Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Tradicionalno, na Tucindan uveče, tako su i ovog 5. januara 2020, u svečanoj dvornici Srpske čitaonice „Laza Kostić“, neumorne aktivistkinje Kola srpskih sestara, priredile uoči najvećeg hrišćanskog pravoslavnog praznika Božića, Duhovno veče koje će još jednom biti upamćeno

Svečanoj priredbi prisustvovala je predsednica Skupštine grada Sombora Ljiljana Tica, koja je u ime komisije za izbor najlepšeg tradicinalnog Božićnog kolača rekla da je i ovom prilikom žiriranje bilo veoma teško. No najvažnije, kako je istakla, jeste da upravo ova tradicija nastavlja svoj put čuvanja najsvetijih hrišćanskih, pravoslavnih običaja.

Roždestvom tvojim članovi Crkvenog hora „Sveti Car Konstantin i Carica Jelena“ pod dirigentskim upravljanjem Milana Radišića otvorili su priredbu. Prikladnim rečima brojnim posetiocima potom se obratila predsednica somborskog Kola, gospođa Natalija Oluić, a božićnu besedu izgovorio je Otac Aleksandar.

U raznovrsnom umetničko-kulturnom programu pažnju su zaokupili i Mali pojci, Ženski vokalni sastav Varošanke, članovi Kulturno umetničkog društva “Vuk Karadžić” iz Čonoplje i Duga iz Koluta, dok su članovi dramske sekcije Gradskog kulturno umetničkog društva Sombor nadahnuto izveli predstavu običajne prosidbe.

Priredbu je uspešno vodila Vanja Kahrimanović, a sve je začinjeno prigodnom posnom zakuskom uz takođe tradicionalno crveno kuvano vino dok članice najstarije humanitarne organiztacije u Srbiji, somborske Sestre još jednom zalužuju maksimalnu ocenu za svoj entuzijazam, humanitarno pregalaštvo i prisnost.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Поштовани верници

У име града Сомбора и у своје лично име, свима који Божић славе по јулијанском календару упућујем најискреније честитке.

Дан Христовог рођења је велика радост за све хришћане који нас увек изнова подсећа да су љубав, поштовање, заједништво и солидарност темељне вредности на којима се гради поверење, вера и нада у боље сутра и општи напредак.

Славимо и радујмо се симболу новог живота, праштања, које модерним речником зовемо толеранција, правда, хуманост и љубав према другима.

Желим вам да овај велики празник прославите у миру, добром здрављу и срећи са својим најближим,

„Мир Божји,  Христос се роди – Ваистину се роди"

~ . ~

Градоначелница Града Сомбора Душанка Голубовић

* Seriju putopisa iz Italije nastavljamo sa Firencom, gradom koji spada u turistički najpoznatije gradove sveta, grad ima ogroman istorijiski i umetnički značaj kako za italijane tako i za celi svet. Posebna vrednost grada je brojna vredna zaostavština iz vremena renesanse.

      Santa Maria del Fiore 

 Kao grad sa dobro sačuvanim starim gradskim jezgrom u državi i nizom vrednih građevina i ambijenata Firenca je važno turističko odredište u Italiji. Stari deo Firence je pod zaštitom UNESKO-a. Ime Firenca  grad je dobio pri svom osnivanju u vreme Rimljana pod Gaj Julije Cezarom, koji su ovde osnovali utvrđeno naselje pod nazivom Florentia 

Firenca ital. Firenze je grad u centralnoj Italiji, koji je oktobra 2009. imao 371.060 stanovnika, dok je gradska anglomeracija iznosila 696.767 prosecna, gustina naseljenosti iznosi  3.637,84 st./km2  U širem području Firenca-Prato-Pistoja živi 1,5 miliona ljudi. Firenca je glavni grad istoimenog okruga i glavni grad pokrajine Toskana. Grad se prostire na 102 kvadratna kilometra

U srednjem veku Firenca je postala važno ekonomsko, kulturno i finansijsko središte. Tokom novog veka, bila je prestonica Velikog vojvodstva Toskane pod dominacijom porodica Mediči i Lorena. Grad je bio prva prestonica Italije u periodu 1865-1871. godine, posle ujedinjenja Italije.

Geografija, reljef, vode i klima

Firenca se nalazi u središnjoj Italiji. Strateški položaj grada izuzetno povoljan - Firenca je važno raskršće puteva koji sa severa silaze na jug . Stoga je grad važno čvorište puteva koji se ovde okupljaju sa raznih severnih pravaca ka jugu - prestonici Rimu. Od Rima grad je udaljen 284 km severno, a od Milana 317 km jugozapadno.

Firenca se razvila u severnom delu pokrajine Toskane. Grad je većim delom na ravničarskom terenu u dolini reke Arno, ali je manji, južni deo brežuljkastog karaktera. Sa severa se lako sagledavaju obližnje planine iz lanca Apenina. Grad se prostire na visini od oko 100 m, ali su obodni delovi primetno viši.

Klima u Firenci je izmenjena sredozemna klima sa uticajem udaljenosti grada od mora. Stoga je u leto veoma toplo, a zimi je sneg moguća pojava i hladnije je u odnosu na veći

Firenca se nalazi na reci Arno, u srednjem delu njenog toka. Reka Arno je toliko srasla sa gradom da zajedno sa brojnim mostovima i kejom predstavlja jedan od važnih simbola grada. Sa druge strane, reka Arno često plavi grad, što je posebna teškoća s obzirom na ogromno arhitektonsko nasleđe Firence. Tirensko more na 80 km istočno.

                                                                                                                                                                        Most na reci Arno

Istorija

Na reci Arno u oblasti današnje Firence već u osmom veku p. n. e. živeli su antički narod Etrurci. Rimljani su ovde osnovali malo utvrđenje sa vojnim naseljem u prvom veku p. n. e. i nazvali ga Florentia . Međutim, dobar položaj grada na važnom putu od Rima ka severu omogućio je brz razvoj grada sa forumom, termama i amfiteatrom u sledećim vekovima. Starorimska gradska mreža se toliko razvila tokom ovog razdoblja da se ni do danas nije mnogo promenila u mreži današnjih ulica gradskog jezgra Firence oko katedrale. Posle propasti Rimskog carstva grad je u nekoliko burnih vekova prominio nekoliko gospodara (Ostrogoti, Vizantinci, Langobardi, Franci), pa je bio gotovo uništen. Početak ponovnog oživljavanja grada je 9. vek, kada grad dobija izvesnu samostalnost, da bi oko 1000. godine Firenca preuzela vođstvo među gradovima u Toskani. Sa dolaskom feudalizma grad se u 12. veku proširio i postao samostalan. Građani su preuzeli vlast, što je dovelo do sukoba građana pristalica carstva, gibelina, i pristalica papstva, gvelfa, koji su na kraju izvojevali pobedu. Poslednji važan korak u razvoju srednjovekovne firentinske države bilo je pokoravanje Pize, nekadašnjeg suparnika, koja postaje firentinska luka. U 14. i 15. veku grad se snažno razvio i nametnuo se kao središte svekolike evropske kulture i umetnosti.

                                                                                                                                                                      Rodna kuća Dantea Aligijeria

Sredinom 15. veka porodica Mediči se nametnula kao vladajuća u Firenci, ali je značaj grada podigao važnost Medičijevih do evrpskog nivoa. Obrazovanje vladajućeg sloja, obrazovanog i vaspitanog, omogućilo je razvoj umetnosti, filozofije i nauke u gradu. Mnogi umetnici i učeni ljudi epohe Renesanse živeli su i stvarali u Firenci: Donatelo, Botičeli; kasnije Mikelanđelo, Makijaveli, Leonardo da Vinči, Galileo Galilej. Međutim, pomeranjem težišta razvoja na Atlantik, u 17. veku, kulturni značaj Firence je opao. 1737. Mediči porodica je izumrla. Tada uticaj nad gradom ostvaruju Habzburzi.

                                                                                                                                                                  Detalj iznad ulaznih vrata katedrale

Tek u 19. veku u Firenci nastaje novi period razvoja i to pod uticajem industrijske revolucije. Ovaj razvoj bio je i ishod promene društvenih odnosa tokom nekoliko burnih decenija. Tokom Napoleonovih ratova Firenca je bila deo njegove Kraljevine Italije, da bi potom ponovo bila poluzavisna od stane Habzburga. 1859. godine došlo je do pripajanja ove oblasti novoosnovanoj Italiji. Firenca je čak bila glavni grad ove mlade države u razdoblju 1865-1870. godine do premeštanja u Rim. Nova vladavina je ponovo donela privredni i kulturni procvat, a grad polako počinje biti prvorazredno turističko odredište. U 20. veku Firenca se uspela razviti se u visokorazvijen grad Italije, pre svega zahvaljujući turizmu.

k                                                                                                                                                                                      Kuća Medićijevih

Stanovništvo

Prema rezultatima popisa stanovništva 2011. u opštini je živelo 358.079 stanovnika. 2008. godine. Firenca je imao nešto oko 370.000 stanovnika, 1,5 puta više kao na početku 20. veka, ali za 20% manje nego 1970. godine. Opadanje stanovništva tokom proteklih decenija uzrokovano je stalnim preseljenjem stanovništva mahom mladih porodica u mirnija predgrađa sa višim kvalitetom života sto je slucaj u gotov celoj Italiji. Ovo se odražava i na gradsko stanovništvo, koje je izuzetno staro i sa niskim prirodnim priraštajem. Treba spomenuti i brojno privremeno stanovništvo u vidu brojne studentske i doseljeničke populacije.  Grad danas ima značajan udeo imigrantskog stanovništva, doseljenika iz svih krajeva svega - 9,5% ukupnog stanovništva.

Privreda

Turizam je daleko najvažnija grana gradske privrede i on pokreće druge grade u gradu i okolini. Industrija je slabo razvijena spram veličine grada i mahom smeštena na obodu grada i u predgrađima. Firenca ima veoma razvijen saobraćaj. Gradska železnička stanica „Santa Marija Novela“ je jedna od najupošljenijih u državi. Aerodrom „Peretola“ se smatra gradskim aerodromom i vezan je najviše za turistički saobraćaj.

Sport

Firenza je sediste fudbalskog Kluba Fiorentina, klub je osnovan 1928 godine i igra na stadionu Artemio Franki kapaciteta 47.290 mesta, pet puta je bio prvak Italije i redovan je ucesnik elitnih evropskih fudbalskih takmicenja.

Kada se umorite od razgledanja mnogonrojnih kulturno-istorijskih znamnitosti i šopinga u prodavnicama, buticima i parfimerijama gde se po popularnim cenama prodaju najpoznatijii svetski brendovi , obavezno svratite u neku od mnogobrojinih poslastičarnica i pojedite sladoled koji je prema mnogima najbolji u celoj Italiji.

All photos in this text are

copyrighted material

and all rights are reserved

Turistička agencija ORIS TTA Sombor

Čitaonička 1, 25000 Sombor

Tel/fax: 025/480-844

http://www.oristta.rs

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

dipl. turizmolog Srđan Ačanski