://education.microsoft.com) i popunite svoj profil. Da biste saznali ovu URL adresu, morate da retvitujete i uradite editstranice profila i otvorite deo "Osnovne informacije".
Korak 2: Postignite najmanje 1.000 poena u svom profilu u Microsoft obrazovnoj zajednici i postanite sertifikovani MIE.
Korak 3: Napravite Sway prezentaciju (https://sway.office.com/) ili dvominutni video i podelite u vašoj nominaciji (pre toga morate objaviti video negde gde će biti kreiran URL koji možete deliti). Na video snimku, koji odgovara na sledeća pitanja, kandidat/kandidatkinja se moraju predstaviti kao Microsoft stručnjak za edukaciju.
Pitanja za samo-predstavljanje:
- Zašto sebe smatrate Microsoft stručnjakom?
- Opišite kako koristite Microsoft tehnologiju u učionici. Dodajte materijale koji pokazuju Vaš inovativni pristup.
- Ako postanete ekspert edukator, kakav će to uticaj imati na Vaše nastavne aktivnosti?
Nakon što završite ova tri zadatka, možete popuniti obrazac za samo-nominaciju na linku: http://aka.ms/mienomination
Prijave se prihvataju do 15. jula 2019. godine.
Izbor i rokovi
MIE eksperti biće izabrani od strane Microsoft regionalnog predstavnika, prema kvalitetu odgovora u predstavljenom upitniku, nivou inovacija i korišćenja Microsoft tehnologija u nastavi, kao i u odnosu na to koliko je detaljno kandidat opisao kako će njegovo/njeno učešće u programu uticati na procese učenja i nastave. Rezultati selekcije biće objavljeni 21. avgusta 2019. godine na sajtu: http://education.microsoft.com
Šta su prednosti kada postanete Microsoft stručnjak za edukaciju:
- Više mogućnosti za profesionalni razvoj karijere, kao i učešće u profesionalnim sertifikacijama
- Razmena iskustava sa svetski priznatim nastavnicima i profesionalcima u cilju proširivanja inovacija
- Izlaganje na međunarodnim Microsoft vebinarima
- Učešće u fokus grupama sa developerima Microsoft proizvoda
- Učestvovanje u ekskluzivnim, samo na poziv, Microsoft događajima
- Testiranje beta verzija novih proizvoda i učešće u programima pre izdavanja, za neke obrazovne alate
- Izlaganje kao Microsoft edukator na demonstracijama proizvoda i događajima
- Pomaganje u razvijanju dodatnih veština kod drugih nastavnika (u školi, okruženju, ili na treninzima) kroz izlaganja, vođenje obuke i/ili treninge, i pozivanje kolega da se pridruže Microsoft zajednici za obrazovanje
- Saradnja sa predvodnicima u nastavi širom sveta
- Organizovanje i sprovođenje regionalnih događaja o primeni tehnologija u procesu učenja
*****
O Microsoftu
Microsoft (Nasdaq "MSFT" @microsoft) omogućava digitalnu transformaciju u doba inteligentnog oblaka i granica inteligentnih tehnologija. Misija kompanije je da osnaži svaku osobu i svaku organizaciju na planeti da postignu više.
PR agencija kompanije Microsoft u Srbiji:
HEADLINE
Tanja Šakotić:
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.; 00381638462837;
Bojana Zorić:
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.; 0038163685312
Microsoft kontakt osoba:
Tanja Tatomirović, Communications Lead Central and Eastern Europe | Multi-Country Europe RegionOva adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.| 00381653306699
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Bešenovačko jezero, fruškogorski biser prirode
* Na 30 kilometara od Novog Sada i na 130-tom kilometru od Sombora, nalazi se Bešenovačko jezero, poznato i pod nazivom Beli kamen
Bešenovačko jezero je smešteno jugoistočno od Bešenovačkog prnjavora, opština Sremska Mitrovica. Jezero je nastalo 2004. godine na površinskom kopu, gde je eksploatisan krečnjak laporac, za potrebe fabrike cementa Lafarge u Beočinu, a nastalo je tako što je presečena vodonosna žila koja je potom preplavila najdublje delove kopa.
Vremenom je obrazovano jezero - prečnika 200, a dubine oko 15 metara. Bešenovačko jezero je uz Ledninačko, a postalo jedno od omiljenih izletišta stanovnika Sremske Mitrovice i okoline.
Jezero je poznato i po neobično čistoj tirkiznoj vodi. Što se tiče ribe ona je uglavnom izlovljena a preostale vrste su crvenperka, babuška i tostolobik. Neki ljudi čak smatraju da je blato iz Bešenovskog jezera ili u narodu poznatog pod imenom "Beli kamen", zbog kamena koji je na ovom mestu vađen, lekovito.
U blizini jezera nalazi se manastir Bešenovo, jedan od 16 fruškogorskih manastira.
Novinar
dipl. turizmolog Srdjan Ačanski
Prof. dr Zoran Stojiljković, predsednik UGS NEZAVISNOST: Kap koja je prelila čašu
- Beograd, 3. jula (autorski tekst)
* Dva reprezentativna sindikata – Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati “Nezavisnost” donela su odluku da ne učestvuju u radu Socijalno-ekonomskog saveta Srbije sve dok se ne reše problemi zaštite zaposlenih i članova sindikata koji su izloženi pritiscima i pretnjama. Ili će ključni problemi biti stavljeni na dnevni red pa ćemo imati efektivni socijalni dijalog ili nećemo učestvovati u njegovoj simulaciji i imitaciji
Višemesečni štrajk zaposlenih u Republičkom geodetskom zavodu i represija koja je usledila nakon njega praktično su samo povod za ovu odluku – kap koja je prelila čašu. U međuvremenu, pređen je put od pacifikovanja zaposlenih smanjivanjem njihovih prava, preko marginalizacije (praksa držanja socijalnog dijaloga na sporednom koloseku) do otvorenog pritiska i diktata nad zaposlenima i sindikatima. Diktat uključuje i pretnje otkazima, pritiske kroz iščlanjenje iz “nepodobnih” i forsiranje njihovog gubitka reprezentativnosti, uz istovremenu podršku i direktno formiranje podobnih, svojih sindikata.
Nemušta i nekoordinirana reakcija Vlade opravdano postavlja pitanje da li se radi i o sprezi interesa i (skrivenim) poslovnim vezama i aranžmanima? Kako objasniti inače ignorisanje poteza sopstvenog resornog ministarstva rada koje je pokušalo da kanališe konflikt.
Nezadovoljstvo ukupnim stanjem socijalnog dijaloga je dugo prisutno. Njega osim domaćih aktera konstatuju kritički i izveštaji Evropske komisije.
O njegovom stvarnom značaju za predstavnike vlasti, odnosno dometu i tretmanu (ne)obavezne gnjavaže rečito govori i (ne)prisustvo na sednicama SESa ministara u Vladi koji imaju realni kapacitet da odlučuju.
Cinično zvuči najnoviji primer (inače problematičnog) predloga Zakona o dualnom obrazovanju u visokom obrazovanju koji je skinut sa dnevnog reda Socijalno-ekonomskog saveta jer se na sednici nije pojavio predstavnik predlagača – Ministarstva prosvete. Predlog je nakon toga otišao na Vladu što je jedinstven primer nagrađivanja za neučešće.
Ne radi se, međutim, o izolovanim, pojedinačnim slučajevima već o jasnom scenariju i razvijenoj strategiji. Zakonski projekti, po pravilu, ili zaobiđu aktere socijalnog dijaloga, ili su predmet obrnutog redosleda donošenja ili se stavljaju “u promet” i na programirane javne rasprave a da nije prethodno postignut konsenzus na zajedničkim radnim grupama.
Pri tome na donete odluke nadproporcionalni uticaj imaju oni koji oficijelno ne sede na sednicama Socijalno-ekonomskog saveta, poput Saveta stranih investitora ili inostranih privrednih komora.
Sistemsko polazno slabljenje pozicije zaposlenih najbolje ilustruje član 51. Zakona o radu (2014) kojim se prošireno dejstvo kolektivnih ugovora uslovljava nemogućim uslovom da poslodavačka organizacija pokriva više od polovine zaposlenih u grani/sektoru. Da li onda čudi što ugovora nema u sektorima “realne” ekonomije. Od nemogućnosti da sklapaju kolektivne ugovore i štite zaposlene od “privremenih” smanjenja zarada i penzija do opravdanog pitanja čemu služe sindikati je samo jedan (polu)korak.
O pravosuđu i zaštiti radnih i sindikalnih prava možda najbolje govori sudbina 12 inicijativa koje je od 2012. godine Nezavisnost pokrenula pred Ustavnim sudom.
Istini za volju u ovoj praksi nema ničega novog što nije karakterisalo i ranije vlasti. Nove su razmere koje je zadobio politički klijentelizam i partijsko zapošljavanje koje nije ograničeno samo na javni sektor već se kroz praksu ostavljenih radnih mesta za potrebe lokalnih moćnika preliva u javno-privatna partnerstva i privatni sektor. Partijsko kreiranje zaposlenosti stoji iza ove neskrivene političke bahatosti i netolerancije.
Po pravilu se sopstvena sindikalna klijentela stvara u redovima onih koji treba da budu iz ugovornih aranžmana prevedeni u radni odnos. Država manje-više otvoreno u svim konfliktnim slučajevima staje na stranu vlasnika, osobito stranih kojima se izlazi u susret jer oni “ne vole da se petljaju” sa otkazima zaposlenima i zahtevima sindikata.
Posledično, na globalnom indeksu sindikalnih prava – godinama unazad dobijamo 4 što označava sistematsko kršenje sindikalnih prava. Ne radi se proizvoljnoj oceni već o složenom, kompozitnom indeksu koji se sastoji od 5 elemenata sa 97 pokazatelja. Njih upravo čine kolektivna prava zaposlenih na: (1) građanske slobode, (2) pravo na osnivanje sindikata, kao i prava na (3) sindikalne aktivnosti, (4) kolektivno pregovaranje i (5) štrajk.
Raspodela plena i dirigovano glasanje, kao i odvođenje na stranačko-državne manifestacije opasno premešta radne odnose u polje nedobrovoljne političke participacije. Naravno ni ranije nije bilo bitno drugačije ali ovoga puta iritira bahatost i nivo orkestracije antisindikalne klime.
Nećemo da budemo ikebana i da samo posmatramo sopstveno (od)umiranje.
Pozivamo sve autonomne sindikate, profesionalna udruženja, medije i NVO na solidarnost i podršku.
Solidarnost i autonomija i sloboda izbora i organizovanja su vrednosti koje se decenijama sistematski ubijaju, ali bez njih nema uspravnog hoda i ljudskog dostojanstva.
Zoran Stojiljković
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Uspešno realizovan stručni skup - panel diskusija "Porodično nasilje i njegovi efekti na širu društvenu zajednicu"
* Stručni skup je održan na salašu Kazneno-popravnog zavoda u Somboru. Skup je organizovao, u partnerstvu: Psihozon i Povernička kancelarija u Somboru/Odeljenja za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera/Uprave za izvršenje krivičnih sankcija/Ministarstva pravde RS i Kazneno-popravni zavod u Somboru/Uprave za izvršenje krivičnih sankcija/Ministarstva pravde RS
Organizacioni odbor su činili: Saša Stojšić, Dragana Buzadžić i Aleksandar Hinić (na fotografiji iznad, sa upravnikom KPZ u Somboru, Slobodanom Medakovićem). U panel diskusiji su učestvovali eksperti iz oblasti prava, psihologije, socioterapije i psihoterapije, kao i drugi stručnjaci u oblasti rada sa ljudima, odnosno, osuđeničkom populacijom, kaznenom politikom i slično.
Vođenje panel diskusije:
Učesnici skupa bili su:
* Prof. dr Snežana Milenković, predsednica Srpskog društva za integrativnu art psihoterapiju/Beograd
* G-din Erik Tvait/Norveška, počasni član Srpskog društva za integrativnu art psihoterapiju/integrativni psihoterapeut, supervizor i trener sa dugogodišnjom praksom u radu sa pojedincima, porodicama i grupama.
*Prof. dr Goran Jovanić/Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd
* Bratislav Redžić/OEBS-Misija u Srbiji
* Jelena Srnić-Nerac/potpresednica Mreže za postpenalnu podršku Srbije
* Miljan Krstić, dipl.sociolog ,Kazneno-popravni zavod u Nišu/Centar za obuku i stručno osposobljavanje kadrova/Uprave za izvršenje krivičnih sankcija/Ministarstva pravde RS
* Ana Kriško-Tomka, Integrativni art psihoterapeut pod supervizijom/Srpsko društvo za integrativnu art psihoterapiju
* Slobodan Medaković, upravnik Kazneno-popravnog zavoda u Somboru/Uprava za izvršenje krivičnih sankcija/Ministarstva pravde RS
* Dragana Buzadžić, sci.kriminalistike/Poverenička kancelarija u Somboru/Odeljenja za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera/Uprave za izvršenje krivičnih sankcija/Ministarstva pravde RS
* Aleksandar Hinić, dipl.pedagog i psihosocijalni savetnik, načelnik Službe tretmana/Kazneno-popravni zavod u Somboru/Uprava za izvršenje krivičnih sankcija/Ministarstvo pravde RS
* Jovana Đurović, doktorantkinja interdisciplinarnih studija Jugoistočne Evrope/Univerzitet u Notingemu/Engleska; Psihozon/Sombor
* Saša Stojšić, dipl.psiholog, integrativni art psihoterapeut pod supervizijom/članica Srpskog drušrva za integrativnu art psihoterapiju/članica Društva psihologa Srbije/predsednica Psihozon-a/Sombor; Poverenička kancelarija u Somboru/Odeljenje za tretman i izvršenje vanzavodskih sankcija i mera/Uprave za izvršenje krivičnih sankcija/Ministarstva pravde RS.
Gosti panel diskusije sa pažnjom su slušali sadržajna i suštinski bitna izlaganja
Skupu su prisustvovali predstavnici lokalne samouprave, institucija, organizacija i pojedinci koji su zainteresovani da daju svoj doprinos za bezbednost zajednice u kojoj živimo, sa fokusom na rešavanje problema nasilja u porodici. U vezi sa tim, na skupu je predstavljena i ideja pilot projekta "Kuća na pola puta" za nasilnike, koji je pokrenut na inicijativu Povereničke kancelarije u Somboru, Kazneno-popravnog zavoda u Somboru i Psihozon-a iz Sombora, koji se razvija uz podršku Grada Sombora.
Nakon skupa, gosti su imali priliku i da uživaju u vožnji gradom fijakerom, razgledajući znamenitosti našeg lepog grada Sombora - kažu domaćini u Psihozonu:
- Hvala Ružici Rakinić na značajnom angažmanu, posvećenosti i stručnosti u realizaciji ovog događaja. Hvala i medijima koji su odgovorno i profesionalno ispratili ovaj događaj, u pravcu informisanja i senzibilisanja javnosti u vezi sa ovako važnom temom i društvenom problematikom, kao što je nasilje u porodici. Hvala svima koji su svojim prisustvom i angažovanjem dopineli ovom skupu! - Psihozon Sombor.
Medijska pažnja: Novi Radio Sombor
~ . ~
Opširnije...
Apatinci srdačno pozivaju na 8. Međunarodnu filatelističku izložbu i prateće događaje kolekcionara
* U Apatinu po osmi že biti održana Međunarodna filatelistička izložba u okviru popularne turističke manifestacije Apatinskih ribarskih večeri. Otvaranje izložbe je zakazano za utorak, 4. jul u 19 časova u Višenamenskoj sali Osnovne Škole "Žarko Zrenjanin" u Apatinu
Izložba traje od 4. do 7. jula svakim danom od 8:00 do 24:00 časa, a evo i preciznije: 4. 7. do 24:00; 5. 7. od 08:00 do 24:00; 6. 7. od 8:00 do 24:00 i poslednjeg dana, 7. 7. od 8:00 do 19:00. Predstaviće se izlagači iz Srbije, Hrvatske, Slovenije,
Posetioci će moći da pogledaju mnogobrojne zbirke, od razglednica, maraka do maksimum karata. Apatinska izložba već ima tradiciju. Na jednoj od izložbi prvi put u Srbiji predstavljene su kao izložak filatelistički, personalizovane poštanske marke. Na tom izlošku bile su i 3 apatinske personalizovane poštanske marke, tako da je izložba i sam Apatin i ovim povodom ušao u istoriju filatelije Srbije.
Na izložbi će biti pokazana i personalizovana poštanska marka, izrađena povodom Ličke Olimpijade. Marku prati koverat (povodom Olimpijade) i poštanski žig, koji će se koristiti na pošti u Apatinu 6. jula 2019.godine.
Biće pokazan i koverat i žig (koji će se koristiti tog dana, 4. 7. povodom Izložbe i Ribarskih večeri).
Na izložbi se očekuju i mnogobrojni gosti sa kojima će zajedno biti obeležena još jedna lepa apatinska priča.
Takođe, u holu Osnovne Škole "Žarko Zrenjanin" u Apatinu, 6. jula će biti održan susret kolekcionara. Već su prijavljeni kolekcionari iz mnogih gradova Vojvodine. Ulaz je besplatan. Domaćini poručuju, da oni koji žele još mogu da upute svoje prijave - ako neko ima ponešto iz oblasti filatelije, starog novca, ordenja... Svi su dobro došli: Subota od 8:30 do 12:00.
Željko Popović
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Somborska medicinska škola "Dr Ružica Rip" domaćin Aktiva direktora medicinskih škola Srbije
* Srednja medicinska škola „Dr Ružica Rip“ iz Sombora ove godine je domaćin Aktiva direktora srednjih medicinskih škola Republike Srbije. Skup je 1. i 2. jula protekao u somborskom Hotelu "Lodge-In"
Sombor je ove godine domaćin Aktiva direktora srednjih medicinskih škola Republike Srbije - savremeni ambijent Hotela Lodge-In
Na svečanom otvaranju Aktiva 1. jula prisutne je pozdravio zamenik gradonačelnice Antonio Ratković.
- Zadovoljstvo nam je što Sombor domaćin Aktiva direktora srednjih medicinskih škola održava. Sombor je, podsetiću, osim bogatog kulturnog nasleđa i zelenila, poznat i kao centar obrazovanja - istakao je ovom prilikom Ratković.
Direktorka SMŠ „Dr Ružica Rip“ Sombor Žužana Fridrih, zamenik gradonačelnice Sombora Antonio Ratković, predsednica Aktiva direktora srednjih medicinskih škola Republike Srbije Radica Stojanović i savetnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije dr Aleksandar Pajić
Savetnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije dr Aleksandar Pajić na ovom skupu rekao je da su mnoge promene urađene, kako u gimnazijskom, tako i u srednjem stručnom obrazovanju, da su mnogi zakoni doneti, ali i da se aktivno radi na donošenju novih kao i na strategiji obrazovanja za period do 2030. godine.
- Zadovoljstvo mi je kada se vidim sa kolegama i kada imamo priliku da razmenimo iskustva, ono što je dobro u našim obrazovnim ustanovama, ali i da čujemo probleme, ako ih ima i probamo zajednički da nađemo rešenja - naglasio je savetnik ministra dr Aleksandar Pajić.
Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Sportsko udruženje "Student-Sombor" uspešno realizovalo još jedan, 9. Vidovdanski turnir u basketu
* Na ovogodišnjem Vidovdanskom turniru u basketu, održanom po deveti put, u nedelju, 30. juna u popularnim somborskim Jamama učestvovalo je 10 seniorskih ekipa iz Sombora i okoline
Ekipe su bile raspoređene u 3 grupe iz kojih su po dve prvoplasirane i dve najbolje trećeplasirane ekipe išle dalje u "nokaut fazu". Izražena je bila motivacija u borbi za prvo mesto i novčanu nagradu od 30.000 dinara, ali isto tako i za uzor, fer-plej tokom svih duela.
U finalu su se sastali prošlogodišnji pobednici, ekipa “Dalmatinskog podruma” i tim “Lagani momci”. Konačan rezultat je bio 19:16 za “Lagane momke” za koje su nastupali Stefan Gagić, Marko Miljević, Ognjen Jokanović i Nemanja Kovačević. U borbi za treće mesto ekipa "Picerija Art" je savladala sastav "Jame 3x3" rezultatom 21:17.
Za najboljeg igrača turnira je proglašen Ognjen Jokanović iz ekipe "Lagani momci".
U kadetskoj konkurenciji startovale su dve ekipe koje su igrale na 2 dobijene utakmice. Pobednik je ekipa "Godo Puba". Za najboljeg igrača je proglašen Lazar Gagić iz pobedničkog tima.
Nagrade za najbolje učesnike 9. Vidovdanskog turnira su uručili Jovan Uzelac u ime organizatora turnira, Sportskog udruženja "Student - Sombor" i Milan Stojkov, predstavnik Košarkaškog kluba "Joker".
Ovim putem organizatori se zahvaljuju KK “Joker”, autoprevozniku Krajčinović, Dalmatinskom podrumu, Elbracu i Sportskom centru “Soko” na podršci u realizaciji turnira.
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Rubrika je u okviru realizacije projekta Udruženja Podium "Sve je lako kad si mlad 2", izdavača Novog Radio Sombora, zahvaljujući sredstvima Grada Sombora na Konkursu LAP za mlade za 2019. godinu.
Najavljujemo 1. Konkurs za foto godine: Aljoša Liščević (Moj galeb i ja)
* Novi Radio Sombor će u partnerstvu sa Ujedinjenim granskim sindikatima "Nezavisnost"-GS KUM (Granski sindikat kulture, umetnosti i medija) i somborskim lokalnim Koordinacionim odborom-Povereništvom ove reprezentativne srpske sindikalne organizacije, kao i svojim izdavačem, Udruženjem Podium, prirediti prvi Konkurs za foto godine, pod radnim nazivom "Želim da ovekovečim"
Ideja datira već duže, a cilj nam je da što više ljubitelja fotografije, zapravo, imaju svoju reč. Naravno, u obzir dolaze i profesionalni fotografi, ali i svi oni kojima je fotografija "drugo ja". S obzirom na dobro poznatu poslovicu, jedna slika - hiljadu reči, sigurni smo da će vaš odaziv biti lep. Pogotovo u ovo savremeno doba, kada svi želimo objektivom da zabeležimo trenutke koji su na nas ostavili poseban utisak.
Tako nam je - na našu elektronsku adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. svoju fotografiju danas poslao Aljoša Liščević, inače mladi somborski uspešni rvač, član najtrofejnijeg somborskog sportskog kluba, Rvačkog kluba Radnički a sa smislom za umetnost, fotografiju... (rođen 2. februara 2000. godine), sa svog putovanja i letnjeg odmora i napisao:
"Ovo je slika napravljena 27. 06. 2019. Na trajektu. Reč je o mom putovanju iz Uranopolisa ka Svetoj Gori Atonskoj odnosno Manastiru Hilandaru. U toku putovanja galebovi lete skoro čitavom dužinom obale do Svete Gore i vrlo su pitomi i 'razmazeni' a mogu i da se hrane. Tako je i nastala ova slika, pa bih je nazvao Moj galeb i ja".
Dakle, izbor je na vama, dragi naši prijatelji i čitaoci. U ovoj prvoj najavi, dakle podsećamo na našu e-adresu na koju nam je i Aljoša poslao svoju fotografiju. O svim drugim detaljima, načinima glasanja, rokovima, nagradama, obavestićemo detaljnije, veoma uskoro, do kraja prve polovine ovog meseca. Isto tako, preciziraćemo i o postavljanju albuma sa rednim brojevima, nazivima vaših fotografija i na stranici fejsbuka, kako redom, fotografije budete slali. Pri kraju godine, potrudićemo se da uradimo lepu priredbu... (u prvoj polovini decembra).
Računaće se svi vaši glasovi kao i stručni žiri.
Želimo već sada, da ovaj konkurs postane tradicionalan.
Vaš Novi Radio Sombor
