Prikazivanje članaka po tagu sreda

*Nastavljamo seriju tekstova, sredom u sredu..........ali ovog puta u četvrtak, u ovom tekstu obrađaujemo privatizaciju u Srbiji, u periodu od početka rata 1991. godine, do pada režima Slobodana Miloševića i početka mafijaške privatizacije.....

Za vreme vladavine Slobodana Miloševića, doneto je nekoliko zakona vezanih za promenu vlasništva državnog kapitala i to:

  • (1991) Zakon o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine. Službeni glasnik Republike Srbije 48 i br. 75
  • (1994) Zakon o izmenama i dopunama Zakona o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine. Službeni glasnik Republike Srbije 51
  • (1996) Zakon o osnovama promene vlasništva društvenog kapitala. Službeni list SR Jugoslavije (čl. 11, čl. 30)

Prvi zakon je donet dok je Srbija bila deo SFRJ, a ostala dva zakona dok je bila u državnoj zajednici sa Crnom Gorom, posle Žabljačkog ustava 27.04.1992. godine..

Slovenija i Hrvatska proglašavaju nezavisnost od Jugoslavije, juna 1991. godine počeo je rat u Sloveniji, a ubrzo se preneo u Hrvatsku i u BiH 1992…bez rata je jedino prošlo u Crnoj Gori i Makedoniji.

Posle eksplozije granate u redu za hleb na pijaci Markale u Sarajevu, uvode se sankcije SRJ,  a građani Srbije upoznaju pravo značenje čuvene poslovice „Imati pa nemati“ sa prosečne plate 1990. godine od 950 DM za kratak period dolazimo na nivo od samo 5 DM. Nije teško sami izračunajte koliko je to posto........tu dolazimo do čuvene izreke Ante Markovića, da ćemo zablude skupo plaćati......

Nastupa period gladi nemaštine nestašica hrane,  vode, pa kasnije i struje, jer je neko odlučio da je kod nas struja jako jeftina i da je treba prodavati hrvatima i ako smo u ratu, u kojem zvanično nismo bili.....

Jako malo vremena je prošlo između perioda kada smo za vreme vladavine Ante Markovića imali prosečne plate 950 dm kupovali televizore, video rekordere muzičke linije za 1500-2000 DM, do perioda, kada bukvalno nismo imali šta da jedemo i plata od 5 DM. Problem nastaje ako ne potrošiš odmah, sutra nisi mogao kupiti ništa, a sve i da si imao pare, opet nisi mogao kupiti ništa, jer su radnje bile prazne. Tu kreće siva ekonomija i šverc, još ako dodamo ratove u bivšim republikama, neko je lepo tu zaradio, znate ono „nekom rat nekom brat“.

Pojedinici će upravo taj novac da iskoriste za kupovinu preduzeća posle 5.oktobra i smene Slobodana Miloševića.

*Još jedan interesantan primer, 1990. godine za kupovinu novog Juga nam je trebalo 5 meseci rada, a već 1993. godine taj period se popeo na 8 godina.....kasnije, a evo i do dana današnjeg se zadržalo da je nov auto „misaona imenica“ za većinu građana Srbije....većina je nov auto mogla da priušti na kredite negde tamo od sredine, pa do kraja 80tih godina prošlog veka.

Neko se lepo dosetio da krene sa privatizacijom u ovo vreme, kada je ljudima bilo na pameti jedino da prežive. Pojedinici su na sumnjive načine dolazili do vlasništva nad preduzećima, uglavnom zahvaljujući inflaciji. Kupe deonice deo u vlasništvu, i dok ispalate to više nije to, nije to više ta vrednost, zato što je pojela inflacija. Ova privatizacija najverovatnije je vršena prema zakonu iz 1991. godine (Zakon o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine)

Novčanica od 500.000.000 dinara sa likom Jovana Jovanovića-Zmaja UNC, iz 1993. godine, za kartu do Sivca ili kupovinu dnevnih novina trebalo je ovakvih 9 novčanica

(jedna od retkih novčanica iz doba inflacije koja ima neku vrednost, lična kolekcija AcanskiS)

Nakon reformi i nove monetarne politike, uvođenja odnosa 1:1 dinar/marka, Dragoslava Avramovića 1994. godine, u skupštini se usvaja Zakon o izmenama i dopunama Zakona o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine. Privatizacija se revidira i poništava.

*Eto predloga “iz Slobinog doba” ako ova privatizacija, od 2001. godine privatizacija nije valjala, što je niste poništili, nego ste nastavili raditi po njoj….

Jer kao što smo rekli privatizacija nije završena sve dok se ne proda i zadnja firma, a ako se ne varam u Srbiji još 70 firmi čeka da se proda, uključujući i Telekom koji vredi 3, 5 milijarde evra što je vrednost jednaka odprilike svim prodatim preduzećima u Srbiji.

*Karta za Sivac koji je udaljen od Sombora 25 km, iznosila je neverovatnih 4.500.000.000.000 dinara koliko je iznosila i cena dnvenog lista Politika.

Novčanica od milijardu dinara Narodne Banke Republike Srpske, najverovatnije štampana u Topčideru,

na papiru na kojem su za vreme SFRJ štampane novčanice od 10 dinara,

na novčanici je vodeni žig devojčice

(RETKO! iz lične kolekcije AcanskiS)

Godine 1996. u Saveznoj skupštini se usvaja Zakon o osnovama promene vlasništva društvenog kapitala” u čijem pisanju je učestvovao i professor Božo Drašković kojeg sam imao prilike da upoznam.

Verovali ili ne ovo je jedan od boljih zakona o privatizaciji koji smo imali, naime ovaj zakon je insistirao na tome da se deo akcija podeli radnicima zaposlenima u samom preduzeću,  kada krene trgovina na berzi da ih mogu prodati.

Po ovom modelu je prodato svega par preduzeća uključujući i Apatinsku pivaru, oko čega sam diskutovao sa profesorom.

Složili smo se da je tajna dobre privatizacije Apatinske pivare pre svega “domaćinsko” upravljanje firmom gospodina Svilara, inače dobrog pozanika profesora, gde nije dao da se prevare radnici, i gde je insistriao da svako dobije ono što mu pripada, pa čak i više. Pod tim mislim i na serije akcija Apatinske pivare koje su mogli da kupuju samo zaposleni u pivari.

Rade Svilar, najuspešniji direktor Apatniske pivare

Na kraju sam dodao da me ne bi ni malo čudilo da dobije spomenik u Apatinu. Gde bi mi somborci bili da smo imali jednog Smiljanića ili Svilara, sada se najbolje vidi koliko im fale i šta se sve dešava, ali to je druga priča.

Mladost iz Apatina se jedno vreme takmičila u najvišem rangu takmičenja, sećam se bogami na stadionu kod Dunava jedva Zvezda prođe 2:1!!!

al` ok finansirala je pivara oba kluba....

Rezime:

U ovom periodu do 2001. godine, nije ni bilo puno volje za privatizacijom, Milošević kao socijalista po opredeljenju nije verovao u privatni kapaital i privatizaciju, tako da se firme čiji su delovi privatizovani u ovom periodu mogu izbrojati na prste jedne ruke.

Pravi problemi nastupaju tek posle.......

 

 

 

Media attention and coverage: Novi Radio Sombor

(All copyrights of any further publication of this section and its entire content posted on the portal of Novi Radio Sombor without the request and permission of any party or individual are protected and retained by all relevant legal mechanisms)

 

accompanied by: Srdjan Acanski, B.Sc.

Objavljeno u Prva vest
Tagovano

* Treću sindiklanu akademiju u Vrnjačkoj Banji obeležio je impozantan broj vrhunskih predavača i stručnjaka iz svojih oblasti. Dosta stvari sam naučio i povezao, ali pošto sam uvideo da ne može sve da stane u jedan tekst došao sam na ideju da uradim seriju tekstova „Tranzicija i dalje traje........“ gde ću preneti, neka svoja zapažanja sa samog predavanja, ali i neke svoje lične zaključke i životna iskustva

Prvi iz serijala tekstova o privatizaciji je priča o Anti Markoviću i počecima privatizacije u Jugoslaviji, kao i njegovim pokušajima spasa jugoslovenske privrede, ali i same države..... uspešni direktor, heroj ili tragičar..... poslednji premijer države.... čovek, koga su zbog neke svoje jugoslovenske opredeljnenosti jednako mrzeli i srpski i hrvatski nacionalisti a što se između ostalog vidi i u njegovoj rečenici: “Ja dajem ostavku narodu Jugoslavije...nemam kome drugom..", za razliku od jednog drugog čike koji je rekao „Ja sam svoj zadatak izvršio, Jugoslavije više nema“ . Ne može mi niko reći da to nije bilo, jer sam to uživo gledao.... kao i priča dotičnog gospodina da nije baš tako mislio - pa što si to onda govorio....

 Predavači na prvom seminaru 3. Sindikalne akademije su bili sledeći:

  • Dušan Spasojević, Izazovi i iskušenja (post)demokratije, FPN, Beograd
  • Đorđe Pavićević, Koncept socijalne pravde, FPN, Beograd
  • Boža Drašković, Šta sindikati moraju znati o socijalnoj pravdi, porezima i javnim finansijama
  • Ksenija Marković, Vrednosti socijal-demokratije
  • Zoran Ristić, Privatizacija i direktne strane investicije

Nekako sam imao utisak, da je koncepcija ovog prvog seminara bila kako da se radnici snađu u tranzicionom i post tranzicionom periodu, jer kao što naziv kaže tranzicija i dalje traje, ali i privatizacija.....i kako u svemu tome kao budući sindikalni lideri da pomognemo radnicima u našim ustanovama i fabrikama. Sve ovo je trebalo da pomogne da bolje shvatimo, post demokratiju, privatizaciju, vrednosti socijal demokratije i koncept socijalne pravde, kao i kako to sve da primenimo u konkretnim problemima, npr. u nekim sporovima radnika članova sindikata sa poslodavcima i sl.

Kod nas kao i u drugim postsocijalističkim zemljama veliki problem je bio prelazak sa centralno planske na tržišninu ekonomiju, dakle jednog sistema gde država određuje gde će se i šta proizvoditi, na sistem gde to određuje tržište. Upravo taj prelaz se naziva tranzicija i mi smo kao društvo i dalje u tome, i bićemo dok se ne privatizuje i poslednja fabrika i poslednje preduzeće u Srbiji. Dakle dok se ne privatizuje ili ne ode u stečaj, što je bolje za samog poslodavca, jer em kupi preduzeće ispod vrednosti, em nema više obaveze prema radnicima. Privatizacija nije prošla odlično niti u jednoj bivšoj socijalističkoj zemlji i centralno-planskoj ekonomiji, samo kod nas je bila situacija još gora, jer smo uz propast socijalzima imali i rat, sankcije i inflaciju najveću ikad zabeleženu.... te je nastao "pravi lov u mutnom".

Nakon Titove smrti 1980. godine, usledili su veliki problemi za Jugoslaviju, nestašice hrane, energenata došli su neki dugovi na naplatu, vozilo se „par-nepar“, restrikcije struje itd. Usledio je kratak period stabilizacije, da bi krajem osamdesetih godina, dakle pred sam kraj svog postojanja Jugoslavija upala u krizu, nastupila je velika inflacija. Ovde počinje priča o privatizaciji, naime pošto po ustavu SFRJ  iz 1974. godine nije bilo moguće uraditi bilo kakvu privatizaciju, ili promenu vlasništva državnih tj. društvenih preduzeća, u saveznoj skupštini 1988. godine izglasani su amandmani na pomenuti ustav, te novi Zakon o preduzećima.

U članu 168. Zakona o preduzećima navodi se sledeće: "Ako društveno preduzeće, u skladu s odredbama zakona kojim se uređuje finansijsko poslovanje, nije solventno ili ima poremećaj u poslovanju, a radnički savet oceni da ne postoje uslovi za otklanjanje nastalih poremećaja u poslovanju i solventnosti, može odlučiti da poveriocima, radnicima zaposlenim u tom preduzeću ili drugim osobama ponudi na prodaju sredstva preduzeća, na način utvrđen statutom preduzeća." U nekom kasnijem periodu, radnički saveti će totalno izgubiti svoju ulogu, dok u nardenim zakonima ta institucija neće ni postojati..... takođe je morao da bude menjan statut svih državnih preduzeća da bi se uopšte moglo ući u ovu priču.....

Registracione tablice iz gradova bivše Jugoslavije (uključujući i Antin Konjic), Sarajevo, Mostar, Konjic, Kruševac, Beograd, Sombor, Tuzla i Zagreb

(lična kolekcija acanskiS)

Predviđala se i mogućnost direktnih stranih ulaganja u društveno preduzeće, ukoliko je to u skladu sa uslovima koji su dati u Zakonu o preduzećima, te zakonu koji se tiče stranih ulaganja. Uloga radničkih saveta takođe je kako sam naglasio bila znatno promenjena, dok u slučaju privatnih preduzeća radnički saveti nisu ni mogli postojati, tj jesu, samo kao mogućnost koja bi se regulisala kolektivnim ugovorom.

--------------------------------------------

Ante Marković sa mesta direktora uspešne firme Rade Končar dolazi na mesto premijera Jugoslavije. Tada je nastupio jedan od najboljih perioda u posleratnoj Jugoslaviji koji je nažalost prekinuto ratom, za kratko vreme uspeva da stabilizuje privredu i suzbije galoprirajuću inflaciju. Dinar je tada bio u odnosu na marku 7:1, prosečne plate su bile oko 950 DM. Dobijen je onaj famozni kredit za „Spas jugoslovenske privrede“ koji nije realizovan do kraja, u skupštini je usvojen te 1989. godine čuveni zakon o Transformaciji državnog kapitala... te 1990. donesen i drugi zakon o transformaciji kapitala.

Ante Marković, poslednji premijer Jugoslavije

Bilo je predviđeno da društvena preduzeća koja loše posluju budu u obavezi da rasprodaju vlastiti kapital, a za upravljanje sredstvima koja bi bila dobijena prodajom bila bi zadužena posebna državna agencija (po jedna za svaku republiku i autonomnu pokrajinu). U kupovini deonica mogla su učestvovati i druga društvena poduzeća, zaposleni, domaća privatna preduzeća i pojedinci. Radničkim savetima data je mogućnost da odluče o prodaji dela ili ukupnog kapitala preduzeća.

Ovaj projekat podržao je i MMF, ovim zakonom Ante Marković je predvideo održavanje Jugoslavije u vreme tranzicije. S obzirom da je dobijen novac za reforme, Marković je hteo stabilizovati državu tako što bi uveo tržišne elemente poslovanja i da se forsiranjem izvoza zemlja osposobi za vraćanje duga. Uprkos mnogim kritikama koje su usledile za ovaj zakon se može reći da je bio najpravedniji i najpošteniji Zakon o privatizaciji, mislim iz ugla radnika, ako ijedan zakon o privatizaciji uopšte može biti pošten.

Po ovom zakonu nastavljene su privatizacije u Sloveniji, da bi nedugo za tim Markovićev program bio napušten i odbačen u potpunosti, te zamenjen modelom prodaje državnog kapitala, koji je pretvoren u mafijašku privatizaciju, tj. preuzimanje državnog kapitala u bescenje, a to je bila ista priča na prostoru čitave bivše Jugoslavije. Iz perioda Ante Markovića ostao je jedan termin koji se izučavao i na zapadnim univerzitetima, a to je „Market socialism“ ili tržišni socijalizam, koji kao takav nije postojao nigde, a predviđao je partnerstvo državnog i privatnog sektora......

*Novčanica od 2.000.000 dinara čuveni "Spomenik" za vreme inflacije (avgust 1989.), odnosno 200 dinara nakon skidanja četiri nule - 0000 (maj, 1990.  god)

(iz lične kolekcije AcanskiS)

 ------------------------------------------

Svideo mi se sam koncept akademije kao takve, gde su svi učesanici mogli da učestvuju i iznesu svoje stavove o pojedinim temama o kojima se raspravljalo, kao i sučeljavanje mišljenja sa ostalim učesnicima Akademije.

Kao što rekoh u ovim tekstovima nastojaću da povežem znanje sa akademije sa nekim životnim iskustvom, kao i stvarima koje sam proživeo, ali i činjenicama iz drugih izvora koje su mi od ranije poznate.... nadam se da će vam se svideti...

 

Zablude ćemo plaćati siromaštvom, trovanjem duha i položajem daleke periferije Evrope. 

Ante  Marković

 

*Temeljne vrednosti na kojima počiva sindikat

Media attention and coverage: Novi Radio Sombor

(All copyrights of any further publication of this section and its entire content posted on the portal of Novi Radio Sombor without the request and permission of any party or individual are protected and retained by all relevant legal mechanisms)

accompanied by: Srdjan Acanski, B.Sc.

Objavljeno u Prva vest

* Predsednica Skupštine grada Sombora Ljiljana Tica zakazala je 37. sednicu Skupštine za sredu, 25. septembra, sa početkom u 9 časova.

Sednica će biti održana u Velikoj sali zgrade Županije u Somboru, Trg cara Uroša br. 1.

Odbornici će razmotriti i odlučivati o 15 pitanja iz delokruga rada Skupštine, između ostalog o izveštaju o izvršenju Odluke o budžetu grada Sombora za 2019. godinu - za period januar-jun, predlog Odluke o prvom rebalansu odluke o budžetu grada Sombora za 2019. godinu, predlogu Odluke o zaštiti poljoprivrednog zemljišta, useva i zasada, poljskih puteva i kanala od poljske štete, te o predlogu rešenja o davanju saglasnosti na Odluku o drugim izmenama i dopunama Statuta Doma zdravlja "dr Đorđe Lazić" Sombor, kao i o predlogu rešenja o davanju saglasnosti na pravilnik o radu JKP "Čistoća" Sombor.

Saziv za 37. sednicu Skupštine dostupan je ovde.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Sindikat "Nezavisnost" u Radio-televiziji Vojvodine (RTV) doneo je odluku da stupi u štrajk upozorenja

Razlozi za štrajk upozorenja u pokrajinskom javnom nacionalnom medijskom servisu jesu u činjenici jer zaposlenima u odeljenju nelinearne montaže više od deset godina nisu korigovani koeficijenti, zbog čega im je onemogućeno napredovanje u struci.

U odluci Sindikata "Nezavisnost" u RTV-u navodi se da je poslodavac u međuvremenu ponudio korekciju koeficijenata kojima zaposleni u nelinearnoj montaži nisu zadovoljni i smatraju da bi o ovoj temi trebalo da budu dalje odvijani pregovori sa poslodavcem.

Osim korekcije koeficijenata, zaposleni zahtevaju i pravilno i redovno obračunavanje naknade za smenski rad.

Jednočasovni štrajk će biti organizovan u sredu, 24. jula u 12 časova, navodi Sindikat "Nezavisnost" Radio-televizije Vojvodine.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* U sredu, 17. maja, na Dečjem odeljenju Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" u Somboru gostuje Uroš Petrović, jedan od najistaknutijih pisaca za decu

Uroš Petrović piše knjige za decu i mlade koje pomeraju granice u savremenoj srpskoj literaturi. Počev od zbirki priča – mozgalica i romana u zagonetkama do fantastičnih pripovesti, dela ovog autora jesu originalne pustolovine koje nagrađuju čitaoce.

Razmrdavanje vijuga, susret sa čudesnim, neobičnim ali i zastrašujućim, raskošna mašta i osobeni humor u njegovim knjigama, sve više postaju omiljenim štivom i za odrasle.

Iskoristite priliku i dođite da čujete šta Uroš ima sve da kaže o svojim knjigama. Mi smo sigurni da će biti zanimljivo, a vi dođite i proverite. Čekamo vas! - poručuju domaćini.

Marija Jerković Kadar

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…