UGS "Nezavisnost": Uticaj pandemijske krize na tržište rada Srbije
(Preuzeto sa MONS – Platforme za monitoring socijalne situacijue u Srbiji (www.mons.rs)
Mihail Arandarenko
Dragan Aleksić)
* Vanredno stanje, proglašeno polovinom marta 2020. godine, prouzrokovano širenjem pandemije koronavirusa Covid-19 na Srbiju, dovelo je u veoma kratkom roku do prisilnog, delimičnog ili potpunog, prestanka rada velikog broja ekonomskih agenata - preduzeća, javnih ustanova, radnika zaposlenih za platu i samozaposlenih. Priroda tog prinudnog karantinskog zatvaranja je takva da se govori o šoku ponude (pre svega, rada), jer je delovanjem više sile firmama i radnicima onemogućeno da rade, mada bi oni to želeli i mada za njihovim proizvodima i uslugama postoji načelna tražnja. Zapravo, i tražnja (pre svega, za proizvodima i uslugama, a izvedeno i za radom) istovremeno je osujećena na sličan način kao i ponuda. Ipak, korisno je zadržati distinkciju između šoka ponude i šoka tražnje zbog različitog intenziteta sa kojim ova dva šoka utiču na ekonomsku aktivnost sa proticanjem vremena. Na kratak rok, šok ponude je dominantan. Određeni delovi ekonomije, takozvane delatnosti visokog kontakta, poput ugostiteljstva, turizma, ličnih usluga i slično, skoro potpuno se zatvaraju na više nedelja ili meseci. Kako neposredna opasnost od nekontrolisanog širenja epidemije počinje da jenjava, težište krize se pomera na stranu tražnje - ako je deo radnika, pre svega u teško pogođenim kontaktnim delatnostima, izgubio posao ili deo zarade, to ne može da ne ostavi negativan uticaj i na sektore koji su inicijalno daleko manje pogođeni i ekonomija tako ulazi u spiralu generalizovanog pada proizvodnje, zaposlenosti i realnih zarada
U ovom kratkom prilogu, zadržaćemo se na razmatranju diferenciranog uticaja pandemijske krize na različite ekonomske sektore u Srbiji i, posebno, na to kako će ona uticati na sektorska tržišta rada na kratak i srednji rok. Razmatranje je delimično zasnovano na prvim uporednim globalnim procenama ovog uticaja (pre svega ILO, 2020)[1], delimično na opservacijama dosadašnjeg toka krize, a delom i na osnovu hipotetičkih (ex ante) razmatranja srednjoročnog uticaja krize na tržište rada Srbije, kada efekat šoka tražnje postane jasno dominantan u odnosu na kratkoročni efekat šoka ponude.
Tabela 1. ispod sumira naše procene. Osnovne informacije o sektorima (naziv sektora u skladu sa nacionalnom klasifikacijom delatnosti, broj zaposlenih u svakom sektoru i relativno učešće sektora u ukupnoj zaposlenosti u 2019. godini, na osnovu podataka CROSO i prosečne neto zarade u septembru 2019. godine) predstavljene su u prve četiri kolone tabele. Naredne dve kolone daju ocenu kratkoročnog i srednjoročnog uticaja krize na tržište rada odgovarajućeg sektora, služeći se petostepenom gradacijom tog uticaja (nizak, nizak do srednji, srednji, srednji do visok i visok). Najzad, poslednja kolona nastoji da ponudi kratko objašnjenje za ove procene kroz identifikaciju glavnih mehanizama kojima se potencijalna kriza u sektoru inicira u kratkom i prenosi u srednjem roku.
Tabela 1. Uticaj pandemije Covid-19 na sektorsku zaposlenost u Srbiji na kratak i srednji rok
Tabela 1. u dobroj meri je samoobjašnjavajuća i stoga zahteva malo dodatnih komentara. U delatnostima visokog rizika tržišta rada, na kratak rok zaposleno je čak 44,4% od ukupnog broja registrovanih zaposlenih (osim registrovanih poljoprivrednika), dok je u delatnostima srednjeg do visokog rizika zaposleno dodatnih 7,4% registrovanih zaposlenih. Na srednji rok, 3,9% zaposlenih ostaće izloženo visokom riziku, dok će u delatnostima srednjeg do visokog rizika ostati 27,2%. Naravno, treba imati u vidu da su ove procene veoma grube aproksimacije generalizovanog sektorskog rizika i da ne uzimaju dovoljno u obzir niti detaljniju strukturu užih delatnosti u okviru pojedinačnih sektora (čiji rizik može biti veoma različit), niti sektorsku strukturu zaposlenosti po zanimanjima, nivou obrazovanja i slično.
Interesantan je još jedan momenat - u proseku, sektori sa višim prosečnim zaradama imaju niži prosečni rizik tržišta rada, i obrnuto. To je vizualizovano preklapanjem boja na našoj tabeli - dok pet od šest sektora sa najvišim prosečnim zaradama imaju nizak rizik, to je slučaj sa samo tri od sedam sektora sa najnižim prosečnim zaradama. Ovo sugeriše da se može očekivati rast sektorske nejednakosti u zaradama u odnosu na stanje pre krize. Dodatno, prve međunarodne analize ukazuju na to da su zanimanja koja su ‘imunizovana’ od šoka ponude, zbog toga što se njihovi radni zadaci mogu u najvećoj meri obavljati od kuće, u proseku znatno bolje plaćena u odnosu na ona koja zahtevaju prisustvo zaposlenih na radnom mestu (Dingel and Neiman, 2020)[2].
To bi, kroz restrukturiranje radnih mesta i zadataka unutar pojedinačnih sektora, moglo da dodatno oteža relativni položaj niskoplaćenih visoko-kontaktnih zanimanja.
Najzad, dok smo do sada razmatrali potencijalne diferencirane negativne efekte krize na sektorsku zaposlenost, na standardne kvantitativne indikatore tržišta rada - stope zaposlenosti, nezaposlenosti i aktivnosti - svakako će uticati i tokovi između ostalih statusa stanovništva na tržištu rada.
Važno je razumeti da kretanje nivoa nezaposlenosti zavisi - kako od intenziteta priliva u nezaposlenost, tako i od intenziteta odliva iz nezaposlenosti. Priliv u nezaposlenost ne zavisi samo od broja otpuštenih radnika, nego i od priliva novih ulaznika na tržište rada - uglavnom onih koji završavaju školovanje, ali i onih koji žele ili su primorani da se ponovo aktiviraju na tržištu rada. Najveći ‘redovan’ priliv novih ulaznika u Srbiji dogodiće se sa završetkom školske godine, na leto i na jesen, ali će njihove mogućnosti za nalaženje posla ostati ograničene, tako da će to dodatno povećati nivo nezaposlenosti, u meri u kojoj tržište rada ne bude bilo u stanju da ih apsorbuje na uobičajen način. Na godišnjem nivou, novi ulaznici odgovaraju veličini jedne godišnje kohorte mladog stanovništva, što je nešto manje od 70.000 lica.
Na ‘plus’ strani (mada je u normalnim okolnostima to ograničenje, a ne prednost), svake godine iz stanovništva radnog uzrasta (do 65 godina) izađe oko 100.000 ljudi, što je za oko 35.000 više od novih ulaznika, tako da taj faktor zamene delimično olakšava apsorpciju novih mladih ulaznika na tržište rada, čak i u teškim vremenima kao što je ovo.
Najzad, još jedan faktor koji može dodatno da podigne nivo nezaposlenosti čine naši kratkoročni spoljni migranti koji deo godine provode radeći u inostranstvu (kao sezonski radnici u poljoprivredi i turizmu, građevinski i industrijski radnici, u sektoru zdravstvene nege i brige o starima, ličnih usluga itd), a zarađeni novac troše u Srbiji, uglavnom se ne uključujući uopšte, ili tek marginalno, na domaće tržište rada. Na osnovu zvaničnih podataka o prelascima granice na početku pandemije, može se grubo proceniti da se otprilike njih 50-60 hiljada vratilo sa kratkoročnog rada u inostranstvu tokom marta. Na godišnjem nivou, taj broj potrebno je pomnožiti otprilike sa tri. Premda neće svi oni završiti kao nezaposleni (neki će verovatno uspeti da odu u inostranstvo, drugi se prosto neće uključivati na tržište rada, treći će se uključiti u neki porodični posao i sl), ipak se i po ovom osnovu može očekivati dodatan porast nezaposlenosti od nekoliko desetina hiljada.
Još jednom podvlačimo da je uzročnik tekuće krize specifičan, neekonomski faktor i stoga je veoma teško povlačiti paralele sa krizama iz bliske prošlosti i njihovim efektima na tržište rada. S tim u vezi, sve prognoze su, u ovom trenutku, ekstremno nezahvalne, jer se još ne mogu predvideti ni orijentaciona dužina trajanja ni intenzitet poremećaja globalnih i regionalnih ekonomskih tokova usled pandemije. Naivno bi bilo očekivati da će se, sa prolaskom epidemije i ukidanjem vanrednog stanja, situacija na tržištu rada Srbije vratiti u pretkriznu. Sasvim je izvesno da stanje na tržištu rada neće zavisiti isključivo od stepena oporavka privrede Srbije, već i od brzine jenjavanja epidemije i privrednog rasta u zemljama sa kojima imamo najjače ekonomske veze.
[1] https://www.ilo.org/wcmsp5/groups/public/@dgreports/@dcomm/documents/briefingnote/wcms_740877.pdf
[2] https://bfi.uchicago.edu/wp-content/uploads/BFI_White-Paper_Dingel_Neiman_3.2020.pdf
Izvor: UGS "Nezavisnost" https://nezavisnost.org/
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Teme današnjice: Gejming na mrežama
* Igre se mogu naći na svakom ćošku - na telefonu, tabletu, računaru, besplatne ili one koje se plaćaju. Bitno je da su roditelji svesni koje igre igraju njihova deca - pogotovo mlađa deca koja ne znaju da sama biraju za sebe. Najčešće mladi ne znaju da izaberu dobru igru, već igraju šta god je popularno i šta igraju popularni jutuberi
Milica Crkvenjakov, dizajnerka video igara i osnivateljka programa Roditelji Gejmera, smatra da postoji ogroman jaz između roditelja koji ne razumeju video igre i njihove dece koja su uz video igre odrasla i konzumiraju ih svaki dan:
- Mit je da su igre generalno „loše“ za mlade. Preko video igara se toliko toga može naučiti, unaprediti, iskusiti... Ali ako upadnemo u klopku da verujemo senzacionalističkim naslovima o tome kako video igre od dece prave zombije i neradnike, onda stvaramo toksičnu vezu. Najčešće deca ne znaju da izaberu dobru igru, već igraju šta god je popularno i šta igraju i jutuberi - tako će im promaći mnoge sjajne igre. Igre koje su bogate fantastičnim narativom, teškim moralnim dilemama ili preciznim mehanikama koje nam vežbaju koordinaciju. Ali čak i ako deca igraju samo popularne igre sa svojim prijateljima, vežbaju timski rad, komunikaciju i liderske veštine. Multiplejer igre uvek zahtevaju koordinaciju i rad u timu.
Dizanerka video igara, Milica dopunila je da mladim gejmerima preporučuje da izađu iz svojih balončića poznatih igara i probaju da istraže malo šire.
- Postoje forumi i grupe na kojima se stalno diskutuju razne fantastične igre koje nisu popularne, ali nude odličnu zabavu, nije loše da pročačkaju tamo i otkriju jedan novi svet.
A roditeljima dizajnerka video igara je poručila: - Ne možete da zabranite detetu da igra igre. Ako ne igra u kući, igraće van nje. Umesto toga, pričajte sa njima o tome, postanite deo te sfere njihovog života. Osim toga što ćete sebe edukovati, njih ćete naterati na dublje razmišljanje o tome šta su igre koje igraju, koju poruku prenose i šta je sve to što iz njih dobijaju.
Video-igre, Twitter i YouTube
Nedavno je objavljeno istraživanje domaće gejming scene za proteklu 2019. godinu, koje je napravila Asocijacija industrije video-igara Srbije (SGA).
U izvešataju je moguće saznati kakav je sastav domaće scene.
U godišnjem istraživanju globalne gejming industrije koje je objavio Games Industry zastupljenost igara u medijima na društvenim mrežama kao što su Twitter i YouTube, kao i detaljan prikaz industrije mobilnih video-igara zauzima najveći deo geming tržišta.
Na platformi Twitter tviteraši su najviše diskutovali o Fortnite-u koji je spomenut u više od 41.000 tvitova, zatim o Apex Legends-u, Death Stranding-u, Borderlands-u 3 i League of Legends-u.
Što se tiče YouTube-a situacija je malo drugačija. Popularna igra Minecraft, koja je naročito popularna među mlađom populacijom, nalazi se na prvom mestu. Snimci prelaženja ove igre u 2019. godini beleže nešto više od 102 milijarde pregleda, na drugom mestu je trenutno najpopularnija igra na svetu Fortnite (60 milijardi), a na trećem Grand Theft Auto V (oko 37 milijardi). U Top 5 našle su se i Garena Free Fire (30 milijardi), kao i Roblox (29,6 milijardi).
Za popularnost gejming industrije zaslužni su i infulenseri koje na različitim platformama kao što su Twitch i YouTube svakodnevno objavljuju klipove game play-eva koje prati i po nekoliko desetina miliona ljudi. Najpopularniji influenseri su jutjuberi Jelly i PewDiePie - koji je popularnost stekao igrajući upravo Minecraft i BCC Troling, a koji jednom dnevno objavljuje klipove u kojima igra Fortnite. Inače, PewDiePie stekao je svetsku popularnost od nekoliko miliona pratilaca, ugasio kanal iz opklade, pa napravio novi, koji opet ima nekoliko miliona pratilaca.
Digitalna pismenost
Moramo da prihvatimo da se svet jako mnogo promenio u poslednjih nekoliko meseci, godina. Digitalna pismenost je jedna od promena. Većina sveta sada se seli u digitalne oblake, uključujući između ostalih i školstvo, a i zato što se digitalno pismenim ljudima više ne smatraju oni koji samo znaju da uključe kompjuter i otkucaju nešto u Word-u.
Istražuje, piše:
Maja Radu,
Projekat „Mladi”, realizuje Media Diversity Institute u saradnji sa Lokal presom. Projekat je podržala Delegacija Evropske Unije u Srbiji i Ambasada SAD u Beogradu.
Gakovo: Dom kulture spreman za rad
* Druga faza rekonstrukcije Doma kulture u Gakovu je završena, što je omogućilo da ova zgrada otvori svoja vrata za kulturno-umetničke i razne druge sadržaje. Na inicijativu građana i mesne zajednice, stara seoska škola dobila je novu namenu i postala centar kulture u selu. Završena je kompletna rekonstrukcija unutrašnjosti zgrade koja je obuhvatila stolarske, zidarske, armiračke, limarske, keramičarske, molerske, gipsarske, elektro radove, kao i postavljanje vodovoda i kanalizacije. Dom kulture sada ima veliku salu sa binom za manifestacije, kancelarije, toalete i salu za sastanke
Dom kulture u Gakovu svečano su u sredu, 20. maja, otvorili gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i predsednik Saveta mesne zajednice „Gakovo“ Simo Marković.
Gradonačelnica je ovim povodom istakla da se nada da će udruženja građana ovde naći svoje mesto i pozvala sve stanovnike Gakova koji su zainteresovani za društveni rad da u Domu kulture organizuju svoje aktivnosti.
- Završena je zapravo druga faza koja je podrazumevala kompletno unutrašnje uređenje ovog prostora, koji je namenjen kako za kulturno-umetnička društva, tako i za udruženja građana. Mislimo da za jedno naseljeno mesto poput Gakova ovaj prostor predstavlja zapravo jadan kapitalni objekat u kome svi oni koji se bave bilo kakvom vrstom civilnog angažmana, bilo humanitarnog, bilo kulturnog, ili nekog drugog, mogu da nađu svoje mesto. Koristim ovu priliku i da pozovem i sve one koji se bave kako decom, tako i mladima, ženama, kulturom i drugim aktivnostima, naravno i penzionere, da u ovom prostoru organizuju svoje aktivnosti, čime će ga zapravo oplemeniti i učiniti i samu svrhu ovog objekta i našeg ulaganja opravdanom. U tom smislu, radovi još predstoje, pre svega na fasadi i na grejanju, i to je svakako planirano za naredni period, a naše opredeljenje od početka jeste da pored grada Sombora i svako selo ima svoje mesto za kulturna dešavanja, što smo ranije već učinili u Staparu, Bačkom Monoštoru, a sada to činimo i u Gakovu, pre svega na inicijativu Saveta mesne zajednice i svih Gakovčana koji su ovo prepoznali kao potencijal svog mesta, te se nadamo da ćemo svi zajedno to i opravdati - izjavila je gradonačelnica Dušanka Golubović.
Predsednik Saveta mesne zajednice „Gakovo“ Simo Marković uputio je poziv kulturno-umetničkim, ali i drugim udruženjima da u Domu kulture realizuju svoj rad.
- Mi u Gakovu imamo više udruženja kako sportskih, tako i drugih. U poslednje vreme svi su nešto zatajili, uglavnom zbog nedostatka prostora. Sada smo dobili jedan prvorazredni objekat koji ima sve uslove za funkcionisanje i nadam se da će pre svega kulturno-umetničko društvo da oživi, da krene, a onda i mi svi ostali za njima. Udruženje Vrbljanaca, Korjeni, a nadam se da će i penzioneri, bez obzira što imaju svoje prostorije, naći svoj kutak ovde. Tu ćemo imati prostoriju za biblioteku, salu za sastanke, imamo i jednu veliku binu za održavanje manifestacija - rekao je Marković.
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
U Kolutu u rad puštena dohlorna stanica za prečišćavanje vode
* Dohlorna stanica za prečišćavanje vode u Kolutu danas (sreda, 20. maj) je zvanično puštena u rad, a stanovnici ovog naseljenog mesta u svojim domovima imaju vodu čiji je kvalitet značajno poboljšan. Ovim je završena prva faza projekta, kojom je obezbeđen nastavak procesa ka dobijanju ispravne pijaće vode
Gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović prilikom obilaska novoizgrađenog postrojenja za preradu vode rekla je da se ne staje sa investicijama u Kolutu, ali i u drugim naseljenim mestima na teritoriji grada gde još nije obezbeđena zdrava pijaća voda.
- Dohlorna stanica u Kolutu zapravo je stavljena u funkciju u toku prethodnih dana i možemo konačno reći da je popravljen kvalitet vode u Kolutu, upravo zahvaljujući ovoj investiciji, koju su zajednički realizovali Pokrajinski sekretarijat za vodoprivredu, poljoprivredu i šumarstvo i Grad Sombor. U tom smislu, zahvaljujući pre svega onim predlozima koje je napravio „Vodovod“ u Bezdanu kao javno preduzeće, stvorili su se uslovi da uđemo u jednu ovakvu investiciju i omogućimo bolji kvalitet vode. Ono što takođe treba napomenuti jeste da ulaganja u Kolut ovim nisu završena. Neophodno je obezbediti izgradnju dovodnika vode od Bezdana do Koluta čime će problem pijaće vode u Kolutu biti trajno rešen. U toku ove godine dalje se baziramo na izgradnji fabrike vode u Bačkom Monoštoru, jedan takođe izuzetno velik i neophodan projekat, a svakako u to vreme projektujemo potreban dovodnik i planiramo njegovu realizaciju tokom sledeće godine, kako bi ovo naseljeno mesto sa pitanjem pijaće vode bilo i konačno rešeno - izjavila je gradonačelnica.
Direktor JKP „Vodovod“ Bezdan Dejan Kubatov izjavio je da se projekat koji će obezbediti zdravu pijaću vodu u Kolutu nalazi u završnoj fazi.
- Ovo je uređaj koji proizvodi natrijum-hipohlorit koji dezinfikuje vodu na samom izvorištu. Uređaj je 180-gramski, a to znači da količina natrijum-hipohlorita koja se proizvede na ovom uređaju jeste sasvim dovoljna za dezinfekciju čak i u najvećim špicevima potrošnje u samom naseljenom mestu. Ovo je prvi deo investicije, to znači da je drugi deo investicije, koji nas čeka početkom sledeće godine, dovodnik vode i buster koji će distribuirati vodu iz Bezdana u Kolut. Poboljšanje kvaliteta vode se sada već vidi u samoj mreži. Voda ima manju količinu gvožđa, manju količinu mangana i nekih huminskih materija. Ono što je nama preduslov da bismo dobili pijaću vodu je u tome da još dovedemo određenu količinu vode iz Bezdana i tada će stanovnici Koluta u potpunosti imati pijaću vodu - istakao je Kubatov.
(pogledajte i galeriju slika)
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Fondacija Ana i Vlade Divac obezbedila pomoć od 550.000 dolara građanima Srbije za ublažavanje posledica pandemije
* Fondacija Ana i Vlade Divac 13 godina pomaže građanima u najtežim situacijama. Odmah po proglašenju vanrednog stanja u Srbiji, fondacija je sav svoj kapacitet usmerila ka hitnom obezbeđivanju humanitarne pomoći najugroženijim građanima, lokalnim zajednicama, organizacijama civilnog društva i institucijama. Fondacija je do sada obezbedila 550.000 dolara za humanitarnu pomoć i pomoć zdravstvenim institucijama, organizacijama civilnog društva, medijima i neformalnim grupama građana
- Fondacija Ana i Vlade Divac je još pre uvođenja vanrednog stanja bila pripremljena na izazov koji nas očekuje. Već prvog dana smo kroz svoju mrežu saradnika u lokalnim organizacijama i lokalnim samoupravama i uz podršku naših volontera na terenu, počeli da prikupljamo podatke o potrebama građana i dostavljamo humanitarnu pomoć. Prva aktivnost je vrlo brzo realizovana i korisnici Crkvene narodne kuhinje u Beogradu su dobili prvih 1.000 osnovnih higijenskih paketa, zahvaljujući našim dugogodišnjim donatorima iz dijaspore, kompanijama i građanima koji su samo za ovu vrstu pomoći izdvojili 1,6 miliona dinara a za mesečno snabdevanje korisnika kuhinje higijenskim sredstvima. Moram da istaknem da je ceo naš tim sve vreme bio posvećen pomaganju drugima iako su se i sami našli u situaciji koja je bila svima izazov - rekla je Ana Košel, direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac.
Fondacija nije zaboravila koliko je važno pomoći onima koji motivišu druge kada je najteže i pomogla je17 organizacija civilnog društva, neformalnih grupa i medija koji promovišu građansku solidarnost i duh zajedništva u vremenu krize izazvane pandemijom koronavirusom. Ukupan fond za ovu vrstu podrške od 1,87 miliona dinara obezbeđen je u saradnji sa Balkanskim fondom za demokratiju i Ambasadom Kraljevine Norveške koja je dodatno izdvojila 23,5 miliona dinara za 10.000 paketa osnovnih namirnica i higijenskih sredstava najugroženijim građanima. Fondacija Ana i Vlade Divac u saradnji sa Grupom 484 do kraja juna dostaviće ove pakete najugroženijim porodicama u više od 10 gradova Srbije, a količina humanitarne pomoći biće dovoljna za 50.000 ljudi.
Igrači košarkaškog kluba Sacramento Kings, Bogdan Bogdanović i Nemanja Bjelica pridružili su se Fondaciji Ana i Vlade Divac i zajedno sa Vlade Divcem i njegovom suprugom Anom donirali respiratore, zaštitne maske i druga medicinska sredstva zdravstvenim institucijama u vrednosti od 20,1 milion dinara.
Fondacija je nastavila aktivnosti uz podršku uz podršku Fondacije za otvoreno društvo i obezbedila higijenska sredstva dovoljna za 4 meseca, pakete igračaka i pribora za crtanje za decu i materijal za šivenje maski u vrednosti od 11,7 miliona dinara za migrante koji se nalaze u 3 prihvatna i azilna centra u Srbiji.
Stipendisti Fondacije Ana i Vlade Divac, koji kao korisnici stipendija volontiraju svakog meseca najmanje 4 sata, svakodnevno šalju svoje priče o volontiranju koje više ne mere satima već zahvalnošću onih kojima pomognu. Mladi ljudi koji su i sami iz porodica kojima je potrebna podrška, pomažu na različite načine starijima, vršnjacima daju besplatne online časove, volontiraju u Crvenom krstu, a neki od njih sa svojim porodicama šiju zaštitne maske za sugrađane. Na taj način su stipendisti fondacije, tokom proteklih 9 nedelja drugima nesebično poklonili svoje vreme.
Fondacija je nastavila sa aktivnostima kroz saradnju sa partnerima Koalicije za dobročinstvo na Projektu za unapređenje okvira za davanje koji finansira USAID. Članovi Saveta za filantropiju iz Koalicije za dobročinstvo su tokom vanrednog stanja Savetu za filantropiju i Vladi predložili set mera kako bi pomogli da se obezbede veće donacije najugroženijim građanima, uključujući promociju Uputstva za ostvarivanje poreskih olakšica, ukidanje bankarskih provizija na donacije i oslobađanje od PDV-a donacija hrane. Takođe, Koalicija je uputila i predlog da država u program ekonomskih mera uključi udruženja koja organizuju privrednu delatnost po principu socijalnog preduzetništva.
Fondacija Ana i Vlade Divac se u ime svih ljudi kojima je pomogla, zahvaljuje donatorima, građanima, volonterima, partnerima i posebno zdravstvenim radnicima koji su doprineli da i u ovom, jednom od najtežih perioda za građane Srbije, empatija, solidarnost i dobročinstvo budu vrednosti potvrđene na delu.
Medijski partner: Novi Radio Sombor
Pratio, zabeležio: Srđan Ačanski
Nova značajna donacija u pripremi Fondacije Raymond Nicolet Trust za tri škole u Srbiji
* Fondacija Raymond Nicolet Trust prikuplja sredstva za finansiranje projekata u tri različite ustanove u Srbiji u svrhu modernizacije objekata kako bi bili poboljšani obrazovni uslovi za učenike
U skladu sa pravilima, sredstva prikupljena kroz ovu kampanju biće preusmerena (posredstvom Evropske banke za obnovu i razvoj) u iznosu do 50.000 evra. Inicijativa za društvo ove organizacije je program posvećen pružanju podrške osoblju koje je angažovano sa lokalnim organizacijama koje pomažu zemlje u sastavu Evropske banke za obnovu i razvoj.
- Molimo vas da nam vašim donacijama pomognete i da zajednički unapredimo obrazovne uslove dece u Srbiji. Hvala unapred - kažu u uglednoj Fondaciji Raymond Nicolet Trust.
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
JKP ZELENILO Sombor: Košena dečja igrališta, bolnica, javne površine...
* Radnici “Zelenila” nastavili su danas (ponedeljak, 18. maj) košenje javnih zelenih površina u Somboru
Tokom današnjeg dana kosidba je realizovana na više lokacija, osim ostalog i u Opštoj bolnici “Dr Radivoj Simonović”, na Staparskom putu, a košena su i dečija igrališta.
Košenje igrališta, uz ostalo, ima i važnu preventivnu ulogu, s obzirom na to da u proleće iz trave i rastinja vrebaju krpelji koji mogu da ugroze mališane.
(Foto detalji u galeriji slika u okviru rubrike)
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Nova usluga u Idea online prodavnici: Pokupi svoju porudžbinu
* Nakon postepenog uvođenja nove usluge “Pokupi” za kupce IDEA online prodavnice, posle više od mesec dana, kupci svoju porudžbinu mogu da preuzmu na infopultu 24 IDEA i Mercator prodavnice, u 17 gradova širom Srbije. Osim mogućnosti za besplatnu dostavu, kupci u IDEA online prodavnici od sada mogu da odaberu da svoju porudžbinu preuzmu u odabranim prodavnicama, u jednom od tri ponuđena termina tokom dana
- Verujemo da će potrošači širom Srbije sada biti još zadovoljniji kvalitetom usluge koju im pružamo, jer smo na ovaj način omogućili mnogima da kupovinu obave jednostavno, brzo i sigurno. Konstantno radimo na unapređenju kapaciteta i sigurna sam da će usluga “Pokupi” uskoro biti dostupna u još više naših prodavnica i gradova širom Srbije - izjavila je Maja Veselinović, direktorka Sektora Hiper, Online i Organic formata.
Kada se registruje na online.idea.rs i napuni korpu, potrošač ima 2 opcije za preuzimanje proizvoda, dostavom ili opcijom “Pokupi”, a ukoliko se odluči za ovu drugu opciju bira jedno od ponuđenih mesta preuzimanja, kao i željeni termin dostave. Minimalni iznos za kupovinu je 1.500 dinara, a plaćanje je prilikom preuzimanja.
Usluga “Pokupi” je aktivna u 24 prodavnice u 17 različitih gradova u Srbiji i to u Beogradu i Novom Sadu u prodavnicama nanekoliko lokacija, Inđiji, Novim Banovcima, Bečeju, Kanjiži, Vrbasu, Zrenjaninu, Apatinu, Bačkoj Palanci, Somboru, Temerinu, Nišu, Čačku, Kragujevcu, Loznici i Novom Pazaru.
Spisak lokacija IDEA prodavnica za novu uslugu “Pokupi”, potražite na www.idea.rs
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Fondacija Raymond Nicolet Trust sa zadovoljstvom predstavlja dr Emeše Mat, novog člana srpskog tima!
* Doktor Emeše Mat je holistički filolog na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Subotici Univerziteta u Novom Sadu
Na ovom univerzitetiu magistrirala je i doktorirala filologiju. U svojoj bogatoj karijeri bavila se podučavanjem studenata za rad sa predškolskom decom. Autorka je dvanaest knjiga iz oblasti holističkog razvoja ličnosti.
Njeno znanje i iskustvo u obrazovanju neprocenjivo je kao podrška svim akcijama Fondacije The Raymond Nicolet Trust u cilju unapređenja i što bolje perspektive obrazovnog razvoja dece u Srbiji. - Zadovoljstvo nam je što možemo da primimo u naš sve veći tim cenjenu profesorku dr Emeše Mat i radujemo se dugoj saradnji sa njom - kažu u Fondaciji.
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom: Za pristupačniji Sombor
* Kružni tok na Vidovdanskom trgu u Somboru je u utorak, 12. maja zvanično otvoren za saobraćaj. Ovo je četvrta raskrsnica u Somboru koja je izgradnjom kružnog toka dobila veću bezbednost za sve učesnike u saobraćaju
U okviru rekonstrukcije izmenjen je deo kolovozne konstrukcije, postavljeni su novi ivičnjaci, izgrađena su pešačka ostrva, rampe za invalidska i kolica za bebe i bicikle na pešačkim prelazima, atmosferska kanalizacija sa delom novih slivnika i postavljena je nova saobraćajna signalizacija kojom je raskrsnica pretvorena u kružni tok.
Izgradnjom rampi za kolica u velikoj meri se rešava problem bezbednog kretanja lica koja koriste invalidska kolica, ali je uočen nedostatak na pojedinim rampama, nivo površine rampe je viši od nivoa asfalta što usporava kretanje kolica.
Julijana Čatalinac
(pogledajte i galeriju slika u okviru rubrike)
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Opširnije...
Ћирилица пише срцем у доба короне
* Традиционална манифестација "Ћирилица пише срцем" Завичајног удружења Срба "Коријени" из Сомбора биће организована и ове године али у оквиру кампање "Остани код куће" и понашајмо се одговорно
Организатор позива све заинтересоване да током следећих дана пошаљу на фејсбук страницу "Коријени Сомбор - Завичајно удружење Срба" или на мејл Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. до
Рок за пријаве је до недеље 24. мај 2020. односно до празника Светих Ћирила и Методија који се празнује и као Међународни дан словенске писмености. Својом уредношћу, лепотом и вештином писања ученик на приложеним страницама свеске треба да покаже лепоту употребе ћирилице у настави. Стручна комисија ће прегледати пристигле фотографије, прогласити најуредније и најлепше свеске и наградити највредније ђаке и њихове наставнике. Позивамо наше чланове и све суграђане да напишу краснописом или калиграфски кратку лепу мисао или стих и у оквиру програма и кампање „Остани код куће“ и на овај начин допринесемо неговању традицион
Медијска пратња: Нови Радио Сомбор
JKP PROSTOR Sombor: Sanacija udarnih rupa na industrijskom putu
* Radnici “Jugokop-Podrinje” doo, započeli su prioritetne radove na sanaciji odnosno krpljenju udarnih rupa na kolovozu, uz pomoć specijalnog kamiona-mašine za sanaciju udarnih rupa
Trenutno se saniraju udarne rupe na industrijskom putu, nakon čega se prelazi na sanaciju udarnih rupa kako u gradu tako i u naseljenim mestima.
Apsolutni prioritet je dat na sanaciju udarnih rupa. Javno komunalno preduzeće “PROSTOR” Sombor realizuje stručno tehnički nadzor nad izvođenjem predmetnih radova, u ulozi upravljača puta.
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Somborska Gradska biblioteka "Karlo Bijelicki" nije prestajala sa aktivnostima ni u doba koronavirusa - Bebiteka: bibliobata i biblioseka proslavila i prvi rođendan
* Pre tačno godinu dana, u somborskom porodilištu, prvorođenom dečaku Filipu i prvorođenoj devojčici Sari, u maju i njihovim majkama, uručene smo prve bebiteka članske karte i poklon paketi
Tokom 12 meseci, koliko traje akcija, u Gradsku biblioteku učlanjene su 24 porodice.
Novi paketići za prvorođenu devojčicu i prvorođenog dečaka u maju 2020. godine i članske karte za njihove majke su spremni 
!
*****
U saradnji sa kompanijom „Meteor komerc“ d.o.o. iz Sombora i Opštom bolnicom „Dr Radivoj Simonović“, od maja 2019. godine, svakoj prvorođenoj devojčici i svakom prvorođenom dečaku u mesecu, iz najstarije biblioteke u Srbiji, koja je lane obeležila redak jubilej 160 godina postojanja i neprekidne delatnosti sa postepeno sve osnaženijim ograncima u naseljenim mestima, somborski poslenici u ovoj javnoj ustanovi kulture daruju paket koji sadrži tri knjige za najmlađi uzrast i igračku, a majkama porodičnu člansku kartu biblioteke „Karlo Bijelicki“ za godinu dana.
- Ovom akcijom želimo da ukažemo, pre svega roditeljima, na to koliko je je važno čitanje sa decom od najranijeg uzrasta, a naša misija je da knjigu učinimo dostupnom svakom detetu - podvlači direktorica Nataša Turkić.
~ . ~
Podsećamo i na radno vreme Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" u Somboru, od ponedeljka, 11. maja:
* ponedeljak - petak: od 7:30 do 19 i subota: od 7:30 do 13 časova
Čitaonica Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ nastavlja sa radom, ali u smanjenom obimu i pod drugačijim uslovima, uz poštovanje svih propisanih preventivnih mera koje se odnose na sprečavanje širenja zarazne bolesti COVID-19.
*****
Uputstvo za korisnike
Zbog sopstvene zaštite, kao i zaštite zaposlenih obavezno je nošenje maske i rukavica, prilikom ulaska u biblioteku i čitaonicu.
Molimo korisnike da unapred pripreme naslove knjiga koje žele pozajmiti (maksimalno 5 primeraka). Katalog knjiga dostupan je preko servisa Cobiss+.
Kako bi bilo smanjeno zadržavanje unutar prostora biblioteke, preporučujemo korisnicima da unapred rezervišu građu, pozivom na brojeve telefona ili imejlom:
- Dečje odeljenje: 025/431 010, Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
- Pozajmno odeljenje: 025/451 510, Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
- Naučno odeljenje: 025/431 680, Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
(U okviru rubrike i galerija slika: 1. paketići za najmlađe čitaoce i članove; 2. u funkciji sva pozajmna odeljenja; 3. direktorica Nataša Turkić, 4. plakat koji pleni posebno)
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
Yura: Sindikat kao korona
* Od dolaska Yure u Srbiju ta kompanija izaziva različite reakcije i kontraverze. Bilo je raznih priča o njihovom odnosu prema radnicima, ali nikada ni jedna od njih nije dobila neku zvaničnu potvrdu, epilog, osudu ili presudu. Od njihovog dolaska je bilo jasno da se država trudi da im ne otežava posao, kao ni drugim stranim investitorima. S obzirom na blagonaklonost države i njenih organa prema investitorima, radnicima je preostalo samo jedno: da se udruže u radnički sindikat
Bilo je više pokušaja a jedini uspešan jeste osnivanje sindikata Nezavisnost u jednoj od tri Yurine fabrike, u Rači. Međutim, odmah po osnivanju, glavni poverenik je dobio otkaz. Njegova pravosudna golgota je trajala gotovo dve godine ali je na kraju odlukom suda vraćen na posao. Sve ovo ga nije pokolebalo i on je nastavio sa sindikalnim radom i takvim nastupom je zajedno sa kolegama uspeo da započne pregovore sa menadžmentom.
I da ne bi baš sve krenulo svojim ispravnim tokom, pravim putem, potrudila se korona.
Kako je zaraza sve više uzimala maha, radnici po fabrikama su sve više strepeli za svoje zdravlje, svesni da ukoliko bi virus ušao u fabriku, da bi to bilo katastrofalno po njihovo zdravlje.
Uvođenjem vanrednog stanja postalo je jasno da nešto mora da se učini. Radnici u sve tri fabrike su u jednom trenutku „spontano“ obustavili rad bojeći se zaraze, jer uslovi rada nisu bili onakvi kavi su propisani od nadležnih službi i institucija:
- nedovoljna distanca između radnika na radnim mestima i
- nedostatak kompletne i adekvatne zaštitne opreme
- velika gužva u fabričkim autobusima.
U početku epidemije jedan deo radnika u sve tri Yurine fabrike (Rača, Niš, Leskovac) je odbijao da radi u takvim uslovima. Protestovali su ispred fabričkih kapija. Trpeli su pritisak da nastave sa radom. U toku jednog od tih protesta uhapšen je jedan od radnika u Rači.
Nakon hapšenja radnika Slaviše Pajovića, člana sindikata "Nezavisnost" u YURA Korporaciji-Rača, članovi sindikata obratili su se otvorenim pismom ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću i ministru rada Zoranu Đorđeviću, zahtevajući hitno puštanje na slobodu i zatražili da se hitno sazove vanredna sednica Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije, na kojoj bi se razgovaralo o konkretnoj primeni paketa mera Vlade Srbije i o kršenju radničkih i sindikalnih prava u uslovima vanrednog stanja i pandemije korona virusa.
Na naše zadovoljstvo, kažu u sindikatu, kolega Pajović je pušten iz dvodnevnog pritvora, ali mi ni do danas nismo saznali prave razloge za njegovo hapšenje!? Po njegovim izjavama navodno je njegov razgovor sa kolegama ispred fabrike neko prijavio kao „širenje panike“!? Razgovor ispred fabrike sa kolegama (u toku spontanog protesta) o uslovima za bezbedan i zdrav rad neko je okarakterisao kao širenje panike i to je bilo dovoljno da bude uhapšen i držan u pritvoru dva dana! Njegovo puštanje na slobodu nije i kraj pravnog postupka protiv njega - navode u sindikatu.
Posle višegodišnjih pokušaja da sindikalno organizuju zaposlene u YURA Korporaciji, uspeli su ne samo da dobiju kako ističu, nove članove, već i da se u ovim kriznim vremenima nametnu kao partner za pregovore sa poslodavcem u vezi sa pokretanjem proizvodnje u fabrici u Rači. Bili su u stalnom kontaktu sa kolegom Sašom Markovićem, glavnim poverenikom Sindikata „Nezavisnost“ u YURA Korporaciji doo Rača, dok se sa poslovodstvom i Kriznim štabom u Rači pregovaralo oko pokretanja proizvodnje u fabrici. Upravo je sindikat "Nezavisnost" uključio, u spor zaposlenih i poslodavca, lokalni Krizni štab koji je odredio način i dinamiku rada u vreme epidemije u fabrici. To se neko vreme poštovalo, ali je poslodavac prekršio dogovor i uvećavao broj radnika. U sindikatu potvrđuju da je pozvana Inspekcija rada, koja je obavila nadzor i javno, putem medija pre nekoliko dana saopštila da u Yuri „nema kršenja prava iz delokruga njene nadležnosti“.
Sve vreme je, paralelno, tekla i kontinuirana kampanja putem društvenih mreža i lokalnih medija, sa ciljem da objedinimo u naše članstvo i radnike iz fabrika YURA iz Niša i Leskovca. To ide prilično teško iz više razloga. Pričali smo sa desetinom potencijalnih sindikalaca iz ova dva grada. Strah za gubitkom čak i takvog posla, kod takvog poslodavca, je velika prepreka da se radnici upuste u „rizik“ zvani sindikat. To je donekle razumljivo, naročito za jug Srbije gde je teško naći bilo kakav posao - saopštavaju iz ovog sindikata.
Mrtva trka je u tome ko se više boji sindikata: poslodavac ili radnici!
Sindikat opasniji od korone!
Ipak, dobra vest je da su radnici uvideli da kada se organizuju, makar i na kratko, makar ne svi, mogu da učine nešto za sebe. Te obustave rada su verovatno bile izazvane strahom (opet strah) ali bar je počelo.
Sindikat "Nezavisnost" uverava radnike Yure da niko drugi neće zaštititi njihova prava, do njih samih-organizovanih u slobodan, radnički sindikat.
Mi smo tu.
GS IER Nezavisnost
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
