Prikazivanje članaka po tagu solidarnost

POVRATAK OTPISANIH

Poštovane koleginice i kolege, građani Srbije !

Godinama unazad prvomajska protestna šetnja ne uspeva da izađe iz rutine održavanja tradicije i postavljanja manje-više istih zahteva vlastima koje na njih reaguju tako što ih saslušaju i ignorišu. Istovremeno, oni prave svoje sindikate i zaposlene. Neće stati dok se ne ograniči partijsko zapošljavanje i zakonski ne zabrani prinudno izvođenje na skupove i manifestacije. Obraćamo se političkim akterima, pre svega onima iz vlasti a njima su, bez obzira na programe i predizborna obećanja, interesi kapitala i sopstvenog profitiranja od vlasti uvek bili jači od interesa zaposlenih i građana Srbije. Ništa se neće promeniti sve dok zaposleni i sindikati, građanke i građani i njihove organizacije i profesionalna udruženja udruženi ne počnu da prozivaju, oročavaju zahteve i mere učinke i traže odgovore i odgovornost. Da parafraziram Radoja Domanovića postali smo mrtvo more a vođe ostavili van svake kontrole. U međuvremenu, tri decenije tranzicionog lutanja i posrtanja ostavile su ogromnoj većini nas građanki i građana Srbije siromašenje i radnu i životnu nesigurnost i odsustvo nade i perspektive kao posledice.

I pred ovaj 1. maj, dan borbe za prava radnika, možemo konstatovati da niko ko je ovde u međuvremenu vladao ne može se pozvati na pozitivan rezultat, barem ne kada su u pitanju socijalna pravda i solidarnost. Razvojno, nismo još dostigli društveni proizvod iz daleke 1989. godine. Politike koje su se ovde vodile i nakon 5. oktobra bile su razorna mešavina servilnog ponašanja prema interesima korporativnog kapitala i „burazerske ekonomije" u korist svojih tajkuna, partijskih prijatelja i rođaka.

Umesto obećane razvojno uspešne privatizacije, uređenog tržišta i čvrstih antimonopolskih pravila igre širio se politički klijentelizam, partijsko zapošljavanje i sistemska korupcija u kojoj je sve – firme, presude, istina i čast i savest na prodaju.

Odsustvo razvijene socijalne politike i progresivnih poreza dovelo je do nejednakosti dvostruko većih od evropskog proseka. Iza povremenih privrednih uzleta sledile su nove krize i padovi. Propagandni rat saopštenjima i podacima o „Srbiji kao lideru u regionu“ prepokriva nevešto činjenicu o platama i penzijama od kojih se ne da pristojno živeti i koje su pri dnu u regionu koji i sam zaostaje. Ni mnogo hvaljena aktuelna makroekonomska stabilizacija nije dovela do značajnog porasta proizvodnje i rasta standarda. I kada do rasta dođe on je, zbog korupcije, odsustva pravila igre i nedovoljnog i neefikasnog javnog investiranja i jasne razvojne strategije, ispod mogućeg i razvojno održivog nivoa. Umesto pristojne zaposlenosti i dostojanstvenog rada rasla je nesigurna, prekarna (povremena ) radna angažovanost.

Da li još kome treba dokazivati da se niko još nije razvio (samo) na stranim investicijama? Da li je i za koga više tajna da brojni strani investitori dolaze i dobijaju subvencije oslobođeni brojnih obaveza i plaćanja koja važe za „obične“ domaće poslodavce?

Ostaje takođe pitanje u kojoj meri strane investicije doprinose transferu novih tehnologija u Srbiji? Sve govori da se jeftina radna snaga koristi da se doda vrednost u globalnom lancu proizvodnje, dok poslovne operacije za visoko obrazovani kadar ostaju van Srbije.

Istovremeno, dok nam mladi i obrazovani odlaze i Srbija se opasno prazni, javnim preduzećima i ustanovama upravljaju partijski komesari i komesarke sa sumljivim diplomama. Brojne afere pokazuju da je interes profita važniji od očuvanja javnih dobara i eko-ravnoteže.

U međuvremenu, vlasti su se izveštile u maniru da pozivaju zaposlene i penzionere na žrtvovanje pri čemu se desetak uzima jednokratnom odlukom a onda uzeto vraća kašičicom na rate. Jadno je i cinično što se pritom služe pozivom na podršku onih najsiromašnijih kojima se baš ništa ne može uzeti a da se ne dovedu na ivicu gladi.

U evropskom maniru i ruhu hvali se socijalni dijalog i vrednosti socijalne pravde i kohezije a kada se veo razgrne ostaju sve po radnike i građane nepovoljnije radno i socijalno zakonodavstvo. Gde smo danas, uključiv i socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje, najbolje govore pokazatelji stepena demokratije, slobode medija ili globalni indeksi prava zaposlenih i sindikalnih sloboda i prava. Gotovo dve decenije posle 5. oktobra Srbija ima status poluslobodne zemlje sa zarobljenim medijima i institucijama u kojoj se sistematski krše radna i sindikalna prava.

Šta da se radi

Uloga sindikata poput Nezavisnosti nije da jadikuje nad zlosretnom sudbinom već da obrazuje, informiše, opominje, upozorava i, pre svega, da na delu pokaže borbenost i solidarnost. Zato svima onima koji s pravom kritikuju sindikate kao i same zaposlene što nisu (do sada) uspeli da solidarno odbrane svoje vitalne interese postavljamo pitanje gde su oni bili u toj priči i koji su rizik preuzeli?

U situaciji u kojoj smo ni prepucavanja, ni žalopojke nemaju smisla. Smisla ima samo solidarnost na delu i veština da se za ciljeve zaboravljene siromašne većine ali i mladih i svih profesionalno uniženih stručnih i obrazovanih, izborimo u komunikaciji u politikom impregniranoj javnosti, prenaseljenoj samozabavljenim i samozaljubljenim političarima. Promena neće biti sve dok ne shvatimo da nas se tiču i opravdani zahtevi drugih i ne podržimo ih.

Tražiimo podršku sopstvenim zahtevima ali podržavamo, primera radi, proteste lokalnog stanovništva i predstavnika ekoloških organizacija protiv izgradnje mini hidroelektrana u Srbiji (NE ZA MHE), proteste majki protiv nepovoljnih zakonskih rešenja vezanih za nadoknadu porodiljskog odsustva (Mame su zakon) ili pak inicijative usmerene protiv neprimerenog delovanja javnih izvršitelja (Združena akcija Krov nad glavom).

Protesti neće sami po sebi dovesti do promena ali nadu i energiju drže budnim ukazujući na korumpiranost elita, neefikasnost javnih usluga, pogubnost mera štednje, rastuće socijalne nejednakosti, na nedostatak solidarnosti i socijalne pravde i uniženo ljudsko dostojanstvo. Naše je da uporno i argumentovano pregovaramo a kada ostanu gluvi na naše argumente jednako uporno štrajkujemo i protestvujemo. I da u toj borbi tražimo i nalazimo saveznike i mobilišemo nove pristalice i članove.

Naš cilj staje u jednu rečenicu: da dostojanstveno živimo i radimo u normalnom i pristojnom demokratskom društvu. Društvu u kome se položaj stiče zahvaljući marljivosti, talentu, znanju i celoživotnom učenju a ne koruptivnim muljanjem i preletanjima u tabore pobednika.

Da bismo do takvog društva došli moramo odbraniti javna dobra i interes u koji spada i pravo na socijalnu sigurnost i pristup kvalitetnom obrazovanju bez koga se pada u digitalno ropstvo.

Ekonomija zasnovana na znanju i inovacijama, pametni rast je deo „svetog trojstva" u koje spadaju i održivi rast (podsticanjem konkurentnosti i proizvodnjom koja se efikasnije odnosi prema resursima) i za nas u sindikatima posebno važan inkluzivni rast (boljim i sigurnijim učešćem na tržištu rada, borbom protiv siromaštva i socijalnom kohezijom).

Međutim, digitalizacija i investicije u informaciono-komunikacionu infrastrukturu ne znače mnogo bez obrazovane i obučene radne snage, ali i razvijenih organizacionih i upravljačkih struktura. To su ujedno i glavni izazovi sa kojima se Srbija suočava. Rešenje je po nama u socijalnom paktu o razvoju i zapošljavanju do koga se dolazi kroz institucije i praksu socijalnog dijaloga i partnerstvo za demokratske promene sa svima koji dele naša uverenja.

Poučeni dosadašnjim iskustvima nikome ne treba verovati na reč i treba lično preuzeti deo odgovornosti za ostvarenje ovih ciljeva.
Šta ćemo, kako ćemo i sa kim ćemo odlučićemo 1. maja u podne na protesnoj šetnji od Trga Nikole Pašića do Slavije kod spomenika našem Dimitriju Tucoviću.
Pridružite nam se.

Zoran Stojiljković, predsednik UGS NEZAVISNOST

Objavljeno u Sindikat

* U zajedničkim prostorijama Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost – Koordinacionog odbora Sombor, Novog Radio Sombora i Udruženja Podium poslednje februarske srede, 27. februara, održani su radni i pripremni sastanci u susret brojnim predviđenim aktivnostima na osnovnim postulatima solidarnosti, ravnopravnosti i jednakosti

(U srdačnoj atmosferi u zajedničkoj kancelariji-redakciji UGS NEZAVISNOST-Sombor, Novog Radio Sombora i Udruženja Podium: Branislav Svorcan (u sredini), pomoćnik gradonačelnice za kulturu i informisanje, Eržebet Tot Batori, funkcionerka UGS-a i Siniša Stričević, UGS Sombor-urednik Novog Radio Sombora, zastupnik Udruženja Podium)

Prema mesečnom planu i programu, sve do kraja godine - u ovom reprezentativnom srpskom sindikatu isplanirali su niz događaja koji će na simboličan način da ukažu najširoj javnosti potrebu za sve češćim, vidiljivim dešavanjima. A sve to u nedvosmislenoj nameri opšteg podizanja životnog standarda i zaštite svih osnovnih i drugih radničko-klasnih prava koje ovaj sindikat zastupa, na temeljima jednakosti, solidarnosti i socijalne pravde; svaki datum, kako napominju imaće i svoju dakle simboličku bit ali i autentično predstavljanje pozitivnih vrednosti naročito onih koje su poslednjih decenija bile iz bilo kojih razloga, ili izopštene ili zapostavljene.

Na inicijativu članova Koordinacionog odbora UGS NEZAVISNOST Sombor, pozivu se odazvala jedna od dugogodišnjih funkcionerki ovog sindikata Eržebet Tot Batori. Predsednica Odbora za medije u okviru Granskog sindikata Kultura, umetnost, medija GS KUM UGS-a i jedna od liderki Pokrajinskog odbora UGS NEZAVISNOST AP Vojvodina imala je priliku u društvu svojih kolega-domaćina da se susretne u kancelariji ovdašnjeg lokalnog sindikata sa predstavnicima Gradske uprave grada Sombora, pomoćnicima gradonačelnice Sombora Dušanke Golubović, Atilom Pribilom, zaduženim za oblast mesne samouprave i Branislavom Svorcanom, za oblast kulture i informisanja.

Domaćini su bili Siniša Stričević, dugogodišnji aktivista NEZAVISNOSTI, gl. poverenik GS KUM za Sombor i ZBU Okrug i GS Sporta i Dejan Horvat, član i aktivista takođe oba ova granska sindikata. Obojica, i u svojstvu „prvih ljudi“ (gl. i odg. urednik, odnosno šef tehnike) jedinog u puno čemu sindikalnog medija, dvostrukog elektronskog Novog Radio Sombora kao i ovdašnje civilne organizacije, Udruženja Poduium.

U tom trojnom činitelju i prijateljstkom tonu razumevanja protekli su i efikasno realizovani petočasovni pripremni sastanci u razgovorima i razmeni mišljenja, a na sto su obe strane (sindikat-gradska uprava) postavili predloge za pojačanim združenim delovanjima, u veoma bliskom kao i u daljem, sve do kraja godine, periodu. (Spisak svih predloga aktivnosti daćemo u jednoj od naših narednih rubrika u oblasti Sindikat - portala Novog Radio Sombora).

– Značajne su naše dosadašnje veze sa gradovima u susednim državama Evropske unije, kao što je Mohač u Republici Mađarskoj ili Beli Manastir u Hrvatskoj – rekla je Tot Batori. – Smatram da Sombor ima odličan geo-demografski položaj i jedan je od oslonaca kulturološko-istorijske, pa ako hoćemo i medijske tradicije koji i našem Sindikatu ali i povezivanjem sa civilnim asocijacimama kroz partnerstvo, na temeljima aktuelnih projekata prekogranične saradnje, može da i zvanično – trajno, postane oslonac u daljim kvalitetnim komunikacijama sa našim prijateljima i njihovim organizacijama preko granice. Prednost je dakle što su nam i u neposrednoj blizini, pogotovo Somboru, ovde.

Atila Pribila je naveo i dosadašnju nadasve dobru povezanost između nosilaca masovnih organizacija kao što su kulturno-umetnička društva ili sportske organizacije. – Jedan od datuma koji ste sindikalno predložili, 6. jul, kao ustanovljeni Svetski dan saradnje je veoma dobar momenat i za, predlažem u ime Gradske uprave, potpisivanje Platforme o međudržavnim zajedničkim aktivnostima na više polja – naglasio je Prbilla.Civilne organizacije Dunataj (Mađarska) – Podium (Sombor, Srbija), mogu da postanu temeljitelji u ovim prostorima odnosno čak široj regiji kao podloga drugih srodnih asocijacija u civilnom sektoru što i nama u organima vlasti puno znači prilikom predlaganja odnosno donošenja odluka.

Insitucije kulture imaju najduži vek, većinom, koje potiču iz Srbije a osnovane su u Somboru, tvrdi to važnom činjenicom Branislav Svorcan. – Jedan od idealnih datuma koji na ovom radnom sastanku predložem je 29. jun, jer ćemo tada kao i svake godine, poslednje subote u junu prirediti jednu od najmasovnih gradskih manifestacija sa internacionalnim prefiksom, ujedno i najpopularnijih priredbi, koja ima kako turizmološki gledano, tako i kulturološki - tradicionalni Somborski kotlić. Pozvaćemo naše goste iz susednih gradova Evropske unije, kao što su Mohač koji pominjete, mi smo u Gradskoj upravi već bili domaćini nedavno povodom Dana grada 17. februara i njima i gradskim ocima iz Dunaujvaroši, naravno doći će nam i gosti iz višedecenijski bratske Baje, a takođe i iz Hrvatske, Belog Manastira, Osijeka. Vi u sindikatu Nezavisnost na taj način ćete upotpuniti ovo trojstvo i tom prilikom.

Novi Radio Sombor je zadužen, što su predstavnici ovog medija rado prihvatili, da najavljuje, prati, medijski realizuje kako internet radijom tako i svojim portalom, sve ove i brojne druge aktivnosti koje ćemo navesti uskoro u našem narednom članku. Već prva sledeća grupna akcija biće ona povodom najlepšeg praznika, 8. marta, Međunarodnog dana žena koji ove godine protiče u znaku višekolikog produženja Svetskog dana socijalne pravde (20. februar) te je njen logički nastavak u krajnjoj i opštoj svrsi ukazivanja na rodnu ravnopravnost u 2019. predolimpijskoj godini. Naročit akcenat Sindikat NEZAVNSNOST pri tome daje uticanju suzbijanja nejednakonosti pa čak i pojava zlostavljanja žena u sportu.

U mozaiku predstojećih aktivnost, tako će Sombor biti domaćin a UGS NEZAVISNOST organizator Okruglog stola pod radnim naslovom „Jednaka a drugačija“, već u četvrtak, 7. marta u svečanoj Sali zgrade gradske uprave – Županije, od 17 časova.

Novi Radio Sombor

Foto: Dejan Horvat

Objavljeno u Sindikat

* Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 20. februar za Međunarodni dan socijalne pravde na zasedanju 2007. godine. Obeležavanje ovog datuma započelo je 2009. godine i na taj dan promovisani su napori na uklanjanju problema siromaštva, isključenosti i nezaposlenosti

Na istom zadatku solidarnosti - tako je svakog 20. februara u Somboru (s leva): Siniša Stričević, gl. poverenik GS KUM UGS-Sombor, Gizela Žužić, aktitvistkinja humanitarka, Ljiljana Arnaut, gl. poverenik Sindikata UGS Bolnice "Dr Đorđe Lazić" Sombor, Ljiljana Mirić, šef kabineta gradonačelnice Sombora Dušanke Golubović, Stanislava Jocić, članica tima gradonačelnice, Biljana Klipa, sekretarka Gradske organizacije Crvenog krsta Sombor, slikarka Branka Panić-donatorka, Dejan Horvat, posvećeni član Sindikata UGS NEZAVISNOST - GS KUM, sporta - Sombor i ZBUO Okruga, u prostorijama somborskog Crvenog krsta sa brojnim donacijama građana, u organizaciji somborskog UGS-a

....................................................................................................................

- U Gradsku organizaciju Crvenog krsta u Somboru odnosimo i ovom prilikom nekoliko desetina kilograma očuvane garderobe, potrepština za kuću, školskog pribora za decu, đake, higijenu, igračke - poručuju u lokalnom UGS-u za Sombor i Zapadnobački upravni okrug.- Time želimo da simbolično učestvujemo kao i svake godine 20. februara ali ovaj Međunarodni dan je samo put kojim ćemo i svakodnevno ići na poljima solidarnosti sa našim građanima koji žive u težim uslovima. Brojnim Somborcima koji su bili u mogućnosti da doniraju, i još jednom dokazali humanost, najsrdačnije se zahvaljujemo. 

Svaki naš član, takođe, može da donese i dalje svoje doprinose daljem toku akcije, do srede, 27. februara, u prostorije UGS NEZAVISNOST Sombor, Venac Stepe Stepanovića 9.

Još deo prikupljenih donacija građana Sombora povodom Svetskog dana socijalne pravde

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

/Sindikati nastaju i opstaju sa demokratijom i širenjem participacije i ljudskih prava/

* Sloboda, jednakost i bratstvo čine „sveto trojstvo“ svakog demokratskog i pravičnog poretka *

Svako ko ih zagovara i brani, naš je saveznik. Svako ko ih degradira i ruši, naš  je protivnik.

Sindikati su nastali u borbi za radna prava, ali i za pravo glasa i druga ključna građanska i politička prava. Mi duboko verujemo da ekonomska, socijalna i politička prava jedna druge podupiru i garantuju i da njihovo ugrožavanje dovodi u pitanje temelje demokratije.

Svet u kome jedan odsto najbogatijih poseduje polovinu ukupnog bogatsva ne može biti demokratski svet. Svet u kome se ljudi i njihov rad tretiraju kao sve jeftinija roba, nije svet u kome pristajemo da živimo. Svet u kome privredni rast ide bez rasta zaposlenosti i zarada, uz siromaštvo i ograničavanje sloboda i urušavanje ekološke ravnoteže, nije svet primeren ljudskom dostojanstvu.

Sve dok ljudi tragaju za slobodom, srećom, jednakošću i socijalnom pravdom, sve dok su im važni dostojanstvo i solidarnost, postojaće sindikati.     

DEMOKRATSKI, SOLIDARNO, BORBENO

  • Znamo da se demokratija ne svodi na izbore, stoga se zalažemo za participativnu demokratiju koja podrazumeva javne rasprave i javna slušanja; građanske inicijative i socijalni dijalog o ključnim pravcima razvoja.
  • Pravo na organizovanje protesta i iskazivanje nezadovoljstva je osnovno pravo i legitimno sredstvo ostvarivanja interesa sindikata kojeg se nikada nećemo odreći.
  • Za nas su svi ljudi jednaki, bez obzira na svoju pripadnost i poreklo i protiv smo svakog oblika nejednakosti i diskriminacije. Netolerancija, mržnja, nasilje i rat su prirodni neprijatelji zaposlenih i sindikata.
  • Pravedno društvo, socijalno i ekološki održiv razvoj su ključne vrednosti za sindikat.
  • Dostojanstven rad i pristojan život za svakoga nemaju alternativu. Bez solidarnosti i socijalne pravičnosti, život se svodi na strah, pohlepu, nesigurnost i nejednakost, protiv čega ćemo se boriti svim sredstvima sindikalne borbe.
  • U trci za profitom, transnacionalni kapital ne zna za nacionalne granice. Ukoliko želimo da se uspešno suprotstavimo izazovima fleksibilizacije i prekarizacije rada, granice naših nacionalnih država ne mogu biti granice solidarnosti zaposlenih i građana.

NEZAVISNO

  • Protiv smo korupcije, veza političara i tajkuna i partijskog zapošljavanja, jer se na taj način obezvređuje stručnost, rad i unižavaju građani. Zavisnost, sloboda i autonomija ne idu zajedno. Ako želimo da napredujemo, lojalne na čelu firmi i institucija moraju zameniti sposobni i kompetentni.
  • Zalažemo se za promene izbornog sistema koje će poslanike i poslanice učiniti odgovornim biračima, a ne samo svojim partijskim centralama.
  • Nikada nećemo služiti partijama, sa njima možemo samo sarađivati u zaštiti interesa svog članstva, zaposlenih i svih građana. Iskustvo nas je naučilo da ne verujemo deklaracijama i predizbornim obećanjima već konkretnim potezima i delima. Naš moto, kada je reč o politici i političarima, glasi: „Glasovi za podršku“. Dobićete naše glasove na izborima ako podržite naše zahteve i praktično se založite za njihovo ostvarivanje.

Partnerstvo, podršku i poverenje sindikata treba zaslužiti – sa njima se ne trguje.

  • Uvek smo spremni da razgovaramo i ravnopravno pregovaramo sa Vladom i poslodavcima, ali nikada da im servilno služimo. Socijalni dijalog zaista nema alternativu – ako je iskren, argumentovan i ravnopravan, odnosno zasnovan na ravnoteži moći i usaglašavanju interesa. Odnosi socijalnog partnerstva za koje se zalažemo nisu idilični, nekonfliktni odnosi. Iako se zalažemo za dijalog i pregovore, ne odričemo se štrajkova i širih socijalnih protesta. Neretko, da bi nas uvažili, moramo pokazati snagu i odlučnost da se izborimo za svoje ciljeve. Umeće pregovaranja, veština postizanja kompromisa, snaga i borbenost su odlike sindikata.
  • Ne trgujemo interesima zaposlenih i građana zarad funkcija i privilegija svojih vođa. Da bismo imali pravo na kritiku drugih, moramo sami služiti za primer. Zato u sindikatima nema mesta sitnim interesima i kalkulacijama, poltronstvu, izborima bez izbora, neodgovornosti za obećano a neispunjeno.

ODANO ČLANSTVU

  • Ne možemo se zalagati za demokratiju i prava zaposlenih, a ograničavati ih sopstvenom članstvu. U sindikatima, bez otvorenosti i prava na kritiku, nema ni poverenja članstva. A poverenje članstva i zaposlenih je najveći resurs i osnova moći sindikata.
  • Sindikat i njegovo rukovodstvo može zavisiti samo od svog članstva kome treba da polažu račune i kome moraju odgovoriti na svaki obrazloženi zahtev. Ignorisanje članstva je neoprostiv greh za sindikate koji pretenduju da budu demokratski.
  • Na čelo sindikata ćemo birati sposobne i odgovorne, odane našoj viziji i misiji. Odanost i odgovornost se ne testiraju samo na kongresima i izbornim konferencijama – one su trajan proces i čin.
  • Da bi bili uverljivi u zalaganju za prava žena, mladih i svih drugih marginalizovanih grupa, sindikati im moraju obezbediti adekvatno mesto i zastupljenost u sopstvenim strukturama.
  • Modeli i metode sindikalnog organizovanja i rada moraju pratiti promene u društvu i omogućiti pristup svakom zaposlenom. Ako žele da budu prepoznati i uticajni, sindikati i njihovi predstavnici moraju ovladati modernim informatičkim tehnologijama i veštinama komuniciranja sa medijima i na socijalnim mrežama.
  • Nema aktivnog i motivisanog članstva bez dobro informisanog, obrazovanog i akciono osposobljenog i mobilizovanog članstva.
  • Sindikati ne smeju jedni drugima da budu nelojalna konkurencija. Zalažemo se za saradnju sindikata oko vitalnih interesa i pitanja, za jasna pravila i fer odnose. Svesni smo da od uzajamnih sukoba i neprincipijelnih prepucavanja štetu imaju samo sindikati i interesi zaposlenih, a da uvek profitira druga strana. Deo poslodavaca i određene strukture u vlasti, kao i njihovi poslušnici u akademskoj zajednici i medijima, ionako dugo i dosta uspešno rade na stvaranju antisindikalne klime u društvu.
  • Opredeljenost za saradnju sindikata ne znači i nekritičnost prema sopstvenom i drugim sindikatima. Za dobro sindikata, zaposlenih i svih građana, praksa trgovanja interesima zaposlenih zarad sitnih privilegija kod poslodavaca, neprincipijelnih političkih izbora i trgovine mandatima mora nailaziti na argumentovanost.

PARTNERSKI

  • Naši prirodni saveznici su nezavisni mediji, udruženja studenata, nezaposlenih, samozaposlenih i penzionera, profesionalna udruženja, civilni pokreti i građanske inicijative koji promovišu i brane demokratiju i ljudska prava – rečju, svi koji se bore za demokratsko, tolerantno društvo socijalne pravde. Demokratski i autonomni sindikati jesu okvir i platforma za njihovo zajedničko delovanje. Naša misija jeste da ih objedinimo u partnerstvu za demokratske promene.

U Beogradu, 23. novembra 2016. godine – 25 godina Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“.

Medijska pratnja i partnerstvo: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Ulazeći u treću godinu (naš izdavač Udruženje Podium osnovao je dvostruki elektronski medij Novi Radio Sombor 23. septembra 2016), prvo vam se svima zahvaljujemo, dragi naši čitaoci i slušaoci na vernosti koja obostrano postaje sve izraženija

U prilog tome, smelo možemo da kažemo da smo i ovu, drugu godine zaredom, završili na 1. mestu slušanosti u Srbiji, prema podacima portala Vaš omiljeni radio, koji okuplja sve radio stanice Regiona i dijaspore. A na temelju vaših sviđanja i isto toliko šerovanja na društvenoj mreži fejsbuk, zauzimamo prvo mesto i u čitavom Regionu (trenutno, 4.7K). 

U Srbiji trenutno jeste registrovano 534 radio stanice. U toj konkurenciji smatramo da je, i u skromnijim uslovima rada, ali nadasve na bazi entuzijazma naše vredne ekipe, važno pomenuti da ste zapravo vi svojim uključivanjem u internet program Novog Radio Sombora koji može da se čuje u čitavom svetu, doprineli ovom rezultatu. Na našoj stranici na pomenutom portalu svakodnevno je povećan broj stabilnih - redovnih slušalaca i u ovom momentu dok pišemo rubriku, poredak prvih 10 izgleda ovako:

  1. Novi Radio Sombor                               36.602
  2. Naš Radio Žabalj                                  32.530
  3. Radio Delta Užice                                 26.196
  4. Radio 038 Gračanica                             23.915
  5. Hit Radio Salaš                                     23.710
  6. Radio Banja 2 Dvojka Vrnjačka Banja    23.272
  7. Radio Podrinje Loznica                          21.725
  8. Radio 014 Valjevo                                20.939
  9. Radio Zlatar Nova Varoš                       16.675
  10. Radio Karolina Beograd                        15.719

Naš program slušali ste i možete da slušate 24 sata dnevno na linku: http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html Kako putem vaših računara, lap-topa, telefona, ma gde god se nalazite u svetu.

Što se dvostrukosti našeg medija tiče, portal takođe ima izraženu preglednost. Mnogi nam pišete ili na drugi način sopštavate da je u prvom planu preglednost kao i sveobuhvatnost tema. Pisanje (i pričanje u radio programu) vodimo isključivo našim svetim trojstvom:

Geslo: Svi smo jedno, Moto: Samo pozitivno, Cilj: Zbližavanja.

Da je sve lako, svi dobro znamo da nije. Ali udruženo, solidarno, zajedno, možemo dosta. Da dalje afirmišemo pozitivne vrednosti našeg Sombora iz kojeg i potiče matično (rodnim gradom većine članove osnivača i redakcije) vaš i naš medij, no nastojimo da prezentujemo najosnovnije principe multikulturalizma, višejezičnosti što smo dokazali baš u godini koja je na izmaku, 2018. jer osim na srpskom, najviše je u proteklih 365 dana (do sada) objavljeno rubrika i na svim službenim jezicima u upotrebi po Statutu Grada Sombora: mađarskom, bunjevačkom, hrvatskom, rusinskom. 

Faktor sreće je suštinski bitan. Zdravlje, uvek kažemo na prvom mestu. U svemu tome, sreći i zdravlju, pokretač je ljubav. Kao i naša ljubav - prema našem poslu, a pogotovo prema vama, drage i dragi naši. A novac, naravno da jeste (u)potreban i toga smo svesni. Svesni i dugova koje mnogi od nas "prebacuju" u narednu godinu, računi, dažbine, oni "na život". Ali život je jedan a novac se potroši. No sreća, zdravlje i ljubav traju sve trajno do svog veka. Uzdajmo se prvo u sebe i verujmo u sopstveni entuzijazam i mogućnosti za koje ponekad i ne znamo da su postojeće, tu, u samima nama potencijalno počivaju. Prevaziđimo krize, budimo još bliži jedni prema drugima.

Zahvaljujemo se ovom prilikom logističkoj podršci lokalne samouprave Grada Sombora, Ujedinjenim granskim sidnikatima NEZAVISNOST, partnerskim organizacijama u oblasti civilnog sektora, kolegama i medijima koji su solidarno pratili naše akcije i događanja koja smo priređivali i koja planiramo u još većem broju u 2019. godini. Ako smo šta propustili, slobodno zamerite i dajte kritiku. Trudićemo se i da propušteno, nadoknadimo - ako treba i duplo.

* Srećna vam Nova 2019. i sve naredne godine, vaš Novi Radio Sombor *

Objavljeno u Prva vest

* Klub penzionera u Bezdanu jedan je od dva kluba koji je u okviru projekta i sprovođenja mera populacione politike dobio sredstva u vezi sa osnivanjem kutka za uspostavljanje međugeneracijske solidarnosti i saradnje. Sredstva su namenjena za adaptaciju i uređenje prostora u kojima borave članovi kluba, dok je jedan deo sredstava namenjen za kupovinu opreme koja im je nedostajala

Klub penzionera u Bezdanu svoje radove je priveo kraju i ovo je bila prilika da ih poslednjeg četvrtka u godini obiđu gradonačelnica i zamenik gradonačelnice i ujedno im uruče televizor, muzički stub, društvene igre i knjige.

- Danas se nalazimo u Bezdanu upravo zato što su završeni radovi i doneta je oprema koja je kupljena iz ovog projekta. Najvećim delom sredstva su obezbeđena iz Ministarstva za demografiju i populacionu politiku, a jedan deo sredstava je obezbedila lokalna samouprava. Nadamo se da će ovo biti korisno, pre svega za članove ovog kluba penzionera, ali svakako da će to podstaći i upravo ono što smo hteli, međugeneracijsku saradnju i solidarnost i da će se ovde naći i deca i mladi, da će oni u zajedničkoj interakciji još više doprinositi pozitivnoj atmosferi i društvenom životu u Bezdanu - rekla je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i podvukla da se ovde uočava da među penzionerima vlada veoma pozitivna i praznična atmosfera, da se nada da će takva atmosfera i ostati tokom čitave godine i da će biti upotpunjena jednom mladalačkom energijom i duhom.

Penzioneri su imali priliku da se lično upoznaju i popričaju sa gradonačelnicom i da joj na licu mesta pokažu šta je urađeno sa dobijenim sredstvima. U pratnji gradonačelnice u Bezdanu su bili i zamenik gradonačelnice Antonio Ratković i načelnica Odeljenja za društvene delatnosti Nevena Rosić.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest
Strana 7 od 8

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…