Prikazivanje članaka po tagu zatvaranje

* Posredstvom Maše Perović, koordinatorke za komunikacije za Jugoističnu Evropu Evropske mreže za klimatsku akciju (CAN Europe) sa sedištem u Londonu, primili smo Saopštenje u vezi sa aktuelnim ekološkom temama, naročito s kraja marta odve godine i tokom tekućeg meseca. Reč je o zatvaranju termoelektrana na ugalj širom Evrope, o detaljima u saopštenju koje u potpunosti donosimo:

- Samo pet godina od istorijskog Pariskog klimatskog sporazuma, polovina od 324 evropske elektrane na ugalj ili je već zatvorena ili se obavezala da će prestati sa radom do 2030. godine. Ova značajna prekretnica postignuta je pretrposlednjeg ponedeljka minulog meseca, kada je britanska energetska kompanija EDF najavila zatvaranje termoelektrane Vest Burton do 2022. godine. Sve evropske elektrane na ugalj moraju se zatvoriti pre 2030. godine kako bi se ispunili ciljevi Pariskog sporazuma.

Upotreba uglja u Evropi naglo opada od 2012. godine [1* - link u napomenama, ispod]. Trinaest evropskih zemalja više ne koristi ugalj, a još jedanaest je usvojilo odluke o postupnom ukidanju uglja do 2030. Čak i u zemljama gde je ugalj osnovni energent, poput Grčke - čiji se udeo lignita u energetskom miksu smanjio sa oko 50% na 20% u poslednjih pet godina - radi se na ubrzanom prelasku sa uglja na čiste izvore energije već do 2023. godine, naime pet godina ranije nego je anticipirano. Mađarska je još jedna istočnoevropska zemlja koja je odlučila da ubrza ukidanje uglja do 2025. godine, umesto 2030 .Preko potrebno je da zemlje Zapadnog Balkana što pre usvoje održivi pristup u susret energetskoj budućnosti i obezbede siguran prelazak na obnovljive i čiste izvore energije. Do sada je Severna Makedonija jedina zemlja zapadnog Balkana [2*] koja planira da postupno ukida ugalj do 2030. U poslednjih 18 meseci Severna Makedonija (rekonstrukcija Oslomeja), Crna Gora (Pljevlja II) i Kosovo (Kosova e Re) odustali su od novih projekata za proizvodnju uglja, što čini važan podsticaj u smeru ka održivoj energetskoj tranziciji.

- U novembru prošle godine lideri zemalja Zapadnog Balkana potpisali su Deklaraciju o zelenoj agendi za Zapadni Balkan [3*], obavezujući se na dekarbonizaciju do 2050. godine, u skladu sa predstojećim klimatskim zakonom Evropske unije. Dakle, potrebno je zaustaviti sve planove za igradnju novih termoelektrana na ugalj, i nadovezati se na politički okvir koji nam garantuje održiv put energetske tranzicije ka pravednoj društvenoj transformaciji, zdravoj i čistoj budućnosti. To je takođe u skladu sa ambicijama za pridruživanje EU - rekao je Viktor Berišaj iz Evropske Mreže za klimatsku akciju (CAN Europe).

- Nalazimo se pred kraj života evropske industrije uglja. Nakon godina neprestanog pada, polovina evropskih termoelektrana postaje istorija. Vlade, energetske kompanije i finansijske institucije sada moraju da planiraju izlazak uglja do 2030. ili ranije, da okončaju sve tokove finansiranja uglja i fosilnog gasa, i umesto toga, usmere svoju podršku na održive i obnovljive izvore i pravednu tranziciju ugroženih zajednica. Sledećih pet godina ćemo se pozdraviti sa preostalim postrojenjima - kaže Katrin Gutman, direktorka kampanje „Evropa van uglja“ (Europe Beyond Coal).

*

Napomene:

1*https://beyond-coal.eu/2020/06/24/european-coal-in-structural-decline/

2*https://www.reuters.com/article/north-macedonia-coal-climate-idUSL5N2AO3RL

3*https://balkangreenenergynews.com/heres-what-western-balkans-committed-to-in-sofia-declaration-on-green-agenda/

Informacije:

Europe Beyond Coal je alijansa grupa organizacija civilnog društva koja radi na katalizaciji zatvaranja rudnika uglja i elektrana, sprečavanju izgradnje drugih novih postrojenja koje koriste ugalj i vodi pravednu tranziciju ka čistoj, obnovljivoj energiji i uštedi energije. Ove grupe posvećuju svoje vreme i resurse ovoj nezavisnoj kampanju sa ciljem da najkasnije do 2030. godine u Evropi više ne bude upotrebe za upotrebu uglja. www.beyond-coal.eu

(U narednim nastavcima o ovoj temi, donosimo sledeće naslove:

1) Lista činjenica: Polovina evropskih termoelektrana na ugalj sada su zatvorene ili treba da se zatvore do 2030. godine, 2) Polovina evropskih termoelektrana na ugalj sada je zatvorena ili će biti zatvorena do 2030.)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Svečanom ceremonijom dodele nagrada najboljim evropskim ostvarenjima i prikazivanjem filmova „So od suza“ francuskog reditelja Filipa Garela i rusko-srpske koprodukcije „Hotel Beograd” u režiji Konstantina Statskija van konkurencije u petak, 18. septembra, u bioskopu Eurocinema na Otvorenom univerzitetu u Subotici zatvoren je 27. Festival evropskog filma Palić

Na svečanoj ceremoniji zatvaranja prisutnima se obratio direktor festivala Radoslav Zelenović, koji je sumirao ovogodišnje organizatorske izazove i uspehe: - Za mene je film nešto što se pravi za bioskopsku dvoranu, za veliko platno, uz prisustvo publike. To je jedna velika pobeda našeg festivala za ovu godinu. Ponosan sam zbog toga što smo i u veoma komplikovanim uslovima, gde nam je malo toga išlo na ruku, uspeli da napravimo festival koga se nećemo stideti, kakav je u tradiciji našeg festivala koji traje već punih 27 godina.

Nenad Dukić, selektor Glavnog takmičarskog programa, zahvalio se posetiocima ovogodišnjeg izdanja Festivala evropskog filma Palić. - Nama ni organizaciono ni programski nije bilo jednostavno da sve ovo sklopimo u uslovima pandemije, ali pretpostavljam da psihološki, barem jednom delu publike, takođe nije bilo jednostavno da odluči da ide na festival - rekao je Dukić pre nego što je zamolio za veliki aplauz publici.

Miroslav Mogorović, programski direktor festivala, takođe je izrazio zadovoljstvo ovogodišnjim izdanjem: - Mi smo uspeli u najtežoj godini za filmsku umetnost, kada je taj specifičan prozor za vidljivost mnogih filmova zatvoren i prebačen na onlajn, da odradimo festival uživo, što je veliki uspeh. Zatvaramo još jedno programski i u svakom smislu uspešno izdanje. Ostaće zabeleženo u vremenu kao veliko dostignuće i kao kontinuitet, koji mora da ostane kao zadatak za sve nas. Da i narednih godina, kad se vratimo na Letnju pozornicu, nastavimo da radimo dobre festivale, kao što ste navikli.

Nagrada Zlatni toranj  za najbolji film iz Glavnog takmičarskog programa pripala je norveško-švedskom filmu „Nada”, u režiji Marije Sedal.

Palićki toranj za najbolju režiju dodeljen je rediteljki Agnješki Holand, za režiju filma „Šarlatan” u češko-irsko-poljsko-slovačkoj koprodukciji, takođe iz Glavnog takmičarskog programa. Agnješka Holand je, povodom dobijanja ovog priznanja, u video poruci izjavila: - Veoma je važno što je film viđen, naročito u ovako teškim i opasnim vremenima, bolnim i za kinematografiju. Drago mi je zbog nagrade, zahvalna sam i želim vam sve najbolje.

Specijalno priznanje 27. Festivala evropskog filma Palić dodeljeno je nemačko-ukrajinsko-britanskoj koprodukciji „DAU.Nataša” u režiji Ilje Kržanovskog i Jekaterine Oertel.

Poljski film „Ubij, pa napusti grad” u režiji Marijuša Vilčinskog jednoglasnom odlukom Međunarodnog žirija kritike proglašen je za najbolji film u okviru takmičarskog programa Paralele i sudari. Reditelj Marijus Vilčinski je u video izjavi povodom nagrade kratko rekao: - Veoma sam srećan i ovo je veliko zadovoljstvo za mene. Osećam se odlično.

FIPRESCI žiri je doneo odluku da se za najbolji film Glavnog takmičarskog programa ovogodišnjeg festivalskog izdanja proglasi film „Znoj“ reditelja Magnusa Von Horna. Autor filma se u video obraćanju zahvalio žiriju i publici i podsetio se prethodnog boravka na Paliću 2015. godine: - To mi je jedno od najlepših festivalskih sećanja. Jeli smo sjajne ručkove, pili, bio je tu i Roj Anderson. Svi su bili veoma prijateljski nastrojeni. Tada sam dobio Palićki toranj za najbolju režiju, kome sada pridodajem i FIPRESCI nagradu za moju palićku kolekciju. Nadam se da ćemo se ponovo videti i zabavljati na Paliću kada se stvari vrate u normalu.

Gosti festivala su bili i reditelj filma „18% sive“ Viktor Čučkov i scenaristkinja i glumica Dolja Gavanski, koja je u programu bila zastupljena i kao rediteljka ostvarenja „Dan žena“ u selekciji Novog evropskog dokumentarnog filma. O proputovanju glavnog junaka svog filma i razvoju lika, Čučkov je rekao: - On se menja, kao i mnogo muškaraca srednjih godina. Ima krizu identiteta i prolazi kroz put samospoznaje. Dolja Gavanski je o svojoj ulozi konstatovala: - Stela je jedna savremena žena koja se bori u inostranstvu da uspe, da stane na noge. Možda malo manje kuka nego muškarac pored nje. Ona je uz svog muškarca, ali nije spremna na kompromise, po čemu je savremena žena.

Predrag Bambić, producent filma „Sutra je još uvek juli“ koji je prikazan pretposlednje večeri festivala, na ovom ostvarenju je radio i kao direktor fotografije i glumac. Povodom saradnje sa rediteljem Dejanom Vlaisavljevićem Niktom on je rekao: - Kada me je Dejan pozvao, moje je srce zaigralo jer sam znao kakva su njegova interesovanja. On je čovek koji dolazi iz istog kulturnog bekgraunda, a to je eksperimentalni andergraund film. Privlačno mi je bilo što ovaj scenario ima vrlo jaku referencu prema film noaru.

Nakon svečane dodele nagrada, u okviru Glavnog takmičarskog programa van konkurencije prikazan je film „Hotel Beograd“ u kojem glavne uloge tumače srpska filmska zvezda Miloš Biković i ruska glumica Dijana Požarskaja. Radnja filma prati Pavla, bogatog naslednika i vlasnika prestižnog hotela Beograd, poznatog po svojim burnim izlascima i raskalašnom načinu života čiji se lagodan život pretvara u avanturu kada se u njegov svet umešaju beogradska mafija, luda nevesta, stara ljubav i neobična familija.

Ovogodišnje, dvadeset sedmo izdanje Festivala evropskog filma Palić, održano je od 12. do 18. septembra u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, u bioskopu „EuroCinema” i „Art bioskopu Lifka” u Subotici, kao i bioskopu „Abazija” na Paliću. U okviru festivalskog programa, publici je predstavljeno više od 100 filmova iz svih krajeva Evrope, u 15 različitih selekcija i programskih celina, uz poštovanje svih mera Vlade Republike Srbije i Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Covid-19.

Foto: Ivica Vojnić

(Pogledajte u slajdu ispod teksta još dve fotografije sa zatvaranja:

1. Miroslav Mogorović i Nenad Dukić

2. Radoslav Zelenović)

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Kultura

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…