* U Bijeljini je prve decembarske subote održano Međunarodno takmičenje u WRP Federaciji. Snage je odmerilo više od stotinu takmičara iz 7 zemalja

U veoma jakoj konkurenciji nadmetali su se i somborski takmičari, predstavnici Powerlifting kluba Sever i očekivano ostvarili odlične rezultate.

U powerliftingu:

Renato Repić je osvojio 2. mesto u kategoriji do 100 kg, sa podignutim totalom od 685 kg.
Darko Glušac osvojio 1. mesto u kategoriji 110 master1 sa totalom od 595 kg.

Somborski takmičari blistali su i u benču: 

Jovan Mastilović u kategoriji do 100 podigao 195 kg i osvojio prvo mesto.
Nikola Vuković u kategoriji do 110 podigao 187.5 i osvojio drugo mesto.
Đorđe Eličić u kategoriji 140+ podigao 192.5 i osvojio prvo mesto.

Powerlifting klub Sever čestita takmičarima na ostvarenim rezultatima i zahvaljuje se domaćinima na ovom odlično organizovanom takmičenju.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Gradski narodni orkestar „Spomenar“ iz Sombora održao je poslednje novembarske srede u Mađarskoj građanskoj kasini, tradicionalni godišnji koncert pod nazivom „Veče pesme na dar, poziva Vas Spomenar“. Članovi „Spomenara“ su ovim koncertom obeležili devetu godinu postojanja i najavili ulazak u jubilarnu, desetu godinu. Tokom 90-ak minuta programa čule su se najlepše i najpoznatije numere narodne i izvorne muzike Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine

Publika u punoj sali Kasine nije mogla da se ne prepusti muzici i glasovima instrumentalista i vokalnih solista „Spomenara“. Tako su se tokom programa čule „Somborske ruže“, „Dobro jutro, Šumadijo“, „Mito bekrijo“, „Mila majko šalji me na vodu“, a to je samo deo pesama koje „Spomenar“ ima u svom repertoaru. Misija „Spomenara“ jeste da se ove pesme očuvaju od zaborava i da nađu svoje trajno mesto u kulturi.

Oduševljena publika u velikoj sali Mađarske građanske kasine

Svaku pesmu pratila je i priča o njenom nastanku, ili onome ko je prvi izveo dobro poznatu i popularnu melodiju. Voditeljka programa bila je Tanja Nedeljkov.

Članovi „Spomenara“, na čelu sa šefom orkestra Bojanom Šopom, pripremaju nov program, kako bi svečano obeležili desetogodišnjicu rada ovog jedinstvenog orkestra na prostoru Vojvodine.

Koncert „Veče pesme na dar, poziva Vas Spomenar“ sufinansiran je od strane Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Novinarka: Vanja Kahrimanović

Fotoreporter: Ivan Janković

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Svetski AIDS dan okuplja ljude širom sveta sa ciljem podizanja pozornosti u vezi sa HIV pandemijom i demonstrira međunarodnu solidarnost. Ovaj dan, koji se 30. put obeležava u svetu, predstavlja jedinstvenu priliku da predstavnici vlada, državnih institucija i javnozdravstvenih ustanova u saradnji sa ostalim partnerima informišu javnost o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji i da podstaknu celokupnu društvenu zajednicu da svima obezbedi nediskriminatoran i neosuđujući pristup adekvatnim uslugama iz domena prevencije HIV infekcije, kao i pristup lečenju, zaštiti i podršci za osobe inficirane HIV-om

Svetski AIDS dan, 1. decembar, prilika je da se iskoristi snaga socijalne promene, pri čemu se u prvi plan stavljaju pojedinci sa ciljem prevazilaženja prepoznatih manjkavosti u odgovoru na HIV/AIDS, posebno u oblasti prevencije među osobama sa rizičnim ponašanjem koje su pod povećanim rizikom.

Ovogodišnja kampanja u Republici Srbiji se realizuje pod sloganom „SAZNAJ SVOJ STATUS”. Aktivnosti koje prate obeležavanje 1. decembra dobar su primer jedinstvenosti i sveobuhvatnosti nacionalnog odgovora na epidemiju uzrokovanu HIV-om, pri čemu svaka institucija, ustanova, organizacija i/ili udruženje preuzima vodeću ulogu u okviru svojih kompetencija, međusobno se dopunjujući. Uz podršku Ministarstva zdravlja, instituti i zavodi za javno zdravlje, u saradnji sa civilnim sektorom, Unijom organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om, Svetskom zdravstvenom organizacijom, domovima zdravlja, školama, Crvenim krstom Srbije, medijima i drugim partnerima, organizuju tradicionalne konferencije za medije, tribine i brojne druge aktivnosti na javnim mestima, brojne interaktivne edukacije u školama i na fakultetima, zatim intenzivirano pružanje usluge dobrovoljnog, besplatnog, poverljivog i besplatnog savetovanja i testiranja u institucionalnim savetovalištima za HIV i druge polno prenosive infekcije, kao i na terenu, sa fokusom na osobe koje su pod povećanim rizikom od infekcije HIV-om.

Nacionalna kampanja koja ima za cilj promociju značaja testiranja na HIV i povećanja broja osoba sa nekim rizikom dijagnostikovanih u ranom stadijumu HIV infekcije kao ključne preventivne aktivnosti uz podizanje znanja građanstva u cilju smanjenja još uvek prisutne neosnovane stigma i diskriminacije prema osobama inficiranih HIV-om, počela je 23. novembra a trajaće do kraja decembra, pri čemu će se brojne aktivnosti realizovati u 32 grada na teritoriji Republike Srbije.

Institut za javno zdravlje Srbije poziva sve osobe koje su imale neko rizično ponašanje u bližoj ili daljoj prošlosti da se 1. decembra posavetuju i besplatno i anonimno testiraju na HIV u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu (Bulevar Despota Stefana 54a, od 8 do 13 časova 1. decembra) i u Zavodu za zaštitu zdravlja studenata u Beogradu (Braće Nedića 28, od 8 do 19 časova u periodu 26.11–7.12.2018). Tokom kampanje biće organizovane i brojne akcije besplatnog savetovanja i testiranja van savetovališta za HIV/AIDS u saradnji instituta/zavoda za javno zdravlje i udruženja u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Kruševcu, Raškoj, Šapcu, Valjevu, Užicu, Zaječaru, Boru, Prokuplju i Vranju, pri čemu će rezultati testiranja biti dostupni za 30 minuta (preuzmite plan aktivnosti).

Epidemiološka slika u svetu i Srbiji

HIV i dalje predstavlja glavni javnozdravstveni izazov u svetu, pri čemu se procenjuje da je više od 77 miliona ljudi inficirano HIV-om i da je više od 35 miliona ljudi umrlo od AIDS-a do sada u svetu, od kojih je 940.000 osoba umrlo tokom 2017. godine.

Procene UNAIDS-a ukazuju da je skoro 37 miliona osoba živelo sa HIV-om u svetu krajem 2017. godine (19,6 miliona u regionu istočne i južne Afrike), a da je 1,8 miliona osoba bilo novoinficirano HIV-om u 2017. godini.

Takođe, procene UNAIDS-a ukazuju da je 2017. godine broj osoba novoinficiranih HIV-om smanjen za 47% u odnosu na 1996. godinu (1,8 prema 3,4 miliona), dok je umiranje od AIDS-a smanjeno za 51% u odnosu na 2004. godinu (940.000 prema 1,9 miliona). Ovo je rezultat sprovedenih uspešnih nacionalnih HIV programa, koji su bili podržani od strane civilnog sektora i brojnih drugih partnera.

Međutim, u poslednjih pet godina se ne registruje smanjenje novih HIV infekcija među odraslima, a u nekim regionima taj broj raste. Sprovođenje uspešnih preventivnih programa i povećanje broja osoba koje znaju svoj HIV status i na uspešnoj su terapiji treba da doprinese da do 2020. godine bude manje od 500.000 osoba novoinficiranih HIV-om, što je skoro četiri puta manje u odnosu na 2017. godinu.

Na antiretrovirusnoj terapiji krajem 2017. godine je bilo 22 miliona osoba inficiranih HIV-om u svetu, što je trostruko više nego 2010. godine (8 miliona) i čak 36 puta više nego 2000. godine (611.000), ali je i dalje to tek polovina svih osoba inficiranih HIV-om u svetu. U skladu sa najnovijim preporukama SZO iz 2016. svih 37 miliona osoba koje žive sa HIV-om treba da budu na antiretrovirusnoj terapiji, odnosno lečenje treba započeti čim se HIV infekcija dijagnostikuje, da bi efekti terapije bili ne samo dobrobit za osobe inficirane HIV-om, u smislu dugog i kvalitetnog života, već i da bi se redukovao prenos HIV-a na druge osobe. U cilju eliminacije HIV infekcije kao javnozdravstvenog problema potrebno je da u svakoj zemlji do 2020. godine 90% svih osoba inficiranih HIV-om bude dijagnostikovano, zatim da 90% dijagnostikovanih HIV + osoba bude na lečenju antiretovirusnim lekovima i da 90% od osoba na lečenju ima nemerljivu količinu HIV-a u krvi. U 2017. godini samo 75% osoba inficiranih HIV-om je znalo svoj status, među osobama koje znaju da su inficirane HIV-om 79% je bilo na lečenju, dok je 81% osoba na lečenju imalo zadovoljavajuću supresiju virusa. Ako bi se dostigli ciljevi 90-90-90 moglo bi da se spreči da 21 milion osoba umre od AIDS-a, odnosno da se spreči da se 28 miliona osoba inficira HIV-om u svetu do 2030. godine.

Procenjuje se da trenutno 75% osoba inficiranih HIV-om u svetu zna svoj status, odnosno ima dijagnostikovanu HIV infekciju, odnosno da se 9,4 miliona osoba inficiranih HIV-om dijagnostikuje. Procene ukazuju da 30% do 50% osoba ne zna svoj HIV status među 2,5 miliona osoba koje žive sa HIV-om u regionu Evrope.

U zapadnoj Evropi polovina novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om je dijagnostikovana u kasnom stadijumu HIV infekcije, dok su u našoj zemlji dve od tri osobe dijagnostikovane kada im je imunološki sistem već značajno narušen. Kasno postavljena dijagnoza HIV infekcije je povezana sa povećanim rizikom od obolevanja i umiranja, slabijim odgovorom na terapiju, povećanim troškovima zdravstvene zaštite i povećanim rizikom za dalje prenošenje. Kasno dijagnostikovana HIV infekcija znači da osoba ima 11 puta veću verovatnoću da umre unutar godinu dana od testiranja nego ako je testirana nakon prve izloženosti HIV-u.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” od početka epidemije, 1985. godine, pa zaključno sa 26. novembrom 2018. godine, u Republici Srbiji je registrovano 3797 osoba inficiranih HIV-om, od kojih su 1943 osobe obolele od AIDS-a, dok je 1122 osoba umrlo od AIDS-a, a još 113 osoba inficiranih HIV-om je umrlo od bolesti ili stanja koja nisu povezana sa HIV infekcijom. Kao i ranijih godina i ove godine seksualni put prenosa je dominantan (89% svih slučajeva registrovanih tokom 2018. godine), posebno nezaštićeni analni seksualni odnosi među muškarcima (72%), kako među novootkrivenim osobama inficiranim HIV-om, tako i među obolelima (71%) i umrlima od AIDS-a (50%). Među novodijagnostikovanim HIV pozitivnim osobama u periodu januar–novembar 2018. godine bilo je 12 puta više muškaraca u odnosu na žene (preuzmite najnovije epidemiološke podatke).

Od 1997. godine visoko aktivna, kombinovana antiretrovirusna terapija (HAART) (istovremena primena tri ili više antiretrovirusnih lekova u cilju oporavka oslabljenog odbrambenog sistema i uspešne kontrole umnožavanja HIV-a u organizmu inficirane osobe) je dostupna i besplatna u Republici Srbiji, tj. svi troškovi lečenja idu na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, za sve osobe inficirane HIV-om kojima je lečenje potrebno. U periodu 2003–2017. godina registrovano je značajno povećanje osoba inficiranih HIV-om na lečenju kombinovanom antiretrovirusnom terapijom koje je dostupno u četiri regionalna centra u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i u Kragujevcu (1755 osoba krajem juna 2018. godine prema 330 osoba krajem 2003. godine), što je uslovilo da se od 2000. godine registruje značajna redukcija obolevanja i umiranja od AIDS-a (55 osoba obolelih od AIDS-a i 14 osoba umrlih od AIDS-a u 2017. godini prema 99 obolelih i 90 osoba umrlih od AIDS-a tokom 1996. godine).

S druge strane, od 2000. godine registruje se trend porasta broja novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om, pri čemu je u periodu 2010–2017. godine registrovano 1212 slučajeva, što je za 67% više nego u periodu 2003–2009. godine kada je registrovano 726 slučajeva nosilaštva anti-HIV antitela u Republici Srbiji. Ovo je svakako i rezultat promocije značaja dobrovoljnog, poverljivog i besplatnog savetovanja i testiranja na HIV, kao i veće dostupnosti ove usluge u zdravstvenim ustanovama, ali i van zdravstvenih ustanova, posebno za osobe sa rizičnim ponašanjem iz ključnih populacija pod povećanim rizikom od HIV-a.

Najveći broj novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om je uzrasta 20–49 godina (85% u 2017. godini). Od 2002. godine registruje se porast učešća mladih uzrasta 15–29 godina među novodijagnostikovanim HIV pozitivnim osobama (47% u 2008, odnosno 28% u 2017. prema 22% tokom 2002. godine).

U odnosu na period 1985–1992. kada je 60–90% svih novodijagnostikovanih (novootkrivenih) osoba inficiranih HIV-om na godišnjem nivou bilo iz populacije injektirajućih korisnika narkotika, u poslednjih desetak godina, tj. od 2008. godine je taj udeo ispod 10% (u 2017. godini samo 2%). S druge strane, većina novootkrivenih osoba u našoj zemlji je inficirano HIV-om seksualnim putem (seksualni odnos bez kondoma), skoro 90% počev od 2012. godine. Pod najvećim rizikom su muškarci koji imaju analne seksualne odnose bez kondoma sa drugim muškarcima (polovina do skoro tri četvrtine svih novootkrivenih osoba inficiranih HIV-om na godišnjem nivou, počev od 2008. godine).

U periodu 2005–2017. godine registrovano je 13-oro dece koja su HIV infekciju dobila od majki koje nisu znale da su inficirane HIV-om, što je više nego dvostruko manje u odnosu na period 1993–2004. (28 slučajeva prenosa HIV-a sa majke na dete). U periodu 2005–2016. preko 40 trudnica je bilo na programu prevencije prenosa HIV-a sa majke na dete koje su rodile decu koja nisu inficirana HIV-om.

Prema zvanično dostupnim podacima u Srbiji trenutno živi 2562 osobe inficirane HIV-om, a procenjuje se da u našoj zemlji još oko 500 do 1000 osoba ne zna da je inficirano HIV-om. Znajući da HIV infekcija može dugi niz godina proticati bez ikakvih znakova i simptoma, jedini način da se otkrije HIV infekcija je da se osoba koja je imala neki rizik testira na HIV. Svako testiranje na HIV treba da bude dobrovoljno, poverljivo i besplatno, uz obavezno savetovanje pre i posle testiranja, a u cilju pružanja pravih i stručnih informacija potrebnih klijentu da donese odluku da li je pravi trenutak za testiranje, ali i da prepozna stvarni rizik tj. rizično ponašanje koje je praktikovao ili koje i dalje upražnjava, te da isto promeni u cilju preveniranja inficiranja HIV-om u budućnosti. S druge strane, HIV pozitivne osobe imaju mogućnost da uđu u program praćenja, odnosno lečenja HIV infekcije koje daje odlične rezultate, kako u svetu tako i u našoj zemlji, te je danas HIV infekcija hronično stanje sa kojim se može kvalitetno i dugo živeti, ali samo ukoliko se pravovremenim i adekvatnim lečenjem kontroliše replikacija HIV-a.

I da se podsetimo kako se HIV prenosi, odnosno na koji način se ne može inficirati HIV-om.

• HIV se prenosi na sledeće načine:

1. Seksualnim odnosom bez zaštite tj. bez kondoma (analni, vaginalni i oralni seks, pri čemu najveći rizik nosi nezaštićeni analni seksualni odnos),

2. Sa zaražene majke na dete (u toku trudnoće, porođaja i dojenja),

3. Razmenom igala i špriceva kod intravenske upotrebe narkotika.

• HIV se retko može preneti na sledeće načine:

1. Poljupcem u usta (samo u slučaju ako obe osobe imaju neke ranice u ustima, npr. usled vađenja zuba, krvarenja desni… pa u tom slučaju dođe do kontakta „krv na krv”),

2. Pri tetoviranju, pirsovanju… (ukoliko se obavlja nesterilizovanim aparatima i u nehigijenskim uslovima),

3. Prilikom razmene pribora za ličnu higijenu koje je prethodno koristila osoba koja živi sa HIV-om (brijač, četkica za zube…).

• HIV se nikako ne prenosi na sledeće načine:

1. Boravkom u istoj prostoriji: socijalnim kontaktom kao što je razgovor, pogled, druženje,

2. Dodirom tj. kontaktom, kao što je rukovanje i zagrljaj,

3. Kašljanjem ili kijanjem, preko znoja ili suza,

4. Poljupcem u obraz,

5. Korišćenjem istog kupatila ili toaleta,

6. Korišćenjem iste čaše/šolje ili istog pribora za jelo koji je koristila osoba inficirana HIV-om,

7. Korišćenjem iste posteljine ili peškira,

8. Kontaktom sa predmetima na javnim mestima (telefonska govornica, držači u javnom prevozu…),

9. Korišćenjem istog bazena ili saune,

10. Preko životinja ili ubodom insekata (komarci, krpelji…),

11. Konzumiranjem hrane koju je pripremila HIV pozitivna osoba.

Više informacija o HIV infekciji i AIDS-u, kao i zdravstvenim ustanovama gde se tokom cele godine može uraditi dobrovoljno, anonimno savetovanje i testiranje na HIV bez lekarskog uputa, možete naći na strani: http://www.batut.org.rs/index.php?content=1455

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Sigurna kuća grada Sombora, u subotu,1. decembra, bila je domaćin učenicima Ekonomske škole i Gimnazije iz Bačke Palanke

Već nekoliko poslednjih godina, Sigurna kuća Sombor ima dobru saradnju sa Savetom za rodnu ravnopravnost Opštine Bačka Palanka kroz različite aktivnosti na temu rodne ravnopravnosti i prevencije nasilja u porodičnim i partnerskim odnosima, s obzirom i na potpisan Sporazum o saradnji između Opštine i Sigurne kuće. 
 
U okviru kampanje "16 dana aktivizma borbe protiv nasilja nad ženama", Sigurna kuća je ugostila srednjoškolce iz Bačke Palanke i predstavila im aktivnosti koje su sprovedene u prethodnom periodu, a odnose se na prevenciju nasilja u porodici, sa velikim akcentom na obrazovni sektor, odakle i kreće prepoznavanje samog fenomena nasilja i mogućnost da se utiče na promenu svesti. 
 
Učenici su, zajedno sa svojim profesorima i predstavnicima opštinske uprave, bili zainteresovani za temu i aktivno učestvovali u postavljanju pitanja i razmeni iskustava, ističući potrebu za češćim edukacijama na ovu temu.
 
Tamara Savović, rukovodilac Sigurne kuće grada Sombora (Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor)

* U subotu, 1. decembra u Galeriji savremene umetnosti Gradskog muzeja Sombor održano je prvo autorsko vođenje kroz izložbu "Crtačev ugovor - neobična priča o umetniku Branislavu Brankovu". Kroz izložbu je vodio autor Čedomir Janičić, muzejski savetnik, istoričar umetnosti Gradskog muzeja Sombor

Autor izložbe Čedomir Janičić

Izložba "Crtačev ugovor" predstavlja malo poznatog somborskog samoukog umetnika Branislava Brankova čija dela su se spletom neobičnih okolnosti našla u Nacionalnom muzeju moderne umetnosti Centra "Žorž Pompidu" u Parizu.

Tamo se čuva čak 91 njegov rad, a o tome niko, pa ni sam autor, nije imao nikakva saznanja, sve do trenutka kada su ga kontaktirali iz Francuske.

Branislav Brankov je umro 2006. godine, a 2017. godine njegova udovica, Marija (na fotografiji, ispod), poklonila je deo njegovog prebogatog crtačkog opusa i predmete od dokumentarnog značaja Gradskom muzeju Sombor.

Ovako su na čudesan način ponovo otkrivene veze Brane Brankova i Pariza.

Još jedan u nizu pratećih programa izložbe, razgovor pod nazivom "O crtežu, crtaču, strahu i o još ponečemu", sledi. 

Učesnici će biti: dr Dragana Kovačić, muzejska savetnica, istoričarka umetnosti Narodnog muzeja u Beogradu, mr Robert Hauk, psiholog Centra za socijalni rad u Somboru i autor izložbe, Čedomir Janičić održaće se u petak, 14. decembra od 17 časova. 

Već sledeće autorsko vođenje kroz izložbu zakazano za subotu, 22. decembar od 12 časova.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

~ . ~

* Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i zamenik gradonačelnice Antonio Ratković, prisustvovali su poslednjeg novembarskog dana predaji JKP „Zelenilo“ Sombor, kamiona sa platformom za rad na visini, obezbeđenog sredstvima subvencija za komunalni sektor

Reč je o novom teretnom vozilu marke Iveco 35 S12 sa dodatnom opremom – nadograđenom platformom za rad do 20 metara visine.

- Tokom 2018. godine Grad Sombor obezbedio je sredstva namenjena za subvencije javnim komunalnim preduzećima, između ostalog i za JKP „Zelenilo“ Sombor, pa je tako, nakon sprovedenih zakonskih procedura i javne nabavke, ovde stigao kamion sa korpom. To je svakako, značajno za opremanje komunalnog sistema jer ćemo, osim tri dosadašnje, imati i četvrtu korpu, važnu za održavanje javne rasvete, orezivanje i sve one poslove koje ovo javno komunalno preduzeće obavlja na određenim visinama - istakla je prilikom predaje vozila, gradonačelnica Dušanka Golubović.

Ona je podvukla i da je čvrsto opredeljenje Gradske uprave grada Sombora da komunalni sistem nastavi da kvalitetno funkcioniše, te će stoga, ulaganje u opremu i ubuduće biti prioritet.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

*Kompletirano je i peto kolo bowling biznis lige Bowling Stones 2018/19

U ovom petom kolu najveće iznenađenje priredila je ekipa Novog Radio Sombora/Trend Kljajićevo koja je ukupnim rezultatom 8:2 savladala favorizovanu i dosta iskusniju ekipu MMV alata.

Od ostalih rezulata treba napomenuti da je ekipa Heatersa pobedila iskusnu ekipu Klub 401+ takođe rezultatom 8:2, dok je tim Somborskih novina nadvisio ekipu Vodokanala sa 10:0. U ostalim suretima postignuti su manje-više očekivani rezulatati.

Rezultati 5.kola:

NOVI RADIO SOMBOR -Picerija Trend Kljajićevo

MMV-ALATI

8 : 2

ND-67 TRAFFIC CONSULTING

BOFOS

0 : 10

SOMBORSKE NOVINE

VODOKANAL

10 : 0

APATINSKA PIVARA

SPORTSKI SAVEZ SOMBOR

4 : 6

ORIS

VIP ŠUME

4 : 6

BOWLNICA

MILENIJUM-192

6 : 4

 

 

Najboljih 5 igračica ( bez hendikepa)

Ime i prezime

Tim

Game

Milka Rebić

BOWLNICA

173

Tamara Odobačić

SOMBORSKE NOVINE

170

Teodora Mađerčić

SOMBORSKE NOVINE

148

Snežana Ribić

BOWLNICA

131

Inata Lalić

SPORTSKI SAVEZ SOMBOR

117

 

 

Najboljih 5 muških igrača (bez hendikepa)

Ime i prezime

Tim

Game

Zoran Veselinov

ORIS

221

Nikola Eraković

HEATERS

213

Marko Minić

VIP ŠUME

194

Jovica Lazić

APATINSKA PIVARA

188

Nedeljko Musulin

KLUB 401+

179

 

 

KOLO 6, PONEDELJAK 3. 12. 2018.

 

18 H The Women vs Agrofavorit

19 H Heaters vs Vip-Šume

20 H Milenijum-192 vs Vodokanal

21 H Klub 401+ vs Bowlnica

22 H Oris vs MMW alati

 

KOLO 6, ČETVRTAK 6. 12. 2018.

 

18 H Novi Radio Sombor vs Sportski savez Sombor

19 H ND-67 Traffic Consulting vs Blaža i kljunovi

20 H Apatinska pivara vs El Brako

21 H Somborske novine vs BOFOS

Slobodna ekipa: Paori

Novinar

Srđan Ačanski

*U subotu, 1. decembra u 12 časova, biće održano prvo od dva zakazana autorska vođenja kroz izložbu Crtačev ugovor-neobična priča o umetniku Branislavu Brankovu

Događaj je posvećen posetiocima svih uzrasta i interesovanja, otvoren za komentare, sugestije i pitanja. Kroz Crtačev ugovor vodi autor izložbe Čedomir Janičić, muzejski savetnik, istoričar umetnosti Gradskog muzeja Sombor.

Na vođenje kroz izložbu ulaz (slobodan) je s oba trga: Republike i Koste Trifkovića.

Dobrodošli!

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

= Dobro nam došli u taj vaš i naš Sombor, uvek =

* Seminar je uspešno protekao, pod nazivom "Jačanje kapaciteta članova sindikata u socijalnom dijalogu na lokalnom nivou", u okviru istoimenog Projekta Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije, namenjenog socijalnim partnerima, u sredu i četvrtak, 28. i 29. novembra 2018. Prvog dana, u Svečanoj sali veleleponog zdranja Županije - Gradske uprave Grada Sombora gde se održavaju i sednice gradske skupštine, a drugog dana u obnovljenoj i visokostandardizovanoj, sali 505 Doma učenika srednjih škola u Somboru

Predavači su bili Marija Stojković, Niš, Ivana Pavlović, pravni zastupnik UGS NEZAVISNOST, Dragica Mišljenović, viša savetnica za zakonodavno-pravna pitanja i kolektivno pregovaranje u UGS NEZAVISNOST, dok je na završnoj sesiji temu Pozicije UGS NEZAVISNOST u aktuelnom društvenom okruženju obrazložio prof. dr Zoran Stojiljković, predsednik UGS NEZAVISNOST i time zaokružio veoma plodan rad ovog značajnog događaja. 

Prvog dana prilikom otvaranja seminara u skupštinskoj sali Županije, u ime Grada Sombora, učesnike i predavače je pozdravio Branislav Svorcan, pomoćnih gradonačelnice grada Sombora Dušanke Golubović za kulturu i informisanje. On je na popularan način gostima predstavio najvažnije znamenitosti Sombora, sa epitetima centra kulturološko-obrazovnih, istoriografskih i drugih izobilja, među kojima je svakako i čuvena slika zbog kojeg se u Sombor dolazi, delo najvećeg formata u Evropi, "Bitka kod Sente" autora Ferenca Ajzenhuta (35 kvadratnih metara) koja upravo stoji u županijskoj somborskoj skupštinskoj sali.

Seminarom je koordinirala dr Marija Martinić, rukovodilac Centra za obrazovanje, istraživanja i privatizaciju Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost. Već uoči samog početka rada seminara u velikoj sali somborske Županije, dala je izjavu i za ovdašnje medije osim ostalog, o suštini i značaju teme, međusobne solidarnosti, uvažavanja i važnosti ujedinjenja granskih sindikata.

Prvu temu je obradila saradnica UGS NEZAVISNOST Marija Stojković, koja je održala predavanje o nastupu u medijima, kako na konferencijama za novinare tako i prilikom davanja intervjua, od načina oblačenja, do govora tela, retorike i kako odgovarati na pitanja voditelja i novinara.

Drugi deo njenog izlaganja sastojao se u vezi sa aktuelnim i popularnim društvenim mrežama, načinu i metodama korišćenja ovog komunikacionog alata.

Drugi predavač, Ivana Pavlović, govorila je na temu šta je sve izmenjeno u radno-socijalnom zakonodavstvu po uvođenju Zakona o radu 2014. godine. 

Po završetku navedenog sproveden je praktični deo rada - popularne RADIONICE. Učesnici su bili podeljeni u 4 grupe i svako je izabrao neku od tema iz SVETA RADA, nakon čega su simulirali konferencije za medije; svaka od grupa odgovorala je na pitanja "novinara" iz oblasti tema koju je odabrala. Bilo je vrlo interesantno - opšti je zaključak!

Prvo predavanje tokom drugog dana rada seminara je imala Dragica Mišljenović. Ona je govorila o osnovnim postulatima sindikalnog organizovanja u kompanijama, od toga koji su zvanični nazivi izabranih organa, pa do čuvanja evidencije sindikalnih aktivnosti. 

Predsednik UGS NEZAVISNOST, prof. dr Zoran Stojiljković je potom obrazlagao o realnom preseku stanja u Sindikatu NEZAVISNOST, bez "uvijanja" i ulepšavanja i o tome kako bi trebalo da ovaj reprezentativni sindikat bude pozicioniran u odnosu na sve okolnosti i aktuelnosti koje se dešavaju u našem društvu.

On je održao motivacioni govor i ukazao na neophodnost rada na konstantnom rastu broja članova sindikata i da je upravo tu jedan od ključeva uspeha. - Uprkos relativno malom broju ljudi koji direktno podržavaju sindikate - podvukao je osim ostalog Zoran Stojiljković - ipak tu smo se izdvojili u pozitivnom smislu u odnosu na druge sindikate i uopšte, ali i u odnosu na druge organizacije. Ljudi se sada sve više okreću našem sindikatu kao nekome ko bi trebalo da pokrene promene i utiče na popravljanje stanja u društvu i državi - zaključio je Stojiljković.

Jedan od najvažnijih zaključaka - kako su učesnici zadovoljno nakon rada jednodušno izrekli - veoma korisnog seminara, jeste međusobno zbližavanje i upoznavanje, svest da ako je i jedan član bilo kojeg od granskih sindikata u momentu sopstvene potrebe ili problema, svi treba da deluju udruženo, jer smo svi u sindikatu NEZAVISNOST spremni da budemo članovi velike zajedničke porodice. 

Po okončanju rada predavači su dali intervjue i izjave za novinare, predstavnike nacionalnih, regionalnih i drugih medija, među kojima Radio televizije Vojvodine RTV, RTV sreće kao i lokalne medije.

Događaj kojem je prisustvovalo četrdesetak poverenika i članova našeg reprezentativnog sidnikata, iz Niša, Sremske Mitrovice, Bačke Topole, Pančeva, Vrbasa, Sivca, Beograda Kule, Sombora, zaokupio je dakle, i značajnu medijsku pažnju, lokalnih, regionalnih i nacionalnih elektronskih medija. Domaćin kolegama novinarima bio je Novi Radio Sombor (uz svog izdavača, Udruženje Podium), koji je prvi dvostruki elektronski medij u Srbiji koji u glavnom meniju na svom portalu ima izdvojenu oblast SINDIKAT (UGS NEZAVISNOST). 

Seminaru je prisustvovalo i nekoliko zainteresovanih predstavnika aktivnih civilnih organizacija iz Sombora i okolnih naseljenih mesta. To govori o sve izraženijoj želji na području Sombora i Zapadnobačkog upravnog okruga o pojačanom udruživanju nevladinih organizaciji sa sindikatom UGS NEZAVISNOST odnosno pojedinim granskim sindikatima.

Organizatori seminara su bili somborski Koordinacioni odbor UGS NEZAVISNOST, Novi Radio Sombor i Udruženje Podium Sombor a domaćini drugarske večeri Picerija-restoran Pikolina uz Plitvice.

Čitav rad seminara medijski pratila ekipa Novog Radio Sombora: šef tehnike Dejan Horvat, novinar-saradnik Srđan Ačanski, gl. i odg. urednik Siniša Stričević, fotoreporter Petar Zambo)

 ~ . ~

(Transktipt intervjua koji je sa predsednikom UGS NEZAVISNOST, prof. dr Zoranom Stojiljkovićem uradila koleginica Zlata Vasiljević, novinarka Radio televizije Vojvodine, dopisništva Sombor)

Zoran Stojiljković: Naš stalni zadatak  je da ponavljamo ljudima koliko je važna solidarnost i koliko je pametno boriti se! 

* Profesore Stojiljkoviću, dve godine ste na na čelu Sindikata UGS Nezavisnost, je li za te dve godine postalo teže boriti se za prava radnika, sami radnici i sindikat kao sindikat, je li taj položaj, generalno, status zaposlenog u Srbiji postao teži za te dve godine?

- Da vam iskreno kažem, otkako je Nezavisnost formirana pre 27 godina mi smo stalno u nekoj vrsti kriza, ako ne frazirate, uspeh Sindikata ima objektivne indikatore, to su stepen poverenja u sindikate, broj članova i visina priloga članarina koji za sindikat znači da je autonoman, kritičan, i nije u ljubavi, nije na jaslama, ni države, ni tajkuna. Gotovo jednako je teško, s tim što u ove dve poslednje godine ipak ima nekih rezultata koji se broje. To je, da je porastao društveni proizvod, kako-tako, zaposlenost ali ne kvalitetna, a onda i na neki način su krenule plate nagore; nažalost u Srbiji je to za ovih 27 godina jedva bilo dve-tri godine, ono što jeste važno da se sindikat formalno počeo da uvažava ali ne i stvarno sa stanovišta svojih predloga i ideja. To govori najbolje broj sklopljenih kolektivnih granskih ugovora, to govori i kvalitet odnosa u kojima se nalazite i sam nezadovoljavajući položaj zaposlenih, ne fraziram – gotovo 70 posto ljudi radi ispod prosečne plate od 50 hiljada a prosečna potrošačka korpa za tročlanu porodicu u Srbiji iznosi 72 hiljade. Kako je toj većini živeti sa tim parama možete i sami zaključiti kao i vaši gledaoci.

* Rekli ste, ta prosečna plata koja ne zadovoljava potrošačku korpu, to pretpostavljam, nisu jedini problemi sa kojima se suočavaju radnici, ali mi smo svedoci da velikih sindikalnih protesta nema, to naravno ne znači da ljudi rade u idealnim uslovima - zašto je odsustvo te neke sindikalne borbe, pošto smo i u Somboru pre nekoliko godina imali velike proteste sindikata, gde su ljudi pokušali da se izbore za neka svoja prava, čak i kada su poslodavci bili vrlo surovi prema svim tim borbama, zašto toga danas nema?

- Pa nema zato što u istraživanjima se govori da ljudi primenjuju štrajkove kao poslednje iznuđeno sredstvo u borb,i zato što košta, zato što dovodi ljude do rizika i što se štrajkovima poslužimo onda kad su svi drugi obilici sindikalne borbe ili pregovaranja dali ograničene rezulate; izgleda da je građankama i građanima Srbije praktično ubijena svest o uspešnosti protesta i na najniže moguće grane je pala međusobna solidarnost, a kad nemate solidarnost i kad nemate poverenja, onda je teško organizovati relativno uspešne štrajkove. Kao da nam je ubijena svest da će nam ikada biti bitno drugačije i da ćemo izaći iz ovog nezadovoljavajućeg položaja. To je ograničenje a onda deluje i ono što je izgubljena socijalna i protestna energija  jer protestovali smo a da se gotovo ništa nije promenilo nabolje. Stvar je u tome da povratimo ljudima svest, da kažemo da je solidarnost važna, da nije glupo boriti se i da je potrebno pokazati solidarnost jer individualne strategije preživljavanja ne vode nikome. Ako vam većina mladih i stanovništva kaže da kad bi mogla da bira, da bi otišla iz Srbije, onda to najbolje govori kako stoje stvari.

* Pomenuli ste mlade i odlaske iz Srbije, činjenica je da ljudi sve više odlaze, da li to znači da će se na tržištu rada uskoro desiti da će poslodavci morati da poboljšavaju uslove rada, da povećavaju zarade, zato što neće imati koga da zapošljavaju?

- Odlično ste to zaključili, ono što će rešiti stvar, gotovo isto ili više sindikalna borba, to su promene na tržištu rada; kažu da više od Beograda, Novog Sada, na sever, ne možete nekog naći ko bi radio za manje od 300-350 evra, do sada je to bila praksa da su ljudi angažovani i od strane korporativnog kapitala za mnogo niže pare i da je na neki način postalo poštapalica da se naša vlast hvali kako imamo perfektne uslove, kako dajemo velike subvencije, da imamo poslušnu i dobro obrazovanu radnu snagu. Akcenat je na ono, poslušnu, to treba da prestane. I mislim da će tržište rada uraditi dobar deo tog posla.

* E sad akcenat je na to, poslušna radna snaga, znači radna snaga treba da radi korektno poslove a ne da bude poslušna – u svetu poslušnosti, ima li sindikat snage da to promeni?

On mora to da promeni ali to je duboka promena svesti. Ono što mene frustrira decenijama, to je da ne raste procenat ljudi koji se slažu, slažu se još uvek više od polovine sa stavom najvažnije je da izaberemo vođu i da ga slušamo, ako ne promenimo to, tu svest generalno, teško da ćemo doći do boljih dana.

* Hvala Vam.

Galerija:

Strana 4 od 157

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…