* Prvi moderni retail park u Somboru – Capitol Park Sombor – pre godinu dana otvorio je svoja vrata prvim kupcima, a sada, godinu dana kasnije, pripremio je najbolju zabavu u gradu za svoj rođendan prvenac!

U četvrtak, 11. oktobra, od 15 do 22 časa najbolji provod i kupovina za sve uzraste čekaju vas na adresi - Sombor, Štrosmajerova 28.

Program će zvanično početi u 15 časova i sastojaće se od zabavnih radionica za najmlađe, rođendanskih popusta u prodavnicama, a od 19 h uživaćete u koncertu trenutno jedne od najpopularnijih mladih muzičkih zvezda, Sare Jovanović. Kompletan program događaja možete pronači na ovom linku: https://www.facebook.com/events/2079015129094046/

Capitol Park Sombor vač čeka od 15 h!

Dođite da zajedno uživamo u rođendanskim popustima i zabavi za sve uzraste - poručuju u Capitol Parku!

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

* U organizaciji Karate saveza Vojvodine i KK Mavaši Novi Sad organizovan je Međunarodni karate turnir po pravilima WKF, u sportskim borbama i katama

Turnir je prve oktobarske nedelje okupio više od 300 takmičara iz Austrije, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije.

Članovi Karate kluba Ravangrad su ostvarili sledeće rezultate:

Borbe:

  1. Vukašin Vuković , kadet , - 70 kg, Srebrna medalja
  2. Nikolić Aleksandar , nade, - 45 kg, Srebrna medalja
  3. Drljača Nikola, kadet , - 63 kg, Bronzana medalja (prvi nastup u borbama i prva medalja)

Kate:

1.Tamara Vučković, 2006g, zlatna medalja

2.Rukavina Petar, 2006g, zlatna medalja

3.Blanuša Andrej, 2007g, srebrna medalja

4.Čapo Eva, 2007g, srebrna medalja

5.Rica Lea, 2011g, bronzana medalja

6.Rica Mihaela, 2008.g, bronzana medalja

7.Kovačević Kristijan, 2009g, bronzana medalja

8.Irina Sabljić, 2009g, bronzana medalja

9.Hana Dekić, 2011g, bronzana medalja

10.Lara Orban, 2010g, bronzana medllja

11.Loknar Anja, 2009g, bronzana medalja

12.Cirkl Čenge,2009g, bronzana medalja

13.Ana Gajić, 2007g, bronzana medalja

14.Luka Ilić, 2011.g, bronzana medalja

15.Nikola Nikodinović, 2009g, bronzana medalja

16.Sofia Mađar, 2009g, bronzana medalja

Ekipno Kate:

Poletarke, sastav: Rica,Orban i Dekić - bronzana medalja

Pionirke, sastav: Sabljić, Loknar i Gajić - srebrna medalja

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Tokom prvog oktobarskog vikenda završeni su radovi na asfaltiranju novog atarskog puta u Rastini od strane Javnog komunalnog preduzeća "PROSTOR" Sombor

Ovaj put spaja naseljeno mesto Rastina sa novom saobraćajnicom koja vodi ka graničnom prelazu sa Mađarskom. Radovi na izradi ovog puta su izvođeni po fazama koje su podrazumevale pripremu, iskop i formiranje posteljice od slojeva peska i tucanika, sve do završne faze asfaltiranja u ukupnoj dužini od oko 850 metara i širine 3 metra.

Trenutno se izvode radovi na izradi otvorenih kanala za prihvat atmosferskih voda sa kolovozne konstrukcije. Tehnički nadzor nad izvršenjem radova obavljale su stručne službe JKP „PROSTOR“.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Na poziv Asocijacije poslovnih žena "Vizija" grada Kragujevca i nemačke fondacije Konrad Adenauer, u okviru projekta Evropa u mom gradu, Tamara Savović, rukovodilac Sigurne kuće grada Sombora, učestvovala na panelu koji se odnosi na zakonsku regulativu i veštine i znanja koji su neophodni za pokretanje socijalnog preduzeća u Srbiji

Sigurna kuća je primer inovativnog modela rada kao ustanove koja pruža uslugu smeštaja, a s druge strane radi puno na prevenciji i ekonomskom osnaživanju ranjivih kategorija. 
 
Konferenciju su otvorili funkcioneri i predstavnici javnih funkcija u oblasti socijalne zaštite grada Kragujevca, direktor Privredne komore, direktori ustanova koji služe za smeštaj i zbrinjavanje ranjivih kategorija, i predstavnici Konrad Adenauer Fondacije i Evropskog pokreta u Srbiji, kao i predstavnici NVO sektora u Srbiji koji uspešno posluju u ovoj oblasti.
 
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
 

* Всоботу, 6. октобра у Руским Керестуре oтримани традицийни „Домашнї шпайз”. Як и вше по тераз, шпайз орґанизовало Здруженє женох „Байка” зоз Руского Керестура, а окрем женох з „Байки”, було и друих учашнїкох котри ше представели зоз своїма продуктами

„Задолїнєц” помали постава керестурски бренд. Дакедишнї наставнїк математики, Михайло Фейди, после одходу до пензиї почал продуковац продукти зоз паприґи. Садзиц паприґу наставнїк Фейди нє могол, алє зато знал зоз нєй випродуковац смачни айвар и рижни други продукти. Так вихасновал тото цо ше понука у валалє же би, попри пензиї дацо ище и зробел. 

 - Як и каждого року понукаме традицийни айвар, а того року и дакус паприґи, цвикли у дунцох, огурки. То шицко домашня продукция, а рихтаме супруга и я, кельо сцигнєме. Предавало ше нєшка добре, раховал сом и на менєй. Векшину випордукованого попредам дома, людзе напредок поручую, нє лєм з Кереструра алє и зоз околїска, з Беоґраду, Нового Саду, Кляїчева, Вайскей. Велї дому до мнє приходза.

Людзе вше баржей глєдаю нашо продукти. Сити су хемиї, а ми сами робиме, на домашнї способ, коло 8 роки. Беру людзе за себе и по 140 дунци. Иншак, виходзиме и на „Паприґияду” и на  „Шпайз”, треба буц присутни на тарґовишщу. Исц даґдзе индзей нє идзем бо нє мам зоз чим, попредам шицко.

Мария Планчак, член Здруженя женох „Байка” вредно презентовала продукти котри жени того здруженя випродуковали и пласовали на тим збуваню:

- Нєшка ше людзе найвецей интересовали за айвар и пинджур, за жимнїцу найбаржей. Винесли зме зоз шицкого по дакус. Вельо єст фамелиї цо су єдно, двойо, та себе нє печу колача, нє кладу до дунцох, им ше баржей виплаци присц и купиц. Часто и през жиму приходза купиц цо им потребне. Можем повесц же було досц заинтересованих, гоч нє так як по други роки, з оглядом же людзе ище вше на полю и робя бо красна хвиля.

Ксения Йованович, тиж зоз „Байки”, додала:

- Вишли зме же бизме приказали тото цо правиме, то тото цо зме кладли до дунцох, сладке и квашне, а попри того зме винєсли и тото цо жени у „Байки” робя, а то рижни продукти, ткани керпари, шали, вишивани фартушки, вишивани хлєбовки, а маме и шольки, погарики, фляшки котри рисуєме, слики котри зме направели, варешки котри тиж прикрашени як сувенир. Знаме же людзе ище маю роботи на полю так же, гоч було менєй присутних як по други раз, задовольни зме.

Зоз Руменки на „Домашнї шпайз” у власним аранжману пришли и Даворка Вулетич и Аранка Бачи. Гоч нє були барз задовольни зоз тарґовину, ниа цо нам Даворка з тей нагоди гварела:

– Предаваме тото цо направиме дома, шицко цо за себе направима и цо нам звишок. Чули зме за манифестацию, а з оглядом же зме були на „Паприґияди”, дзе була наисце окремно, зорґанизовали зме ше и пришли понукнуц свойо продукти: ликери, колачи, маджуни, а Аранка ма и тинктури и олєї зоз нохцика и ружи. Шицко тото робиме по власних рецептох. Як направиме за обисце, за себе, оддзелїме и пласуєме на тарґовищу. У наших продуктох нєт хемиї, шицко природне. Нєшка тарґовина нє барз ишла, алє голєм нас купци упознали, видзели яки маме асортиман. На других манифестацийох по Войводини часто участвуємем и маме досц успиху у пласману роби. Нєшкайши дзень зме найвецей вихасновали за - друженє.

Гоч нє бул присутни на самим „Шпайзу” Шикора Стеван кус далєй виложел свойо продукти зоз арониї:

– Продукуєме стопостотни соки зоз арониї, маджуни з арониї – маме их 4 файти и пияти лайт, як и чай. Сами продукуєме аронию, маме 860 стебла од котрих продукуєме нашо продукти, а понукаме и швижу аронию, людзе ище вше мало знаю о хасновитосци арониї и продуктох з нєй. Арония чисци цали орґанизем од чкодлївих уплївох, помага при звекшаним голестеролу, триґлицеридох, поспишує творенє нових капиларох, бараз є добра за зарастенє ранох, за шерцо, опмага после шлоґу и инфаркту. Цали рок маме у понуканю нашо продукти, вше зме доступни за купцох.

Гоч нє мож повесц же ше предавало на велько, заш лєм, хто жадал, могол купиц гоч лєм даяку дробнїцу, або медовнїк – засмачиц ше.

Оленка Живкович

~ . ~

* U subotu, 6. oktobra u Ruskom Krsturu održana je manifestacija „Domaći špajz”. Kao i uvek do sada, špajz je organizovalo Udurženje žemna „Bajka” iz Ruskog Krstura, a osim žena iz „Bajke”, bilo je i drugih učesnika koji su se predstavili svojim proizvodima

Ajvar „Zadoljinjec” polako postaje krsturski brend. Nekadašnji nastavnim matematike, Mihajlo Fejdi, posle odlaska u penziju počeo je da proizvodi razne proizvode od paprike. Saditi paptriku Fejdi nije mogao, ali je zato znao od nje da napravi ukusan ajvar i razne druge đakonije. Tako je iskoristio ono što se nudi u selu kako bi, uz penziju, još nešto zaradio.

 – Kao i svake godine nudimo tradicionalni ajvar, a ove godine i nešto paprike, cvekle i krastavaca u teglama. Sve je to domaća proizvodnja, a spremamo je supruga i ja, koliko uzmognemo. Prodavalo se danas dobro, računao sam da će biti manje. Većinu proizvedenog prodam kod kuće, ljudi unapred poručuju, ne samo iz Krstura, već i iz bliže i dalje okoline – iz Beograda, Novog Sada, Kljajićeva, Vajske. Ljudi uglavnom dolaze kod mene kući da kupe, dakle, poznati kupci.

Naši proizvodi su sve više traženi. Ljudi su siti hemije, a mi sami radimo, na domaći način, oko 8 godima - uzimaju ljudi za sebe i po 140 tegli. Inače, izlazimo na „Paprikijadu”, i na „Špajz”, treba biti prisutan na tržištu. Ne idem nigde drugde jer nemam sa čime, sve prodam.

Marija Plančak, članica Udruženja „Bajka” vredno je prezentovala prozvode koje su žene ovog udruženja plasirale na ovom događaju:

 – Danas su se ljudi najviše interesovali za ajvar i pindžur, za zimnicu ponajviše. Izneli smo od svega pomalo. Ima puno jednočlanih, dvočlanih porodica i oni niti prave sebi kolače niti stavljaju zimnicu. Praktičnije im je da dođu i kupe. Često i tokom zime dolaze kod nas da kupe potrebno. Bilo je danas dosta zainteresovanih, iako ne kao drugih godina, ali s obzirom da je još uvek toplo i da se još uvek radi po njivama, to je normalno.

Ksenija Jovanović, takođe iz „Bajke”, dodaje:

 – Izašli smo da bismo prikazali ono što pravimo, zimnicu koju smo stavljali, što slatko što kiselo. Sem toga smo prikazali i proizvode koje žene u „Bajki” rade, a to su razni predmeti, tkane krpare, šalovi, vezene kecelje, krpe za kuhinju, a imamo i šolje, čaše, flaše koje crtamo, slike koje smo napravile, kutlače koje su ukrašene kao suvenir. Znamo da ljudi još uvek imaju posla na njivi, tako da, iako je bilo manje prisutnih nego inače, zadovoljni smo.

Iz Rumenke su na „Domaći špajz” u sopstvenom aranžmanu došle i Davorka Vuletič i Aranka Bači. Iako baš i nisu bile zadovoljne  prodajom, evo šta nam je Davorka ovom prilikom rekla:

 - Prodajemo naše rukotvorine domaće proizvodnje, sve ono što za sebe napravimo i proizvedemo i šta pretekne. Mi smo čule za manifestaciju, a pošto smo bile i na „Paprikijadi” gde je bilo zaista dobro, organizovale smo se i došle da ponudimo svoje proizvode: likere, kolače, slatka, džemove, pekmeze, Aranka radi tinkture, ulja od nevena i ruže. Sve to radimo po vlastitoj recepturi. Kako spremamo kod kuće, za sebe, odvojimo i za plasman. U našim proizvodima nema hemije, sve je prirodno. Danas je bio veoma loš odaziv kupaca, ali su nas kupci barem upoznali, videli šta imamo u svom asortimanu. Na drugim manifestacijama po Vojvodini učestvujemo i imamo dosta uspeha u plasmanu proizvoda... Ovaj dan smo, na neki način, iskoristile da se družimo.

Iako nije bio prisutan na samom „Špajzu” već malo podalje, svoje proizvode od aronije je izložio i Stevan Šikora:

 – Proizvodimo 100% sokove od aronije, pekmez od aronije - imamo 4 vrste pekmeza i peti lajt, kao i čaj. Sami prouzvodimo aroniju, imamo 860 stabala od kojih proizvodimo naše prozvode a nudimo i svežu aroniju. Ljudi još uvek malo znaju o blagodetima aronije i proizvodima od nje. Aronija čisti čitav organizam od raznih štetnih uticaja, pomaže kod povišenog holesterola, triglicerida, pospešuje stvaranje novih kapilara, jako je dobra za zarastenje rana, za srce, pomaže posle šloga, infarkta. Čitave godine imamo te proizvode, uvek smo dostupni za kupce.

Iako ne možemo reći da se prodavalo naveliko, ipak, ko je hteo, mogao je kupiti makar neku sitnicu, ili medenjak – da se zasladi.

Olenka Živković

* Obaveštavamo građane Grada Sombora da će od 15. oktobra preduzeće „Oris“doo Sombor u saradnji sa „Ciklonizacija“ AD Novi Sad obavljati sistemsku deratizaciju na teritoriji svih mesnih zajednica Grada Sombora, u gradu i na selima

Suzbijanje štetnih glodara vrši se izlaganjem zatrovanog mamka čija je aktivna materija bromadiolon. Mamak je štetan ukoliko se proguta i otrovan za faunu odnosno domaće životinje. Protivotrov je vitamin K1. Zatrovani mamak će biti uručen ili postavljan u domaćinstvima, odnosno stambenim zgradama na za to predviđena mesta, a takođe će biti tretirane i javne površine u naseljima kao što su deponije, grobljia, zelene površine i određeni javni objekti.

U svim mesnim zajednicama biće istaknuta obaveštenja o sistemskoj deratizaciji putem kojih će građani biti informisani o akciji suzbijanja glodara. Mole se građani da sarađuju u akciji sistemske deratizacije i pridržavaju se priloženih uputstava, kako bi akcija bila što uspešnija.

Sve informacije mogu se dobiti na telefone izvođača: Oris doo Sombor 025/515 50 55 i Ciklonizacija AD Novi Sad 021/6412322 .

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Svi imamo predloge, sugestije i primedbe na to na šta je potrebno da se troše sredstva budžeta grada. To su, jednim delom, sredstva koja mi izdvajamo iz naših ličnih, kućnih budžeta i uplaćujemo ih u gradski budžet. U kreiranju budžeta za 2019. godinu imamo priliku i da odlučimo kako da jedan deo budžeta potrošimo, odnosno da nam se deo novca koji smo upaltili - VRATI

KAKO I ZAŠTO?

LAKO I ZATO što učešće Vas - naših sugrađana, komšija, prijatelja omogućava donošenje boljih odluka u lokalnoj zajednici, a bolje odluke su samo one koje donose korist građanima.
Zbog toga, zbog sebe i vama značajnih osoba uključite se u kreiranje budžeta za 2019. godinu, popunite upitnik, predložite projekat koji će zadovoljiti VAŠE, ali i potrebe VAŠIH PRIJATELjA, KOMŠIJA, POZNANIKA iz ulice, kvarta, salaša.

Nema, za sada, jednostavnijeg načina da nešto PREDLOŽITE i potom svojim angažovanjem i animiranjem drugih ODLUČITE da je baš VAŠ predlog najbolji i da zbog toga ima PRIORITET u budžetu grada za 2019. godinu u okviru projekta „Participativno budžetiranje“.

Imate vremena! Predloge projekata možete dostavljati sve do 20. oktobra. Učinite prvi korak, konsultujte se sa komšijama i prijateljima o tome šta je najpotrebnije vašoj ulici, kvartu, selu, salašu. Napišite i obrazložite Vaš predlog, isto neka učine i svi ostali koji predlog podržavaju. Popunjene upitnike ubacite u najbližu kutiju za prikupljanje predloga. Što više popunjenih upitnika sa istim predlogom, Vaš predlog približava drugom koraku – završnom glasanju i IZBORU projekta ili projekata koji će se finansirati iz budžeta grada za 2019. godinu u okviru projekta „Participativno budžetiranje 2019“.

UČINITE PRVI KORAK – PREDLOŽITE PROJEKAT!

Radna grupa za realizaciju Akcionog plana za uključivanje građana u proces donošenja odluka o trošenju sredstava prikupljenih po osnovu poreza na imovinu 2018-2021

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Skupština grada Sombora i Udruženje građana „Bunjevačko kolo“ organizuju poklon koncert pod simboličnim nazivom „Nek se znade da Bunjevac živi" građanima Sombora u Narodnom pozorištu Sombor, u sredu, 17. oktobra sa početkom u 19 časova

Nastupaće Narodni orkestar „Spomenari“, Tamburaški sastav Emila Antunića i Tamburaški sastav „Kulturica“.

Ulaz je slobodan, pa ko dođe, dobro nam je došao.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* U maloj sali Kulturnog centra „Laza Kostić“, prvog oktobarskog utorka je svečano otvorena izložba slika sa „Slamarsko-slikarske kolonije“ Bunjevačkog kola

Aleksandar Bošnjak i Ivana Dulić

~ . ~

Na samom početku obratio se potpredsednik UG „Bunjevačko kolo“, Aleksandar Bošnjak, koji je istakao da udruženje od samog reosnivanja organizuje kolonije i daje svoj doprinos u unapređenju i negovanju likovne umetnosti, naročito umetnosti slamarenja.

Ivana Dulić iz Subotice, umetnica slamarenja koja je tvorac sasvim nove tehnike izrade slika od slame – rezana pletena slama, a koja, svake godine, daje edukaciju članicama slamarske sekcije UG „Bunjevačko kolo“ je osim ostalog naglasila:

- Danas je UG „Bunjevačko kolo“ najjače udruženje koje neguje umetnost slamarenja na prostorima Vojvodine. Subotica je bila do nedavno vodeća, ali poslednjih godina Sombor je preuzeo vođstvo. Umetnice slamarenja iz Sombora su višestruko nagrađivane za svoje slike i to na Pokrajinskom nivou. Počastvovana sam što sam tu među somborskim slamarkama.

Prezadovoljna publika, sve veći broj poklonika slamarske umetnosti u Somboru zahvaljujući slamarkama "Bunjevačkog kola"

~ . ~

Izložbu je otvorio Aleksandar Jonjić Kalčan, bandaš ovogodišnje Dužionice, pročitavši nekoliko rečenica o umetosti slamarenja koje je napisala Aleksandra Medurić Kalčan.

Ovaj projekat je podržao Grad Sombor i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor                                                                                                                                                

* Завод за равноправност полова одржаће у недељу 14. октобра у аули конгресног Мастер центра Новосадског сајма десети по реду Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини.

Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини је традиционална манифестација Завода за равноправност полова која има за циљ да промовише активизам, креативност и предузетнички дух жена из руралних подручја Војводине, повећа видљивост ове друштвене групе, али и укаже на многобројне доприносе жена са села очувању културе и живота сеоских заједница Војводине. Ово је прилика да се посетиоци, али и представници институција, стручна јавност и медији упознају са богатим стваралаштвом сеоских жена које представљају значајан ресурс за развој пољопривреде, туризма али и локалних заједница уопште.

Сваке године својe производe из домаће радиности, пре свега рукотворинe, вез, тканице, сувенире и традиционалну војвођанску храну припремљену по старинским рецептима, представи близу 200 сеоских удружења жена из свих општина и градова Војводине.

Посетиоци ће ове године имати прилику да виде рукотворине од сламе, љуштике, лутке крпењче, ткане шалове, крпаре, слике од сламе, вез и игру са концем, и пробају роловани сир, кисачку сарму, стапарску листару, ајвар и пинџур, компоте, салате и друге посластице из кухиње војвођанских жена.

Манифестација је изложбено-продајног карактера, а улаз је бесплатан.

У 11 часова је планирано обраћање председника Покрајинске владе Игора Мировића и Диане Миловић, директорке Завода за равноправност полова у име организатора догађаја.

Сајам стваралаштва сеоских жена у Војводини се одржава поводом обележавања Међународног дана сеоских жена (15. октобар). Овај дан установљен је Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација 2007. године, како би земље широм света указале на посебан допринос жена на селу, на њихову кључну улогу на селу у унапређењу пољопривреде и руралног развоја, унапређењу квалитета хране и елиминисању сиромаштва на селу.

Рад са сеоским женама представља једну од водећих и најважнијих делатности Завода. Сарадњом са преко 300 удружења жена на селу кроз едукативни и истраживачки рад, информатичке обуке и обуке за унапређење пословних вештина, Завод настоји да допринесе побољшању положаја и квалитета свакодневног живота жена у сеоским срединама. Различите културне, социоекономске и родне карактеристике њиховог положаја, жене на селу чине групом којој су потребне специфичне мере подршке, јер су главне карактеристике њиховог положаја одређене радом у пољопривреди и смањеним могућностима за формално запошљавање ван пољопривреде.

Медијска пажња и пратња: Нови Радио Сомбор

Strana 3 od 148

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…