* U Svečanoj sali Gradske kuće u Somboru biće održan koncert „Orkestra mandolinista iz Busto Arsicija" (Italija), u subotu, 18. maja, sa početkom u 19:30 časova

Publika će biti u prilici da uživa u zvuku tradicionalnog italijanskog instrumenta - mandoline. 

Organizatori koncerta su Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor, Grad Sombor i Italijanski kulturni centar "Piazza Italia" iz Subotice.

O mandolini...

Mandolina je tradicionalni trzački žičani instrument iz porodice lauta, prisutan u evropskoj muzici još od doba renesanse. Naziv ovog instrumenta označava malu mandolu, a potiče od italijanske reči za badem, najverovatnije zato što oblik badema asocira na korpus mandoline. Pripada familiji kordofona, a zajednička karakteristika sa intrumentima iz te familije je to da konstrukcija podrazumeva upotrebu žica. Kod nekih od njih se ton dobija udarcem čekića o žicu, kod nekih prevlačenjem gudala preko žice, a kod mandoline – trzanjem žice. Po štimu i registrima mandolina je identična violini. Vivaldi, Mocart i Betoven su pokazivali interesovanje za komponovanje za mandolinu, dok je čuveni violinista Paganini najpre ovladao ovim instrumentom. Zlatnom dobu mandoline značajno su doprineli italijanski kompozitori, graditelji, virtuozi i pedagozi, koji su ovaj instrument afirmisali i prenosili ga dalje, podučavajući bečku i parisku aristrokratiju. Među poznate italijanske kompozitore i pedagoge mandoline iz XVIII veka ubrajaju se Karlo Ćećere, Đovani Đervazi i Gabriele Leone.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Kultura

* Ekskluzivno i najnoviju vest javljam prvo vama! - piše nam popularni srpski muzičar Velibor Sitarica, Somborac poreklom, koji već duže kao što smo do sada izveštavali (radi podsećanja:http://www.noviradiosombor.com/vesti/prva-vest/item/1082-pozdrav-za-sve-iz-majamija-od-velibora-i-kristine), živi i radi u Kanadi i napominje:

- Moja najnovija pesma “GORIM“  je konačno završena. Pesma je rađena u saradnji sa jednim od najboljih muzičkih producenata u Kanadi - Marcus Kane, dobitnikom jednog od najprestižnijih priznanja, Multi Platinum Producer Award Winning - nagrada za najboljeg producenta.

Osim njega u ekipi novog singla Velibora Sitarice je još jedno poznatno muzičko ime u svetu, Steve Major. Pesma je snimana u jednom od najpoznatijih muzičkih studija u Torontu! - Što se tiče pesme otišao sam korak dalje od očekivanog, nešto sasvim drugacije! Uskoro žete čuti pesmu - optimistično če Velibor!

Svaka nova informacija biće objavljena na njegovoj instagram stranici: 

https://www.instagram.com/veliborsitarica/

Veliki pozdrav - šalje svima Velibor, a mi dodajemo i želimo mu partnerski-medijski, puno dalje sreće i sa novim budućim skorim hitom.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* U velikoj sali zgrade Županije održana je u četvrtak, 9. maja, 33. sednica Skupštine grada Sombora. Odbornici su, prema sazivu koji su jednoglasno prihvatili, razmotrili i odlučili o dvanaest pitanja iz delokruga rada Skupštine

Zanimljiv ugao: 33. sednica Skupštine grada kojoj je u svečanoj sali Županije predsedavao zamenik predsednika Skupštine grada Sombora prim. dr Zorana Parčetića, Miodrag Sekulić

Većinom glasova usvojeni su predlog Strategije bezbednosti saobraćaja na putevima grada Sombora za period 2018 – 2022. godine i Akcionog plana za realizaciju Strategije bezbednosti saobraćaja, predlog Odluke o merama, načinu i uslovima trajnog uništavanja korovske biljke ambrozije (Ambrosia Artemisiifolia).

Takođe, i predlog Odluke o prvim izmenama i dopunama odluke o načinu raspolaganja održavanja i upravljanja nepokretnostima koje su u javnoj svojini grada Sombora.

Dušanka Golubović gradonačelnica, Antonio Ratković zamenik gradonačelnice, članovi Gradskog veća i funkcioneri Gradske uprave

Na 33. sednici odbornici Skupštine grada Sombora razmotrili su i većinom glasova usvojili izveštaje o radu Predškolske ustanove „Vera Gucunja" Sombor, Turističke organizacije grada Sombora, zaštitnika građana grada Sombora i pravobranilaštva grada Sombora za 2018. godinu.

Odbornici su izglasali da za vršioca dužnosti direktora JKP „Čistoća“ Sombor bude imenovan  Duško Sekulić.

Poslovi informisanja i odnosa sa javnošću

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Lepi žuča, spreman za udomljavanje

Lokacija - Somborsko prihvatilište JKP Čistoća
Starost -3-4 godine
Veličina - Srednja
Pol - M
Kastriran - Da
Vakcinisan protiv zaraznih bolesti i štenećaka - Da

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u JKP Čistoća

* Kada je 17. februara 1749. godine uz visoku cenu (150.000 rajnskih forinti uplaćeno u carske trezore, što je sa pratećim taksama i prispelim kamatama teško opteretilo grad dugovima, koje će potpuno otplatiti tek 1806. godine), carica Marija Terezija potpisala Povelju kojom se Sombor uzdiže u rang slobodnih i kraljevskih gradova i koja je na svečan način predata Somborcima 24. aprila 1749. godine, naš grad  je od tada samo potvrdio da diše evropskim plućima a taj 17. februar od pre, danas evo jubilarnih već 270 godina, uzet je u ovo savremeno doba kao Dan Sombora. Simbolično. Sombor je ovim činom dobio mnogo. Avram Mrazović u istom tom interesantnom rekao bih za Somborce po mnogo čemu 18. veku, dakle 1778. godine osniva školu „Normu“, sa prvim tečajevima za obrazovanje srpskih učitelja. Zatim istorija osim mnogih detalja priljubljenih uz Sombor, činjeinično tvrdi da je od 1786. godine Sombor postao i sedište Bačke (kasnije Bačko-bodroške) županije. Po prvom zvaničnom popisu (eto nas već na tren i u 19. veku, 1849. godine, Sombor je bio najveći grad jugoslovenskih prostora sa svojih tada 37.000 stanovnika, veći i od Beograda, Zagreba, Ljubljane, Sarajeva, Skoplja… U Somboru danas živi nešto manje od 49 hiljada ljudi…

Mi Somborci se mnogo ponosimo na svoj grad. Ne samo zato što je kako kažu ljudi od struke, najopevaniji grad u pesmama, najzeleniji grad Evrope, grad iz kojeg je potekao (opet nešto “naj” za Sombor), najviše – čak osam sportova odavde na Balkanu, grad ko što u uvodu ispisah (više istorija nego naravno ja) potekoše prvi učitelji, prve zanatlije, prvi umetnici što su kičicom zamakli do svetskih prestonica umentnosti poput Pariza…

Ne bih više o brojkama, već vraćajući se u sadašnjost, svesni smo svi kako živimo a istovremeno da je najlepša činjenica upravo to što nam je život podaren. U kojem god kraju i gradu sveta, život teče. Kao u Somboru što ne teče više presahla reka Mostonga, ali teku mnoge druge reke i mora. Ma okean ljubavi neke čudesne, u spletu viševekovnog međurazumevanja čeljadi dvadeset dve nacije i bratskih ruku dobrih komšija.

Mlađi kolega, zadužen za tehničke poslove u našem (i prvenstveno vašem) Novom Radio Somboru, ushićeno mi danas reče, držeći novi, od sada u vlasništvu nam dvostrukog elektronskog medija, sav srećan i ozaren a usput ga još i jedna fina gospođa kako veli dok je fotografisao grad prepoznala, “jao baš su dobre ove fotografije, je l da…”

Jesu. Odlične su. Pohvalim ga, treba mlađem kolegi dati dodatnog samopouzdanja. Solidarnost. Pa to i jeste jedna od osnovnih komponenti našeg po mnogo čemu “sindikalnog radija”, reč, pojam, nadasve shvatanje pripadnosti, koja prosto hteli-ne hteli, vuče napred. U trenucima dok je oduševljeno fotografisao Sombor a te fotografije možete u ovoj rubrici da gledate, sigurno nije ni bio svestan, da je (trenutno, opet, daj Bože što kraće) u pauzi primanja plata čekajući na novi, treći produžetak ugovora o radu te pomislih a da ne čuje, u sebi, samo da nam gradski medijski projekat uspe. Zbog solidarnosti jakako, a kao odgovorni urednik – TU pre svega moram da budem odgovoran. 

I dok je Dejan (39) jurcao sa novim Canon fotoaparatom po Somboru ne bi li zabeležio što više kadrova već dobrano aprilsko-majski ozelenjenog i uređenog nam grada, dotle je Srđan (38), inače diplomirani turizmolog, a u N. R. Somboru zadužen za novinarske saradničke i teren poslove, “upao” u redakciju isto nekako ozaren, a razlog - zato što je uspeo da otputuje juče čak do Čuruga pa malo tako “otkine” od prvomajskih praznika (mislim otkine, vremena) :-), jedva pritom onako drmajući se nestrpljivo na stolici pored mene u isčekivanju da se ja što pre odmaknem od mašine pa da počne da kuca i radi… za danas… za sutra, prekosutra…

Ovo što sam za njih dvojicu inače napisao u brojkama su njihove godine života, a kad bih napisao u zagradama isto brojke, ali staža, bila bi to samo jedna jednocifrena brojka ali ukupno za obojicu. A obojica na 3. maj eto ozareni nešto, srećni, ushićeni, Bože šta im li je, mislim se u sebi.

I neka im je. Neka je svakome takvih saradnika. A plata? Nijedan ih je nije spomenuo. Vidim, moraću da ih nateram na to. Slobodno radite deco, evo imate prostoriju, imate grad, ljude, zemlju, imate čitav svet da širite prijateljstva ko što znate, u najboljim ste godinama. No kako i naš predsednik, Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", Zoran Stojiljković reče na prvomajskom tradicionalnom višedecenijskom protestu u srpskoj prestonici, “minimalne zarade moraju da prate barem minimalnu prosečnu korpu u Srbiji od 72 crvene”.

Koliko smo daleko od toga? Toliko koliko i blizu zahvaljujući volji za rad. Možda malo idealizujem? Čim postavljam i samome sebi to pitanje, da ne padnem ne d'o Bog u kontradiktornost, znači da postoji i odgovor i da i ne. Ali ideal je i lepa reč. Da ne bi ostalo samo na lepoti, hajde ipak da dižemo moral - uz nju, biće brže. Volju, Volju za radom. Ne moraju “odmah”, te dve 72 crvene... ali ako ne odmah ono već po starom dobrom hitu, “Sutra je novi dan”. Na Međunarodni dan slobode medije, 3. maj, dakle, lepo je i neophodno pisati, pričati i štampati o tome kako je slobodno novinarstvo i izveštavanje ponajpre potrebno i jedino logično, kako ga valja izdići ia pijedestal prvenstvenih interesa kako onih koji za druge rade, pišu, govore i fotografišu, tako i njihovih konzumenata. Obostrano. Ali ono, pre svake slobode da bi sloboda mogla da bude autentično i ostvariva, jesu upravo te dve simbolično opet da ponovim, “72 crvene”, koliko je i realno, SVAKOME danas potrebno da bi "otprilike", mogao normalno da živi. Sve dotle, dok se kao na primer moje mlade kolege solidarišemo, pod geslima, budimo više (jer sutra je novi dan) jedni uz druge, udružimo se što bi se reklo, narodski, zdrave i trezne glave, zaukajmo se. Pridodao bih još, kako i naša sindikalna šefica Eržika (Tot Batori Eržebet) uvek smireno zna da kaže, Sombor je evropski grad – zaključujući ona danas tim rečima konačno otkupninu slobode Terezijanske, s početka teksta – jer lakše nam je zajedno kako tvrdi a ja joj verujem, Eržebet, da prekograničnom saradnjom udružujući civilnu sferu, sindikat i logistiku lokalne uprave uvek dobrodošle, podržavajući jedni druge možemo ući u novo dobro sutra pa da i mladi ljudi, steknu “zapravo” plate. Ali stalne i dostojne života. Tako će i svima nama biti bolje.

I dobro nam došli u Sombor, svi koji ovo čitate a možda još u tom Somboru niste bili, pozivaju vas vaši uvek dobri domaćini Somborci.

Siniša Stričević

Fotografije: Dejan Horvat

Uvek uz vas Novi Radio Sombor

Fotogalerija:

Objavljeno u Prva vest

* Članovi Muška pevačka grupa „Čauši“ kao predstavnik Sombora nastupili su uoči Uskršnjih praznika tokom aprila u Ruskom centru za nauku i kulturu „Ruskom domu“ u Beogradu. Nastup sa ženskom pevačkom grupom „Krila Lazarica“ iz Prigrevice i Srpskim kulturno umetničkim društvom „Izvor“ iz Stanišića organizovan je u saradnji sa Udruženjem srpsko ruskog prijateljstva Sombor

Koncert u Beogradu "Slovenski Izvori - 2019", je svojevrsan srpsko-ruski karavan kulture. Povod je osnivanje Saveta Udruženja društava rusko-ruskog prijateljstva Vojvodine „Puškin“.

Ovaj nastup je dokaz spoja savremenih slovenskih kultura koje baštine ljubav i sećanje na zajedničko poreklo.

Gosti iz Rusije posetili su školu ruskog jezika „Ruska čajanka“ u okviru programa ZUS "Korijeni" - Rusija u srcu Sombora, a koju vode profesor ruskog jezika Živodarka Krstić i mr Vlada Đurković, profesor geografije.

Ova škola ruskog jezika i kulture traje već pet godina a od ove godine je postala i celogodišnji program.

Ruska čajanka sa gostima - uzvraćanje gostporimstva u Somboru

Aleksandra Ruskova, saradnik Doma Ruske dijaspore „Aleksandar Solženjicin“ iz Moskve prilikom posete poklonila je knjige o kulturi Rusa za potrebe ove škole i potvrdila dobru volju da saradnja bude nastavljena. 

Sa njom, Sombor su posetili Artjom Dermendžijev, režiser zvuka iz Moskve, studenti arhitekture Belgarodskoga državnog univerziteta „Šukov“Pjotr Baranov i Jelisaveta Zvjenceva i Andrej Đekić, student ruskog jezika iz Niša.

Mirko Simin kao domaćin susreta naglasio je da je ova poseta samo uvertira buduće saradnje kojoj tokom leta predstoji poseta ruskih kadeta.

Ruska čajanka je primila goste u Somboru i osvežila sećanje na budućnost dva srodna naroda.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 59

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…