Prikazivanje članaka po tagu turizam

* Kumburgas predstavlja gradsku četvrt grada Bujukčekmenče, koja čini jedan od 39 okruga Instanbula. Bujukčekmenče je inače 14. grad po velični u Istanbulskom okrugu, sa procenjenim brojem više od 50.000 stanovnika

Kumburgaz je od Sombora udaljen 1079 km ili oko 12 sati vožnje.

Kumburgaz plaža

Kumburgaz se prvi put pominje 1334. godine u Grčkim spisima pod nazivom „Oikonomeion“ što bi u bukvalnom prevodu značilo „Ministar finiansija ili blagajnik. Podaci za ovo mesto prilično su šturi, 1890. godine mesto je bilo nenaseljeno, 1986. godine dobija status opštine, a od 1988. godine postaje deo okruga/grada Bujkčekmenče. Gradska četvrt Kumburgas danas ima oko 8.000 stanovnika.

Pogeld na plažu Hotel "Ranax"

Mesto se nalazi se na 60 kilometara udaljenosti od centra Istanbula i svih bitnih dešavanja. Zbog svojih predivnih plaža, plavog mora, zlatnog peska i sunca, predstavlja omiljeno izletište stanovnika Istanbula.

Prodavnica, supermarket Kumgurgaz

Prva agencija u Srbiji koja je počela da radi u ovom delu Turske je agencija Omnis tours iz Sombora, tek kasnije ovo mesto su počele da rade druge agencije. Mesto Kumburgaz svakako je za preporuku, kao i hotel Ranax koji se nalazi na samoj plaži, apoteka, prodavnica i pijaca su u neposrednoj blizini, ljudi su veoma ljubazni, predsusretljivi, svi jednostavno hoće da vam pomognu, da vas upute čak i ako ne znaju ni srpski ni engleski - potrudiće se da vam budu dobri domaćini pre svega.

To smo i mi doživeli prilikom naše posete, što je inače ta tradicionalna turska gostoljubivost. Cene osnovnih životnih namirnica (hleb, mleko, jaja) kao i cigareta i alkohola u radnjama su kao iste kao i kod nas. Mesto je jako dobro povezano sa Istanbulom - gradskim saobraćajem, postoje stalne autobuske linije kao i taxi prevoz.

 Hotel Ranax

E sada malo o Istanbulu......

***

Dobro došli u Istanbul, grad na dva kontinenta, mesto gde se susreću Istok i Zapad, prestonicu nekoliko velikih carstava, grad  koji se sa svojim brojem stanovnika od preko 15 miliona, svrstava među 10 najvećih gradova sveta. Vizantion, Carigrad, Konstantinopolj, Istanbul....... grad koji u dužinu ide neverovatnih 150 kilometara..... i da, grad koji definitivno morate posetiti.

Osnovan kao Vizantion na rtu Sarajburnu oko 660. godine pre n. e, grad po veličini i uticaju postaje jedan od najvažnijih u istoriji. Nakon što je ponovo osnovan kao Konstantinopolj 330. godine n. e, grad je bio carska prestonica za skoro 16 država, među kojima su Rimsko/Vizantijsko Latinsko i Osmansko carstvo. Grad je bio polazna tačka za širenje hrišćanstva tokom Rimskog i Vizantijskog carstva, pre osmanskog osvajanja 1453. godine, kada je pretvoren u  tvrđavu i središte Osmanskog carstva.

Među važnim karakteristikama Istanbula su strateški položaj na Putu svile, železnička mreža ka Evropi i Bliskom Istoku, kao i jedina pomorska veza između Crnog i Sredozemnog mora.

Da bi raskinuo sve veze sa osmanskom Turskom, Kemal paša Ataturk 1923. godine izmešta prestonicu u Ankaru, koja postaje sedište nove sekularne turske države.

Geografija

 * Istanbul se nalazi na severozapadu Turske u Mramornoj regiji i prostire se na ukupno 5.343 km². Bosfor, koji spaja Mramorno more sa Crnim morem, razdvaja grad na evropski deo u kojem se nalazi istorijsko i ekonomsko središte i na azijski dio. Grad je dalje podeljen "Zlatnim rogom", prirodnom lukom koja okružuje poluostrvo.

Klima

Istanbul se nalazi na granici sredozemne, vlažne suptropske i morske klimenajtopliji mesec je jul, kada prosečna temperatura iznosi 41 °C, dok je najniža u januaru, 21 °C.

Znamenitosti

Istanbul kao višemilionski grad i prestonica nekoliko velikih carstava ima itekako mnogo znamenitosti koje bi trebalo posetiti, nisam mogao da pobrojim sve, tako da navodim samo neke:

  • Kula Galat

Kula je podignuta 528. godine za vreme Justinijana I ali tokom četvrtog krstaškog pohoda biva uništena, kulu su obnovili 1348. godine. Kula, kružne osnove, je smeštena na samom vrhu brda koje se uzdiže nad spojem Zlatnog roga i Bosfora i u potpunosti dominira nad čitavim krajem. Visoka je 61 metar, prečnik iznosi 8.95 m od čega 3.75 m otpada na debljinu zida. Oko najvišeg sprata smeštena je uska terasica.

  •  Aja Sofija

Aja Sofija ili Sveta Sofija je bivša pravoslavna crkva, kasnije carska džamija, a sada muzej (tur. Ayasofya Müzesi). Od vremena završetka gradnje 537. pa sve do 1453. godine, služila je kao pravoslavna saborna crkva i sedište Vaseljenskog patrijarha, džamija do 1935. godine, kada je Kemal Ataturk pretvara u muzej. Aja Sofija danas predstavlja jedan od najznačajnijih spomenika svetske kulturne baštine i nalazi se na listi Uneska.

Odluka o pretvaranju Aja Sofije u muzej (2020. godine ovaj akt je ukinut po naređenju Redžepa Tajipa Erdogana, po mnogima je to bio udar na "sekularizam" u Turskoj i na temelje sekularne države, da ne ulazimo dublje u ovu "vruću temu" politiku ostavljamo političarima)

Odlukom predsednika Erdogana od 2020. godine, Aja Sofija je opet džamija. Time je zvačnio stavljena van snage odluka Kemala Paše Ataturka o pretvaranju u muzej religije.

  • Dolombahće

Dolombahće je palata koja se nalazi na evropskoj obali Bosfora, služila je kao sedište sultana i bila je centar uprave Turske imperije od 1853. pa sve 1922 godine. Ovu palatu je sagradio sultan Abdulmedžid, tamo je preselio iz svog dvora, palate Topkapi.

Ova palata je bila približavanje turske imperije Evropi, u mnogome je podsećala na evropske dvorce. Kao uzor mu je služila palata Luvr i Bakingemska palata.

         Plava džamija

Izgradnja je otpočeta 1609, a završena je 1616. godine za vreme vladavine sultana Ahmeda I. Poput svih ostalih džamija i Plava džamija sadrži grobnicu osnivača, predvorje i medresu. Džamiju je izgradio na mestu nekadašnje Konstantinove palate.

  • Taksim

Trg se nalazi se u istoimenoj četvrti u evropskom delu Istanbula. Taksim je najveća turistička i zabavna četvrt poznata po svojim restoranima, prodavnicama i hotelima. Taksim se smatra srcem modernog Istanbula. Na trgu Taksim nalazi se državni spomenik Cumhuriyet Aniti, izgrađen 1928. godine, te kulturni centar i opera.

  • Hipodrom

Hipodrom je predstavljao jedno od najznačajnijih mesta prestonice Vizantije, Konstantinopolja, a nastao je krajem III veka za vladavine Septimija Severa, po uzoru na Circus Maximus u Rimu, konačan oblik je dobio za vreme cara Konstantina Velikog 330. godine. Nekoliko puta je popravljan i renoviran, a nakon požara i pljačke koji su pratili krstaško zauzeće grada 1204. godine, je prepušten propadanju. Danas njegovi ostaci sačinjavaju centralni gradski trg starog dela grada.

Trg Hipodrom sa obeliskom

............................omiljeno letovalište stanovnika Istanbula na Mramornom moru, neka bude i vaše...........................

GALERIJA 

Turska zastava na ulazu u Istanbul

Kafe šop i prodavnica čaja u Istanbulu

Istanbulske ulice kvart Sultan Ahmed

Suvenirnice u Istanbulu

Arasta bazar u Istanbulu

Plava džamija u Istanbulu

Suvenirnica blizu Arasta bazara

Hamam sultanije Hurem 

Palata Ibrahim Paše (Pargalije)

Turistička policija Istanbula u blizini Aja Sofije

Prodavnica kolača Istanbul

Kapali (zatvoreni) bazar - najpoznatiji bazar u Istanbulu

Prodavnica čajeva badema urmi....

Ceđeno voće na ulicama Istanbula - kvart Sultan Ahmed

Podzemna cisterna - Istanbul

/ZABRANJENO SVAKO NEOVLAŠĆENO PREUZIMANJE

MATERIJALA I FOTOGRAFIJA BEZ DOZVOLE AUTORA!!!!/

Srđan Ačanski, dipl.turizm.

acanskiSphoto 

Canon EOS 4000d+ EF-S 18-55 III

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest
* Iz Turističke organizacije grada Sombora stiže zanimljiva vest: od 1. aprila kreću atraktivne ponude iz oblasti inače retkog ali ovde sve razvijenog eko turizma
 
~ . ~
 
Za posetioce će biti prilično dosta iznenađenja kada bude posetili Eko-centar "Karapandža", koji u novoj turističkoj sezoni otvara vrata svim posetiocima u okviru Specijalnog rezervata prirode "Gornje Podunavlje".
 
Radno vreme je isplanirano svih sedam dana tokom sedmice: ponedeljkom, utorkom i sredom od 9 do 14 a od četvrtka do nedelje, od 9 do 19 časova.
 
Možete da pogledate i druge detalje - u slajdu ispod teksta.
 
Kontakt telefoni: 062/620-233, 062/800-53-23
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Prva vest

*Na velikoj sceni „Narodnog pozorišta Sombor“ održana je svečana promocija knjige „Sombor slovo po slovo, 101 pojam o Somboru u 30 slova“  u organizaciji  Gradske Biblioteke  „Karlo Bijelicki“ Sombor.

Na početku promocije knjige prisutnima se obratila Jovana Miljević, pomoćinica gradonačelnika za oblast ekonomskog razvoja i turizma, nakon nje govorio je autor gospodin Milan Stepanović.

U muzičkom delu programa učestvovali su učenici srednje muzičke škole „Petar Konjević“ iz Sombora. Program je vodila Biljana Keskenović

GALERIJA

/ZABRANJENO SVAKO NEOVLAŠĆENO PREUZIMANJE

FOTOGRAFIJA BEZ DOZVOLE AUTORA!!!!/

Pratio, zabeležio i fotografisao

Srđan Ačanski, dipl.turizm.

acanskiSphoto

Canon EOS 4000d+ EF-S 18-55 III

Objavljeno u Prva vest

* U toku je javna rasprava na Nacrt Akcionog plana razvoja organske poljoprivredne proizvodnje na teritoriji Vojvodina u periodu od 2020. do 2025. godine, dostupan na Internet strani Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, nosioca ovog projekta podržanog od strane Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. U izradu su bili uključeni stručnjaci Udruženja TERRA’S i Otvorenog univerziteta Subotica

U pitanju je strateški dokument kojim se sagledava trenutno stanje na osnovu kojih se formiraju ciljevi i mere za njihovu primenu u narednih pet godina. Stoga je Otvoreni univerzitet Subotica uradilo anketno istraživanje organskih proizvođača u Vojvodini i u jednoj rečenici može se reći da se suočavaju sa velikim izazovima, ali da je većina odlučna da ostane u ovom poslu. Dokaz tome je podatak da skoro njih 90% smatra da Vojvodina ima perspektivu za razvoj ovog vida proizvodnje, s obzirom na tradiciju u poljoprivredi, vredne ljude i uslovе za agro-eko-etno turizam.

Međutim, treba im podrška države sa sva tri nivoa, pa su neki od predloga da se formira zadruga i centralno otkupno mesto za čitavu Vojvodinu i tako im se pomogne u plasmanu robe. Imaju različite ideje, a jedna od njih je uvođenje sistema vaučera za prodaju na farmama i jaka marketing kampanja, posebno u promociji organskog znaka.

U početnoj fazi, kada se prelazi na organsku, anketirani su istakli da je najvažnija edukacija i savetodavstvo u čemu im najviše pomožu udruženja, ali i ostale ustanove koje se bave neformalnim obrazovanjem poput Otvorenog univerziteta Subotica i poljoprivredne stručne službe. Zato su ovim planom dati predlozi za jačanje i održivost civilnog sektora i savetodavnih službi, bilo privatnih ili državnih.

Stručni tim Otvorenog univerziteta Subotica analizirao je ulogu civilnog sektora koji je odigrao najznačajniju ulogu u razvoju ove privredne grane. Rezultat dvodecenijskog velikog angažovanja svih, posebno udruženja u periodu od 2000. godine kada je usvojen prvi Zakon o organskoj proizvodnji, je sledeći: nešto više od 500 sertifikovanih operatera (odnosno oko 6.300 sa kooperantima koji su u sitemu grupne sertifikacije) od kojih je oko stotinu iz Vojvodine i 0,60% površina pod organskom proizvodnjom u odnosu na celokupno korišćeno poljoprivredno zemljište u Srbiji.

Ipak, ako se ne sagledava situacija samo iz ugla brojki, nedvosmisleno se može konstatovati da su udruženja građana, svojim aktivnostima pomogla farmerima, razvila svest potrošača i uticala na vidljiv razvoj organske proizvodnje ne samo u Vojvodini, već i u Srbiji. S tim u vezi se očekuje nastavak njihove aktivne uloge i u implementaciji ovog akcionog plana.

Nacrt dokumenta možete da preuzmete sa Internet strane Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu na: 

www.polj.uns.ac.rs/sr/node/2291,

a primedbe i predloge proslediti na e-mail: 

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i predsednik Skupštine Grada Sombora Zoran Rus sastali su se danas (petak, 11. decembar) sa pokrajinskim sekretarom za privredu i turizam Nenadom Ivaniševićem i podsekretarom Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam Slavoljubom Arsenijevićem

Na sastanku su razgovarali o razvoju turističkih potencijala Grada Sombora, kao i o podsticajima za privredu i turizam koje Pokrajinski sekretarijat pruža putem različitih konkursa.

Za gradonačelnika Sombora prioritet je dovođenje novih investicija u Grad, a nakon današnjeg sastanka, istakao je da će saradnja Grada sa Sekterarijatom biti na još višem nivou.

- Mi smo predstavili naše potencijale vezano za turizam jer smatramo da u Somboru sigurno ima jako puno potencijala. Razgovarali smo na temu privrede jer prioritet pre svega, mene i mog tima, je ulaganje u privredu i dovođenje novih investicija. Govorili smo o mogućnostima konkurisanja Grada Sombora na sredstva koja izdvajaju Sekretarijat za privredu i turizam tako da smo upoznati sa svim onim konkursima koji će Sekretarijat raspisivati u budućnosti. Svakako da smo se dotakli i teme rodne ravnopravnosti, kao i ulaganja u omladinu i složili smo se da Grad Sombor ide u dobrom smeru i pravcu što se tiče ovoga dela, a siguran sam da u budućnosti će saradnja Grada Sombora i Sekretarijata za privredu i turizam biti na još višem nivou - izjavio je Ratković.

Pokrajinski sekretar za privredu i turizam Nenad Ivanišević rekao je da je saradnja Sekretarijata sa Gradom bila solidna i da je Sombor u prethodne četiri godine koristio pedesetak miliona dinara kroz konkurse Sekretarijata.

- Mi mislimo da može više, mislimo da može bolje, mislimo da gradonačelnik ima tim koji može da ponudi projekte, a ideja jeste da Sekretarijat, u predviđenom budžetu koji treba da bude usvojen sledeće nedelje, gde je Sekretarijat dobio povećanje budžeta sa 66%, i mi imamo u planu nekih 400 miliona dinara koji treba na konkursima da budu podeljeni i u privredi i u turizmu. Ovde govorimo o privrednicima i u privredi i u turizmu, ali i nekih pedesetak miliona za zapošljavanje i samozapošljavanje - naglasio je Ivanišević i dopunio da će početkom naredne godine biti organizovani info-dani za privrednike kako bi bili upoznati kako sa programima Sekretarijata, tako i sa programima drugih organizacija koje će pružiti podršku privredi u narednom periodu.

Ivanišević je takođe podvukao da Sombor jeste turistički grad i da ima ozbiljnog prostora za dalju saradnju na ovom polju.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
 
???ETNO SELO STANIŠIĆI I ŠOPING???
??????RS/BIH??????
?OMNIS TOURS SOMBOR?
⏰ 26.09 U 6 ČASOVA
☎️ 062/252-932
? 2000 RSD
 
*Etno-selo „Stanišići“ udaljeno je tek nekoliko kilometra od Bijeljine, smešto je tik uz magistralni put koji vodi na granični prelaz Pavlovića most. Vlasnik i idejni tvorac je Borislav Stanišić.
Izgradnja kompleksa je počela u martu 2003. godine.
Selo se u početku sastojalo od jednog veštačkog jezerceta, restorana i potočića, vremenom se širilo, tako da danas imamo dve vodenice koje su funkciji, i to jednu „drinsku“ iz 1917. jednu „potočnu“ iz 1937 kao i mlekarnik iz 1948, kameni bunar, ambar i još jedno jezerce.
U sklopu etno sela nalaze se i restorani sa domaćim specijalitetima pripremanim na tradicionalnom ognjištu gde se služe peciva od brašna samlevenog u dvema vodenicama, pored tradicionalnih služe se takođe i jela savremene kuhinje
U kompleksu se nalazi i manastir Svetog oca Nikole koji je osveštan 22. maja 2006. godine. U časni presto su položene čestice moštiju Svetog oca Nikolaja i cara Uroša, kao i čestice moštiju Svetog oca Nikole. U manastiru se održavaju brojne svadbe i venčanja
Etno-selo sadrži nekoliko starih autentičnih brvnara dinarskog tipa prenesenih sa različitih lokacija bivše Jugoslavije (iz sela Brgule u okolini Vareša, sela Dugandžići u okolini Olova itd.).
U njima, kao i u ostalim objektima, se nalazi stari nameštaj, drvene kašike, oprema za sirenje mlieka, stare kolevke i ćilimi ovde se nalazi i drvena „Stanišići“ kuća iz 1933. godine u kojoj se prodaje unikatni drveni nameštaj.
U brvnarama su organizovana dva apartmana i tri sobe sa kupatilima za privatni smještaj pored ovog, u kompleksu se nalazi moderan i hotel visoke kategorije sa pet zvezdica “RAS” izgrađen po najvišim standardima, ima 80 luksuzno opremljenih i komfornih smeštajnih jedinica (kapaciteta do 160 gostiju), koje čine jednokrevetne i dvokrevetne sobe, apartmani i vip apartmani.
U etno-selu „Stanišići“ žive i brojni labudovi i patke, a u blizini se nalazi i mala konjušnica, gde je omogućena škola jahanja.
Moguće su i su vožnje fijakerom i lovačkim saonicama po semberskim selima i po obali Drine.
??Zanimljivost??
Interesantno je da etno selo ima i svoj fudbalski klub reč je klubu Zvijezda Brgule, osnovan sada već daleke 1980. godine u bosanskom selu Brgule kod Vareša,a Ime je dobio po šumovitoj planini Zvijezdi.
Izgradnjom stadiona u Stanišićima klub je premešten u ovo selo, trenutno se takmiči u prvoj ligi Republike Srpske, odigrao je i nekoliko prijateljskih mečeva sa Beogradskom Crvenom Zvezdom ⚽️.
Etno-selo se i dalje širi, izgradnjom novih objekata. Tako da je ovo prava prilika da po jako pristipačnoj ceni posetite ovaj "dragulj" Semberije.
 
❓Za sva pitanja tu smo za vas❓
? CENA ARANŽMANA PO OSOBI: 2000 dinara
?MESTO POLASKA: SOMBOR
?ARANŽMAN OBUHVATA:
Prevoz autobusom turističke klase sa pratećom opremom
Obilaske prema programu
Troškove organizacije i asistenciju predstavnika agencije
?ARANŽMAN NE OBUHVATA:
međunarodno putno zdravstveno osiguranje
individualne troškove putnika
minimum putnika za realizaciju programa je 30 
Napomena: Za prelaz granice sa Bosnom i Hercegovinom ?? dovoljna je lična karta, dok deca mlađa od 18 godina moraju imati važeću putnu ispravu.
Nakon obilaska etno sela, predviđena je poseta tržnom centru FIS povratak za Sombor u ranim večernjim satima.
 
 
 
dipl.turizmolog, novinar
Srđan Ačanski
Objavljeno u Turizam
Strana 1 od 5

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…