Vesti

Vesti

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

* Fondacija Ana i Vlade Divac će, uz pomoć Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), organizovati online panel diskusiju na temu davanja i doniranja srpske dijaspore - Filantropija nema granice

Tokom događaja, učesnici će razmatrati mogućnosti poboljšanja saradnje i kanala komunikacije između organizacija civilnog društva, medija i srpske dijaspore. Takođe, Catalyst Balkans će predstaviti podatke o davanjima dijaspore realizovanim tokom pandemije korona virusa.

U toku drugog dana panel diskusije, 3. marta, učesnici će razgovarati o medijima u dijaspori i predstaviti primere uspešnih saradnji dijaspore i lokalnih organizacija.

Ovaj događaj organizuje se kao deo Projekta za unapređenje okvira za davanje koji finansira USAID, a sprovodi Koalicija za dobročinstvo, koju predvodi Fondacija Ana i Vlade Divac. Ostali članovi Koalicije su Trag fondacija, Catalyst Balkans, SMART Kolektiv, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.

KO: Nikola Selaković, ministar spoljnih poslova Republike Srbije (TBC), Šenli Pinčoti, direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj, USAID Srbija, Arno Gujon, v.d. direktora Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije, John Jovanović, generalni direktor DFC kancelarije u Beogradu, Stefan Milenković, violinista (SAD), Ana Divac, osnivač Fondacije Ana i Vlade Divac.

KADA: Utorak i sreda, 2. i 3. mart 2021. godine, u 15:00 (CET)

GDE: 2. mart: Hotel Mona Plaza, Cara Uroša 62-64, Beograd (Poziv važi samo za medije); 2. i 3. mart: Link https://www.divac.com/panel-pristup

KONTAKT: Za više informacija o Projektu za unapređenje okvira za davanje, obratite se Dejanu Drobnjaku, na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili na +381 62 77 45 43. Za više informacija o USAID-u, obratite se Mirjani Vukši-Zavišić na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili + 381 65 316 45 30.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, predstavnici Odseka za lokalni ekonomski razvoj i koordinator za evropske projekte Grada Sombora prof. dr Saša Bošnjak sastali su se u petak, 26. februara sa direktorom Fonda „Evropski poslovi“ AP Vojvodine Aleksandrom Simurdićem i njegovim saradnicima

Povod za sastanak bio je uspostavljanje zajedničke saradnje na realizaciji budućih projekata. Učesnici sastanka za prioritet u daljem radu postavili su mapiranje i definisanje lokalnih i regionalnih projekata, kao i njihovo usklađivanje na sva tri nivoa vlasti: lokalnom, pokrajinskom i republičkom.

Predstavnici Fonda ovom prilikom istakli su da Sombor već ima dobro iskustvo u realizaciji evropskih projekata, a da će njihova podrška imati za cilj da budu ostvareni još bolji rezultati.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Intervju / Autorka: Jelka Jovanović

* Na vrh liste medijskih interesovanja građana/ki „uskočio“ je Kovid-19, ali su prioriteti sredovečne i starije generacije uglavnom ostali isti: za više od 60 odsto ispitanika ključna tema je socijalno-ekonomska stvarnost i životni standard. Sindikati treba komunikaciju s mladim ljudima da prilagode njihovom jeziku, koristeći njima bliske kanale i alate

Kovid-19 se smestio na vrh liste interesovanja građana/ki Srbije, između vodećeg sporta i ne baš popularne politike, ispred mode i muzike, pokazuje istraživanje „Građani i mediji, navike konzumacija…“, koje su krajem prošle godine sproveli Propulsion i Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) u okviru Inicijative za novu medijsku i digitalnu pismenost. Sve identifikovane teme interesovanja manji su deo medijskih sadržaja od onog koji se vodi kao „ostalo“, što ilustruje stvarni nivo informisanosti.

Očekivano, najveći broj mladih vreme provodi na društvenim mrežama, dok stariji građani prednost daju televiziji, precizira izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar za portal UGS Nezavisnost, uz napomenu da je indeks digitalne pismenosti, prema samopercepciji ispitanika, za 2020. godinu vrlo sličan onome iz 2019. godine, uz vrlo blagi pad. No, iako blago pada, ocena medijske i digitalne pismenosti koju građani Srbije sami sebi daju je relativno visoka. Bolna tačka medijske pismenosti je neproveravanje izvora medijskog sadržaja, a većina ne zna, na primer, ni da podigne video na Youtube ili pripremi blog.

Intervjuisanje građana sprovedeno je tehnikom „lice u lice“, direktnim kontaktom sa ispitanikom, a za izbor reprezentativnog uzorka korišćena je metoda prvog rođendana.

Pošto je prosečna starost ispitanika 31 godina, da li nalazi istraživanja korenspodiraju sa stvarnim navikama prosečnog građanina/ke koji je više od decenije stariji od uzorka?

- Što su ispitanici mlađi, to je i konzumiranje društvenih mreža izraženije odnosno, generalno raste korišćenje interneta i obrnuto, sa starošću raste konzumiranje tzv. mejnstrim medija, prevashodno televizije. Televizija je za populaciju stariju od 50 godina, a posebno za populaciju koja ima više od 60 godina - a kojih je u strukturi populacije više od petine - i dalje najuticajniji medij. Primera radi, ispitanici koji pripadaju mlađem delu generacije Z (od 12 do 23 godine) uz društvene mreže provode 136 minuta, dok uz štampu provode samo 16 minuta. Građani starosti između 54 i 60 godina („Baby Boomers) provode u proseku 108 minuta gledajući televiziju, dok na društvene mreže troše 51 minut. „Milenijalci“ (24 do 39 godina) provode uz društvene mreže 76 minuta, dok s druge strane ova generacija provodi uz televiziju 72 minuta.

Digitalna pismenost je veća u fazama korišćenja i reprodukcije, a manja u fazi kreacije, koja i jeste najkomplikovaniji deo pa tako 54 odsto ispitanika ne zna da „podigne“ video klip na neku platformu, a 73 odsto ispitanika ne zna da napravi blog. Podsećam da je uzorak za ovo istraživanje populacija između 12 i 60 godina i da sve nalaze treba razumeti u tom kontekstu.

Tradicionalni mediji su na niskim granama, među njima prednjači poverenje u TV, ali procenti su izuzetno mali. Pri čemu dobar deo ispitanika ne obraća pažnju na izvor vesti, premda društvene mreže i portali često prenose vesti tradicionalnih medija. Ima li to logike, posebno što se ispitanici smatraju i medijski i digitalno pismenima?

- Još preciznije, s godinama raste poverenje u televiziju, dok spuštanje starosne granice utiče na podizanje poverenja u društvene mreže, pa je tako 37 odsto učenika i studenata izdvojilo društvene mreže kao medij od najvećeg poverenja u odnosu na prosečnu vrednost od 20 odsto. Dakle, podaci pokazuju dva logična zaključka: prvi je, relativno visok procenat građana koji ne veruje nijednom mediju i drugi, da starosne grupe pokazuju poverenje onom mediju koji najčešće i konzumiraju.

Često se kaže da su društvene mreže prostor lažnih vesti, ali mladi veruju društvenim mrežama jer u njima ne vide njuz sadržaje dominantno, već „svoj“ prostor - zajednicu, mesto za zabavu, opuštanje.

Istraživanje iz 2019. je pokazalo da mlađi od 24 godine ne žele da se informiše o aktuelnim dešavanjima, posebno „milenijalci“ i „generacija X“ (od 40 do 53 godine). Ima li u vreme korone pomaka i kakvu poruku ovi rezultati šalju medijima, ali i društvu? Ima li značajnog pomeranja u najnovijem istraživanju?

- Nema bitnijih pomeranja kada je reč o informisanju jer i 2020. godine populacija mlađa od 24 godine, značajno iznad proseka, uopšte ne želi da se informiše o aktuelnim dešavanjima u zemlji i svetu. Tu virus korona nije ništa promenio.

Međutim, ono što je pandemija promenila jesu najvažnije medijske teme pošto su se vesti o virusu korona „probile“ na drugo mesto, odmah iza sporta, ubrzano je korišćenje novih onlajn alata za komunikaciju i sastanke i osnažena je onlajn kupovina. Takođe, sport je tema koja preseca generacije i njega konzumiraju različite starosne skupine, dok je politika mahom oblast koja zanima populaciju stariju od 40 a posebno stariju od 50 godina. Moda, muzika i razne „lajf stajl“ teme su zanimljive mladima, posebno s porastom uticaja influensera koji su prava simbioza izmenjenih medijskih navika mladih i porasta uticaja društvenih mreža.

Ispitanici veruju da prepoznaju propagandu, lažne vesti i spinovanje, posebno stariji. Koliko je to pouzdano ako dobar deo ispitanika smatra da nema pouzdanog izvora informisanja?

- Javnomnenjska istraživanja su merenje percepcije u jednom trenutku, nisu ispit ili test znanja. Dakle, moguće je i da se radi o verovanju kako oni znaju da prepoznaju lažne vesti, ali da u praksi ne znaju, iako je naš stav, posle pažljive analize, da su oni veoma svesni medija koji su skloni da objavljuju lažne, neproverene, polu-proverene vesti. Kada ih pitamo, u kojim medijima prepoznaju lažne vesti, odgovori se mahom preklapaju s nalazima „fektčekera“, pa je pravo pitanje onda, ne da li ih oni prepoznaju, nego zašto tim medijima i dalje daju poverenje?

Odgovor na to pitanje je kompleksniji i nadilazi domete ovog istraživanja, ali je izvesno da se radi o brojnim faktorima: zavodljivost komercijalnih sadržaja i tabloida, provokativni naslovi ili „hedovi“, nemanje vremena za ozbiljnije sadržaje…

Oslikani su prosečni tipovi publike, ali da li su oni zaista presek srpskog društva?

- Ovi profili su realan prikaz mlađe populacije, one između 12 i 60 godina koja je i bila u našem uzorku. Uključivanjem osoba starijih od 60 godina, prosečan profil bi se više pomerao kao mejnstrim medijima i nižoj medijskoj i digitalnoj pismenosti. Međutim, intencija ove inicijative, koju je podržao USAID, jeste da se fokus usmeri ka populaciji s kojom se može dugoročno raditi. Preventivno. I uključujući brojne aktere od kojih se neki neretko i ne prepoznaju kao važni u medijskoj i digitalnoj pismenosti.

Važno je razumeti međugeneracijske razlike u konzumiranju medija, kako bismo razumeli kome se obraćamo. Odnos prema medijima mladih, nas starijih „milenijalaca“ i naših roditelja „bejbi bumera“ ima malo toga zajedničkog. Ako se tu preskoče važne lekcije, na pogrešnom smo putu.

Sva istraživanja javnog mnjenja decenijama unazad pokazuju da su u vrhu prioriteta ispitanika životni standard i socijalna pitanja. Kako se interesovanje građana i praćenje određenih sadržaja uklapa sa najvećim strahovima, bukvalno egzistencijalnim? Da li je došlo do pomeranja prioriteta?

- Ako isključimo pandemiju, prioriteti su uglavnom ostali isti, a to je socio-ekonomski korpus i životni standard, za više od 60 odsto ispitanih u nacionalnim uzorcima. Ljude malo više zanima životni standard i visina plate, dok je nezaposlenost u blagom padu.

Ovo, ali i neka ranija istraživanja, pokazuju da su građani strah od bolesti, dominantan tokom proleća, već od leta zamenili egzistencijalnim, ekonomskim strahom.

Ovo istraživanje nije imalo za cilj da ispita ovu korelaciju, ali je uočljivo da politika i ekonomija u širem smislu više pripadaju interesovanju starije populacije, dok njuz sadržaji za mlade bivaju zamenjeni sportom, muzikom, kuvanjem, modom, „lajf stajl“ temama.

U UGS Nezavisnost su zainteresovani za komunikaciju sa generacijama koje tek dolaze i onima koji su već prošli radni staž, najmlađima i najstarijima. Kako ocenjujete komunikaciju sindikata sa tim ciljnim grupama i šta bi trebalo da rade da zainteresuju i jedne i druge, kao i aktivno članstvo, za zajednički nastup?

- Sindikati pripadaju krugu institucija sa dugom istorijom trajanja i one se kao takve sporije prilagođavaju brojnim promenama u medijskom okruženju.

Drugi razlog sporijeg prilagođavanja jesu specifičnosti ciljne grupe kojoj se dominantno obraćaju a to su stariji ljudi, zaposlenih u javnom sektoru.

Da bi se uspešno promenio pristup, potrebno je raditi na dva koloseka: prvi je podmlađivanje članstva, uključivanje mlađih ljudi s drugačijim biografijama i promenom komunikatora ispred sindikata, a drugi je da se poruke i kanali prilagode mladim ljudima što znači da komunikatori moraju da govore jezikom mladih i da koriste kanale i alate njima bliske.

Dobra je ideja da se sindikati okrenu ka drugim ciljnim grupama i treba je podržati uz napomenu da je to dugoročan posao. Crnogorski sindikati su imali zanimljivu kampanju uključivanja mladih ljudi i to može da bude dobar putokaz.

Poslednje pitanja - nije deo istraživanja već tehnike - kako pravilo „prvog rođendana“ obezbeđuje reprezentativnost uzorka?

- Pravilo „prvog rođendana“ u odnosu na dan anketiranja obezbeđuju da vam na anketu ne odgovora onaj ko vam otvori vrata, što bi mogli biti penzioneri, starije osobe, studenti, domaćice, čime bi se sam uzorak „iskrivio“ i postao pristrasan ka određenoj ciljnoj grupi.

Ovo pravilo obezbeđuje preko potrebnu slučajnost koja na kraju dovodi do reprezentativnosti. Ono nije jedino i moguće je koristiti i druga, poput tzv. Kišovih tablica.

Izvor: UGS Nezavisnost

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* U cilju komunalnog uređenja pijace, na „Pijaci u lancima“, radnici JKP „Prostor“ Sombor, su postavljali kanti za smeće

Ovom prilikom postavljeno je ukupno deset kanti, tokom proteklog četvrtka.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

* Otvaranje samostalne izložbe Marijete Sidovski pod nazivom "Za tebe ljubavi moja 2", biće upriličeno u utorak, 2. marta u Maloj galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić" Sombor u 19 časova. Otvaranje će biti realizovano elektronskim putem, dok će posetioci biti u mogućnosti da pogledaju izložbu neposredno posle otvaranja, uz poštovanje svih mera prevencije
 
Likovna dela koja čine postavku "Za tebe moja ljubavi 2", lična su emotivna priča i poruka. Ciklus se takođe bavi istraživanjem likovnih elemenata i njihovom poetikom na izabranom medijumu koji ih nosi, a kao svoj primarni zadatak ima cilj da slavi postojanje emocija i apsolutne ljubavi.
 
Autorka izložbe, Marijeta Sidovski, rođena je u Novom Sadu 1973. godine. Diplomirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Skoplju, 1998. godine, a magistrirala na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, 2010. godine. Do sada ima već brojne studijske boravke u inostranstvu, u Francuskoj, Americi, Italiji, Nigeru... Ostvarila je više od 37 samostalnih izložbi. Bila je učesnik na više od 70 internacionalnih grupnih izložbi i umetničkih kolonija. Takođe je dobitnik više nagrada za slikarstvo. Trenutno radi na mestu višeg konzervatora u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu.
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombora

28. FEBRUAR - NACIONALNI DAN KNjIGE I DAN BIBLIOTEKE SRBIJE

* U ponedeljak, 1. marta, povodom Nacionalnog dana knjige, Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“ svojim sugrađanima poklanja popust od 50% na godišnju članarinu

= Odeljenje za odrasle - 300,00

/ Srednjoškolci, studenti i penzioneri - 250,00

/ Porodična - 350,00

= Odeljenje za decu - 250,00

/ Porodična - 300,00

.....................

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Strana 1 od 737

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail:

office@noviradiosombor.com

Tel: +381-25-510-16-41
Mob: +381-65-8-675-445

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…