Vesti

Vesti

Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

* Odluke su slijedeće:

1. Biskupijski Karitas Srijem, Petrovaradin, Republika Srbija 'Pomoć siromašnim hrvatskim obiteljima u Srijemu u 2022. godini' 15.000,00 kuna

2. Hrvatska čitaonica Fischer, Surčin, Republika Srbija 'Prezentiranje baštine i nacionalnog identiteta Hrvata iz Surčina' 10.000,00 kuna

3. Hrvatski kultumi centar "Bunjevačko kolo", Subotica, Republika Srbija 'Revitalizacija i prezentacija tradicije i običaja Hrvata - Bunjevaca' 20.000,00 kuna

4. Hrvatski kulturni centar "Srijem" - Hrvatski dom, Srijemska Mitrovica, Republika Srbija 'Rad likovnog odjela i organiziranje likovne kolonije' 10.000,00 kuna

5. Hrvatsko kulturno umjetničko društvo "Vladimir Nazor" Sombor, Republika Srbija 'Nabava informatićke opreme' 10.000,00 kuna

6. Hrvatsko kulturno-umjetničko prosvjetno društvo "Stanislav Preprek" Novi Sad, Republika Srbija 'Predstavljanje nagrađenih autora na literarnim natječajima "Preprekovo proljeće" i "Preprekova jesen" kroz podcast objave na YouTube. com' 10.000,00 kuna

7. Hrvatsko nacionalno vijeće, Subotica, Republika Srbija 'Mikoriza - u funkciji razvoja zajednice' 30.000,00 kuna

8. Udruga banatskih Hrvata, Zrenjanin, Republika Srbija 'Opremanje ureda - podružnice Udruge banatskih Hrvata u Opovu' 10.000,00 kuna

9. Udruga bunjevačkih Hrvata "Dužijanca", Subotica, Republika Srbija 'Dužijanca u Subotici' 36.000,00 kuna

10. Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata, Subotica, Republika Srbija 'Topoteka Baština Hrvata u Srbiji - tragom etnoloških istraživanja' 20.000,00 kuna

A) Veselka Josić, Zrenjanin, Republika Srbija - Jednokratna financijska potpora - 4.000,00 kuna

B) Željko Kujundzić, Sombor, Republika Srbija - Jednokratna financijska potpora - 8.000,00 kuna

C) Ljiljana Miković, Subotica, Republika Srbija - Jednokratna financijska potpora - 4.000,00 kuna

D) Ivan Vuković, Subotica, Republika Srbija - Jednokratna financijska potpora 4.000,00 kuna -

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Gradska biblioteka Karlo Bijelicki, u sredu, 26. januara, u Sali Dečjeg odeljenja Biblioteke, organizuje predstavljanje knjige IZ MRAKA, autora Branka Ćurčića

Uz autora, o knjizi će govoriti i Dragan Babić, književni kritičar. Roman Iz mraka ušao je u uži izbor ovogodišnje selekcije za NIN-ovu nagradu, za roman u 2021. godini. Ovo je knjiga koja govori o našoj političkoj zbilji viđenoj očima partijskog bota - psihološki prodoran roman, gorko deziluzivan, na momente brutalan, ironičan upravo onoliko koliko su cinični akteri te stvarnosti.

Branko Ćurčić je rođen 1980. godine u Somboru. Diplomirao je na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu. Objavio je zbirke priča Vetrenjača (2006) i Sam svoj jatak (2014). Objavljivan je u periodici (Polja, Zarez, Dometi, Književni magazin, Ulaznica...). Dobitnik je nagrada „Đura Đukanov” i prve nagrade za priču „Stevan Sremac - Bal Elemiru”. Saradnik je Biblioteke na mnogim književnim programima, i stalni član žirija za nagradu Golub, za neobjavljen rukopis prve knjige.

Promocija je zakazana za 18 časova.

Beleži: Gorana Koporan

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Zoran Stanić, novi predsednik Granskog sindikata metalaca „Nezavisnost“ izjavio je da je dobro organizovan sindikat moćna mora za poslodavca i da zato sindikati u Srbiji već decenijama deluju u ne baš prijateljskom okruženju

- Ako sindikat u jednoj firmi od par hiljada radnika uspe da podigne platu za stotinak evra mesečno, to je za poslodavca izdatak od nekoliko miliona evra godišnje i za toliko se smanjuje njegov profit. Ako sindikat izbori kvalitetniju zaštitnu opremu za radnike, povećavaju se troškovi poslodavcu... Šta god da izborimo - plaća poslodavac - rekao je Stanić u intervjuu za portal Nezavisnost.org. Dodao je da se zato dešava da se glavni sindikalni poverenici ’potkupljuju’ kako bi potpisali ugovore koji su povoljniji za poslodavce. - Ide se dotle da se osnivaju tzv. žuti ili kućni sindikati, koji su sve, samo ne sindikati u pravom smislu te reči, a služe poslodavcima da zbune i dezorijentišu radnike i da oslabe one ’prave’ sindikate koji se zaista bore za prava radnika.

S druge strane, Stanić napominje da sindikat mora biti odgovoran pregovarač: - U pregovorima ne primoravamo poslodavca da nešto potpiše na silu već gledamo da izvučemo maksimum za radnike a da pritom ne ugrozimo poslovanje fabrike. Nedavno smo potpisali nove kolektivne ugovore u četiri velike kompanije i svuda smo se nametnuli kao stabilan i pouzdan partner... Svima koji sumnjaju u mogućnosti sindikata imam običaj da kažem: Nađite mi jednu državu u kojoj postoji jak sindikat a da se loše živi i obrnuto, nađite mi jednu državu gde su slabi sindikati a da se dobro živi. Do sada nisam čuo ni za jedan takav primer.

Predsednik Granskog sindikata metalaca “Nezavisnost” je govorio i o specifičnim problemima zaposlenih u metalskoj industriji Srbije. - Ključni problemi su nepostojanje granskog kolektivnog ugovora i nepostojanje platnih razreda u najvećem broju kompanija. Nije toliki problem minimalna cena rada. Mnogo je veći problem što se zanemaruje činjenica da se minimalna cena rada odnosi na najjednostavnije poslove za koje ne postoji potreba ni za kakvim obrazovanjem, niti za prethodnim iskustvom, međutim, u praksi, stotine hiljada školovanih kvalifikovanih i visokokvalifikovanih radnika obavljaju stručne poslove a primaju minimalnu zaradu - kazao je Stanić.

Prema njegovim rečima, gotovo da nema razlika u socijalno-ekonomskom položaju radnika u domaćim preduzećima od onih u kompanijama koje su u vlasništvu stranog kapitala.

- U metalskoj industriji posluju, uglavnom, strane multinacionalne kompanije, koje dolaze sa idejom da plate više ali se brzo prilagođavaju domaćim uslovima i smanjuju plate. Ovo ću najbolje objasniti na primeru moje matične firme, Fiata. Stari Zastavini radnici su mi pričali da su po dolasku Fiata dobili ugovore na 660 eura mesečno jer Fiatova politika generalno je da plata radnika bude jednaka potrošačkoj korpi u zemlji u kojoj posluju. Na to su se pobunili opštinski moćnici sa pričom da će doći do pobune u drugim preduzećima koja imaju znatno manje plate i da će doći do nemira pa su radnicima povučeni sporni ugovori i dati drugi, upola manji.

On je dodao da strani poslodavci dolaze sa prvobitnom namerom da našim radnicima omoguće ista ona prava koja uživaju i njihove kolege u matičnim državama tih stranih kompanija: - Ali kada shvate da to kod nas nije neophodno brzo se prilagođavaju domaćim uslovima. Zadatak našeg sindikata biće da se u saradnji sa sindikatima iz matičnih zemalja izborimo za ta prava. Mi, recimo, od Nemaca imamo veliki pritisak da se u svim nemačkim firmama koje posluju u Srbiji organizuju sindikati, da se povežu sa drugim sindikatima i aktivno učestvuju u radu kompanija.

Stanić, koji je stalno zaposlen u kompaniji Fijat Krajsler automobili (FCA) u Kragujevcu kazao je da su česti zastoji u proizvodnji modela Fiat 500L poslednjih godina negativno uticali na materijalni status radnika. - Ako je neko na plaćenom odsustvu to ne znači da će kiriju plaćati 65%, da će mu rata kredita biti 65% ili da deci može uzeti 65% patika ili doručka. Ogromna većina radnika ima velike rate kredita koje su fiksne, pa kada se plata smanji za 35% dešava se da radnici odnesu kući vrlo malo novca ili baš nimalo.

Napomenuo je da su u najgorem položaju kolege koje su, „na nagovor pretpostavljenih“, sreću potražili u Pežoovoj fabrici u Slovačkoj.

- Potpisali su ugovore na godinu dana za rad u toj fabrici za neku pristojnu platu, za puno radno vreme. U međuvremenu je nastupio problem sa mikročipovima pa fabrika više ne radi nego što radi. Plata je značajno smanjena a troškovi smeštaja i hrane su ostali isti, te radnici preživljavaju tako što im familije šelju pare iz Šumadije u Slovačku.

Ipak, Stanić je optimista kada govori o perspektivama Fiatove kompanije u Srbiji: - Lično mislim da kompanija FCA u Srbiji ima svetlu budućnost. Jedini problem koji to može pomračiti je odlazak stručne radne snage koji traje godinama. Svi željno očekujemo novi model automobila, ali treba imati na umu da je to investicija od nekoliko stotina miliona evra a u toku je velika ekonomska kriza, koju je pandemija samo pojačala... Često su kompanije u poziciji da između dva zla, biraju ono manje. To se upravo dešava u Fiatu. Poslodavac je odlučio da je bolje ići sa malom prodajom modela koji se pravi već 10 godina nego uložiti stotine miliona eura u neizvesnu budućnost. Ipak, verujem da će bolji dani doći, ako ne ove godine, ono bar dogodine - rekao je predsednik Granskog sindikata metalaca „Nezavisnost“ Zoran Stanić u razgovoru za portal Nezavisnost.org.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Rado čitana, tiražna i regionalno popularna hrvatska književnica Vedraga Rudan napisala nije ostala imuna povodom "Slučaja Novak". Ona je među prvima, napisala oštar tekst o deportaciji Novaka Đokovića iz Australije. Novak Đoković je kao što čitav svet zna, u nedelju 16. januara '22, skandalozno proteran iz Australije zbog "verbalnog delikta", a nakon što je prinudno odveden na aerodrom i poslat u Dubai, isto tako čitav svet pratio je let najboljeg sportiste sveta i komentarisao taj skandal

Komentar situacije u kojoj se našao srpski as dala je hrvatska književnica Vedrana Rudan, koja je na svom blogu objavila tekst "Komonvelt Australija", u kojem je žestoko kritikovala odluku tamošnjih vlasti da deportuju Novaka. Otkrila je šta joj smeta u toj priči, pitala zašto se niko nije bavio slučajem Rafaela Nadala i poslala pitanje o članu kraljevske porodice, koji bi verovatno bez problema mogao da uđe u tu zemlju, bez obzira na tužbu protiv njega za seksualno zlostavljanje maloletnica.

Pročitajte tekst Vedrane Rudan koja je reagovala odmah te beskrajno tmurne nedelje, 16. januara:

"Ne znam što se, dok ovo pišem, dešava Đokoviću u leglu demokratije. Je li u pritvoru, zatvoru, obešen, pušten, oteran, popljuvan ili samo s lisicama na rukama ubačen u avion? Zašto sam na strani Đokovića iako sam luda vakserica? Ne razumem se u tenis, moja jedina veza s tenisom je Nikola Pilić naš dragi dugogodišnji kućni prijatelj. Ali Nikola, Niki Pilić je uvek bio nešto više od tenisa. Ja odmerenijeg, poštenijeg, plemenitijeg i časnijeg čoveka u životu videla nisam. Danas mi je rekao: 'Dali su mu vizu, oduzeli su mu vizu. Tretiraju ga kao kriminalca. Sve je to politička farsa.'

Šta meni smeta u ovoj priči? Najpre činjenice. Je li se Đoković vakcinisao dva puta? Nije. Je li Commonwealth of Australia insistirala da niko u to leglo demokratije ne sme kročiti nogom ako nije dva puta vakcinisan 'određenim cepivom'? Jeste. Je li Komonvelt Australija sama sebi skočila u usta i pustila Đokovića u krilo svoje iako nije poštovao ono u što se Komonvelt zaklinje otkako su nam Kinezi ili dragi bog uvalili koronu? Jeste. Je li isti Komonvelt Australija progledao kroz prste Nadalu iako ni on nije poštovao zadana pravila? Jest. Ko o tome govori? Nije to isto? Ista je to priča. Radi se o principu.

Kad neka zemlja sebe drži leglom demokratije onda ni Nadal ne bi smeo biti izuzetak, ma koliko ne bio 'Balkanac'. Zašto naglašavam da se Australija zove Commonwealth of Australia? Važno je. Šefica toga nečega što trenutno urla o demokraciji i poštovanju zakona je Elizabeta Druga. Ta gospođa, neki je nazivaju najmoćnijom ženom na svetu, ima sina Endrjua koji je već jako dugo najpoznatiji svetski silovatelj maloletnica. Jesu li se ikad šefovi Australije oglasili na tu temu? Princ Endrju, umesto da svoje dane provodi na robiji u tamnici sa sebi sličnima, sedi u dvorcu i čeka Australijan Open.

Ludi engleski premijer Džonson nedavno je svoj brlog uredio lovom koju mu je poklonio tamošnji tajkun. Pitanje svih pitanja glasi, je li se Džonson ponaša poput 'Balkanca' ili se mi 'Balkanci', kad smo najgori, ponašamo poput Džonsona?

Mislite da ova dvojica propalica nemaju nikakve veze s Đokovićem? Imaju, imaju. Za zapadnjake je Đoković divljak kome treba pokazati šta je demokratija. Lopini i silovatelju ništa ne treba ni pokazati ni dokazati. Oni vrlo dobro znaju da između njihove demokratije i fašizma razlike nema.

Đokoviću, da si princ, silovatelj devojčica, premijer kriminalac ili premijer koji se preko leša sportaša bori za novi mandat svi bi ti putevi bili otvoreni, sve bi ti vize bile valjane. Ovako…

Ovako si samo simbol onih, nisu malobrojni, koji shvataju da se svet deli na "divlje balkance" i "civilizovane" kriminalce", napisala je hrvatska književnica Vedrana Rudan.

Autor: Mladen Šolak, Mondo

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* U okviru ACT projekta raspisan novi poziv za javno zagovaranje mreža

Poziv se odnosi na podršku zagovaračkim inicijativama MREŽA na lokalnom i/ili nacionalnom nivou uz uključivanje građana/ki u procese kreiranja javnih politika i donošenja odluka. Rok za podnošenje predloga projekata je 18. februar 2022. godine do 17:00 časova.

Mreže se prijavljuju za projekte u trajanju od 12 meseci dok je maksimalni iznos pojedinačne donacije 2.950.000,00 RSD, a predviđeno je da se podrži 10 Mreža OGD da sprovedu svoje zagovaračke inicijative.

Detaljnije informacije možete pronaći na internet stranici ACT projekta:

https://act.org.rs/grants/javno-zagovaranje-mreza-2022/

INFORMATIVNA SESIJA

U cilju prilagođavanja aktuelnoj situaciji, biće organizovana informativna sesija o pozivu u onlajn formatu sa ciljem da se Mrežama OGD približi poziv kao i sam ACT projekat. Tokom informativne sesije svi učesnici će imati priliku da uživo postavljaju pitanja i dobiju odgovore od članova ACT tima.

Info sesija je predviđena za 26. januar sa početkom u 10.00 časova putem Zoom platforme.

Možete se prijaviti klikom na sledeći link za info sesiju:

https://act.civicatalyst.org/node/342

O projektu ACT

„Zajedno za aktivno građansko društvo - ACT“ je projekat Vlade Švajcarske čiji cilj je aktivno građansko društvo u kome građani više učestvuju u procesima donošenja odluka, naročito na lokalnom nivou. Projekat ACT sprovode švajcarska nevladina organizacija Helvetas Swiss Intercooperation i „Građanske inicijative“ iz Beograda.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

* Pretposlednjeg dana početnog meseca u ovoj godini, 30. januara počinje sa radom dvodnevni, drugi InternationalWorskhop u Evropskom trening centru za vensku estetiku, čiji je osnivač svetski priznati hirurg dr Petar Dragić

Ovom prestižnom događaju iz oblasti medicine prisustvovaće dvadesetak vrhunskih lekara iz Ruske Federacije, Kazahstana, Bugarske i Slovačke. Drugi „InternationalWorkshop“ biće održan 30. i 31. januara u Evropskom trening centru za vensku estetiku, pri klinici „Dr Dragić“ u Beogradu (na adresi, ulica Đure Jakšića br. 6). Osim navedenih poznatih vaskularnih hirurga kao i direktora i vlasnika zdravstvenih ustanova radu će prisustvovati i drugi eminentni stručnjaci iz ove oblasti.

Glavni edukatori su dr Petar Dragić, jedan od najpoznatijih svetskih hirurga u oblasti venske estetike i dr Kasuo Miyake, međunarodno priznati vaskularni hirurg iz Brazila, izumitelj laserske CLaCS tehnike. Eminenentni Evropski trening centar za vaskularnu estetiku pri klinici „Dr Dragić“ osnovan je u januaru 2020. godine, a u radu prvog „InternationalWorkshopa“ učestvovalo je 15 poznatih ruskih vaskularnih hirurga i vlasnika klinika širom Rusije (Moskva, Sankt Petersburg...).

Dr Petar Dragić, rođen u Somboru 1970, je usko specijalizovani hirurg iz oblasti venske problematike i venske estetike laserskom metodom i jedini hirurg čija je specijalnost rešavanje problema sa kapilarima. Pionir je laserskih operacija vena ne samo u Evropi, već u svetu. Prvi je svetski ambasador estetske flebologije (lečenje kapilara metodom CLACS). Prva laserska operacija u zemlji urađena je 2007. godine u Novom Sadu, izveo ju je dr Dragić. Prvi je u svetu po broju operacija godišnje - čak 1000. Dobitnik je brojnih nagrada na inostranim kongresima, gde je čest gost i predavač. Tokom protekle decenije edukovao je više stotina lekara iz zemlje i inostranstva i podigao laserske operacije na najviši nivo.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Strana 1 od 978

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…