* Gradonačelnica grada Sombora Dušanka Golubović održala je danas (ponedeljak, 14. maj) konferenciju za medije, povodom predstojećeg Somborskog polumaratona - u nedelju, 20. maja sa startom u 10 časova na glavnoj ulici, Kralja Petra I, a sat ranije (9 časova) krenuće i najmlađi, u trci "pužića"

- Ovo je zaista lep povod za konferenciju za medije, s obzirom da je reč o najstarijoj uličnoj trci koja se odvija u Srbiji, ove godine več po 39. put - podvukla je na početku gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović. - Za to su svakako zaslužni svi koji kao i svake godine daju doprinos da se ova manifestacija kojom se pre svega rekreativni sport i sportske aktivnosti stavljaju u fokus, održava na jedan još bolji način nego što je to do sada bilo, a o njenom kvalitetu, dovoljno govori činjenica da je uvrštena i u kalendar evropske atletike i da u tom smislu ove godine imamo još veći broj prijava, daleko iznad lokalnog nivoa, kada je u pitanju broj učesnika i njihov dolazak sa različitih strana u naš grad.

- Grad Sombor je odlučio da ovoj manifestaciji da i jednu značajniju kako logističku, tako i finansijsku podršku, smatrajući da je od izuzetnog značaja da se i kroz ovakav vid manifestacije afirmiše rekreativni sport, da se afirmišu zdravi stilovi života i da ova manifestacija dobije zato još veći značaj a Sombor još veću afirmaciju i vidljivost i na sportskim kalendarima kroz njenu realizaciju. U tom smislu ja ću evo, iskoristiti ovu priliku da pozovem i sugrađane da se pridruže ovoj manifestaciji koja se održava predstojeće nedelje sa početkom u 10 časova, bilo kao učesnici ili kao neko ko će bodriti trkače na ovom maratonu, dajući podršku realizaciji jednog ovako lepog događaja. Svedoci smo svakako da je ovaj polumaraton i ranije bio izuzetno posećen, da je organizacija bila jako dobra i želim da se zahvalim i sportskom Udruženju ARK Somaraton na njegovoj realizaciji jer nije lako biti organizator; svakako ovo jeste vrlo pohvalno da se neko prihvati jednog ovakvog, zahtevnog poduhvata - izgovorila je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović.

Prvi saradnici gradonačelnice, pomoćnik za informisanje i kulturu Branislav Svorcan, šefica kabineta gradonačelnice Ljiljana Mirić...

Aleksandar Marković, jedan od najaktivnijih u samoj organizaciji ali i sam trkač-učesnik, napomenuo je da 39. godina somborskog polumaratona daje 825 već prijavljenih učesnika, koji će trčati na seritifikovanoj stazi, uz označavanje popularnim zvezdicama što je manir najvećih sličnih sportskih priredbi u svetu. Svi rekordi su oboreni, zaključio je Marković, jer dok kako je rekao, druge trke u Srbiji beleže pad trkača, Somborski polumaraton ima porast za čak 11,5 posto prijavljenih učesnika, poredeći već sa prošlom godinom. On je još dodao da će u vreme trke biti zatvoren saobraćaj za vozila, ulicama kojima će dugoprugaši trčati i naveo preciznosti u vezi sa tim, što ćemo objaviti u posebnom članku.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Draga i verna koleginica Milica Bunjevac Vorkapić (odnosi sa javnošću Skupštine grada Sombora) i dopisnik Večernjih novosti, kolega Jovica Bekić

* Bojan Kostić u kategoriji do 85 kg postao je prvak Srbije u najtežoj kategoriji, sa 4 pobede. Ove godine u tom uzrastu, Kostić je pokazao da je nepobediv u ovoj kategoriji jer je na svakom takmičenju trijumfovao sa lakoćom, savladavši sve rivale i ne dopustivši da mu uzmu i jedan bod

Mol je bio domaćin Prvenstva Srbije u rvanju grčko-rimskim stilom za starije pionire. Rvači „Radničkog“  Sombor nastupili su sa osmoricom takmičara.

Bez plasmana ostali su Jovan Pašić do 52 kg, Milan Čeprnja do 57 kg, Aleksandr Jančić do 62 kg, Aljoša Ilić do 48 kg. U borbi za medalju bili su Lazar Medić do 41 kg, Milan Tolić do 48 kg i Damjan Lakatoš do 85 kg, ali nisu uspeli da se domognu medalja. 

Milan Marić

* Učenici Onovne škole "Dositej Obradović" iz Sombora pod rukovodstvom profesora fizičkog vaspitanja Katona Roberta u Pirotu na državnom prvenstvu u futsalu postigli su izuzetan uspeh osvojivši PRVO mesto i time postali prvaci Srbije

Do laskave titule mladi "dositejevci" su stigli pobedama i osvajanjima prvog mesta na opštinskom, okružnom i međuokružnom takmičenju.

Na završnom turniru od 7 - 8. maja održanom u Pirotu od 8 ekipa koje su se kvalifikovale, predstavnici iz Sombora su bili naubedljiviji.

U svojoj grupi, prvu utakmicu su igrali protiv škole iz Požege, nerešenim rezultatom 3:3; zatim je sledila škola iz Kosovske Mitrovice koju su deklasirali sa 11:3; poslednja u grupi je bila utakmica protiv OŠ iz Aleksandrovca koja je završena rezultatom 6:4 u korist "dositejevaca".

U finalu igrali su protiv ekipe škole iz Leskovca koju su dobili rezultatom 5:3, čime su krunisali svoj uspeh. Vredno je pomena da somborski đaci na celokupnom turniru, od opštinskog do državnog nivoa, nisu izgubili nijednu utakmicu.  

Ekipu su činili:

  1. Nemanja Andrić
  2. Nemanja Vidaković
  3. Petar Drvar
  4. Marko Gunić
  5. Mihailo Štork
  6. Lazar Trivić
  7. Mihajlo Lakić
  8. Miloš Kovačević
  9. Lazar Vrcelj
  10. Nikola Japundžić

vođa ekipe: prof fizičkog vaspitanja Katona Robert         

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki" u Somboru održala je, prvog majskog petka (4. maj), gotovo nesvakidašnje književno-kulturološki višeslojno a spontano, s puno duha i "touch" kontakta između glavnog aktera - srpskog pisca mlađe generacije Andrije Terzića i prisutne publike, veče REČI, razumevanja, istine i nadasve srca. U šarmu ambijenta već Somborcima dobro poznatog lokala Des Arts na glavnoj ulici a gostima koji stižu u ovaj grad, jednom od prvih prijatnih svratišta u pozitivnom svakom kontekstu, sa čuvarom tradicije i likom budućnosti - gazdom Mikanom Radovanovićem, nekako u minutu je proleteo taj skoro tročasovni večernji matine s vrcavim a punim životnih istina, anegdota, njegovih popularnih citata, aforizama... Tek naravno, sasvim dovoljno razloga, da nakon što smo najavljivali i odjavljivali izveštavanjem sa ovog događaja: za, i ovaj "dodatak" - u formi intervjua (koji je najpre emitovan u našem radijskom delu duplog nam elektronskog medija, Novog Radio Sombora), a koji ujedno znači samo nastavak druženja i saradnje s Andrijom

******

= Prvi put sam u „neprilici“ kako da započnem razgovor. U našoj rubrici „Razgovor s povodom“ - jer reč je o osobi po mnogo čemu posebnoj a istovremeno jednostavnoj. Za kojeg zaista nije potreban kada je žanr intervjua u pitanju, naročit uvod. Zato krenimo odmah =

* Naš gost, mladi pisac Andrija Terzić, Užičanin. Dobro nam došao u Sombor i na portal i link Novog Radio Sombora. Kad sam razmišljao tokom tvoje priče u vreme somborske promocije, pomislih u sebi – neka to bude „s kraja", kada si rekao raspoloženoj (pretežno mladoj) publici: tek ću pobediti. Ta tvoja, jedna od maksima, parafrazirajući tvoje iskustvo koje si nam ispričao, dok si, onomad, jednoj koleginici-novinarki "nešto pojašnjavao", a njoj nije bilo jasno šta si hteo reći – da jasno vidiš šta je sve iza brda (dok njen prethodni „stav“ beše izričit, koji je iznela, da se do brda samo pogledom može dopreti?

- Hvala prvo na ovako sjajnom uvodu, imam jedan citat iz knjige „Preko puta – istina“, koji kaže „nakon najvećeg brda, najčistije jezero spava“. Svaki korak ka boljem teži je i uvek iza brda stoji to jezero, to jest spava i... to je onaj mir koji mi tražimo nakon svih tih, ne znam, ratova i hirova i haosa koje doživljavamo, pa je zato svakako nakon tog brda jedno jezero koje spava i sa kojim, mi treba da se sjedinimo.

* Koliko je važno i zbog ovih novih generacija danas, sačuvati u sebi, to srce, srce o kojem najrađe javno govoriš i ne zaboraviti tu istinu srca, svakodnevno?

- To je ustvari priča o tome, da svi mi koji dođemo da se bavimo, nečim čime smatramo da treba da se bavimo, treba da ponesemo ono što je najbitnije, a sve ostalo da ostavimo iza. I, naravno da je bitno zbog mladih, pokazati srce jer to je ono što je trajno, to je vrednost.... postoje tu u današnje doba ako pričamo o društvenim mrežama, oni koji vole samo izdaleka, na primer eto, imamo promociju „ovde i ovde“ pa nema toliko ljudi – a toliko te ljudi citira a nema ih na promociji. Ljudi vole da vole iz daljine, iz raznoraznih razloga, zapravo ostaju tu gde jesu. A onda se ja trudim da prezentujem srce pa onda od uveta do uveta kasnije da ide ta priča koliko je srce važno – da vidimo uživo to srce, to je otrpilike ta priča...

* U ovom somborskom srcu nisi ni ti uspeo na samom početku da sakriješ svoj doživljaj (emociju) – odnosno, „suočavanje“ u kojem konceptu je na prilično originalan način Gradska bibliotka „Karlo Bijelicki“ i Nataša (direktorica, prim. aut. Nataša Turkić) na samom početku otvorila ovo veče ovde, u popularnom a specifičnom somborskom lokalu Des Arts. Je li se razlikuje kad uporediš sa drugim sredinama?

- Naravno, ovo je jedna od najboljih promocija koje sam imao do sada, uključujući i sve promocije u inostranstvu, verovatno zato što je malo drugačija energija na koju sam ja navikao. Čim je smešteno tu gde jeste, to znači da mi se svidela energija i da sam dobio taj fidbek koji ja uvek tražim... sad, svi momenti, sami po sebi su drugačiji nego uobičajeni i iz svakog bih mogao izdvojiti nešto što je novo, samim tim dobro je sve što je novo a to je kontra od onoga što bi ljudi trebalo da misle.

* Impresija je tu, a kada je uporedimo sa onim, tako-reći, svakodnevnim, pobediti ono „drugo ja“, strahove koji u svima nama postoje? U čemu si ti pronašao taj recept za pobedu i to u prilično mladim godinama, posebno nakon doživljavanja i ličnih tragedija koje si imao?

- Verovatno, ono, u tom plivanju u smislu da kad sam upao u vodu... da li je to bio mulj ili je to bilo čisto jezero koje spava, pa je kasnije ostalo jedino to da moraš da plivaš.

* Otud i Plivač... :-)

- Pa da, i onda svaki zamah, novi, je nova borba i eto tako kao, ili se predaš, povučeš se, ostaneš u tom mulju, ili eto plivaš... sad svi mi plivamo koji smo u borbi, neko na jedan način neko na drugi, ali u suštini – do god plivaš, u igri si. Bez obzira na stil.

* A zašto je – preko puta istina?

- Dugo sam smišljao za taj roman, kako da ga nazovem, jer je višeslojan, sastavljen iz mnogo priča, mnogo digresija, ustvari mini nekih priča, onda ok, Entoni de Melo... da čovek treba da izađe iz sebe, shvati, da pogleda malo sa strane, da vidi ko je i šta je. Ja sam se malo nadovezao na to i, mislio sam da treba da se izađe iz sebe i stane preko puta sebe i jedina istina koju vidi to je ona istina iz ogledala, to jest preko puta sebe tako da, preko puta je istina.

* Spona Sombor – Užice, ni po čemu slični a ustvari isti. Ravangrad u čvrstoj ravnici a Užice – grad lepotan najraskošnije brdsko-planinske panorame u svetu. Otkud ipak nastaje i nastade ova veza?

- Pa mislim da onako „na prvu loptu“, ta energija, zašto je ta i takva sinergija ustvari, to je zato što su različiti. I baš onako negde na jednoj strani sjajni „oboje“ u svemu tome – jedan s jedne strane, drugi s druge strane, onda se samim tim privlače. I to je moj subjektivni osećaj a vrlo onako svež. I odatle i čitava energija i sve to što je prirodno, kasnije izašlo, mislim da je to najveća pobeda, da je to ono što je ostaje sjajno i trajno.

* Verovatno nezaobilazna tema pogotovo iz kojeg kraja rodom dolaziš pa još pisac - izgovor, u srpskom jeziku, užički naglasak (uz hercegovački "moj" /aut. – obojica smo Ere) – struka kaže, najpravilniji akcenat. Sam jesam „pravdao“ moju jednu od ponajboljih koleginica sa fakulteta u Beogradu, novinarku Užičanku Slavicu Maksimović dok su je u vreme studija, onako lepu, prirodno svetlu, plavu, nedodirljivu, poneki „zadirkivali“ za akcenat, upravo. A meni (i zbog hercegovačkih gena, opet) tako bliskih a znao sam da govori Slavica – najpravilnije. Da li si ti imao sličnih iskustava, „problema“?

- Pa evo ja ću ti nešto reći upravo na tu temu, ja igram u „Ubicama“ lika koji je zapravo – donekle sam to ja, i uneo sam svoj govor, znači užički, s obzirom da sam amater i da nisam glumac i da mi to nije profesija, da ono jedino što mi zameraju - to je govor.  A ustvari to je zapravo ono što im je, čudno. S druge strane, ako je to jedina zamerka, onda sam ja bio sjajan (osmeh)...

/ Najveći kompliment (prim. aut.) – Da, najveći kompliment /

* U skladu sa ovim svim što pričamo, šta je to što nam je danas, zapravo, najpotrebnije?

- Pa... danas nam je najpotrebnija, šamarčina. Ona jedna ozbiljna šamarčina, ko što je ono Duško Radović govorio, da svako popravi, ako ne svoj obraz, ali barem zube, ja bih se samo nadovezao da svako, onog pored sebe, dobro išamara – ne mislim naravno, fizički, već da mu kaže, „čoveče, dozovi se“, i to svako kad uradi nešto za svog najbližeg pored sebe, ako ga išamara, sve će biti u redu.

* I zato, koliko je kultura skupa, danas?

- Najskuplja (kroz smeh), kao i tvoje pitanje... :-) Zar to treba da se komentariše? Meni su, ne znam, dali za pravo da mi ponude neki ogroman novac koji ne mogu za pedeset godina da zaradim od knjiga – da uđem u rijaliti program, što sam ja naravno odbio, prvo zbog principa, drugo zbog porodice, ne znam ni ja zbog čega, ali hoću da ti kažem kako te na primer, ljudi „stave“, jednostavno odmah te odvoje, kao levo i desno, sami već znaju ko si ti. Tako da, teško se boriti s tim, čuo si da sam pomenuo na promociji jedan bitan momenat da je mnogo komplikovanije se boriti s ovima, koji misle da su u kulturi, i koji su bitni, koji su sebi dali za pravo da su oni bog i batina, u tom smislu tek njima ne možeš da objasniš ništa, niti u njima možeš da nađeš saveznika, što je najveći problem. Nije problem kad imaš saveznika u profesionalcu, nego se osvrćeš na amatere, izgleda kao da napadaš, a nemaš saveznika. Eto u tome je problem.

* U Somboru si i tokom same promocije dobio puno saveznika, prema spontanim reakcijama publike u Des Artsu i pitanjima koja su potom usledila za tebe?

- Hmm, ja se iskreno nadam da-da, to što sam osetio, ako ostane tako, to je sjajno.

* Kao što si rekao u jednoj poruci, to sam ja. Koliko je teško to, biti, ustvari, to sam ja?

- Šta god da kažem, biće da hvalim sebe... (a koliko je lako, upadica aut.?) ... mislim da je najteže ostati svoj, a s druge strane je toliko jednostavno, jer stvar je u odluci. Ono, biću svoj, to je sad šta imam da ponesem, poneću, biće teško, o-kej, to je duplo teže nego što sam mislio da mogu poneti, al' eto poneo sam i onda kad sam poneo, ide, i onda kažeš sebi, eto ostao sam svoj i onda sam sebi čestitaš. Ne treba ti nikakva kritika, ništa ti ne treba, samo pružiš ruku sam sebi i to je to.

* Oko hiljadu pregleda za samo jedan dan, u samoj najavi tvoje promocije na našem portalu – Novog Radio Sombora, to je dosadašnji rekord u oblasti kulture. "piznajem" kao urednik.

- Svideo mi se taj početni prikaz objave, jednostavno, kroz marketing to gledam – marketinški mi se tako svidelo, pa sam šerovao i na instagramu, tviteru, društvenim mrežama, zadovoljstvo mi je što si ovako vrlo direktan, a s druge strane vrlo pristupačan. Tek ćete biti pregledani, što se toga tiče - nemoj da brineš. :-) Uvek ćete imati moju podršku. - Uzajamna je (odgovor aut.)

Aneks:

* Koji si horoskopski znak?

- Devica.

* U podznaku?

- Rak. (Eto ima nešto u „tome“, moja upadica, aludirajući na stvaralačaki i emotivni duh raka – izazvan veći smeh pisca, koji reče – pronašli smo odmah analogiju...)

* Omiljena boja?

- Bezbojan. Hmm, crno-bela. A navijam za Zvezdu, tako da nema veze sa klubom.

* Hobi?

- Hobi je.... ništa. Nemam hobi. Ne volim hobije. Nemam idole i ne volim hobi. Kakav tvit!!! Objaviću posle: Nemam idole i ne volim hobije. Bravo, bravo za mene... :-))

* Životinja?

- Tigar.

* Grad – zemlja?

- Antverpen grad, zemlja Kina.

* Šta bi ti mene upitao?

- Where are you fined that enthusiasm and energy?

* Zatečen ovim i ovakvim pitanjem (koje ujedno smatran komplimentom) a svestan da kao novinar „bolje“ znam da pitam nego da odgovaram, samo sam kratko uzvratio i ja na (drugom), stranom jeziku:

- Merci beaucoup.

I naravno, vidimo se, Andrija, mladi građanine sveta, opet u tvom i našem kako Somboru, tako Užicu.

Razgovarao: Siniša Stričević

Medijska pažnja i pratnja pisca Andrije Terzića: Novi Radio Sombor

Iz biografije:

Andrija Terzić, srpski književnik mlađe generacije, rođen u Užicu, 5. septembra 1980. Đak užičke gimnazije, opredeljen za prirodno-matematički smer, ali odlučuje da studira na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Nato agresija na Srbiju 1999. godine i petooktobarska revolucija 2000. godine, odvajaju ga od akademskih obaveza. Nedugo zatim, napušta Srbiju i nekoliko godina provodi u zemljama Evropske unije. Tamo nastaje njegov književni prvenac, roman „Preko puta – istina”, koji objavljuje 2014. godine. Roman je označio put Terzićevog talenta. Štampan je u više od dvadeset hiljada primeraka i promovisan u više od četrdeset gradova širom Srbije i regiona, kao i Nemačkoj, Norveškoj, Švedskoj, Kini. Na prvom predstavljanju ovog romana u Gradskom kulturnom centru Užice, 22. oktobra 2014, okupilo se više od četiri stotina ljudi. Potpisano je sto devedeset dva primerka i oboren je rekord prodatih knjiga na jednoj promociji. Na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu iste godine, bio je najprodavaniji pisac drugog dana Sajma. Mediji su se zainteresovali za Terzićev književni izraz, ali i biografiju. Izlazak romana propratili su štampani i elektronski mediji regiona, a Terzić za kratko vreme postaje jedan od najcitiranijih autora na internetu, sa iznad trista hiljada pratilaca. Na 7. Međunarodnom književnom festivalu „Dani prijatelja knjige” u Rijeci i na Prvoj konferenciji kulturne mreže Jugoistočne Evrope u Zagrebu, romanu stižu prva književna priznanja. Na skupu malih izdavača u Srbiji "Preko puta - istina" je proglašena za najtiražniju knjigu 2014. godine.

Interesantno je da je ovaj debitantski roman za kratko vreme ustalasao književnu javnost i prešao granice Srbije. Jedan od kurioziteta koji ga prate jeste organizacija promocije u Diplomatskom centru Pekinga, gde mu je ponuđena saradnja za kinesko književno tržište. Drugi roman Plivač (izdavač Gradski kulturni centar Užice) je objavljen 12. juna 2016. godine. Prvi tiraž od pet hiljada primeraka je rasprodat u rekordnom roku, a već nakon šest meseci, krajem januara 2017, izašao je iz Evrope i predstavljen ex-yu dijaspori u Dubaiju o čemu su izvestili relevantni internet portali iz Ujedinjenih arapskih emirata. Roman Plivač je u procesu prevoda na četiri jezika. Terzić ga je konkurisao za Nin-ovu nagradu 2016. godine, a njegov put se nastavlja iznenađenjima koja autor najavljuje daljim nastavkom romana. „Plivač” je ušao u konkurenciju za prestižnu regionalnu Nagradu za književno stvaralaštvo „Mirko Kovač”. 77. promociju romana obeležio je u prestonici SAD, Vašingtonu, nekoliko dana nakon promocije u Čikagu. Osim pisanja, Terzić se oprobao i u glumi - u novom serijalu druge sezone hit serije "Ubice mog oca" i u novom filmu "Zaspanka za vojnike" reditelja i koscenariste Predraga Antonijevića. /podaci Wikipedia/

Svakako, i prvi somborski grupni portret, Des Arts, 4. maj 2018:

* Predsednik Skupštine grada Sombora prim. dr Zoran Parčetić uputio je odbornicima saziv za 25. sednicu. Prema sazivu sednica će se biti održana u petak, 18. maja, sa početkom u 9 časova u velikoj sali lokalne samouprave, Trg cara Uroša 1, Sombor

Odbornici će razmotriti i odlučiti o 14 pitanja iz delokruga rada Skupštine, a prva tačka dnevnog reda je Predlog Odluke o završnom računu budžeta grada Sombora za 2017. godinu.

Odbornici će odlučiti i o Programu zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta grada Sombora za 2018. godinu, predlogu Rešenja o obrazovanju Komisije za sprovođenje postupka javnog nadmetanja za davanje u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini za 2018. godinu, kao i predlogu Rešenja o obrazovanju Komisije za izradu predloga Programa zaštite, uređenja i korišćenja poljprivrednog zemljišta u 2019. godini.

Pred odbornicima će se naći i izveštaji o radu za 2017. godinu i to: Gradonačelnice i Gradskog veća grada Sombora, Turističke organizacije, Predškolske ustanove „Vera Gucunja“, Gradskog pravobranilaštva, Zaštitnika građana grada Sombora, te izveštaji o radu i poslovanju javnih ustanova iz oblasti društvenih delatnosti.

Odbornici će odlučiti i o drugim pitanjima naznačenim u sazivu sednice Skupštine grada.

Izvor: Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Povodom Svetskog dana sestrinstva i medicinskih tehničara (12. maj), simbolično objavljujemo Zakletvu Florans Najtingel, prve medicinske sestre i žene koja je postavila osnovne principe sestrinskog rada pre oko 100 godina, a koji su i danas u upotrebi

- Zakletva Florans Najtingel -

"Svečano se obavezujem pred Bogom i u prisustvu ovog skupa, da ću provesti ceo svoj život u moralnoj čistoti i da ću se odano baviti svojom profesijom.
Ja ću se uzdržavati od bilo kakvog nekontrolisanog postupka sa bolesnikom i neću svesno primeniti lek koji bi ga mogao oštetiti.
Sve što je u mojoj moći, učiniću, da poboljšam nivo svoje profesije i držaću u tajnosti sve lične informacije koje sam saznala i sve poverljive informacije koje doznajem prilikom obavljanja mog posla.
Sa punom lojalnošću, do kraja ću pomagati lekaru u njegovom poslu i odano ću obavljati sve poslove oko bolesnog čoveka.”

Istaknimo ovim povodom Medalju Florans Najtingel za milosrđe
Prva Srpkinja i prva žena sa prostora Kraljevine Jugoslavije, dobitnica ovog priznanja je bila Delfa Ivanić (1920), koja je svoju medalju 1962. godine poklonila Srpskom lekarskom društvu. Dobitnice su bile i Anka Đurović (1923), Ljubica Luković (1925), Bosa Ranković (1931).

Kada se osvrnemo unatrag od kada postoji školovanje medicinskih sestara počev 1921. godine i kasnije, trebalo bi da znamo da je to posao koji traži celog čoveka i neprestanu nadogradnju znanja i veština.
U Republici Srbiji po nekim pokazateljima ima oko 41.000 medicinskih sestara. One su požrtvovane i odgovorne, ali ne i dovoljno jedinstveno organizovane u borbi da sačuvaju svoju profesiju i njeno dostojanstvo, iako više od 70% poslova oko bolesnika obavljaju upravo sestre.

Zabeležila: Jelica Polovina (na fotografiji iz dana početaka svoje karijere koju je s punom ljubavlju i srcem obavljala a i danas humanitarno je u savetu svakom kome savet zatreba)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Gradsko veće je na 116. sednici, održanoj 11. maja, utvrdilo Predlog odluke o Završnom računu grada Sombora za 2017. godinu sa konsolidovanim izveštajem o trošenju sredstava budžetskih korisnika

Prema podacima navedenim u Završnom računu u prošloj budžetskoj godini ukupno ostvareni tekući prihodi i primanja i preneta sredstva iznosili su 2.547.822.681,00 dinara. U navedenom iznosu tekući prihodi iznose 2.432.585.129 dinara, a preneta sredstva iz 2016. godine 115.237.552 dinara. Ukupni prihodi u 2017. godini, ostvareni su na nivou od 80,34 odsto od planiranih, a u odnosu na ukupno ostvarene prihode u 2016. godini nominalno su veći za oko četiri odsto.

U prošloj budžetskoj godini rashodi i izdaci izvršeni su u ukupnom iznosu od 2.498.088.592,00 dinara.

Predlog Završnog računa upućen je na razmatranje i odlučivanje odbornicima Skupštine grada Sombora.

Članovi Veća utvrdili su i predlog Programa zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta na teritoriji grada Sombora za 2018. godinu, kao i predloge Rešenja o obrazovanju Komisije za sprovođenje licitacija  za davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta u 2018. godini i predlog Rešenja o obrazovanju Komisije koja će izraditi predlog Programa godišnjeg uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u 2019. godini.

Članovi Veća su odlučili o imovinsko-pravnim predmetima, prihvatili predlog Komisije za raspodelu sredstava po javnom pozivu za dodelu sredstava za finansiranje ili sufinansiranje projekata udruženja koja neguju identitet nacionalnih manjina na teritoriji grada Sombora i odlučili o drugim pitanjima iz delokruga svog rada.

Izvor: Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

 * Kao što obećasmo, i ovoga puta, eto nadamo se zanimljivih fotogalerija pred vama, posle već napisanog uvodnog teksta prethodno na stranicama našeg portala - sa Veljkove konferencije za medije na Pedagoškom fakultetu, pred meč za odbranu titulu svetskog profi bokserskog šampiona, u Somboru, 26. maja

Mi smo ovde uz čitav Profi Boxing tim Veljko Šaponja sa njegovim trenerima, sponzorima i prijateljima, vaš Novi Radio Sombor! 

Galerija:

Biće još... Novi Radio Sombor je tu da uvek doda interesantno... živeli svi! 

* Izložba posvećena Velikom ratu koju nastojimo da opsežno pratimo kako i dolikuje značaju događaja i istoriografskim činjenicama a istovremeno i trajanju, sve do 23. maja u Gradskom muzeju Sombor, izazvala je veliku pažnju somborske javnosti i brojnih gostiju već prilikom samog otvaranju, 10. maja

Tople pozdravne reči najpre je u ime domaćina, uputio direktor Gradskog muzeja Branislav Mašulović, a za njim i Nataša Turkić direktorica Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" Sombor - supartnera ovog kulturološko-istorijskog projekta.

U ime Gradske uprave grada Sombora prisutne je pozdravio Nemanja Sarač, član Gradskog veća za kulturu obrazovanje. Najzad, obratio se, burno pozdravljen aplauzom, autor izložbe Vladimir Čeh, pojašnjavajući vrcavo, duhovito u svom stilu, ali pre svega jezgrovito informativno, posetiocima pojedinosti iz života glavne junakinje ove postavke, Malvine Hofman, Amerikanke koja je u Velikom ratu upoznala srpskog generala Milana Pribićevića, zavolela Srbiju, izradila plakat koji prevazilazi i okvire umetnosti i sada je nakon sto godina postala poznata, kako reče i sam autor. Ovaj uporni čuvar istorijskih vrednosti, osnivač Instituta za istoriju oglašavanja Srbije, pozvao je sve zainteresovane da mu se pridruže i narednog petka, 18. maja kada će ponovo doći u Sombor koji je i sam zavoleo a u međuvremenu građani imaju dovoljno vremena da u Gradskom muzeju u Somboru se uvere u vrednost ove po mnogo čemu jedinstvene zbirke.

Kroz izložbu je potvrđena i urbana legenda, da je lik na plakatu "Srbiji je potrebna tvoja pomoć" koji je Malvina izradila 1917. godine i koji je naslovni lik same izložbe, u stvari lik mrtvog srpskog vojnika na čamcu kojim su prebacivani vojnici na sahranu u Plavoj grobnici kod ostrva Vido. Malvina je isti lik iskoristila za skulpturu Svetog Franje Asiškog koja je predstavljena na izložbi u viruelnoj realnosti i koju ćete pomoću specijalnih naočara (fotografija iznad) za virtuelnu realnost, moći da doživite u potpuno novom iskustvu, kroz koje će vas voditi Brankica Ćurčić, mlada kustoskinja, istoričarka umetnosti, volonter u Gradskom muzeju Sombor.

Istoričarka umetnosti Brankica Ćurčić, mlada kustoskinja, volonter u somborskom Gradskom muzeju

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Galerija:

* Toliko lepih reči napisano je o Dejanu Kuniću. Ljudini, pre svega... Čoveku koji hoće da pomogne i učini svima... Pesniku sporta i borbe

...A toliko će još reči stati u njegovu novootvorenu kafanu pod najjednostavnijim imenom "Kod Kune" - što se može a drugačije i kako bi, do po nadimku po kojem ga nebrojeni prijatelji jednostavno zovu, Kuna! Bilo je eto i jednostavno i spontano, drugarski pre svega, u ambijentu prepoznatljivih "kockastih" stolova koji su doduše pomalo u poslednje vreme i isčzeli iz somborske nadaleko čuvene boemštine koju ovaj veliki borac i sportista, trener i učitelj, polako ali sigurno u svoj kraj somborski, tu nadomak Gradskog štranda, sve u okviru njegovog tihog toplog doma i prve privatne somborske aktivne sportske teretane u kojoj se kale novi budući asovi, isto tako uz njih vežbaju i skupljaju snagu i oni najveći svetski i evropski šampioni pred najveće mečeve, i emotivno i srčano i nadasve sportski. 

Sve to može naš Dejan Kunić. On ipak najviše voli da zasuče rukave sam, pa da posle sva obavljena posla, pozove drugarice i drugare, da uz njegovu najveću podršku suprugu Jelenu, ćerku Sofiju, sina Vasilija popularnog Vasketa, naravno sestru Jelenu danas Petrović od koje je isklesao, pre deset godina, evropsku šampionku u jednom od brojnih borilačkih sportova kojima Kuna vešto sportski diriguje, savate i kung fu boksu. Pa svi dobronamerni će znati samo kad se kaže, Deja - i njegov a naš, Galaktik.......

Puno bi trebalo još redova da nekog i ne zaboravimo ne daj Bože, bilo je "običnih" a tih velikih ljudi, sportskih funkcionera a funkcije su ovoga puta bile u nekom drugom planu jer su u funkciji bili radovanje, komšije, LJUDI... u toj atmosferi štimunga i naravno "živu" muziku, uživalo se i veselilo uz pesmu Jovanke Crnogorac koja je oduševila sve brojne prisutne goste svojim brilijantnim glasovnim mogućnostima uz njenog pratioca na klavijaturama, maestra Cipija... A ono posebno što bismo naglasili, da ultra-popularni Deki, naravno, nije zaboravio sve sportske šampione ovoga grada, bivše države i Srbije, pa ih je fotografijama uramljeno posložio po zidovima trajno i tako da to više i nije "samo" kafana, već skup veličanstvenih. Od našeg sportiste veka Frge, Parlova, Beneša, Paše, Šaponje, Jelene naravno.... a sve estetski filigantski u istom formatu pod konac.

Sve to - na jednom mestu. Dođite, uverite se. Raj i za stare i nove turiste. Da svrate na najbolju kafu. Na sva pića koja požele. Po najpovoljnijim cenama. Pa i dobar zalogaj, zašto ne. A cene nema, Kunin osmeh, zagrlja, stisak ruke j i dobrodošlica. To su domaćini. Hvala ti Dejo, na pozivu. Zato nismo "slučajno" baš u rubriku, Prva vest, postavili otvaranje njegovog novog lokala, "Kod Kune", te druge majske srede, gospodnje 2018, 9. maja. Jer mi smo ta ekipa! 

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Galerija:

 

Strana 5 od 112

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…