Vesti

Vesti

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

* U sredu 7. oktobra, u sali 108 zgrade Županije, održana je konferencija za medije a povod je još intenzivnija promocija glasanja za predloge participativnog budžetiranja. Član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić, pojasnio je detalje o načinu kako građani glasaju i da će prvi put, to glasanje zbog već opšte situacije, u vezi sa pandemijom koronavirusom, proticati online. Pre njega, Branislav Svorcan, funkcioner Lokalno ekonomskog razvoja LER, predstavitio je najpre, presek dosadašnjih glasova i pozvao sugrađane da glasaju još više. Prvo je objasnio, šta to za građane koji glasaju za konkretne predloge, u svojim mesnim zajednicama, znači

- To na primer znači da ukoliko građani iz mesne zajednice Crvenka ili iz mesne zajednice Nova Selenča, ili iz Bačkog Brerga, ili Kljajićeva, mogu da glasaju za koga god hoće ali prvenstveno je to da glasaju za svoju mesnu zajednicu i ono što će god njih biti urađeno naredne godine - rekao je Svorcan. - Pre svega, glasanje je organizovano tako da je dosta kratko i efektivno, dovoljno je otići na sajt Grada koji se nalazi na vrhu stranice gde su Vesti sa tog linka i iz padajućeg menija odabrati predlog koji je numerisan a koji se kreću od 1 do 66, zavisno od koje mesne zajednice.

Bitno je odabrati predloge, a ne samo ići na glasanje, s obzirom da se u poslednja dva dana pojavilo dosta glasova koje je radna grupa kategorisala nevažećim, zato što se nisu precizno opredelili ni za jedan konkretan predlog, već su ljudi samo otvorili anketu, kliknuli i mislili da su time glasali, ali nisu odabrali nijedan predlog, nastavio je Branislav Svorcan i dopunio - Bitno je da odaberete predlog za koji glasate i, ispod toga kliknite na “pošalji”. Šta je recimo zanimljivo, jeste da u okviru ovih šest dana prednjači nekoliko mesnih zajednica po glasovima to su pre svega Stara Selenča, Crvenka, Nova Selenča, Čonoplja, Bezdan, Kljajićevo i Stanišić. Ona imaju već dosta glasova, više od 150 u proseku i zanimljivo je da u većini tih mesnih zajednica, građani glasaju za jedan od sva tri predloga. Jedino se na primer, u Bezdanu jedan predlog izdvojio kao već vodeći, slično je i u Kljajićevu. Ostali su svi, da kažem, poravnati.

- Iskoristio bih priliku - rekao je dalje Svorcan - da građani iz Doroslova, Svetozara Miletića, Koluta, Rastine, Alekse Šantića, Gakova, kao i građani iz mesne zajednice Selenča pozovem da glasaju više, budući da su oni prilično malo glasova do sada pustili, a ono što je bitno reći jeste da je naravno naša odluka bila - takva odluka, radne grupe za sprovođenje participativnog budžetiranja da ove godine svaka mesna zajednica dobije predlog, pa ukoliko oni glasaju, makar tri glasa da ima, biće određen taj projekat ali, mi bismo voleli da se građani što više odazovu i da do kraja ankete koja traje do 14. oktobra da se što više odazovu i da nakupimo nekoliko hiljada glasova više nego što imamo danas.

On je dopunio pojedine u ovom trenutku aktuelne statitističke podatke; u toku jučerašnjeg dana glasalo je 411 ljudi, pre toga, u ponedeljak "na" utorak glasalo je njih 284, pa je primetno povećanje interesovanja. - Opet bih pozvao još jednom građane, u ime radne grupe za sprovođenje participativnog budžetiranja da podrže i naš predlog i našu ideju da ovako sprovodimo glasanje i tako da vidimo na kraju kako će to sve da izgleda, kada podvučemo crtu, jer nadamo se da sledeće godine neće biti pandemije virusa i da ćemo ponovo moći da organizujemo glasanje na način kao što smo to radili prethodnih godina. S druge strane, onlajn anketa je dobra proba da vidimo ne samo za participativno budžetiranje, nego generalno ispitivanje stavova građana o javnom mnjenju, o zadovoljstvima građana o radu gradske uprave, uopšte sve ono što bismo mogli na ovaj način da saznamo a što je bitno za unapređenje rada kako službi gradske uprave tako i javnih komunalnih preduzeća.

Gradski većnik za finansije i privredu Sava Dojić učestvovao je i na ovoj konferenciji za medije, najpre je podvukao: - Idemo ka tome da sve bude transparentno, da se zna gde se to sve troše pare građana Grada Sombora. I maltene ovih putem ih i molimo da aktivno učestvuju u odlučivanju, odnosno trošenju budžeta. Najlakše je kritikovati, kako na društvenim mrežama, tako i u sredstvima javnog informisanja a ne iznositi nikakve predloge i još kada ljude pozovemo da učestvuju, da i oni budu deo tog odlučivanja, evo onda videli ste, ne nailazi baš na neki velik odziv. Pri tome guramo dalje, sledeće godine ćemo verovatno glasati i za neke ozbiljnije projekte, jer osim ova tri predloga za koje glasaju mesne zajednice jer mesne zajednice su nam i dostavile svoje projekte, sa ozbiljnijim iznosima za naredne četiri godine. Tako da ćemo verovatno naredne godine u obzir uzeti i neke projekte koji više koštaju, one kapitalne projekte, a možda i oni budu predmet participativnog budžetiranja.

- Mi nastavljamo dalje već nakon ovog - imamo sastanak sa učeničkim parlamentima, nastavljamo dakle participativno budžetiranje u školama, gde će đaci, kroz glasanje, opredeliti šta je to što njihovim školama potrebno, a što će Grad takođe kao i ove godine, isfinansirati i sledeće godine. Hoćemo dakle da sveobuhvat ljudi bude sve veći i borjniji tako bi opet, kažem, taj utrošak “čuvenog” budžeta Grada bio što transparentniji i maltene pristupačan, svima. Toliko za sada, pa vidimo se uskoro, sa konačnim rezultatima - zaključio je Dojić.

Ovu temu u kompletnom tonskom zapisu emitujemo i u emisiji "Novosti dana" Novog Radio Sombora, za sredu 7. oktobar 2020.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

(Rubrika je u okviru realizacije projekta "Sombor na dlanu" aplikanta, Udruženja Podium putem Novog Radio Sombora, koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

* Nakon uređenja platoa na pijaci „U lancima“, radnici Javnog komunalnog preduzeća „Prostor“ Sombor nastavljaju sa radovima

Reč je o konkretno tome da tokom prve oktobarske sedmice realizuju i molersko-farbarske poslove, na lokalima u pijaci.

Završetkom ovih radova pijaca će dobiti još lepši izgled - poručuju zaposleni u ovom gradskom javnom komunalnom preduzeću.

(Još nekoliko fotografija možete da pogledate u slajdu ispod teksta)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

(Rubrika je u okviru realizacije projekta "Sombor na dlanu" Udruženja Podium putem Novog Radio Sombora, koji se sufinansira iz budžeta Grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)

* U saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Centrom za promociju nauke, Fondacija Ana i Vlade Divac i NCR Fondacija započinju sa aktivnostima projekta čiji je cilj poboljšanje uslova za STEAM obrazovanje u srednjim školama a čiji je osnivač Republika Srbija, Autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. STEAM obrazovanje obuhvata izučavanje prirodnih nauka, tehnologije, inženjerstva, umetnosti i matematike na interdisciplinaran način koji ima svoju merljivu i jasnu primenu

Projekat je započet objavljivanjem konkursa za izbor pet škola koje će dobiti novu školsku opremu. Maksimalna suma za koju škola može da konkuriše je 525.000 dinara, a dobijeni iznos biće utrošen za nabavku sredstava za realizaciju savremene nastave i vannastavnih aktivnosti, a koja će pomoći profesorima da unaprede nastavu iz STEAM oblasti.

- Svedoci smo da naši najbolji srednjoškolci, matematičari, fizičari i mnogi drugi osvajaju najznačajnija odličja na međunarodnim takmičenjima širom sveta. Često im nedostaju sredstva kako bi predstavljali svoju zemlju i pokazali svoje znanje. Na moju veliku radost, kroz ovaj projekat bićemo u prilici da podržimo odlazak na međnarodna takmičenja izuzetnih srednjoškolaca koji za to do sada nisu imali usloveizjavila je na konferenciji Ana Košel, direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac.

Konkurs za škole je zvanično otvoren danas, 6. oktobra 2020. godine i trajaće do 6. novembra 2020. godine do 16 časova. Sve zainteresovane škole mogu da se prijave putem web stranice: http://www.divac.com/steam na kojoj su dostupne sve dodatne informacije o projektu, kao potreban formular za prijavu.

- STEAM obrazovanje je ključni faktor uspeha u modernom svetu naprednih tehnologija i digitalne transformacije poslovanja i procesa. Da bi jedna kompanija mogla uspešno da sprovede digitalnu transformaciju, potrebni su joj talentovani ljudi sa veštinama iz domena nauke, tehnologije, umetnosti, inženjerstva i matematike. Kontinuiranom saradnjom i ulaganjem u njihovo obrazovanje, NCR je uspeo da od kompanije koja je nekada bila poznata po kasama i bankomatima postane kompanija koja je fokusirana na softver i usluge. Zato verujemo da će ovaj projekat omogućiti mladim ljudima da steknu veštine neophodne za doprinos važnim poslovnim procesima, da budu inicijatori promena i utiču na kreiranje budućnosti - rekao je ovom prilikom Stefan Lazarević, generalni direktor NCR Srbija.

Obezbeđivanjem savremene školske opreme, usavršavanjem veština profesora, informisanjem, motivisanjem i usmeravanjem učenika prema STEAM disciplinama, Fondacija Ana i Vlade Divac i NCR fondacija će, tokom najavljenog projekta, pomoći učenicima da steknu veštine koje su im neophodne za profesije budućnosti i da funkcionalno upotrebe znanje tokom daljeg školovanja. Izuzetni srednjoškolci će biti u prilici da svoje znanje dokažu na međunarodnim takmičenjima iz STEAM oblasti.

O STEAM OBRAZOVANJU

Engleski pojam STEAM javlja se kao akronim, koji upućuje na nekoliko akademskih disciplina: nauka (science), tehnologija (technology), inženjerstvo (engineering), umetnost (arts) i matematika (mathematics). Prema mišljenju brojnih stručnjaka, STEAM veštine ne treba izučavati izolovano kao posebne predmete, već ih je potrebno implementirati u sve škole, bez obzira na dominantni profesionalno-obrazovni profil za koji bi se učenik opredelio. Bez obzira čime će se pojedinac baviti, STEAM predmeti biće mu neohodni za uspešno snalaženje na tržištu rada.

O FONDACIJI ANA I VLADE DIVAC

Fondacija „Ana i Vlade Divac“ osnovana je 2007. godine, kako bi pomogla građanima Srbije. Fondacija je u proteklih 12 godina bila usmerena na podršku izbeglim i raseljenim licima (rešavanje njihovih stambenih i ekonomskih problema), na unapređenje uslova za kvalitetno odrastanje dece i mladih, na unapređenje života ranjivih grupa i njihovo integrisanje u lokalnu i širu zajednicu jačanjem ravnopravnosti, solidarnosti i tolerancije u društvu, te na razvoj filantropije i socijalno preduzetništvo. Zahvaljujući podršci gotovo 700.000 pojedinaca, 700 kompanija i 83 organizacije, Fondacija je u tokom 12 godina rada prikupila više od 20 miliona dolara i obezbedila pomoć za više od 700.000 ljudi. U okviru različitih projekata Fondacija je obnovila 94 vrtića i škola, sportske terene, učionice, sredstva za učenje, računare.

Detalji o Fondaciji i projektima dostupni su na portalu: divac.com

O NCR FONDACIJI

NCR fondacija je osnovana 1953. godine sa ciljem da podrži projekte lokalnih zajednica u kojima NCR korporacija posluje, a koji su u skladu sa misijom fondacije. NCR fondacija odobrava strateške donacije neprofitnim partnerima čija su zalaganja u skladu sa filozofijom korporacije, uključujući i globalne donacije preko međunarodnih neprofitnih agencija sa sedištem u SAD. NCR fondacija je usredsređena na programe za podršku razvoju i napretku tehnologije kroz STEAM obrazovanje.

O NCR KORPORACIJI

NCR korporacija, sa sedištem u Atlanti (Džordžija, SAD), je vodeća kompanija u oblasti softvera i pružanja usluga u sektoru finansija, maloprodaje, ugostiteljstva i telekomunikacija. NCR korporacija ima oko 34.000 zaposlenih širom sveta, od kojih je oko 4.000 u Srbiji.

O CENTRU ZA PROMOCIJU NAUKE

Centar za promociju nauke (CPN) je javna institucija, koju je 2010. godine osnovalo Ministarstvo nauke Srbije sa zadatkom da promoviše nauku i tehnologiju. Centar, u skladu sa svojim mandatom, programe i aktivnosti sprovodi radeći sa istraživačkim i obrazovnim institucijama u Srbiji i širom sveta, a blisko sarađuje i sa republičkim ministarstvima, medijima i privatnim sektorom. Misija CPN-a je da premosti jaz između nauke i društva okupljajući sve relevantne aktere i širu javnost u procesu istraživanja i inovacija.

 

Beograd, 6. oktobar 2020.

Prati; novinar Srđan Ačanski

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

- 6. oktobar 2020. Intervju  -

* Sindikate itekako treba da zanima, recimo, smanjenje ili zamrzavanje plata u javnom sektoru, kao i njihovo povećanje. To treba da bude selektivno. Ne možete sada nagrađivati administrativnog službenika kao prvorazrednog neurohirurga. Ako su bile restrikcije u javnom sektoru, kako to možete raditi sa prosvetnim radnicima kojima dajete svoju decu da ih nečemu nauče? Ili, recimo, zdravstvenim radnicima koji vas leče? Ili, sa kulturom, koja nas duhovno obogaćuje, kaže Voja Brajović u razgovoru za portal UGS Nezavisnost

U godini korone kad su kultura i umetnost doterani na najniži nivo, Voja Brajović (1948) dobio je jednu od najznačajnijih glumačkih nagrada “Pavle Vuisić”  (za izuzetan doprinos umetnosti glume u domaćem igranom filmu i njemu sličnim medijima), a potom mu je Trebinjski filmski festival dodelio i nagradu za izuzetan doprinos evro-mediteranskoj sceni „Zlatni platan“. Konačno, stigao je i “Zlatni beočug” KPZ Beograd.

Kako doživljava ove nagrade i kakav je njegov generalni stav prema priznanjima, jedan je od odgovora koje smo potražili od velikana domaćeg glumišta. U razgovoru za portal UGS Nezavisnost sa Vojom Brajovićem pričali smo o sindikalnom (ne)organizovanju dramskih radnika, Udruženju dramskih umetnika Srbije (UDUS) čiji je predsednik, “posledicama” njegovog (kratkog) ministrovanja, razornom uticaju pandemije na izvođačke (i ostale) umetnosti, nekadašnjoj i sadašnjoj filmskoj i pozorišnoj glumi.

UDRUŽENJA, SINDIKATI, POLITIČKE ORGANIZACIJE:

- Mi smo Udruženje dramskih umetnika Srbije kome je država poverila neki posao. A taj povereni posao jeste da Udruženje, preko države, zbrinjava samostalne umetnike - nemojmo brkati samostalne i slobodne, slobodni su svi, a samostalni umetnici su oni koji su zapošljeni sami kod sebe, a država je preuzela da im plaća penziono i zdravstveno osiguranje.

Udruženje, u stvari, kad bi se gledalo formalno, zaposlenima i nije potrebno, iako je malo paradoksalno jer je u njemu najviše, već godinama, zaposlenih. Zato što ti zaposleni imaju svoje ustanove koje to rade, dakle, Udruženje, barem dok sam ja ovde, ovih šest godina, vodi računa o održanju i očuvanju ustanova kulture. Pogotovo u ovo vreme kad je ukinuto zapošljavanje što strašno pogađa te ustanove, a pogađa i ljude koji treba nešto da rade. Bilo je, da podsetim, zabrana angažovanja spoljnih saradnika u ustanovama kulture za više od 10 odsto od broja zaposlenih u njima. Onda smo se kao Udruženje dogovorili da, zajedno sa upravnicima pozorišta, ukažemo na apsurnost takve odluke. Imate, recimo Pozorištance “Puž” u kome je zaposleno petoro ljudi, tako da su oni na godišnjem nivou mogli da angažuju samo 0,5 spoljnih saradnika (!). Do takvih je besmislica vodila ta odluka, što pokazuje da nije sagledana suština postojanja ustanova kulture. A, u politici jedne države visoko mesto među prioritetima bi trebalo da zauzima umetnost, što većina slabo razume.

Izborili smo se da se ta besmislena odredba ukine. Imamo tu i problem javnih nabavki. Recimo, neki Dom kulture treba da raspiše konkurs kako bi doveo neku predstavu iz, ne znam, Ateljea 212, koja se zove “XY”, ali ta predstava košta toliko i toliko, a na drugoj strani pojavi se neka predstava koja je mnogo jeftinija… To su sve stvari na koje je Udruženje dramskih umetnika ukazivalo i borilo se da se takve besmislice ukinu. I boriće se - za slobodu stvaralaštva, za javnu reč… Sve su to zadaci i rezultati UDUS.

- Svojevremeno, kad sam bio predlagan za predsednika UDUS odbijao sam to, smatrajući da udruženje treba da postane unija, dakle, sindikat, što je bila moja greška. To su, međutim, dve različite stvari što sam kasnije shvatio. Imao sam, naime, jedno iskustvo sa unijom, koje pokazuje te razlike. U vreme sankcija, 1992/93, dobio sam priliku, privilegiju da igram u Antverpenu, tadašnjoj Prestonici kulture Evrope. Pozvao me je reditelj Slobodan Unkovski i postao sam jedan od članova ansambla u predstavi, odnosno tog pozorišnog projekta. U teatru koji nema stalni ansambl, odnosno, u kome je petoro ljudi zaposleno u administraciji i ekipe angažuje po ugovoru, od električara i dekoratera do glumaca i reditelja. U vreme one užasne (hiper)inflacije ja sam potpisao vrlo solidan ugovor na mesečnom nivou, nije tajna, bile su u pitanju vrlo pristajne pare - tri hiljade maraka mesečne plate. I posle jedno… mesec dana… premijera je već bila odigrana, mene zovu iz uprave i pitaju da li bih hteo da postanem član Unije belgijskih glumaca, odnosno to se odnosilo na čitav Beneluks. Rekao sam da sam počastvovan i da hoću, kako ne, a nisam imao pojma o čemu se radi. Uzgred, to sam mogao da zloupotrebim, što nisam, jer mi je članstvo pružalo šansu da dobijem “Zeleni karton”, odnosno, pasoš.

O čemu se tu, međutim, radilo? Rečena Unija glumaca tražila je da se visina mog honorara automatski uplati i Uniji. Jer ono što ja dobijam neki njihov “X” zamišljeni član ne dobija. I, da meni ne bi plaćali dupli honorar, iz uprave su me zamolili da se učlanim u Uniju, koja je, uzgred, tamo vrlo jaka, što će reći da su mogli i da zabrane predstavu ako stvar ne bi bila rešena.

- Navodim ovaj primer uvek kad hoću da objasnim šta znači snaga sindikata. Mi, ovde, to ne znamo, ne zato što smo poniženi i uvređeni. Ne. Mi smo poniženi. Od početka. Profesija je imala neke sankcije i od samih nas, ovde, pa su ljudi streljani zato što su igrali za vreme rata. Neki su se jedva izvukli, a Žanka Stokić, koja je bila zabranjena, kad ju je Bojan Stupica pozvao da se “vrati” od sreće je umrla. U tom svetlu je to bilo marginalizovano kao umetnost, kao dokaz duhovnosti i svesti, tako da su ljudi, kako da kažem, bili ucenjivani, ponižavani honorarom… I nikada nisu mogli da se dogovore oko sindikalnog organizovanja… Da se odredi minimalna cena rada. Da se svi članovi sindikata solidarno podržavaju među sobom.  Da, recimo, ako je neko pristao da radi ispod te minimalne cene, da svi solidarno prestanu da rade u celoj zemlji. Da sve stane.

Sada imate, koliko znam, 29 TV serija koje su u procesu proizvodnje, pa ja se, ne znam, pojavljujem u sedam njih, i sada taj neki producent ima slobodne ruke i kaže, što bih ja sad uzeo Peru kad imam Miku koji je jeftiniji… Ma ne mora da uzme glumca uopšte, ima ljudi koji će za hiljadu dinara prihvatiti da budu na snimanju, što je za njih nekakav provod i tome slično. To se DEŠAVA! To se radi DAN-DANAS!

Nikad neću zaboraviti moj prvi ugovor koji mi je otvorio put za kasniju karijeru - reč je o “Otpisanima”. Imao sam 23 godine, bio odabran za glavnu ulogu Tihog. Gledam pažljivo ugovor i vidim da mi je ponuđena tri puta manja cifra nego što je bila u filmskoj varijanti. Pitam zašto drastično manji honorar za isti posao, a oni kažu, momak, ako ti nećeš da potpišeš ima ko hoće! To je bilo u vreme samoupravnog, socijalističkog društva u bivšoj SFRJ. I, pitam se, ko tim producentima, i onda i sada, daje pravo na takvo ponašanje. Znači li to da smo mi ništa?!

- Dakle, već tada sam, kako da kažem, celo svoje biće okrenuo ka borbi za sistem vrednosti. Iluzorno, ili utopijski, nema veze. To je, međutim, jedina stvar koja ovde nije urađena. Apsolutno. Sindikate itekako treba da zanima, recimo, slučaj povećanja plata u javnom sektoru, kao i onaj sa njihovim smanjenjem ili zamrzavanjem. Sada se govori o povećanju. Da, ali to treba da bude selektivno. Ne možete sada nagrađivati administrativnog službenika kao prvorazrednog neurohirurga. Ako su bile restrikcije u javnom sektoru, kako to možete raditi sa prosvetnim radnicima kojima dajete svoju decu da ih nečemu nauče? Ili, recimo, zdravstvenim radnicima koji vas leče? Ajde, da dodam i kulturu, koja nas duhovno obogaćuje. Da li preko Šekspira, ili Njegoša, ili preko Sterije - nebitno. To nikad neću razumeti. Država, naime, koja treba da bude servis svojih građana, razmišlja o svom servisu koji je održava - o administraciji. Onoj koja sluša, glasa i tu je da se njome manipuliše. Ne možete, naravno, manipulisati nekim pesnikom, ili vrhunskim hirurgom. Možete ih samo POTCENITI.

Znate, nekad su ljudi sanjali da postanu profesori, lekari… Upravo tu vidim nekakvu ulogu sindikata. Šta se, recimo, sada dešava sa lekarima koji ustanu u 6 ujutro i rade ceo dan, a kad završe smenu, obično dugačku, trče u privatne klinike… da bi OPSTALI. Živimo u liberalnom kapitalizmu a ne u kolektivnom siromaštvu. Možda je ovo drugo bolje rešenje. Imamo primere, možda Severna Koreja, Kuba, ne znam, Kibuci… Ali, nije to rešenje. Ovde je pitanje očuvanja zdravlja, napretka građana, svih koji tu žive. Tu, rekoh, sindikati imaju svoju snagu, mogućnost. To neće biti nikakva građanska neposlušnost, to su principi koji se ponude državi, i ako ona to prihvati, postupa ispravno. Hoću da kažem, sindikat nije politička organizacija, on je iznad toga. Mora biti jači od političke organizacije. Sindikati mogu da utiču na put jednog društva. Na razvoj jednog društva.

GOSPODIN MINISTAR:

- Ministar kulture bio sam nekih 15-ak meseci. To je bila kohabitaciona vlada i kad je moj predsednik vlade, iako sam ja bio predložen iz drugog šinjela, što se kaže, podneo ostavku, došlo je do novih izbora i, u novom sastavu, nisam predložen za ministra kulture, već sam nastavio kao savetnik predsednika države.

Ministarstvo kulture zadesilo me je kao neki vic, mislio sam da prave neku šalu kad su me pozvali. Bilo je to neugodno vreme kad se pretilo kako ćemo postati banana država… i onda je stigao taj poziv, dok sam slavio rođendan u nekom restoranu. Rekoh, mislio sam da je šala. Nakon svih tih, da kažem, šokova, zvao sam svoje prijatelje da ih pitam za mišljenje. I, onda, nakon prihvatanja, na svim bitnim mestima, mojih pomoćnika, postavio sam ljude za koje sam bio siguran da znaju bolje i više od mene. Ispalo je da je to ministarstvo vrlo stručnih ljudi, savesnih, slobodarnih, pametnih… koji su uradili tako mnogo za tako kratko vreme. Uvek sam svojim saradnicima govorio - evo, ovo će ostati iza nas kad nas više ne bude bilo. I desile su se, rekoh, vrlo pozitivne stvari.

Uspeli smo da se ne smešta automatski u “hrvatsku literaturu” sve što je napisano latinicom. Zaustavili smo tendenciju da se književnici svrstavaju po mestu rođenja a ne po njihovom opredeljenju. Reč je o Kišu, Andriću, Ćopiću, Seleniću… da vas ne zamaram. Radili smo, ali nismo stigli da završimo, na tome da svi verski spomenici na Kosovu pripadaju kulturi Srbije, pa kad se Kosovo premesti na Mars ili ne znam gde, šta god da se desi, oni su spomenici srpske kulture. Bila je to vrlo bitna stvar. Ponosan sam i na “posebna priznanja” jer smo izgurali da ljudi koji su zadužili državu, da im se ona nekako revanšira…

IZVOĐAČI VS. PANDEMIJA

Sveukupna kultura i umetnost ugroženi su u ovo vreme pandemije, ali, čini se da su izvođačke umetnosti u najtežoj poziciji. Kako da kažem, slikar može da slika, pisac da piše, kompozitor da komponuje… ali izvođači, kao što su operski pevači, baletani, glumci, muzičari… oni su “ostali bez posla”. To mora da se sagleda na globalnom nivou. Imate, recimo, fudbalsku utakmicu pred praznim stadionima, ali tu igra ekipa protiv ekipe, oni igraju fudbal, ultimat-fajteri bore se a da ih niko ne gleda, teniseri igraju jedni protiv drugih… glumci tako mogu samo za duševnu bolnicu. U našoj umetnosti publika je sastavni deo priče, uvek je tu interakcija. I svaki gledalac u stvari dođe u pozorište - nije baš da to svesno radi - da bi učestvovao u nečemu. Sad nas je zadesilo to što nas je zadesilo.

Igrao sam u JDP nedavno. Kapacitet pozorišta bio je ispunjen do poslednjeg mesta, doduše samo trećina prostora sa razmakom od dva sedišta. No, sve karte bile su rasprodate unapred. Hoću da kažem da postoji stravična potreba kod ljudi da podele to što im pozorište nudi. Da li je reč o Andriću, Šekspiru ili Simoviću, potpuno je svejedno.

Uslovi, znamo, neće biti bolji još dugo vreme. Ali? Evo sad ide novembar, pa mora da se zna da li grejanje preko tih klima-uređaja šteti ili to nema nikakve veze. ONI moraju da znaju. Razumem da je panika i da je reč o nekoj vrsti disciplinovanja društva, ali stručnjaci moraju brzo da daju odgovore. Moraju da kažu - to može, a to ne.

Recimo, supruga mog prijatelja se razbolela, konstatovan je Kovid-19, prebačena je u Zemunsku bolnicu. On, prisutan tamo, traži da ga testiraju. Pitaju ga da li ima simptome, on odgovara odrečno, na šta mu kažu da nema potrebe za testom. Na njegovo pitanje kako nema potrebe kad mu je u bolnici supruga “iz istog kreveta”, oni kažu da to nema nikakve veze. E pa, onda, je l ima veze ili nema? Mi ne znamo. Zašto se testira, da li zbog sumnje ili zbog plašenja? Šta se zbiva sa onima koji su preležali koronu? Sve su to tajne koje mi, kao laici, ne možemo da znamo, ali šta ćemo kao ugroženi? To su, dakle, vrlo zagonetne stvari. I bolne. Mislim da su sada ljudi, povodom ove pandemije, zaokupljeni nekim drugim stvarima, strahom, komercijalom - procvetale su ove sapundžije, maskadžije (smeh)… Ali, kuda dalje?!

NAGRADE GOVORE:

- Sve ovogodišnje nagrade koje sam dobio su, nekako, priznanja za životno delo. One su signal da moje vreme tek prolazi. Ali, one nekako govore, ili pokušavaju da me umire, slažu, da me obmanu da ja shvatim da nisam uzalud radio to što sam radio. Ma, da se tešim, eto, kao nije baš da ništa nisam uradio. Neko mi je nešto dao. E sad, kad su nagrade u pitanju, posebno mi znači ova sa imenom Pavla Vijisića. Znate, kad dobijete Oskara, Zlatnog lava, Zlatnu palmu, ne znam, nekada je bila pulska Zlatna arena… vi ne možete da govorite o Oskaru, niti o Zlatnoj palmi… no kad dobijete nagradu“Pavle Vuisić”, uhvatio sam sebe kako stalno govorim o Pavlu Vuisiću. Da pričam o sebi, svašta. Meni je to drago, isto toliko kao i kad sam svojevremeno dobio “Dobricu Milutinovića”. To je, dakle, nagrada koja me obavezuje prema svim mojim kolegama i prema tom velikanu koga ljudi sad više i ne znaju.

Na primer, pomenuo sam u Hrvatskoj ko je bio Tito Strozzi i, verujte, ljudi nemaju pojma. Ljudi zaborave. Zato što je naša umetnost takva da traje, da postoji u sećanjima onih koji su nas gledali i dok oni žive sa tim sećanjima i mi postojimo. To je kad govorimo o pozorištu. A filmovi, evo zamalo nisu otišli u “prašinu” da Jugoslovenska kinoteka nije počela da ih digitalizuje, što smo mi nekad radili u Ministarsvu kulture dok sam bio tamo. Bože, nikad neću zaboraviti tadašnjeg japanskog ambasadora koji je donosio takve dragocene stvari, perfektno znao srpski… Kad nam kaže da je obezbedio komplet instrumenata za Simfonijski orkestar, ili rasvetu za pozorište, ili novac za digitalizaciju…

POZORIŠTE, FILM, TELEVIZIJA:

Rad na filmu i u pozorištu razlikuje se, iako glumac uvek mora, gdegod bio, sebe da u potpunosti da. Da li igra Šekspira ili bilo šta drugo, svejedno. Tu sad postoje uhlebljavanja sa raznoraznim serijama koje su, uh, i ne mogu da zamerim ljudima koji igraju neke… to se može zameriti onima koji su to napisali, pa glumac “igra” kad nema šta da igra. Mi smo, mislim na moju generaciju, bili jako strogi. Kad bi dobili, recimo, neku TV seriju i ako ocenimo da je to ispod nekog nivoa koji se traži u pozorištu, mi smo bili u obavezi da to prijavimo. Da prijavimo jedni drugima, u smislu, snimao sam nešto i nije tako… malo je bruka, malo nije. Ali smo prijavljivali. Da se slučajno ne desi, pošto je kamera tu stvar već ovekovečila, da se sutra stidimo. A, naša je kinematografija imala tako velike, i tako minorne stvari, kako bi se neko, ne znam ugradio… Jer to je bila Alejbegova slama - uzmi to tamo stoji.

- Moram da kažem da sam imao sreću, baš tako, jer talenat ništa ne znači bez srećnih okolnosti - talenat pruža samo šansu, da sam od rane mladosti radio sa tako značajnim rediteljima. Aca Đorđević, Puriša Đorđević… pa onda kreće moja generacija, Goran Paskaljević, Goran Marković i da ne nabrajam. Mi smo se tada radovali poslu. Recimo, “Majstori, majstori”,  ja nisam igrao u tom filmu, ali učestvovao sam u njemu, maltene kao da sam igrao, jer smo stalno razmišljali, pre nego što će Goran početi da snima, koju će pesmu da uzme… i došla je pesma “Majstori u kući” Ace SekulićaGoran je bio impresioniran kako je on govorio tu pesmu. Učestvovali smo, recimo, kakav će naslov da svom filmu da Rajko Grlić, kakav je drugi serijal Điđe Karanovića, gde opet, nisam učestvovao, ali smo stalno bili u jednom angažmanu da to u kinematografiji, da li na platnu ili na televiziji, bude što bolje.

Novinar :Dragan Stošić

* U organizaciji Predškolske ustanove "Vera Gucunja" Sombor a uz tehničku podršku Sportskog centra "Soko" Sombor i Sportskog saveza grada Sombora održan je u utorak, 6. oktobra Sportski dan u okviru obeležavanja dečije nedelje. Sportski dan je realizovan uz primenu svih mera od strane kriznog štaba

Predškolska ustanova „Vera Gucunja“ i ove godine obeležava Dečiju nedelju nizom aktivnosti koje su organizovane u skladu sa aktuelnim epidemiološkim merama. Predškolci su u okviru obeležavanja Dečije nedelje učestvovali u raznovrsnim i zanimljivim sportskim aktivnostima u Sokolskom domu, toj verovatno i prvoj sportskoj sali koja je Somboru donela u dugoj istoriji ovdašnjih nadmetanja i prve radost zahvaljujući vrhuhnskim sportistima i ekipama baš u njoj ponikli a zašto ne, možda baš među ovim današnjim mališanima već sutra dobijemo nove, buduće u skorije doba, somborske olimpijce. Podršku obeležavanja Dečije nedelje pruža i Grad Sombor, a tim povodom mališane su posetili zamenica gradonačelnika Sombora Ljiljana Tica, član Gradskog veća za oblast dece, omladine, sporta i zdravstva Antonija nađ Kosanović, kao i pomoćnik gradonačelnika Atila Pribila.

Direktorka PU „Vera Gucunja“ Aleksandra Perović na otvaranju manifestacije istakla je da je cilj ove ustanove da deci obezbedi njihovo pravo na igru i da su se time vodili kada su pravili program Dečije nedelje.

- Želim da naglasim da je Dečija nedelja i da nas podsetim da je to zapravo međunarodna dečija nedelja gde svi moramo da se osvestimo da deca i te kako imaju svoja prava. Jedno od osnovnih prava deteta, osim prava na slobodu i prava na učenje, obrazovanje i na zdravlje, jedno od najvećih njihovih prava je pravo na igru. U skladu sa tim PU Vera Gucunja, kao jedno mesto gde je igra na najvišem tronu zanimanja dece, osmislila je bogat sadržaj vezan za ovu Dečiju nedelju - rekla je Perović.

Zamenica gradonačelnika Sombora Ljiljana Tica izjavila je ovom prilikom da Grad Sombor podržava aktivnosti koje imaju za cilj da se deca uključe u sport i steknu zdrave navike: - Predškolska ustanova "Vera Gucunja" je organizator sportskih aktivnosti za svoje mališane, gde Grad Sombor i Sportski savez grada Sombora podržavaju ove aktivnosti. Cilj je od najmlađih dana uključivanje dece u sport, razvijanje zdravih navika, razvijanje odgovornosti prema sopstvenom zdravlju, negovanje sopstvenog zdravlja, kao i razvijanje ljubavi prema sportu. Svake godine Grad Sombor je ovo pozdravljao i podržavao tako da smo došli i u okviru Dečije nedelje da podržimo i razvijemo ovu akciju.

U okviru „Dečije nedelje“ narednih dana predškolci će u svojim vrtićima čestvovati u maskenbalu i imaće priliku da se upoznaju sa nekim od ustanova kulture na teritoriji grada Sombora.
 
(U dodatku ispod teksta pogedajte još set fotografija u slajdu sa otvaranja Dečije nedelje u Somboru)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* U cilju sprečavanja širenja i smanjenja rizika zarazne bolesti kovid 19 na teritoriji Grada Sombora, gradski Štab za vanredne situacije doneo je nove mere

Prema ovim merama, radno vreme ugostiteljskih objekatata koje nemaju baštu ograničava se na period od 06:00 do 23:00 časa. Rad u baštama ugostiteljskih objekata dozvoljen je do 01:00 čas, dok je rad u zatvorenim prostorima istih u gostiteljskih objekata ograničen do 23:00 časa. Takođe, radno vreme priređivača posebnih i klasičnih igara na sreću na teritoriji Grada Sombora ograničen je na period od 06:00 do 23:00 časa.

Inspekcijske službe Grada Sombora u narednom periodu obavljaće pojačan nadzor nad primenom svih dosadašnjih mera.

Originalno obaveštenje možete da pogledate = овде.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Strana 18 od 658

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…