Vesti

Vesti

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

* Plesna grupa Inanna iz Sombora upisuje nove članove na časove orijentalnog plesa

Časovi se održavaju u dve grupe: rekreativna grupa za odrasle i takmičarska grupa za devojčice (uzrast 5 do 17 godina).

Prvi promotivni čas za obe grupe biće održan u četvrtak, 15. oktobra od 20 časova, u prostorijama S.A.F.K. Kets  i plesne grupe Inanna u Jorgovanskoj 43.

Prijave su obavezne, a broj mesta je ograničen!

- Orijentalnim plesom mogu da se bave svi (deca od 5 godina, a odrasli dokle god osećaju da mogu da plešu) prethodno plesno iskustvo vam nije potrebno.
Upoznaćete se sa jednom egzotičnom kulturom, jezikom, muzikom, ritmovima, svetlucavim kostimima... Orijentalni ples će vam pomoći da popravite držanje, rešite se problema sa bolovima u kičmi, da pokrenete mišiće koji se retko koriste prilikom drugih fizićkih aktivnosti, da oblikujete svoju figuru... A što je najbitnije, pomoći će vam da se osećate prijatno u svom telu, da budete ženstvene i da ne skidate osmeh sa lica - poručuju ambiciozne rukovoditeljke somborske Plesne grupe Inana.

Plesna grupa Inanna postoji u Somboru već devet godina i deluje u okviru Sportskog aerobik i fitnes kluba Kets  gde časove orijentalnog plesa vodi Brankica Ćurčić, koreograf sa dvanaestogodišnjim plesnim iskustvom. Jedan od najznačajnijih projekata plesne grupe Inanna  je Međunarodni plesni  festival u Somboru Orijentalija, koji iza sebe broji, kao što smo već izveštavali, osam izdanja.

Dečja i seniorska grupa plesne grupe Inanna  za sobom imaju značajne rezultate na državnim i međunarodnim takmičenjima u okviru plesnih festivala, sa kojima su počeli od 2017. godine.

Za više informacija o upisu posetite: www.inannaorientaldance.weebly.com i kontaktirajte ih putem društvenih mreža:

Facebook: https://www.facebook.com/inanna.orijentalniplessombor

Instagram: @plesna_grupa_inanna

TikTok: @plesnagrupainanna

(Još nekoliko fotografija iz arhive grupe pogledajte u slajdu ispod teksta)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Педагошки факултет у Сомбору је расписао Конкурс за трећи уписни рок на основним академским студијама за школску 2020/21. годину, који ће бити организован наредне недеље

Пријављивање кандидата за упис на прву годину студија ће се обављати 12. и 13. октобра, а укупно се може уписати 71 студент, и то: 29 студената чије се образовање финансира из буџета и 42 самофинансирајућа студента. Будући студенти се могу определити за један од четири студијска програма: Дипломирани учитељ, Дипломирани васпитач, Дипломирани дизајнер медија у образовању и Дипломирани библиотекар-информатичар. Све додатне информације у вези са уписом могу се пронаћи на сајту Факултета:

http://www.pef.uns.ac.rs/.

Доносимо комплетан текст Конкурса, у оквиру три слајда.

Медијска пратња: Нови Радио Сомбор (посредством сараднице, Данка Ивошевић)

7. oktobar 2020.  Autorski tekstovi: Jelka Jovanović 

* Dostojanstven rad podrazumeva siguran, bezbedan, ugovoren, pristojno i na vreme plaćen posao koji bi, uz to, morao da zadovoljava i davno formulisanu “formulu” tri osmice - osam sati rada, toliko sna i još toliko sati društvenog života

Šta ste radili danas? To nije retoričko pitanja, još manje šala, mada bi većina zaposlenih 7. oktobra, uz kiseli osmeh, odmahnula rukom. Posebno ako im kažete da je baš danas Međunarodni dan dostojanstvenog rada - za šta se uglavnom malo zna i mari! - koji, ovako ili onako, ipak, obeležavaju ljudi širom planete.

Za one koji po savesti ili službenoj dužnosti misle o tom danu i radu uopšte tri su odrednice bitne - poštovanje znanja i uloženog truda; poštovanje ličnosti i - sloboda. Jer bez poštovanja i slobode nema ni kvalitetnog rada, sledstveno ni razvoja, kako učesnika u onome što se banalno zove proces rada, dakle ljudi sa obe ugovorne strane, tako ni kolektiva u kom se radi i društva u celini.

Kriza kao lakmus

Ove godine 7. oktobar se zagubio - mada se i inače lako zagubi - u globalnoj krizi izazvanoj koronavirusom, pa su sticajem tih okolnosti već mesecima u prvom planu ljudi koji moraju da rade da bi svi ostali kako, tako opstali, pa i bukvalno preživeli. Pandemija, odnosno napad virusa, odneo je desetine miliona života širom sveta, a sva je prilika da neće mirovati ni do sledećeg 7. oktobra.

Lekari različitih usmerenja, medicinske sestre, laboranti, čistači/ce u zdravstvenim ustanovama i sva sila drugih ljudi iz tzv. zdravstenog sektora, uključujući i one u naučnim ustanovama i farmaceutskoj industriji koji rade na pronalaženju leka i vakcine, na prvoj su - tako se kaže - liniji fronta u borbi sa nevidljivim neprijateljem. Oni su proteklih meseci na raznim meridijanima bukvalno skapavali i skapavaju od posla u danonoćnoj opsadi virusa koji je gotovo paralisao svet i prilično, praktično preko noći izmenio i prioritete i način života i rada. Svih, ne samo zdravstvenih radnika. No, baš zbog te izloženosti, njihov rad se hvali i javno i privatno, ali uprkos činjenici da je život bez njih bukvalano nemoguć, hvale i priznanja retko pronalaze iskaz koji bi se mogao okarakterisati svim atributima koje sintagma dostojanstven rad nosi. Uključujući i onaj koji bi dušebrižnici mogli okarakterisati kao bizaran, a to je zarada, koja svakako ne može i ne sme biti ista ako podrazumeva prekovremeni i noćni rad, spajanje smena, višesatno angažovanje pod teškom opremom kakvu su u sudaru sa infektivnim bolestima zaposleni prinuđeni da nose.

Svedoci smo već mesecima da oni koji su zbog požrtvovanog rada na poslu inficirani virusom nemaju ni „poštedu“ ni akedvatnu naknadu - tretiraju ih kao glinene golubove, samo što metak usmeren na njih nije vidljiv golim okom. A „pohvale“ dobiju oni koje je taj nevidljivi odveo s one strane života.

Zahvaljujući virusu čija priroda još nije otkrivena - pa time ni savladana - beli mantili su u središtu pažnje, ali uz njih su meseci svetske pošasti pod lupu svakoga doveli još niz ljudi bez kojih je i inače život nezamisliv, a koje drugi manje, više tretiraju kao nešto što se podrazumeva. U javnoj orbiti su tako zaposleni u trgovini, posebno u radnjama sa prehrambenom i higijenskom robom, što znači većina, jer se trgovina odavno preselila u lance koji imaju maltene sve - od igle do lokomotive. nezaobilazni su zaposleni u komunalnim službama, zaduženi za javnu čistoću, odnosno održavanje higijene u javnim prostorima i na javnim površinama… Takođe, kontrolori javnog reda i mira, uključujući i one zadužene za zaštitu ljudskih prava i sloboda, odnosno policiju, tužilaštvo i sudije.

Tu su i angažovani u prosveti kojima je korona nametnula novi način rada, sasvim drugačiji od dosadašnjeg, koji podrazumeva veštine koje nisu dovoljno vežbane, ni u tehničko-tehnološkom smislu (za nastavu na daljinu), ni u uspostavljanja odnosa sa đacima bez kontakata.

Napokon, mada ne poslednji - a njihov angažman će tek doći do izražaja - jesu oni koji rade u inače poniženom sistemu socijalne zaštite i brinu o osetljivim kategorijama stanovništva, u vremenima krize još izloženijim nedaćama, kao što su stariji, nemoćni i siromašni. Zbog nameta pandemijske bolesti „socijalci“ su morali dodatno da se angažuju, pri čemu njihov rad nije baš vidljiv - jer većina izbegava da vidi nevolje drugih, pa tako i one koji pomažu u njihovom prevazilaženju.

Pravila, pravila

Dakle, korona je postala lakmus pod kojim su sam rad i dostojanstvenost rada „pocrveneli!“, a zbog vanrednih okolnosti ni oni kojima je obaveza upravo zaštita rada i uslova postali su nevidljivi. Pre svega sindikati i organizacije za zaštitu ljudskih prava. Jer, za boga miloga, svet je u krizi, ko će još brinuti o detaljima koji podrazumevaju poštovanje tuđeg truda! Ili slobodu kao takvu i slobodu u izboru i obavljanju posla.

"Smisao postojanja sindikata je da obezbedi dostojanstven rad. Dostojanstven rad je suprotan prekarnom radu koji znači nesiguran, nebezbedan, neugovoren posao. Rizičan u svakom smislu" kaže predsednik UGS "Nezavisnost" Zoran Stojiljković.

Za Stojiljkovića nema sumnje da i u ovoj kriznoj godini - ili baš zbog nje - rad mora biti ugovoren, bezbedan, pristojno i na vreme plaćen. Svuda, pa naravno i u Srbiji: “Uslovi se dogovaraju i realizuju kroz ugovore o radu, a oni su proizvod kolektivnog ugovaranja i dogovaranja. Kroz kolektivne ugovore uspostavljena su, ili bi trebalo da budu uspostavljena, pravila ponašanja obe strane, zaposlenih i poslodavaca.” Odnosno onih koji ulažu rad i onih koji taj rad plaćaju.

“Nisu samo bezbednost i zarada važni, oni su neophodni, a da bi rad zaista bio dostojanstven ne sme biti ‘gruvanja karaktera’, odnosno dovođenja zaposlenih u ponižavajući položaj, bilo kroz klasični mobing, bilo kroz uslovljavanje zaposlenih u javnoj upravi, medijima, prosveti, zdravstvu… da deluju i rade po pravilima profesije i savesti a ne po nalogu ‘odozgo’ ", kaže predsednik Nezavisnosti.

Čuvanje karaktera

Stojiljković je uveren da obim tih nepoželjnih “ugruvavanja” karaktera na radnim mestima govori o razmerama klijentelizma i partijskog zapošljavanja koji po prirodi stvari poništavaju i dostojanstvenost rada i sam rad: “Naravno, element koji ne smemo nikako zaboraviti jeste zarada od koje se pristojno živi, a to svakako nije ova minimalna koja ne garantuje ni pokriće minimalne potrošačke korpe za tročlanu porodicu, tačnije ispod je linije siromaštva.”

I predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić deli ova gledišta, uz napomenu da se rada i dostojanstva rada sećamo samo povodom dana kada se obeležavaju, a svim ostalim danima, sedmicama i mesecima u godini okrećemo se sitnim interesima i strahovima - da se sačuva (pre toga dobije) poslić, da se ne zameri nekome “gore” koji može da se osveti… A to sve rad pretvara u nedostojanstven, pri čemu tako stečeno i očuvano radno mesto ne znači i stvarni beg od siromaštva. Jer, u Srbiji je sve više zaposlenih na plati koja se bliži minimalnoj, svesnih da “prosek” dižu oni na privilegovanim poslovima. “Jedan od šest radnika živi ispod granice siromaštva”, upozorava Savić. Pri čemu ni većina ostalih zaposlenih nije mnogo iznad, plus sve brojniji penzioneri koji najčešće žive baš tu negde oko linije siromaštva ili ispod nje.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko, uz pridev dostojanstven (rad), dodaje i druge dve odrednice - pristojan i dobar. Onaj posao od kog može da se živi pristojno, dobro, dostojanstveno.

„Kad kažem dobar mislim na ukupne uslove rada, u kojima je plata samo jedan od uslova za rad. Što bolja to bolje, ali važno je da zarada odgovara kvalifikacijama, da se ne osećaš eksploatisano, ugroženo, progonjeno. Taj nivo dostojanstvenosti rada ima i socijalnu i psihološku dimenziju. Značajno je i da imaš osiguranje, da nisi izložen preteranim rizicima, da očekuješ izvesno penziju“, kaže Arandarenko.

Drugi aspekt je odnos poslodavca prema zaposlenom, a ključno je da to bude „odnos institucionalizovane saradnje“. Doslovno po ugovoru koji se sklapa za svaki angažnman.

Arandarenko ne sumnja u ono što se i golim okom vidi, a i forsira u Srbiji, da je sigurnije i isplativije biti angažovan, odnosno zaposlen u javnom sektoru. Tu se, napominje, neki od elemenata dostojanstvenog rada lakše ističu, pre svega sigurnost posla, a i zarada koja je u proseku veća kad vam je država poslodavac.

Sigurnost takvog radnog mesta, međutim, uslovljena je drugim odnosima koji dostojanstvenost i rada i radnika poništavaju ili barem smanjuju, a Stojiljković njihov izraz vidi u klijentelizmu, nepozitmu i partijskom zapošljavanju.

Ako se polje rada premesti iz zona koje je već naglašena pandemija isturila na svetlo dana, pa i rada kao preduslova preživljavanja, dolazi se u široko polje koje vezuje posao i zadovoljstvo. Svako ko živi od svojih deset prstiju zna da je za kvalitetno obavljanje bilo kog posla, uz kvalifikacije, bitna sklonost ka nekom poslu i da rad koji prija, godi čoveku i celokupan život čini kvalitetnijim. Već godinama, pa i decenijama, postoje zanimanja koja ljudima nude mogućnost da se izraze u potpunosti, od sve značajnijeg IT sektora, preko nekada ponižavanih a danas kreativnih poslova kao što su, primerice, kuvar, krojač… To su, istovremeno, poslovi koji omogućavaju dobru perspektivu i napredovanje, što je takođe značajna dimenzija dostojanstva rada.

Uz platu, bezbedne uslove rada i poštovanje, to je karika koja čoveku ne dozvoljava da, kako je to Stojiljković sociološki konstatovao, ne bude „mrtvac na dopustu“ i da ne hoda po svetu kao zombi.

Mada, ako se podvuče crta, dostojanstven rad bi morao da zadovoljava i bitnu vremensku odrednicu davno formulisanu kroz tri osmice - osam sati rada, osam sati sna i osam sati društvenog života, ali to je tema za drugi dan posvećen radu -1. maj.

Beleži novinarka: Jelka Jovanović

Izvor: UGS Nezavisnost 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Besplatna sportska rekreacija, fitnes za žene u Čonoplji: "Budi zdrava - vežbaj sa nama"

Pod pokroviteljstovom Grada Sombora a u organizaciji Sportskog saveza grada Sombora i Sportskog saveza Srbije u utorak, 6. oktobra godine startovala je sportska rekreacija za žene u Čonoplji, pod motom, "Budi zdrava - vežbaj sa nama".

Termini u fiskulturnoj sali Osnovne škole "Miroslav Antić" u Čonoplji su: utorak i četvrtak od 20:15 časova.

(U slajdu ispod teksta pogledajte još dve fotografije)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Kad je naravno i sportska vest - prva vest, to postaje normalna stvar jer su se za to potrudili članovi Boćarskog kluba Ravangrad iz Sombora, ulaskom u najviši rang!

U poslednjem kolu Druge lige - Sever domaći Ravangrad je pobedio drugoplasiranu ekipu Siriga sa 8:6 i ostvario i jubilarnu desetu prvenstvenu pobedu. Time se BK Ravangrad plasirao se u Prvu ligu Srbije i na taj način se pridružio šampionima države, sportskim kolegama iz Boćarskog kluba Sombor. Grad sinonimom baš Ravangrad, imaće tako dva člana u srpskoj boćarskoj eliti od naredne takmičarske sezone, nazvani baš pod tipičnim i metaforičnim nazivom najseverozapadnijeg sportskog centra u Srbiji - Sombor i Ravangrad.

Derbi susret Druge lige je protekao u najboljem redu. Po završetku utakmice domaćin je organizovao, u skladu sa preporukama Kriznog štaba, malu svečanost povodom osvajanja titule.

Boćarski klub Ravangrad je sve susrete u ovoj sezoni završio pobedom, što do sada nije uspelo nijednoj ekipi.

Pobednički sastav Boćarskog kluba Ravangrad Sombor: Goran Leković, Saša Leković, Siniša Matić, Dragan Mandić, Luka Mandić, Miodrag Opačić i Drago Pavić.

Novi Radio Sombor, i naš izdavač, Udruženje Podium, čestitaju Boćarskom klubu Ravangrad na izvanrednom uspehu u želji da sa pobedama nastavi i u Prvoj ligi Srbije.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Regionalna bowling liga kreće ponovo od 14. oktobra. Naša ekipa svog protivnika očekuje  iz duela PAORA - SINDIKATA S2,  19. oktoba '20.

RASPORED PLAY OFF DELA BIZNIS LIGE 2019/2020

 

SREDA 

18:00h

3/4 staza

A1

GREEN TOWN - BOWLNICA

20:00h

 

A2

PAORI - S2 SOMBORSKI SINDIKAT

 

 ČETVRTAK

18:00h

3/4 staza

B1

VIP GROUP - HEATERS

20:00h

 

B2          MASTER LINE - THE WOMEN AGROFAVORIT

 

PETAK

18:00h

3/4 staza

C1

B2 - VODOKANAL

20:00h

 

C2

B1 - SPORTSKI SAVEZ GRADA SOMBORA

18:00h

3/4 staza

D1

A2 - NOVI RADIO SOMBOR

20:00h

 

D2

A1 - KLJUNOVI

 

UTORAK

18:00h

3/4 staza

E1

D2 - SOMBORSKE NOVINE

20:00h

 

E2

D1 - KLUB 401

 

SREDA

18:00h

3/4 staza

F1

C2 - BOFOS

20:00h

 

F2

C1 - ORIS

 

POLUFINALE: ČETVRTAK

18:00h

3/4 staza

 

F2 - E1

20:00h

 

 

F1 - E2

 

FINALE I BORBA ZA TREĆE MESTO

 18:00h   Utakmica za treće mesto biznis lige ekipno

 

 

 POJEDINAČNO

 

U ponedeljak 12.10.2020. i utorak 13.10.2020. god. u vremenu od 1700-2300h će se održati kvalifikacije za pojedinačno prvenstvo biznis lige i to u dva kruga – PAIR LANE – na stazama 3 i 4. T

o podrazumeva da za odigravanje kvalifikacija mora biti najmanje 2 igrača, a da ne bi ulazili u sledeći sat maksimalno 4 igrača na te dve staze. U slučaju da se u istom satu prijavi više od 4 igrača igraće se i na stazama 1 i 2 – po istom principu.

Pravo nastupa imaju sv iigrači BIZNIS LIGE i to besplatno i samo pojedno bacanje – nemapopravljanjarezultata. Sve žene imaju hendikep 8 pinovaposetu.

U polufinale ulazi najboljih 16 igrača i ne prenose se rezultati, nego se igra za novi rezultat. Polufinale će se odigrati u petak 23.10.2020. i to u 18:00h igrači plasirani od 9 do 16 mesta, a u 1900 igrači plasirani od 8 do 1 mesta, takođe se baca u dva seta i to PAIR LANE – na sve četiri staze.

 U finale ulaze 4 igrača (subota 24.10.2020. u 2000h), i oni takođe bacaju dva seta PAIR LANE – na sve četiri staze, takođe se ne prenose rezultati iz polufinala.

U slučaju identičnog rezultata razigrava se hicem u pune – ovo se odnosi na pojedinačno takmičenje i to za polufinale i finale.

 

 
Novinar Srđan Ačanski

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

~ . ~

acanskiSphoto

Strana 17 od 658

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…