* U sredu 23. oktobra sa početkom u 12, pa do 14 časova, ­­­­­na Trgu Svetog Đorđa (na glavnoj ulici) u Somboru biće održan „Olimpijski trening sa Vojvođanskom bankom“. To je manifestacija koju u saradnji organizuju Olimpijski komitet, Vojvođanska banka i Grad Sombor

Cilj „Olimpijskog treninga“ je motivisanje mladih da se redovno bave sportom, a namenjen je deci osnovnoškolskog uzrasta.

Događaj će otvoriti Antonija Nađ Kosanović, članica gradskog veća za sport, omladinu i decu grada Sombora, Nemanja Lukić, direktor filijale Vojvođanske banke u Somboru i Milan Stakić, predsednik Sportskog saveza grada Sombora­­­­­­.

Nakon četiri „Olimpijska  treninga“ u Nišu, Kikindi, Pirotu i Užicu ideja Olimpijskog komiteta Srbije i Vojvođanske banke je da trening bude organizovan u nizu gradova Srbije sa ciljem da se što veći broj dece nakon toga odluči za jedan od sportova i počne aktivno da trenira.

U okviru „Olimpijskog treninga sa Vojvođanskom bankom“ deca će se vođena iskusnim trenerima oprobati u atletici, rukometu, košarci, odbojci i naučiti nešto novo o olimpijskim vrednostima i istoriji olimpizma. Učesnici će usput skupljati i bodove za svoje škole pa će na kraju najuspešnija škola biti nagrađena. Tehničku podršku ovoj manifestaciji će pružiti Sportski savez grada Sombo

Sadržaj „Olimpijskog treninga“ osmišljen je tako da se deca kroz pet stanica koje simbolizuju pet olimpijskih krugova oprobaju u različitim sportovima. U treningu će učestvovati osnovne škole: „Ivo Lola Ribar“,  „Avram Mrazović“, „Dositej Obradović“,  „Nikola Vukićević“ i „Bratstvo Jedinstvo“

Đaci će se takmičiti u sledećim kategorijama:

CRNI – atletika

CRVENI – odbojka

ZELENI – rukomet

ŽUTI – košarka

PLAVI – poligon iznenađenja

Sa učesnicima će na svakom od poligona raditi treneri sa višegodišnjim iskustvom u realizaciji edukativnih radionica, kako bi im približili prednosti i lepote bavljenja sportom. Deca će se nadmetati u znanju i sportu i na taj način prikupljati poene, s obzirom da će najuspešnija škola biti nagrađena sportskom opremom i rekvizitima.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* U nedelju, 27.  oktobra u Narodnom pozorištu Sombor, sa početkom u 20 časova na Velikoj sceni biće izvedba predstave „Ča Grgina huncutarija“ dramske sekcije UG „Bunjevačko kolo“ Sombor i GKUD „Ravangrad“

Predstava je rađena u saradnji sa Narodnim pozorištem Sombor, a pod pokroviteljstvom Grada Sombora.

Do karata možete da dođete na biletarnici Narodnog pozorišta Sombor po popularnoj ceni od 250,00 RSD.

Prihod od prodatih karata ide u humanitarne svrhe: Sav prihod od predstave namenjen je Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka - organizaciji NURDOR! 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor                                                          

* Počela je još jedna prvenstvena takmičarska godina za najtrofejniji somborski sportski kolektiv, Rvački klub Radnički. Radničkom je upravo pripala čast žrebom Rvačkog saveza Srbije da bude i prvi domaćin

U popularnoj OFO sali Gradske hale „Mostonga“, u goste Somboru, u prvom turniru Prve rvačke lige Srbije stigle su ekipe Železničara iz Beograda, valjevske Mladosti, Viteza iz Šapca, Fruškograc - Sremska Kamenica i klub koji nosi naziv po legendi rvanja, „Ljubomiru Ivanoviću Gedži“, iz Mladenovca. Gledaoci su uživali u gotovo petočasovnom programu izrazito kvalitetnih borbi u grčko-rimskom stilu.

Upravo ekipi iz Mladenovca pripalo je i prvo mesto na tabeli nakon tri meča i sve tri pobede. Domaćin je zabeležio po pobedu, nerešen rezultat i jedan poraz. Najviše juspeha u postavi Radničkog imao je Stefan Liščević, koji je doneo i sve tri, efektne pobede svom klubu. Maksimalan učinak imao je i David Novič, koji je imao dva meča i oba dobio. Po dve pobede uz poraz uknjižili su Filip Frgić, Bojan Kostić i Bojan Peić, dok su Aljoša Liščević i Svetozar Mirković imali po pobedu i dva poraza a nijanse su nedostajale da postignu i više. Nikola Jerković ovoga puta tri puta je poražen ali nagoveštava lepu budućnost, dok je Darko Jović doneo još jedan poen Radničkom, bez borbe.

Trener Igor Frgić uz svoje saradnike, kolegu Simu Savića, uspešno je pripremio svoj tim za novo prvoligaško takmičenje. - Bilo je naporno, momci su se trudili, a veoma mi je drago što je gledalište bilo ispunjeno - rekao je Frgić. - Ljudi u Somboru dokazuju da vole rvanje. Trebalo je „izdržati“ i pratiti 72 meča, tokom prva tri kola u okviru prvog ovogodišnjeg ligaškog turnira.

Posebno zanimljivo je bilo mišljenje predsednika Rvačkog kluba Radnički, Vladimira Krstića: - Pozvao sam momke u našu trofejnu klupsku kancelariju posle takmičenja da im čestitam i da im se zahvalim na beskompromisnim borbama. Znate, nije uvek sam rezultat, „po svaku cenu“, najbitniji. Mnogo bitnije od toga je to što su već na samom startu Lige svi odreda, bilo da je ko od njih pobedio, bilo izgubio meč, svi su ostavili i srce i dušu na strunjači. Tako se bori za svoj klub i svoj grad. A moje je srce puno, jer pripremajući se temeljno tokom više dana da bismo bili što bolji domaćini i ovom prilikom, kada sam uoči poslednje večeri ovde u hali na našem treningu video 42 dečaka, onih najmlađih, što se skoro nije desilo, znao sam da ispunjavamo svoj strateški klupski cilj.

Svi su gosti kućama otišli zadovoljni, a Rvački klub Radnički može da bude zaista ponosan plejadom „nekih novih klinaca“ kako i predsednik Krstić reče i jednako tome, što se i u prvoj ekipi komponuje novi talas skladno harmonizovan sa iskusnijim klupskim kolegama, pa je tako najmlađi među prvotimcima, talentovani Bojan Kostić, sa samo 16 godina, inače kao što znamo, višestruki prvak države u mlađim kategorijama, već stasao i za seniorske prvenstvene mečeve.

Sudije su bile: Uroš Jovanović iz Kragujevca (glavni sudija), Marko Panović, Šabac, Nemanja Tomić, Obrenovac i Dejan Marković iz Mladenovca. Na sreću, dežurni lekar u hali, doktor Slobodan Bulat nije imao posla. I naravno, sve je to i ovoga puta uspešno koordinirala Adriana Frgić, ujedno i u ulozi zapisničara.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Fotografije: Srđan Ačanski

Nakon prva tri kola, vodi RK "Ljubomir Ivanović Gedža" sa maksimalnih 9 bodova, ispred Viteza sa 8, dok je Radnički treći sa 6 bodova. Slede Mladost i Železničar sa po 5, a na poslednjem, 6. mestu je Fruškogorac sa 3 boda.

~ . ~

Donosimo i kompletne rezultate prva tri kola - prvog turnira 1. Rvačke lige Srbije i trenutnu tabelu:

* 21. je oktobar. Dan koji u Somboru obeležavamo kao dan pobede nad najvećom pošasti čovečanstva, pobede nad fašizmom

Povod je to svakome, pa i meni, da o svom rodnom gradu napiše ponešto. Naravno, uz neizrecivu ljubav, padnu i kritike. Svakome je naravno, u doba pogotovo višedecenijske slobode pa naročito u savremeno doba kada se svi zaričemo u slobodu govora, pravo na sopstvenu reč, demokratičnost i sva ostala moguća i „nemoguća“ prava, dozvoljeno i da kritikuje. Ljubav kao vrsta pa Bože moj, sasvim normalnog osećanja a kritizerstvo, e pa to je ono što se podrazumeva neki će reći - moranjem. Po principu, baš zato, što volim svoj rodni grad, imam pravo da ga kritikujem. Ljubav - kao opravdanje, šta li.

E ja neću da iskoristim to „moranje“. Neću da ga kritkijujem. A i zašto bih? Hoću li time nešto da ispravim? I šta da ispravim? Zašto? Pa nisam ja kriv što na primer, „Bane Sekulića“ jednog od godinama privrednih giganata i u staroj Jugi, više nema. Nisam ni prav. Intimno, jednako nisam ni kriv ni prav što ni rukometnog ženskog kluba koji je bar pod tim imenom, svog tadašnjeg sponzora, "Baneta", osvajao osamdesetih prošlog veka, titule evropskog, domaćeg, jugoslovenskog ranga. Niko nije kriv, ili svi smo krivi? Ponavaljanjem ovakvih ili sličnih pitanja, zašto nema više ovo, nema ono, samo ćemo se saplitati. Gubiti vreme. Spominjati štetočine iz nekih prošlih vremena ne isplati se, daleko im lepa kuća.

Vraćam se zato u sadašnjost naspram onog za šta lično smatram da je, od danas još mnogo važnije, a to je – sutra. Na Dan oslobođenja od fašizma moga grada, 21. Oktobra, Sombor mi je nekako drugačiji nego svih ranijih decenija, koliko živim. Reč, epitet drugačiji, upotrebljavam u značenju, lepši. I u podtekstu, bolji. Opet ću postaviti pitanje pitanja, iz prethodnog stava, zašto. Pa zato, što grad jednostavno čine ljudi a ljudi su sinonim-značenju Sombora - u imenu Ravangrad, jednostavni, čestiti i dobri. Vredni. Komšije. Dvadeset sedam nacija ovde živi u bratstvu. Ko jedna velika porodica. Ima li čarki? Pa ima. One znaju da budu tako simpatične, kao bakice što u predvečerje sednu na hokerdle ispred svojih kuća, divane i druže se pa jedva čekaju da otpozdrave kad im neko mlađi kaže ono somborki,"ljubim ruke".

Mladi. Srećem ovih dana, otkako je počela nova školska godina, ponovo nasmejana lica naše mladeži. Šta lepše. Poznat vekovno kao grad đaka i prvi sprski prosvetiteljski centar, Sombor danas ima nove generacije multitalentovane omladine i dece na svim poljima, a njima pod ruku idu oni nešto manje ambiciozni, no spremni da pravdaju svoje đačke knjižice. Posebna priča uvek su mi stanari Doma učenika srednjih škola u Somboru. Svi oni kad maturiraju, sa setom napuštaju kako odreda vole da kažu - svoju drugu kuću a često se zbog naravno nostalgije, vraćaju iz svojih sredina u njihov drugi, somborski dom.

Sombor je i studentski grad. Na isti je način lepo videti uspešnu studentariju pod krošnjama hrastova, platana i bođoša, takođe iz mnogih drugih sredina, pa i mnogo većih (po broju stanovnika) gradova, jer oni se baš ovde odluče da vole da studiraju, da postanu, recimo učitelji, somborski. A Pedagoški fakultet nekako „na brzinu“, poslednjih nekoliko godina stasao je u jednu od najmodernijih visokoškolskih ustanova u zemlji.

Neću više dugo pisati. Bar u ovom članku. O Somboru - slobodnom, kraljevskom, sve se zna. Ipak, ostane tu još poneko slovo... O Somboru mogu da pišem biltene, hronike, feljtone, serijale, pa i knjige. Kao što ću to učiniti na ponos moj, o najvećoj sportskoj somborskoj legendi, rvaču Ivici Frgiću, na njegov za života blasgoslov koji mi je poverio i od njegovih naslednika, porodice aminovano. O Somboru je uostalom već i napisano toliko štiva a poznato je da je moj rodni grad i najopevaniji u pesmama svih žanrova, od starogradskih, do ultramodernih i popa.

I ja pevam o Somboru. Jer znam da će mi on sutra biti još bolji, još lepši, a i luđi. U onom "najdiskretnijem" smislu. Boemski i zelen, lud i šašav, a mudar uvek kad zatreba. Pod krunom svog zelenila. Jer: Kad se svaki Somborac zainati, tu nema kompromisa. Zajednički je, to i jeste najvažnije, da to zapravo, želimo. Možemo i hoćemo. Da nam bude još bolji. Raznovrsniji, zabavniji i gorostasno lepši. Poput bora - u nebesko plavetnilo ovde najčudesnije, dignut, i kano soma iz Dunava brz, snalažljiv i vešt. 

U Somboru se radi i gradi. Ponekad se "pomešaju" neka nova zdanja, tako-reći prekonoć dignuta, sa terezijanskim samo ovde bečkim šmekom. Ko u bircuzima kad pesnici umeju da barataju lincurama il' fićocima, a svi zdrav, treznu ostanu. I sada, kao Somborac reći ću: Tako je lako biti pozitivan. Pogotovo naspram svoga grada, jer će ga zato i svi drugi više voleti kao što i svaki Somborac ima onu čistotu u srcu da voli čitav svet.

Srećan ti praznik, moj Sombore!

Siniša Stričević, odg. urednik

Novi Radio Sombor

~ . ~