Prikazivanje članaka po tagu stavovi

Stručni prilozi za novu strategiju sindikata Nezavisnost (2)

Šta sindikati u Srbiji treba da čine kako bi vratili izgubljeno poverenje radnika? Kako odoleti i suprotstaviti se zakonskom derogiranju radnih prava kao posledici ofanzive (neo)liberalnog kapitalizma? Šta treba menjati u socijalnom dijalogu sa državom i poslodavcima? Da li političke partije mogu biti iskreni partneri sindikata? Može li saradnja sindikata sa civilnim društvom osnažiti borbu za odbranu i unapređenje prava zaposlenih građana?

Ovo su neka od najvažnijih pitanja na koja smo odgovore tražili od desetoro stručnjaka različitog profesionalnog usmerenja, sa sličnim ali i različitim pogledima na ulogu, poziciju i uticaj sindikata u savremenom srpskom društvu. Intervjui su rađeni za potrebe istraživanja UGS Nezavisnost „Ka novoj strategiji sindikata“, koje se realizuje uz podršku švedske organizacije Međunarodni centar Ulof Palme.

Petar Đukić: Socijalni dijalog mnogo kasni za novom radnom praksom

Sindikati su bili i ostali poprišta političkih sučeljavanja i borbi za uticaj političkih partija. Da bi menjali društvo, sindikati prvo moraju da se transformišu i zauzmu odgovarajuću ulogu u modernom postindustrijskom društvu, kao nezavisna institucija koja treba da se postavi iznad države i vlasti, izjavio je profesor Petar Đukić za UGS Nezavisnost.

Petar Đukić, redovni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ekspert je u oblastima teorijske ekonomije, inženjerske ekonomije, mikro i makroekonomije i održivog razvoja.

Neposredno je učestvovao u osnivanju i programskom profilisanju Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost. Osim na Univerzitetu, bio je ili je još angažovan u Naučnom društvu ekonomista Jugoslavije i Srbije, Društvu ekonomista Beograda, Naučnom veću Instituta ekonomskih nauka i Ekonomsko-političkom i socijalnom savetu UGS Nezavisnost. Profesor Đukić je predavao na univerzitetima i naučnim institutima u Nemačkoj, Engleskoj, Rusiji… a kao ekspert Instituta IFL CIO Solidarity Center-a iz Vašingtona držao je seminare o ekonomskim i socijalnim reformama i privatizaciji u Alžiru i Kuvajtu. Kao tim lider i ekspert učestvovao je u izradi tri nacionalne strategije Republike Srbije.

U razgovoru za UGS Nezavisnost profesor Petar Đukić ukazuje na velike društveno-ekonomske i tehnološke promene koje zahtevaju i „odgovarajuće promene sindikata, koje značajno kasne“.

Koliko ste obavešteni o radu sindikata u Srbiji?

- Relativno dobro u odnosu na prosečno obaveštenog građanina, ali nedovoljno u odnosu na potrebe sindikata da bude prepoznatljiv, uticajan, kreativan i stvarno delatan u savremenom srpskom društvu i okruženju. Bez obzira što živimo u „informatičkom društvu“ sa neslućenom razmenom informacija, o sindikatima se u Srbiji ne zna dovoljno, niti su uvek dostupne prave informacije o tome ko su i šta konkretno rade. Njihov identitet nije uvek prepoznatljiv, pa se često može i za njih čuti paušalna ocena da su svi isti, sa čime se ja uglavnom ne slažem, iako potpuno razumem takvu preovlađujuću ocenu javnosti.

Koliko verujete sindikatima u Srbiji?

- Ne mnogo, jer su sindikati na neki način bili i ostali poprišta političkih sučeljavanja, borbi za uticaj u društvu kakav imaju i političke partije. Oni, na rukovodećem nivou, obično tu činjenicu pokušavaju da prikriju predstavljajući se kao zastupnici opšteg ili “klasnog”, odnosno profesionalnog interesa društvenih grupa kao što su zaposleni po sektorima, pa i nezaposleni, te penzionisani - bivši radnici, ali im to ne uspeva u dovoljnoj meri. Većina posmatrača, članova ili potencijalnih članova sindikata zna da se sindikalni aktivisti bore i za sopstvenu promociju i liderstvo od kojeg imaju lične koristi. To nije uvek loše, jer podrazumeva povećanu motivaciju za uspeh, ali može da bude i kontraproduktivno jer potencijalno članstvo često rezonuje po principu - šta ću ja tamo kad je to samo delovanje u interesu rukovodilaca.

Šta bi sindikati trebalo da urade kako bi poboljšali položaj zaposlenih, nezaposlenih i penzionera, i tako povratili poverenje građana?

- Prvo treba da izmene sebe, da bi menjali društvo. Da biste se izborili za nesporni društveni autoritet, bez obzira da li ste udruženje poslodavaca, radnika, stručnjaka, eksperata ili umetnika, treba da nastupate kao društveno odgovoran, integrativni i konstruktivni razvojni faktor. To nije lako, jer je potrebno da definišete koordinate održivog razvoja ekonomije, društva, prirodnog okruženja, kulture… pa tek onda da pristupite nekakvom programu čisto sindikalnih, ili cehovskih pitanja i interesa.

Kako vidite odnos države i vlasti prema sindikatima?

- Kao i što to uglavnom biva, država je sistem, aparat zadužen za javnu upravu, red, poredak, sprovođenja pravila igre, i uglavnom ima konzervativan pristup društvenim procesima i životu. Vlast je nešto sasvim drugo jer ona je privremeno vladajuća društveno-politička struktura, koja je nametnuta državi i prilagođava je sopstvenom načinu vladanja, pa i interesima partije ili koalicije koja čini tu vlast. U pojedinim slučajevima, usled slabih institucija ili apatične građanske inicijative i javnosti, vlast može da zarobi državu, kao što je to danas u nas, ali i širom sveta. Nalazimo se u takvoj fazi kriznih tokova globalnog razvoja, da vladajuće strukture, jedna drugoj sliče kao jaje jajetu, i u velikom delu sveta uspevaju da zarobe državu i obesmisle njene i druge nezavisne institucije.

Sindikat je jedna važna institucija, kao što su to crkva, mediji, akademija, nauka, kultura… U tom pogledu, njegovo delovanje ne bi trebalo da zavisi od aktuelne vlasti, pa ni od (zarobljane) države. Sitni ustupci kojim vlasti preko države ili paradržavnih ustanova potkupljuju sindikat i njegove lidere nikako ne mogu da budu kompenzacija za autonomnu i kritičku poziciju sindikata, koji bi trebalo da ostane jedna univerzalna vrednost i nezavisna društvena institucija koja prevladava trajanje ove ili one strukture vlasti, pa i same države. Sindikat nije deo države, ni emanacija bilo koje vlasti, ali jeste deo modernog društva, koji bi trebalo da se postavi i ostane iznad države i vlasti.

A kako komentarišete odnos poslodavaca prema sindikatima?

- Ništa izuzetno. Kao i svuda po svetu, poslodavci imaju poslovni interes koji se često pogrešno pojednostavljuje samo kao profit. Nekad su to investicije, katkad tehnološki progres, nekad obrazovanje pa i kultura zaposlenih, nekad i bolja ekološka slika zajednice. Ali uvek je to interes kompanije ili ustanove.

Pod poslodavcima se podrazumeva i država, njena uprava ili vlada, pa i sam sindikat je poslodavac. Prilično su velike pokude zaposlenih u samim sindikatima, na radni status i poštovanja prava zaposlenih. Jedna ista osoba kao zaposleni i kao poslodavac, što se nekad može i poklapati, ima sasvim drugačiji pristup „radnom odnosu“. I to je prirodno. Upravo zato postoje zakoni, radni standardi, institucije, pravila dobre prakse.

E sada, naše slike i prilike u tom pogledu, kao uostalom i stanje zarobljene države, nikako ne mogu biti za pohvalu. Svaka moć bez kontrole, pretvara se u nadmoć zloupotreba, koje su, bar latentno, prisutne svuda. Privatni, kompanijski poslodavac nastojaće da obezbedi veći radni angažman zaposlenog, ne samo u pogledu produženog i neplaćenog radnog vremena, već i po osnovu povišenog intenziteta rada. Pandemijski uslovi poslovanja idu na ruku velikom delu poslodavaca, među kojima je i država, tako što radom na daljinu drastično smanjuju troškove rada. Nema troškova putovanja na posao, grejanja radnog prostora, pa ni pauza za kafu ili doručak, zaposleni je dostupan preko neta, svaki dokument dobija brže i u bilo koje vreme može da odradi obavezu.

Molim Vas da ocenite socijalni dijalog u Srbiji, posebno funkcionisanje Socijalno-ekonomskog saveta?

- Prema mojim saznanjima to je samo formalno zadovoljavajuće, a suštinski i sadržajno veoma loše. Socijalni dijalog nije samo jedno telo niti njegov formalni rad - sastanci i saopštenja. Socijalni dijalog, takođe, nije samo u interesu sindikata, kako se obično pogrešno tumači, niti način da se udovolji svetu rada. To je jedna društvena institucija u kojoj poslodavci, zaposleni i vlada treba da traže društveno prihvatljive i efikasne odgovore na protivrečnosti ukupnog društvenog razvoja.

On se vodi i van tog evidentno paradržavnog tela, u javnosti, na stručnim skupovima, u kulturi, na televiziji… Toga je sve manje. Sudeći po javnosti, kao da nemamo nikakvih radnih, industrijskih ili opšterazvojnih pitanja i problema za socijalni dijalog. Eto, na primer, pomenuta pitanja digitalne ekonomije i rada na distanci, još ni jednom nisu tretirana, ne samo na sednicama Socijalno-ekonomskog saveta, već ni u javnom medijskom dijalogu predstavnika sindikata, poslodavaca i vlade.

Da li političke stranke uvažavaju sindikate? Ako mislite da uvažavaju, na koje stranke mislite?

- Uglavnom ne, jer vide koliko su uticajne sindikalne preporuke, disciplina i aktivnosti. Njihov odnos prema sindikatima, kao da nema veze sa onom transparentnom ideologijom koju su stavile u svoje programe. Recimo, ni jedna stranka zvanično socijaldemokratske ili socijalističke ideologije nije napravila neki izborni pakt sa sindikatima u poslednje vreme. Izuzetak su, ali još u Miloševićevo vreme, bile saradnje Nezavisnosti i ASNS sa pokretima kao što su bili DEPOS, DOS ili Savez za promene. To je imalo smisla, da bi se uspostavili uslovi za demokratsku infrastrukturu koja pogoduje sindikatima.

Ovim ne želim da poreknem moguće činjenice da pojedine stranke i danas poštuju sindikalne faktore i njihov glasački potencijal, u kontekstu partijskih dosledno ekoloških, građanskih ili levih programa. Tu vidim, na neki način prosindikalno angažovanje pokreta „Ne davimo Beograd“.

Da li bi sindikati trebalo da budu aktivni na polju politike, recimo da učestvuju u parlamentarnim izborima?

- Da, iako ne u direktnoj političkoj i partijskoj borbi za vlast. Oni treba dobro da prouče aktuelnu političku scenu i njene aktere, da prepoznaju formalno ili falsifikovano radničko ili sindikalno usmerenje raznih „socijalista“ i „socijaldemokrata“ i da razgovaraju sa liderima onih političkih pokreta i partija koje smatraju iskrenim i doslednim svojim programima. Onda bi se, na osnovu izvesnih protokola o saradnji, moglo postići akciono jedinstvo, ne samo u pogledu izbora, već i postizbornih strategija demokratizacije i društvenih reformi.

Koji su najveći radnički problemi? Koliko sindikati mogu da doprinesu rešavanju tih problema?

- Ovo pitanje je polazno, najteže i krucijalno, i kao takvo trebalo je da stoji na početku. Na veliki deo tog pitanja odgovorio sam misleći da se neće pojaviti u direktnom obliku.

Zato samo kratko:

  1. Globalni izazovi kao što su klimatske promene, demografski tokovi, migracije, rizici sajber kriminala, zagađenja vazduha i vodosnabdevanja, terorizam i oružje za masovno uništenje…
  2. Deo radničkih problema su opšti društveni a po formi nacionalni - ekonomski napredak zemlje, održivi rast i razvoj, zelene investicije, zaposlenost, zarade i standard…
  3. Demokratske institucije, vladavina zakona, (politička) korupcija, naročito ona pri zapošljavanju, kriminal…
  4. Kulturno i ekološko stanje i perspektive društva…
  5. Standardi i radna prava u praksi - poštovanje zakona, unapređenje socijalnog dijaloga…
  6. Izazovi novih tehnologija, promene i rizici po radnike u Srbiji.

Šta mislite o tezi da „radnici jesu nezadovoljni svojim položajem ali nisu spremni da nešto učine da im bude bolje“?

- Ne mislim da je to dobra teza. Možda nisu spremni da se angažuju, jer se ne osećaju dovoljno jedinstveni u tom opštem nastojanju (nisu svi „u istom sosu“), ili nemaju dovoljno poverenja u dostupne instrumente društvenog delovanja (sindikati, partije, strukovna udruženja…). A bili bi spremni kada bi videli da je perspektiva tog nastojanja bolja nego što im to nudi individualna borba.

Koji su najveći sindikalni problemi?

- Pitanje je slično onom o najvećim radničkim problemima. Svi problemi i rizici društva, od globalnih do lokalnih, koji se tiču održivog funkcionisanja ljudske zajednice su i sindikalni problemi, ali oni još uključuju i urušene instrumentalizovane demokratske institucije, loše posledice pojedinih tehnoloških promena, raslojavanje radničke klase, individualizaciju nastupa na tržištu rada, praksu zarobljavanja države… Sindikalni problemi se tiču i sindikalnog karijerizma, birokratizacije i korupcije, kao i nelojalne međusindikalne borbe i nedostatka solidarnosti i dijaloga u društvu.

Šta mislite o štrajku i dometima takve sindikalne borbe?

- Ništa dobro. Štrajku se raduju jedino konkurenti poslodavca, bilo da je on druga kompanija, rivalski sindikat, druga lokalna zajednica ili država. Razlog je prost, štrajk izaziva ogromne gubitke i tek eventualne sporadične i kratkoročne koristi štrajkača. Sve drugo je bolje, nego štrajk. Posredovanje između „zaraćenih“ strana pred štrajk je dobra stvar, institucija koja se u svetu mnogo više koristi nego kod nas, ne znam iz kojih razloga.

Kako vidite međusindikalnu saradnju u Srbiji?

- Ta saradnja je prilično slaba, izuzev na čisto teorijskom planu, kada se organizuju tribine, savetovanja i okrugli stolovi. To nije dovoljno. Bilo bi interesantno ispitati relavantne stavove sociologa, ekonomista, politikologa, pa i istoričara koji nemaju nikakva iskustva sa sindikatima.

Koliko je važna saradnja sindikata sa civilnim društvom?

- I sindikat je deo institucija civilnog (građanskog) društva. Ako se ljudi u svojstvu građana organizuju u bilo kakvo udruženje, to znači i nešto posebno, po mom mišljenju daleko više, nego što je njihovo pripadništvo naciji, veri, lokal-partiotskoj sredini ili klubu za koji navijaju. Značaj nevladinog sektora vidim u društvenoj integraciji i inkluziji, aktivnom uključivanju ljudi u društvene tokove, kako bi društvo kao organizovana zajednica ljudi prevazišlo krize i probleme u koje zapadaju ova ili ona struktura vlasti, pa i država. Kontinuitet organizovanog delovanja i trajanja jednog tolerantnog, građanski utemeljenog društva, najteži je zadatak, i tek samo u pokušaju ostvarena tekovina demokratskog delovanja društvenih institucija, pa i sindikata.

Razgovarao: novinar, Svetozar Raković

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Sindikat
ponedeljak, 21 jun 2021 17:26

Nagrađeni službenici Policijske uprave Sombor

* Povodom Dana Ministarstva unutrašnjih poslova, Dana policije i slave Ministarstva, danas su gradonačelnik Sombora Antonio Ratković i načelnik Policijske uprave, pukovnik policije Saša Dmitrašinović upriličili tradicionalni prijem za pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova, koji su se istakli svojim predanim radom i ovom prilikom su im uručili zahvalnice i prigodne nagrade

Gradonačelnik Antonio Ratković, čestitavši praznik pripadnicima policije, istakao je da se saradnja Grada Sombora i Policijske uprave nastavlja, naročito po pitanju zajedničkih projekata.

- Ovo je upravo taj dan kada i ja kao gradonačelnik i svi naši sugrađani imamo priliku da vam se zahvalimo na vašem predanom i vrednom radu. Ono što bih naglasio je da posao policije nikada nije bio lak, pogotovo u poslednjih par godina kada ste se suočavali sa brojnom izazovima. Svedoci smo da je od 15. marta prošle godine stavljen jedan novi izazov pred sve nas, gde je veliki teret svakako zahvatio policiju, gde smo svi morali da se, maltene preko noći, prilagođavamo novim stvarima, da se suočavamo sa nečim nepredvidivim, nepoznatim, ali zahvaljujući svima vama i našim sugrađanima koji su se pridržavali mera, uspeli smo da i taj izazov savladamo - poručio je gradonačelnik.

Načelnik Policijske uprave Sombor, pukovnik policije Saša Dmitrašinović istakao je da je u Somboru u prethodnom periodu znatno smanjen procenat krivičnih dela.

- U nekom prethodnom periodu možemo konstatovati da smo sigurno određenim preventivnim i represivnim aktivnostima, a pogotovo kroz izuzetnu saradnju sa Gradom Somborom i gradonačelnikom, ali i uz partnerski odnos sa našim građanima, uticali na to da stopa kriminaliteta bude manja u odnosu na prethodni period. Tako je u prvih pet meseci ove godine zabeleženo za 9% manje krivičnih dela u odnosu na isti period prethodne godine, ali ovakav trend prisutan je već više godina i u nekom razmatranom periodu od sedam godina iz godine u godinu manji je broj izvršenih krivičnih dela, tako da danas taj procenat iznosi 28% manje krivičnih dela - rekao je Dmitrašinović.

Za ostvarene rezultate u radu, savesno i profesionalno obavljanje poslova, ručnim satovima nagrađeni su policijski službenici: major policije Miljan Pejović, koordinator u Policijskoj upravi; zastavnik 1. klase policije Aleksandar Sotirov, Odeljenje kriminalističke policije; zastavnik policije Milana Došen, Odeljenje policije i vodnik 1. klase policije Saša Stipančević, Odeljenje saobraćajne policije.

Posebnom zahvalnicom zbog dugogodišnjeg profesionalnog i odgovornog rada nagrađeni su: kapetan policije Alen Vukša, Odeljenje kriminalističke policije; kapetan policije Nedeljko Katić, Odsek za upravne poslove; vodnik 1. klase policije Gordana Drobac, Odsek za strance i suzbijanje iregularnih migracija; vodnik 1. klase vatrogasac Ferenc Hegediš, Odeljenje za vanredne situacije; vodnik policije Srđan Paić, Odeljenje policije i referent Vesna Đaković, Odeljenje saobraćajne policije.

Na predlog pukovnika policije Saše Dmitrašinovića, ministar unutrašnjih poslova dodelio je zahvalnice pripadnicima Policijske uprave u Somboru: Slobodanu Dragiću, Aleksandru Đorđeviću, Srđanu Vujasinoviću, Bojanu Daniloviću i Dragi Macanović.

- Dodatak, fotgrafije u slajdu:

1) Gradonačelnik Antonio Ratković i načelnik PU Sombor Saša Dmitrašinović

2) Svečan čin uručivanja nagrada pripadnicima PU Sombor 

3) Tradicionalni prijem pripadnika Policijske uprave u Somboru

Hvala na saradnji, Aleksandri Kovač

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!)
Objavljeno u Prva vest

* Svet se suočava sa masovnom depresijom u vreme kada je narušen društveni ugovor u velikom broju država, gde su radnici ostavljeni bez temeljnih prava, socijalne zaštite ili dostojanstvenog rada. A veliki broj vlada nije ni reagovao ili su izvršile direktan napad na radnička prava, plate i uslove rada

Svet se suočava sa približavanjem kriza, a međunarodne institucije, formirane da podržavaju i jačaju prava, jednakost, inkluzivni rast i globalnu stabilnost, su urušene. Moraju biti ojačane i usmeriti svoju pažnju na potrebe ljudi i planete.

SZO (Svetska zdravstvena organizacija) je pokazala potrebu svog postojanja u globalnom odgovoru na COVID-19, ali i dalje nauka mora biti osnov za upravljanje zdravstvenim rizicima i osiguranje univerzalnog pristupa lečenju, bez političkih kompromisa.

SZO predvodi globalni model poslovanja koji je izneverio i ljude i njihovu okolinu.

A institucije Bretton Woods (MMF i Svetska banka) su se udaljile od svojih mandata promocijom neoliberalnih strukturnih reformi i štednje, interesa dominantnih država i korporativne pohlepe. Ovo se mora promeniti.

MOR (Međunarodna organizacija rada), sa svojom jedinstvenim tripartitnim sistemom (vlada, poslodavci, sindikati), potreban je danas isto tako kao što je bio potreban i kada je pripremao društveni ugovor. Ali, njegove članice moraju biti posvećene globalnoj osnovi prava i podeljenom prosperitetu, onako kako su to bili njegovi osnivači 1919. godine, a potvrđeno u Deklaraciji iz Filadelfije 1944. godine.

Dok je 60 % globalne radne snage u neformalnom sektoru, bez prava, minimalne plate i socijalne zaštite, a neizvestan rad zabrinjava gotovo 40 % onih u formalnom zaposlenju, jasno je da je društveni ugovor razbijen u deliće. Dostojanstven rad za sve radnike mora biti osnov za plan oporavka. A finansiranje Ciljeva održivog razvoja ostaje najbolji okvir za jačanje otpornosti, što uključuje dostojanstven rad, javne usluge, socijalnu zaštitu, jednakost i klimatsku pravdu.

GLOBALNI EKONOMSKI MODEL JE IZNEVERIO RADNE LJUDE I NJIHOVE PORODICE

Čak i pre COVID-19 pandemije, masovna nejednakost - dohodak, rasna nepravda i rodna diskriminacija - prouzrokovala je eru ljutnje praćenu građanskim nemirima i nepoverenjem u demokratiju. Zajedno sa uništavanjima koja su bila rezultat vremenskih neprilika uzrokovana klimatskim promenama, bili su jasni rizici po ekonomije i društva. Osim toga, sada se suočavamo sa izborima najboljih i najgorih uticaja tehnologije, jer ona ne sadrži osnov prava.

Sa pandemijom COVID-19, zdravstvena kriza doprinosi ekonomskim poremećajima i nezaposlenosti u meri koja je pre samo nekoliko meseci bila nezamisliva.

POSLOVANJE NA UOBIČAJENI NAČIN NIJE PRIHVATLJIVO

Moramo pripremiti oporavak koji obnavlja društveni ugovor između vlade i društva zajedno sa temeljom otpornosti, kako bi se odbranili od daljih šokova. Ovo se može ostvariti samo ako su ljudi i planeta u istoj ravni sa ekonomijom. Globalni sindikalni pokret poziva vlade da pripreme planove za oporavak i otpornost, koji će sadržavati:

Radna mesta, sigurno zapošljavanje, prava, sigurnost, socijalnu zaštitu

Zaštita radnih mesta i otvaranje radnih mesta.

Zaštita prihoda, minimalne plate za dostojanstven život i osnovni prihod za one u neformalnoj ekonomiji, bolesne i nezaposlene.

Univerzalna prava na slobodu udruživanja i kolektivno pregovaranje.

Zaštita zdravlja i sigurnosti na radu, uključujući globalne standarde i uslove za sigurna radna mesta, kao temeljno pravo. Jednakost i inkluzija.

Jednako ekonomsko učešće žena, svih rasnih grupa, radnika migranata, mladih radnika i zaštita svih od diskriminacije.

Univerzalna socijalna zaštita za jačanje otpornosti, uključujući za radnike u neformalnom radu.

Adekvatno finansirano univerzalno javno zdravlje, obrazovanje i nega.

Pravedna tranzicija za klimu i tehnologiju.

Regulisanje ekonomske moći

Javna/državna podrška preduzećima mora biti uslovljena. Ovi uslovi moraju biti sastavni deo ugovora o javnim nabavkama države:

Zabrana korišćenja poreskih oaza ili otkupa deonica.

Temeljna prava uključujući slobodu udruživanja i pravo na kolektivno pregovaranje.

Minimalna plata za dostojanstven život.

Garancije zaštite zdravlja i sigurnosti na radu.

Obavezna detaljna analiza za standarde ljudskih prava i zaštite okoline.

Socijalni dijalog i mere pravedne tranzicije, dogovorene sa radnicima i njihovim sindikatima.

Ovo zahteva nacionalno i globalno finansiranje oporavka i otpornosti, koje se može pokrenuti i održati obnovom poverenje u demokratije i masovnom reformom multilateralizma.

Finansiranje oporavka ne sme biti na teret radnika ili javnih usluga

Oporavak zahteva značajna ulaganja u radna mesta: radna mesta u oblasti infrastrukture; industrijskih politika za klimatsku tranziciju; javnog zdravlja, obrazovanja i nege; javnog transporta; jačanju i obnovi eko sistema i održive poljoprivrede, kao i digitalno povezivanje za sve.

Ali, takođe, zahteva globalnu solidarnost čime bi se osiguralo da ugrožene države imaju fiskalni prostor i direktnu finansijsku podršku da oblikuju bolju budućnost za sve.

Solidarnost

Produženje olakšica za dug za najsiromašnije i najugroženije države za dve godine, uz jedini uslov da se ulaže u Održive razvojne ciljeve.

Sporazum o širem obimu Posebnih prava na povlačenje (SDR) sa zamenom likvidnosti za razvoj usaglašen sa Održivim razvojnim ciljevima.

Globalni fond socijalne zaštite sa garancijom od pet godina za najsiromašnije države u svrhu izbegavanja siromaštva, otvaranja radnih mesta i osiguranja otpornosti.

Mere podsticaja za radna mesta i pravednu tranziciju

Potrebne su sveobuhvatne i održive mere podsticaja, a za to je potreban usmeren srednji – do dugoročnog pristupa ulaganjima, zajedno sa srednjim – do dugoročnim pristupom dugu.

Takođe je potrebno korigovati i obnoviti sisteme oporezivanja da se omogući ulaganje u radna mesta u javnim uslugama i industriji, sa industrijskim politikama za inkluzivan i održiv razvoj.

Potrebne su mere oporezivanja koje omogućuju minimalne granice korporativnog poreza i ukidanje poreskih oaza i nedozvoljenih trgovačkih tokova; zajedno sa ovim, potrebni su novi mehanizmi, uključujući dugoočekivani porez na finansijske transakcije, digitalni porez i porez na bogatstvo.

Ukidanje korupcije sa vladavinom prava, u koju se veruje, je ključno.

Ove mere zahtevaju reforme i regulisanje agencija za određivanje rejtinga, reviziju mandata međunarodnih finansijskih institucija kako bi se osigurali razvoj, socijalna prava i inkluzija, te reviziju mandata centralnih banaka kako bi se zaustavio nesklad između stabilnosti cena i ključne odgovornosti za zapošljavanje i klimatsku akciju.

Izuzetno je važna akcija na okviru za oporavak - oporavak koji jača otpornost i u istu ravan dovodi ljude i planetu sa ekonomijom. Tek tada se može obnoviti poverenje u demokratije i otvoriti put za novi društveni ugovor.

Sindikati će organizovati radna mesta koja odgovaraju klimi i zapošljavanju, a nacionalne sindikalne konfederacije će lobirati kod vlada da održavaju i unapređuju uslove za radnike i njihove porodice tokom krizne faze pandemije i da unapređuju radna mesta, plate i socijalnu zaštitu. Na međunarodnom planu MKS i Sindikalni savjetodavni komitet (TUAC) će raditi na reformi multilateralizma, globalne povezanosti i solidarnosti, te novim ojačanim globalnim pravilima i standardima.

Izvor: MKS/UGS Nezavisnost 

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svako ko želi, može da postane saradnik Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast koja vam je bliska, pošaljite vest, informaciju, fotografije, istražite.

Postanite dopisnik, iz svog mesta gde trenutno ili trajno boravite, svoje države. 

Dobrodošli saradnici u marketingu, menadžmentu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefoni: +381-65-8-675-445

+381 25 510-1641

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…