* U čast i povodom stote godišnjice prisajedinjenja Vojvodine Srbiji

U okviru izložbe biće održano predavanje Dragomira Acovića, arhitekte, istoričara umetnosti i heraldičara, Heradlika i identitet.

Tema predavanja:

Kakva je veza između heradike i identiteta (ličnog, ubikacionog, nacionalnog, konfesionalnog), između lične i kolektivne prošlosti, sadašnjosti i budućnosti i simboličkog jezika kojim se taj identitet uspostavlja i deklariše?

Područje nekadašnje Jugoslavije, a u nekoj meri i današnje Srbije, naseljeno je stanovništvom koje ne predstavlja samo statistički podatak o nacionalnom opredeljenju, već jeste složena zajednica u kojoj se često nametnute forme rukovode pre svega ideološkim i dnevno-pragmatičkim interesima, što u dužem roku uzrokuje probleme. Ti problemi su neočekivani samo za one koji se u svom javnom delovanju rukovode pre svega sopstvenim neznanjem i nedostatkom svesti da nekakvo znanje uopšte postoji i da je relevantno.

Istorijski heraldički i vanheraldički simboli i amblemi predstavljaju dragoceni deo naše svesti o postojanju i trajanju. Zato se o njima mora ponešto znati, a da bi znalo, mora se govoriti i čitati! To je smisao izložbe i predavanja na stotu godišnjicu događanja koja su oblikovala naš svet, koji jeste naš, bez obzira da li nam se sviđa i, da li verujemo da smo u stanju da ga naknadno izmenimo na bolje.

Svečano otvaranje izložbe i predavanje biće upriličeno u sredu, 28. novembra 2018. godine, u 18 časova, u sali Gradske biblioteke Karlo Bijelicki (Dečje odeljenje, Trg cara Lazara 3). 

~ . ~

      DRAGOMIR ACOVIĆ, arhitekta, predsednik Krunskog saveta, suvlasnik preduzeća „Grifon“. Predsednik Srpskog društva za heraldiku, genealogiju, veksilologiju, i faleristiku „Beli Orao“; Glavni herold i ko-predsedavajući Registra grbova; urednik „Stematografije“ Srpskog heraldičkog društva. Član je Američkog Društva za ordene i medalje, Društva za proučavanje ordena i medalja Ujedinjenog Kraljevstva, Svajcarskog falerističkog društva, Unije nemačkih falerista (BDOS) i heraldičkih društava Engleske, Ukrajine i Rusije. Član je Evropskog društva kulture. Pređašnji Predsednik RC Beograd-Singidunum (1996-97). Član je uređivačkog odbora „Godišnjaka Beogradskog muzeja“, član odbora više društava i udruženja. Rođen je 1943. u Beogradu. Oženjen, otac dve kćeri i sina. Živi u Beogradu (Srbija, Jugoslavija).
     Najznačajniji radovi: Kao arhitekta: više projekata među njima Vojna akademija Kopnene vojske u Beogrdu, Crkva Svetog Stefana na Brezovici (u izgradnji). Projekti u Republici Sao Tome i Principe, na Maldivskim ostrvima, u Mongoliji, Nepalu, Kubi, Egiptu, Džibutiju, Somaliji, Iraku itd. Kao heraldičar: Heraldička revizija grbova Beograda, zastava Beograda, grbova pet beogradskih opština; gradova: Niša, Prijepolja, Budve, Bijeljine, Mionice, Topole, Kragujevca, Jagodine, i dr.; Falerističke Monografije i druge knjige: Istorija bugarske faleristike, Srpski Kraljevski orden Miloša Velikog, Srbi izvan Srbije-Ruski Srbi (sa drugima). Više od tri stotine novinskih članaka (arhitektura, projektni menadžment, heraldika, faleristika, arhontologija, popularne teme…) itd.
Izvor: http://www.royalfamily.org/privy-council/dragomir-acovic-cir/?lang=cir

~ . ~

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

* Панї М була медзи першима кед штредком шейдзешатих року пошла до Нємецкей, а отамаль до Канади. Тераз ма 77 роки и лєм ю памятки на чежки живот у Керестуре приведу дакеди до валалу же би поопатрала свой родими валал. Нє так ту часто, бо ту уж мало кого єст кого би могла опатриц, подаєден приятель,  даєдна родзини и валал у котрим ше народзела

 - Закончела сом економску школу, роботу нє достала у Керестуре бо були други на шоре, нє достала сом роботу анї у Новим Садзе бо сом була дзецко спаднутого борца. Нагнївала сом ше, дзвигла сом куфер и пошла сом до родзини за Нємецку, дзе сом була три и пол рока. З Нємецкей сом пошла до Канади. Жадала сом пойсц дїда опатриц до Америки, котри,  1913. року охабел бабу з троїма дзецми и з другу жену пошол до Америки. Мнє то стално болєло и пекло и сцела сом го видзиц и побешедовац з нїм. Кед зме домашедли ґу столу бешедовали зме о тим цо дїдо зробел. Теди то було барз чежко жиц у валаля зоз таким чежким ярмом на плєцох, бо тото цо дїдо зробел було ганьба. Упрепасцел и мою бабу и мою мацер котра ше одала за чловека з другей часци держави. Роками сом жила на морю у Горватскей, у Опатиї и кед сом до Керестура пришла до школи нє знала сом анї писац по руски, бо сом по теди хасновала латинку, а кирилка ми була чежка и нєпозната. Моя мац видзела же то нє будзе добре та ме преписала до горватскей школи у Петроварадину, дзе сом закончела основну школу, а вец економску. Була сом кнїжководитель, алє роботи ту за мнє нє було. Прето сом и пошла до Нємецкей, до моєй родзини, дзе сом три роки жила и робела, виучела зьремесло правеня ташкох и и з нїм пошла до Канади.  Гоч сом мала школу кнїжководителя, я похопела же сом у Канади зоз тоту роботу нє годна заробиц тельо кельо сом жадала и кельо ми требало. Прето сом почала робиц у фабрики дзе ше порерабяло месо и там сом робела по пензию. Нєодлуга потим ґазда мушел заврец фабрику прето же фабрика нє була у индустрийней зони алє у штред городу та завадзало. Заш лєм, за пензию сом заробела.

Кед панї М пошла до Канади, пошла до места нєдалєко од Торонту. То теди було мале место и теди у Торонту жило коло 300 000 людзох, а нєшка у тим вельким городу жиє коло 4 000 000 людзох. Перше жила у квартелю три роки. Нєодлуга за ню пошла и єй мац, зоз котру вєдно жили у истим квартелю. Мац, як и кажда Рускиня, звикла на хижу, на двор, на заградку. Мала вельо квица у черепкох, алє єй вше хибела заградка, место дзе би могла робиц и занїмац ше з дащим покля єй дзивка роби. А дзивка, же би єй обезпечела хижу, робел аж и по два змени у фабрики, у струки котра нє була єй, же би могла купиц и виплациц хижу. Хижу купела, нєдалєко од Торонту, алє нєшка то уж часц того велького места. Мац мала заградку,  та док панї М робела, мац коло хижи шорела заградку котра и нєшка, после єй шмерци остала як памятка на ню и место дзе панї М ужива и здогадує ше на родими край.

 - Нє було лєгко робиц у фабрики, як месар, цо вообще нє мой фах, а два смени. Вельо раз сом пришла дому, мац ми порихтала юшку же бим мала дацо цепле, дацо з ложку поєсц, бо сом на роботи єдла сендвичи. Знаце, и нєшка кед ми дахто спомнє сендвич мнє уж нє добре придзе. Жадна сом була домашнього, з ложку єдзеня. Так сом, подопарта з єдну руку хлїпала тоту юшочку и дримала. Нє раз ме зорвал мацеров члас: „Дзецко мойо, задавиш ше з тоту юшку, на мойо очи. Нє дрим!” Така сом була вистата кед сом приходзела з роботи.

Ґазда ме ценєл. Мала сом шефа котри бул з Нємецкей, а почим я уж пред тим робела у Нємецкей и знала сом по нємецки, лєгко зме ше згваряли и цо ми дал поробиц, вше сом патрела же би голєм дзешец минути пред тим робота була закончена. Прето ме почитовал, а почитовали ме и людзе з моєй ґрупи з котрима сом вше крашнє сотрудзовала.

Знаце, у Канади чловек идзе за пенєжом. Дзе лєпша плаца, там ше бежи робиц. Велї млади фамелиї цо пошли до Канади приповедаю кельо того маю. Правда, маю, алє векшина того цо маю припада банки, бо ше муши кредит вжац кед ше сце дацо купиц. Кельо кредит ище ше и камтаи плаци, та вельо раз ше банки и преплаци. О тим нїхто нє приповеда, о тим ше людзе нє хваля, лєм о нових хижох, нових автох, а там достаточно лєм два раз рату банки нє плациц – замчок ше кладзе на хижу и хижа такой банки припада.

Панї М вредно роки робела 31 рок у фабрики меса же би могла виплациц свою хижу, свой мали рай у штред Канади. Жиє у єдней малей улїчки у котрей єст и филипнцох, и українцох и грекох  - 14 хижи - штернац розлични националносци. Жиє у улїчки у хторей шицки жию у любови и порозуменю. Складаю ше як власни, и жию у мире, дружа ше и потримую. Док була младша,  вельо ше вецей стретала зоз нашима котри после нєй пришли до тей далєкей жеми. Но, як людзе старя, дзеци им ше попристановяю, вше чежше зорґанизовац друженя, бо млди бежа за свою роботу, за своїм животом, а родичи помагаю дзецом. Простоь, часу за друженє нєт.

 - Нєт часу за вельо того у Канади. Кед сцеш робиц, заробиц мож, алє прето нєт часу за активносци котри вимагаю и часу и за пенєжи. Я до театру, гоч сом кажди дзень коло нього преходзела - нє пошла, бо ми вельо було дац 250 долари – а тижньова плаца ми була коло 500 и, кед сом сцела повиплацац шицко цо сом сцела и шицки рахунки котри сом мала, я нє мала на тото. Пре таки способ живота, же мушиш заробиц же биш виплацел тото цо ши длужни банки, людзе ше нє маю часу дружиц, уживац як ту. Просто, там вас нїхто нє будзе ценїц кед будзеце пожнїц, одцаговац з роботу... Можем повесц же наших людзох, як роботнїкох у Канади ценя, бо вони вредни, точни и буду робиц. Но, цо достанєце на єдним боку, то єст заробице, тото страцице на другим – мало сце зоз фамелиїю з приятелями...

Нє банує панї М же пошла давних шейдзешатих рокох Канади. Там  єй дом, там препровадзела  свой живот, на иншаки способ живота ше звикла. Чежко би єй було, гвари тераз, привикнуц ше на способ живота яки ми ту тераз жиєме. А и Керестур ше пременєл. Нє у шицким на лєпше.

Оленка Живкович

* Kao što smo već najavili, pred Somborcima ali i brojnim gostima uvek rado dočekanim u ravangradu, jedna je od najpopularnijih godišnjih manifestacija, zakazana za prvi dan poslednjeg meseca u godini

Turistička organizacija grada Sombora će ovom prilikom, jubilarni, deseti po redu Ravangrad Wine Fest - Međunarodni festival vina i hrane, prirediti, u subotu, 1. decembra, i to što je posebno zanimljivao - na dve lokacije, istovremeno: u Sokolskom domu i u Mađarskoj građanskoj kasini. Početak ove jedinstvene, kvalitetne i sadržajne zabave koja će imati i edukativne sadržaje zakazan je za 12 časova, a ova svojevrsna i autentično somborska turistička događaj-atrakcija trajaće sve do 9 uveče.

Domaćini će uputiti pozdravnu reč u 17 časova u Sokolskom domu.

Donosimo i ekskluzivno posebno pripremljen plakat koji na atraktivan način najavljuje X Ravangrad Wine Fest sa svim pojedinostima i satnicom.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, Sigurna kuća grada Sombora u saradnji sa Centrom za socijalni rad Kula organizovala je stručni skup za predstavnike tužilaštva, policije, škola, predškolske ustanove u opštini Kula
 
 
Uvodnu reč dale su direktorka Centra, Gordana Vakula i rukovodilac Sigurne kuće, Tamara Savović  i predstavile aktivnosti u proteklom periodu, koje su se odnosile na preventivni rad po naseljenim mestima, kao i saradnju sa policijom i školama. Nakon uvodne reči, prezentaciju rezultata na nivou AP Vojvodine, iznela je Marina Vukotić, stručna saradnica u Zavodu za socijalnu zaštitu, iznela je podatke o prijavama nasilja pre i posle usvajanja i primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. 

Tamara Savović, rukovodilac Sigurne kuće, predstavila je rad i aktivnosti, kao i ulogu Sigurne kuće u mreži institucija koje se bave osnaživanjem žena i pružanju podrške i usluge smeštaja, ali i aktivnostima preventivnog rada i ekonomskog osnaživanja kroz različite projekte. 
 
 
Prisutni na skupu aktivno su se uključili u diskusiju. Pitanja koja su pokrenuta, odnosila su se na način na koji prijaviti nasilje, koje su nadležnosti i odgovornosti škola, na koji način Sigurna kuća učestvuje u osnaživanju žena. Učesnici skupa saglasili su se da je skup uspešno protekao i da je razmena mišljenja i iskustva među insitucijama sistema neophodna i potrebna. 

U narednom periodu biće razmatrane teme kao što su medijsko izveštavanje o nasilju, nastavak saradnje sa školama i predškolskim ustanovama, kao i preventivni rad u Zapadnobačkom okrugu po naseljenim mestima.
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor 
* Muzej Batinske bitke, depadansa Gradskog muzeja Sombor, biće mesto svečane promocije realizacije projekta prilagođavanja muzeja potrebama slepih i slabovidih lica. Projekat su finansirali Ministarstvo kulture i informisanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i verske zajednice i Grad Sombor
 
U četvtak, 29. novembra godine u 15 časova u Muzeju Batinske bitke, u prisustvu članova Udruženja slepih Sombor i njihovih gostiju, biće predstavljena taktilna informaciona tabla sa Brajevim pismom, taktilna vitrina sa izloženim oružjem iz Drugog svetskog rata i kopijama jugoslovenskih odlikovanja dobijenih za učešće u NOR-u i taktilna reljefna karta Batinske bitke sa natpisima na Brajevom pismu.
 
Muzej Batinske bitke, uz Bezdan, je jedini u Srbiji koji omogućava slepim i slabovidim licima da se upoznaju sa muzejskm sadržajima prilagodjenim njihovim potrebama i na prikladan način. 
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

* Povodom početka kampanje Agencije za borbu protiv korupcije za podizanje svesti građana o usvajanju i sprovođenju lokalnih antikorupcijskih planova, pod nazivom „LAP za jači integritet“ danas (ponedeljak, 26. novembar) u Beogradu je održana konferencija za novinare na kojoj su govorili predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije, Đorđe Staničić, generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština, Dušanka Golubović, gradonačelnica grada Sombora i predstavnici USAID – GAI projekta

Lokalni antikorupcijski plan predstavlja dokument u kojem jedinica lokalne samouprave identifikuje nadležnosti, oblasti i procese rizične za nastanak različitih oblika korupcije i kojim se predlažu načini za njihovo otklanjanje. Usvajanje i primena lokalnih antikorupcijskih planova predviđena je Akcionim planom za pregovaranje Srbije o članstvu u Evropskoj uniji za Poglavlje 23, jer je lokalna samouprava identifikovana  kao jedna od oblasti posebno rizičnih za nastanak korupcije.

Grad Sombor je među prvim gradovima koji je usvojio LAP ali pred nama je još uvek mnogo posla koji tek treba da obavimo, posla koji svi zajedno moramo da uradimo i građani i vlast, jer smo svi zajedno korisnici jedne lokalne samouprave, svi zajedno živimo i želimo da iz svega toga proiziđu najbolji efekti za naše građane, istakla je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović u svom obraćanju novinarima.

- Kroz ovaj usvojen LAP smo bili u prilici da kroz jednu odgovarajuću analizu stanja se upoznamo sa tim šta to sve mi imamo u našoj lokalnoj samoupravi, šta to sve jesu problemi, koja je visina rizika koji se nalaze u našoj zajednici, kojim mehanizmima i kojim rokovima mi možemo da odgovorima na sve te izazove. Činjenica je da je borba protiv korupcije jedna važna tema, ali isto tako je i činjenica da svima nama i nedostaje možda dovoljno znanja, šta to tačno podrazumeva, šta jeste korupcija, šta je njen izvor i onda se suočiti sa tim na koji način prevazići sve te probleme, kako ih meriti i kako podsticati dalje ponašanje koje podrazumeva jednu dobru upravu, poštovanje propisa i usvajanje tih propisa po meri građana - rekla je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i dodala: - Sve smo to pokušali da uradimo upravo kroz mere koje su predviđene ovim antikorupcijskim planom koji je podrazumevao mnogobrojne promene koje smo već napravili, ali isto tako i mnogobrojne promene koje su tek pred nama.

Učesnici konferencije za novinare na temu početka kampanje za podizanje svesti građana o usvajanju i sprovođenju lokalnih antikorupcijskih planova

- Ceo antikorupcijski plan je jedan participativan proces, koji mora na kraju da bude po meri građana, po meri privrede a nekada ti svi interesi na kraju nisu pravolinijski već se ponekad i sukobljavaju i upravo zbog toga je potrebno naći jednu pravu meru. To smo i nastojali da uradimo kroz ovaj naš plan. Pre svega insistirali smo da svaka gradska odluka koja utiče na život građana dobije odgovarajuću transparentnost kroz proces javne rasprave. Jer svaka gradska odluka je i pravni osnov za kreiranje budžeta i trošenje sredstava građana - podvukla je Dušanka Golubović i još istakla da je Sombor u tom procesu išao i dalje kroz proces i projekat participativnog budžetiranja, gde građani odlučuju gde će se po njima utrošiti određena sredstva, izdat je vodič kroz budžet koji informiše i edukuje građane o budžetskim sredstvima i načinu njihovog trošenja a uz sve to akcenat je dat i mladima kako bi se što pre uključili u život lokalne zajednice, dali svoj doprinos i na kraju krajeva preuzeli jedan deo odgovornosti, istakla je gradonačelnica Golubović.

Do sada ja LAP usvojilo 58% JLS, dok je njih 34 u procesu usvajanja te se očekuje da će, od 145 jedinica lokalnih samouprava u Republici Srbiji, u narednom periodu usvojen LAP imati njih 118.

Kampanjom „LAP za jači integritet Agencija za borbu protiv korupcije ukazuje na značaj usvajanja i sprovođenja LAP i poziva lokalne samouprave koje ga nisu usvojile da to učine, a građane da, aktivnim učešćem u ovom procesu, utiču na to da rad njihove lokalne zajednice bude kvalitetniji i otporniji na rizike korupcije.

Izvor: Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću Gradske uprave

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Ove godine se program pod nazivom Pjesničkom riječju STOP NASILJU NAD ŽENAMA u svom vrisku i apelu održava peti put. Istoimeni blog nastao je u jedanaestom mjesecu 2012. godine kada je skupina pjesnika, entuzijasta svojim načinom tj. riječju izrazila svoju potporu, pišući pjesme po društvenim mrežama, a sve u svrhu Međunarodnoga dana borbe protiv nasilja nad ženama

Želeći da bude sve na jednom mjestu osnovali smo blog na kojemu se nalaze radovi više od 500 pjesnika iz cijele regije, te možemo reći da istoimeni svakodnevno raste. Blog nije samo protiv ove vrste nasilja nego u svrhu svih vrsta nasilja gdje se oskvrnjuje čovjek kao čovjek u njegovoj malenkosti ili veličini. Međutim, pošto je nastao baš u ove dane i obilježava se u tom tjednu te je najviše pjesama posvećeno baš žrtvama žena, ustali smo da bi je opjevali i zaštitili na svoj način. Nitko nije zaslužio biti ni psihički ni fizički zlostavljan, silovan, pretučen. Želeći apelirati još jače, ovoga tjedna se u tridesetak gradova širom regije, održava ovakav program, a sve u svrhu zaštite djevojke, žene, majke. U svrhu onoga što je najbitnije svakoj od njih da zna zaštiti svoju slabost i ne dozvoliti biti potlačena bilo kojom vrstom nasilja -psihičkom ili fizičkom.

A to su :

SKOPJE (MKD), voditeljica Ljerka Toth Naumova

BAR(CG), voditelj Labud N. Lončar

SARAJEVO (BiH), voditeljica Tamara A. Čapelj

TUZLA (BiH), voditelj NihoMesic, Mario Vranješ

PETRIH (Bugarska), voditeljica Petia Hantova

MARIBOR(SLO), voditeljica Nataša Švikart

BEOGRAD (SRB), voditelj Neđo Ćićo Stojanovic

SUBOTICA (SRB), voditeljica Dijana Uherek Stevanović

SMEDEREVO (SRB), voditelj Michell Boltres

VLASOTNICE (SRB), voditeljica Ljiljana Gligorijević

NOVI SAD (SRB), voditelj Milen Šelmić

JABUKA (SRB), voditelj Dragan Petković

PALIĆ (SRB) O.Š. Mika Antić, voditeljica Dijana Uherek Stevanović

POŽAREVAC (SRB), voditelj Boban Paunović

BOGATIĆ (SRB), voditeljica Milana Davidovic-Drageljević

OSIJEK (HR), voditeljica Lidija Sopjanac

SLAVONSKI BROD (HR), voditeljica Vesna Andrejić Mišković

REŠETARI (HR), voditelj Ivan De Villa

VIROVITICA (HR), voditelj Vlasta Golub

KOPRIVNICA (HR), voditeljica Ana Jakopanec

SPLIT (HR), voditeljica Vesna Oštrek

HVAR (Jelsa), voditeljica Zvjezdana Čagalj

ZADAR (HR), voditeljica Emilija Vučkov Mijatović

LOVRAN (HR), voditeljica Biserka Vuković

RIJEKA (HR), voditeljica Tea Slama Žigman, Damir Maras

PARAĆIN(SR), voditelj Radmila Milojević

NIŠ(SR), voditeljica MiljanaIgnjatović Knežević

LESKOVAC(SR), voditeljica Dragana Miljković

SMED. PALANKA(SR), voditelj Dragoljub Janojlić

VARAŽDIN (HR), voditeljica Ljubica Ribić

SISAK(HR)- voditelj Siniša Matasović

PETRINJA(HR)- voditelj Mario Lovreković Lovra

FERIČANCI(HR)- voditelj Zlatko Rođak

LOVRAN(HR)- voditeljica Biserka Vuković

ŽITKOVAC(SR)voditeljica ŽaklinaMančić, Katarina Gajić

NOVA GRADIŠKA(HR)- voditeljica Zorica Popović

ZAGREB (HR), voditeljica Lidija Puđak, Ljiljana Lipovac

 Pjesnici u svojoj ujedinjenosti tvore zasebnu državu gdje se ne pita tko je otkuda. Svi isti,  poput iskazanih molitvi pišemo želeći na taj način staviti na pijedestal Ženu. Zastrašujuća je brojka od milijardu žena i djevojčica koje su svakodnevno zlostavljane tokom cijeloga života, a da se u velikom slučaju po tom pitanju ništa ne poduzima. Također se, nasilje nad ženama i djevojčicama ne može ekskluzivno pripisati niti jednoj društvenoj, religijskoj, političkoj, obrazovnoj, dobnoj, ekonomskoj ili nekoj drugoj skupini. Ono je prisutno u svim postojećim društvima. Zato nam je zajedniči zadatak, ne samo kroz književnu umjetnost, nego i sve vrste umjetnosti, medija , pokretati proces svjesnosti nasilja nad ženama, razotkrivati bilo dokumentarno ili fiktivno sve primjere nasilja i na taj način osigurati ljudskoj vrsti snažniju borbu protiv toga. Treba pisati o tome što više, bombardirati javnost i nametnuti taj problem kao sveprisutan i najključniji. Taj bolni proces ne leži samo u činjenici da je žena samo fizički povrijeđena i ponižena nego je njena psiha istraumatizirana i ako preživi doživotno je psihički invalidna. Zlostavljane žene su svugdje oko nas, one su tihe jer pate, nisu glasne, njih možete lako nadglasati svim drugim trivijalnim stvarima jer one su postale nijeme zbog očaja. Kako skrenuti veću pozornost na nasilje nad ženama i kako olakšati proces oporavka? Jeli dovoljno samo znati za problem? Mi moramo postati misionari i tim pričama davati važnost. Umjesto da budemo bombardirani učestalošću reklama za deterdžente ili kozmetiku, moramo vrisnuti i apelirati jer sve više je  priča o Margaritama, Marijama, Nedeljkama, Antonetama. Mnoge ostaju same i napuštene sa svojom razorenom psihom. Kao da ih nema!

Zato stupamo u kontakt sa adekvatnim udrugama i kućama, s političkIodgovrnim ljudima te same programe želimo prikazati i žrtvama istih što nam je u budućnosti i najveći cilj, a posebno kroz poeziju, kroz pjesničku riječ te kroz zajedništvo.

Hvala Vam što ste i Vi tu s nama, što ste podržali ovaj projekat što ste svojim svojom požrtvovnošću iprisutnošču dali svoj doprinos te što smo svi zajedno  vrisnuli !

S poštovanjem:

Osnivač bloga i inicijator projekta

Lidija Puđak

 ***

Novi Radio Sombor sa svojim izdavačem Udruženjem Podium i logističkom podrškom Granskog sindikata Kulture, umetnosti, medija Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost na ovaj dan, 25. novembar, prvi put se, 2018. godine, uključuju u ovu humanu multikulturološko-književnu akciju. Naš doprinos nastojaćemo se ovom rubrikom da dam online putem sa predstavnicima somborskog književnog, humanitarnog, medijskog polja.

Dušanka Milatović:

MOLITVA

Molitva nije spisak razloga
Zbog kojih jecaju breze
I krvare tužne vrbe
Nad glavama od bronze
Molitva nije kršenje prstiju
Čupanje sede kose u nemoći
Nije nabrajanje grehote
Ni uzaludno kucanje
Na teška manastirska vrata
Ni prvi jutarnji hod
Po travi punoj suzne rose
Za vreme tužnog tihog sata
Nije ni pogled u nebeski svod
Sa milion pitanja u očima
Nije ni brojanica
Od slanih bisera sa lica
Molitva je
Kad se sve oko tebe zaustavi
A srce stavi u ruke da iskrvari
Pa u onu krv što je pretekla sa dlana
Umočiš pero po papiru da zavrišti
Dok duša tiho pišti
Bogu i ljudima kažeš
Sve što te tišti
U pokajanju stojiš
Sa Tvorcem se sasvim spojiš
Molitva je kad na svom dlanu
Umesto srca što si izvadio
Ugledaš Sunce
Da te ogreje
Da ti se nasmeje
Pa vratiš srce na svoje mesto
I moliš dugo moliš
Da ti u sebi nije tesno

***

Ljiljana Arnaut:

ODLAZAK

Ne smeŠ zakasniti
TREBA OTIĆI NA VREME
Jer ako ne odeŠ na vreme
Nikada
I nikuda
Nećeš krenuti

Ostaćeš tu
Na mestu
Na kom se ne osećaš dobro
I nestaće osmeh sa tvog lica
A ti nećeš znati
Ni kada 
Ni gde 
Je nestao

Zaboravićeš
Da je trebalo krenuti
Da si želela krenuti

Zaboravićeš 
Sve o čemu si sanjala
Zaboravićeš da sanjaš

Promenićeš se

Postaćeš neko drugi
Neko
Koga nećeš moći prepoznati
Neko
TEBI stran i tudj

Ne smeš zakasniti

Posvećeno.....

***

***

Ružica Kljajić:

DEČJA NEDELJA u bolnici, jer, KAD SE KNJIGA VOLI, LAKŠE JE PODNETI I KAD TE NEŠTO BOLI...
Četvrtog dana DEČJE NEDELJE moje književno druženje s decom na pedijatrijskom odeljenju bolnice u Somboru, bilo je neobično i uverilo me koliko oko nas ima dobrote, i koliku snagu sama deca poseduju...
OŠ "Bratstvo jedinstvo" u Somboru, vrlo lepo (primereno bolničkom prostoru i uslovima) je organizovala nastavu za decu koja kraće, ili duže vreme borave u bolnici. Da deca, sama, ili u društvu svojih mama, dođu u bolničku učionicu potrudila se njihova nastavnica.
Moja publika, uzrasta od 4 - 13 godina bila je zaista divna. Svi su pažljivo saslušali sadržaje za različite uzraste, od pesme o Medi kod lekara do pesama o školskim simpatijama i ostalim važnim temama u tinejdžerskom uzrastu. Na moju radost, svi su rekli da vole kad im se čita, ili da sami čitaju knjige, a onda su, iz svojih soba doneli i pokazali knjige koje su dobili u lepo opremljenoj biblioteci za decu, o kojoj vodi računa njihova nastavnica Nina Beretić. Bio je to dobar razlog da im od srca darujem knjige i za svakog po primerak časopisa NEVEN, uverena da su u rukama pravih ljubitelja pisane reči.
Načelniku odeljenja, divnom osoblju i Nini Beretić, veliko hvala za priliku da se družim sa divnom decom, a u ambijentu koji me je podsetio na profesiju kojom sam se i lično bavila.

***

Milenko Popić:

Jedne od brojnih priredbi somborske književno-poetsko-muzičke grupe "Poetsko igralište" 
Milenko Popić- kao voditelj i pratnja izgovaranja pesama uz gitaru pesnika i zaljubljenika u poetsku rec.
"...nadahnut za lutanja nepredvidljiva
za njega je život šumeća poezija...
...neka me kamenuje onaj
ko misli da je bezgrešan
kad si prepušten stvarima
osobitom rastu duha
biće i običan drhtaj zasluga
kasno je kad ne bude svetla
moramo već sad uživati

u onome što nam se dešava..."

/odlomak iz pesme "Kad ne bude svetla"/

***

Siniša Stričević:

 

Ti si jednom meni rekla sve

 

Ti si jednom meni rekla sve

Ne postoje više godine

Neće munja, neće grom da prepukne

Srce jače je od oboje.

 

Srce ne zna šta su molitve

Za dve nesuđene sudbine

Ono nastavlja put istine

Gde su ruke dve se skopile.

 

Ti si meni jednom rekla da

Da obala nije daleka

Zelena ko oko tvoje reka

Do nje duboka se uliva.

 

Duboka, ali ispunjena sva

Bonacom mirnih talasa

Posle jutarnjeg sna, buđenja

Kad ponoviš mi to što sve već znam.

 

Ti si jednom meni rekla sve

Ne postoje više godine

Ne postoji vreme, ne ne, ne

Ko što laste vrate se i odlaze.

* U prostorijama Regionalne privredne komore Sombor u petak, 23. novembra konstituisana je Sekcija za računovodstvene poslove

Sekciju čine privredna društva Zapadnobačkog upravnog okruga koja se bave računovodstvenim poslovima. Za predsednika sekcije izabrana je Angelina Zatezalo iz Agencije "Sava" Sombor, za zamenika predsednika Branko Bašić, "Poslovna knjiga" Odžaci.

Konstitutivnoj sednici Sekcije prisustvovao je Ljubiša Dimitrijević, viši savetnik Udruženja za stručne i naučne delatnosti PKS kao i Aleksandar Vasić, predsednik Odbora grupacije za računovodstvene poslove PKS. Aleksandar Vasić je ovom prilikom održao predavanje Primena novog pravilnika o PDV.  

Jovana Vujković

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

*U maloj sali galerije Kulturnog centra "Laza Kostić" održana je izložba poznatog somborskog fotografa Petra Zamba. Rođen je u Somboru 1967. godine, ljubav prema fotografiji nasledio je od oca Ileša. Završio je Srednju tehničku školu u Somboru i zaposlen je na mestu majstora na somborskom bazenu

Umetničkom fotografijom bavi se tek nekoliko godina, a član je F.K.V.K. iz Sombora „Rada Krstić, od 2016. godine. Ovo mu je već četvrta samostalna izložba u relativno kratkom vremenu. Učestvovao je na više domaćih i međunarodnih konkursa na kojima je i osvajao nagrade; ove godine osvojio je FSS zlatnu krunu, FIAP blue ribon i više pohvala za fotografije.

Održava kurseve fotografije u Somboru i Bačkom Monoštoru. Izložbene fotografije nastale su ove godine, a predstavljaju retrospektivu njegovog dosadašnjeg umetničkog stavralaštva. Izbor je napravljen kako od onih koje su najviše nagrađivane, ali i od onih koje su privukle najviše pažnje na društvenim mrežama.

Zabeležio, pratio

novinar

Srđan Ačanski

*U svečanoj Sali skupštine grada Sombora u petak, 23. novembra uveče održan je sastanak generalne skupštine Asocijacije žena Republike Srbije. Na samom početku svečansosti intonirana je Himna Republike Srbije „Bože Pravde“

Prisutnima so odmah potom obratila predsednica Acocijacije žena Gradskog i Okružnog odbora Sombor, gospođa Jelica Polovina, nakon čega je usledio bogat kulturno umetnički program. Gospođa Polovina je ukratko, jezgrovito i na veoma popularan način prezentovala rad Asocijacije od osnivanja pa do danas, istaknuvši da je prva predsednica “Ascoijacije žena Srbije” bila Bratislava Morina, da je Asocijacija na nivou Republike osnovana 1993. godine, a na nivou ondašnje opštine Sombor 1996. godine kao i da su članice Međunarodne asocijacije žena kao i UNESCO.

 Nakon uvodnih izlaganja održan je sastanak sa sledećim dnevnim redom:

  1. Promena zastupnika
  2. Izbor novog rukovodstva
  3. Promena statuta
  4. Promena zastupnika

Dosadašnja predsednica dr Vera Lavadanović predložila je da bude izabrana nova, mlađa predsednica Asocijacije. Jednoglasno je na ovo mesto imenovana Jovana Žikić iz Paraćina, dok je dr Vera Lavadanović postala počasni predsednik Asocijacije. Za generalnog sekretara Asocijacije izabrana dr Liljana Sokolova Đokić.

Jedna od najvažnijih odluka je bila izmena adrese, a to je da se Asocijacija žena Republike Srbije preseli u Sombor, na adresu Venac Stepe Stepanovića br. 9.

Pratio zabeležio

Novinar Novog Radio Sombora

Srđan Ačanski

Strana 5 od 157

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…