Prikazivanje članaka po tagu solidarnost

Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost", povodom predstojećeg značajnog datuma, 7. oktobra, Međunarodno dana dostojanstvenog rada, obratio se članovima i javnosti sledećim rečima:

~ . ~

Ovih dana mi se po glavi mota jedna misao Martina Lutera Kinga, simbola građanskog otpora i neposlušnosti, čoveka koji je život dao za viziju jednakih i dostojanstvenih ljudi.

Martin Luter tvrdi da svi mi lagano umiremo kao uspravna ljudska bića od onoga trenutka kada počnemo da ćutimo o stvarima koje su važne. Ćutimo o sreći, dostojanstvu i ljudskoj solidarnosti. Zažmurimo ili nervozno odmahnemo rukom na spominjanje socijalne pravde. Ili se upitamo na čemu je ili iz kog filma je ovaj lik koji nešto drobi o dostojanstvenom radu. Ili o slobodnim i fer izborima, recimo. Onoga trenutka kada izgubimo nadu i prestanemo da maštamo o boljem i pravednijem svetu postajemo tek mašine za preživljavanje. Hodamo po svetu kao zombi – mi smo mrtvaci na dopustu.

Ovih dana je 7. oktobar - Međunarodni dan dostojanstvenog rada. Mi u Srbiji obeležavamo ga decenijama već u stanju koje, da se poslužim parafrazom iz hrišćanskog nauka, obeležava odsustvo vere, nade i ljubavi i brige za druge. Briga za druge, drugo ime za solidarnost i empatiju, je i moto pod kojim sindikati u okviru Međunarodne konfederacije sindikata ove godine obeležavaju ovaj dan.

Dostojanstven rad je rad dostojan slobodnog čoveka. Najednostavnije rečeno, to je rad koji je ugovoren, dakle predvidljiv i koji se odvija pod unapred poznatim i prihvatljivim uslovima. Rad koji je osiguran i bezbedan u pogledu fizičkog zdravlja i rizika ali i na kome nas ne mobinguju i ne "gužvaju nam karakter". U gužvanje karaktera spada i šikaniranje, premeštanja i pretnje otkazima predstavnicima sindikata čija misija je da budu garanti i branitelji dostojanstvenog rada.

Naravno, dostojanstven rad je i samo onaj rad koji je na vreme plaćen i od koga se da pristojno živeti.

U istraživanjima kvaliteta života, odnosno društvenih pretpostavki sreće posao od koga može da se pristojno živi i koji ispunjava zadovoljstvom je prva pretpostavka za sreću.

Moje prvo pitanje je koliko u Srbiji danas ima ljudi koji su srećni zato što imaju dobro plaćeni posao koji ih čini ispunjenim i zadovoljnim? Jesmo li mi u tom pogledu zemlja nesretnih i uniženih?

Srbija je zemlja raširenog siromaštva i nejednakosti. Dostojanstvo i sreća teško idu sa siromaštvom. Siromaštvo po pravilu ne donosi ništa dobro. Kao u Brehtovom Dobrom čoveku iz Sečuana najstrašnija posledica siromaštva je dehumanizacija – pretvaranje čoveka u biće bukvalnog preživljavanja, u kome često nema mesta za dobrotu i brigu za druge.

Dostojanstvo je i život u svetu bez uniženja korupcijom i kiljentelizmom i partijskim zapošljavanjem. Jesmo li se mi to toliko ljudski unizili da kupovinu radnog mesta i pravljenje karijere partijskom knjižicom i novcem smatramo normalnim stanjem duha? Koliko su onda uverljivi apeli za ostanak u zemlji onih koji su njena budućnost ako su svi "provalili" da je ključni uslov za karijerno napredovanje partijska podobnost i lojalnost vođi a ne stručnost ?

Sreća je i čin ljudskog dostojanstva i mogućnost da se bude solidaran i empatičan, da se uživi u poziciju drugih i da se sa njima saoseća, odnosno da može da im se pomogne. Briga za druge je solidarnost dokazana na delu.

Vrednosti su to koje su, nažalost danas predmet podsmeha sem ako nisu politički i tržišno naplative i služe kao pokriće i oproštajnica za pohlepu - alavost što bi rekli naši ljudi.

Svest da su svi ljudi jednaki i smrtni dodao bih trebalo bi da vodi uzajamnosti. Ljudi su jednaki u svojoj neuporedivosti i različitosti i u svojim jednakim pravima i dostojanstvu. Priznatog ljudskog dostojanstva nema bez priznatog dostojanstvenog rada.

Da li treba dodati i da dostojanstva nema bez prava na kvalitetno obrazovanje, kao i zdravlje i zdravo životno okruženje?

Obrnuto, kako to tvrdi Ričard Senet, nejednakost i prekarnost gotovo pravolinijski vode u ljudsku udaljenost koja povratno uvećava nesreću i nejednakost. Nažalost termin prekaran, dakle nesiguran, nestabilan, bezperspektivni rad, odnosno prekarijat kao moderna forma proleterijata, su se odomaćili u našem rečniku i dominiraju našim radnim odnosima.

Naredna dilema je dakle koliko ljudi kod nas je u zoni dostojanstvenog a koliko u zoni prekarnog rada?

Vratimo se na kraju ovog apela za vraćanje dostojanstva radu, na brigu za druge usmerenu pre svega na one koji nemaju jednake mogućnosti.

Ovoga puta i na ograničenom prostoru neću se baviti brojnim manjinskim, marginalizovanim grupama koje svakako moraju biti predmet naše brige. Nešto ću reći o ženama koje su neravnopravna društvena većina.

Studije o položaju žena na tržištu rada Republike Srbije sprovedene u poslednjih nekoliko godina ukazuju na prisutnu rodno zasnovanu diskriminaciju a odnose se i na visoku stopu nezaposlenosti, manji stepen ekonomske aktivnosti i "patriotske pokušaje" povratku tradicionalnoj ulozi žene domaćice.

Najveći broj pritužbi koje Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković dobija odnosi se na tržište rada pri čemu je i pravo na materinstvo u pitanju, jer neretko žena posle porodiljskog bolovanja bude prebačena na niže radno mesto ili u najgorem slučaju, dobije otkaz.

Kakav licemer se mora biti kada se u takvoj situaciji može govoriti o demografskoj krizi i brizi za porodicu?

Da se vratimo na kraju na početak ove priče o dostojanstvu. Ako je Srbija zemlja uniženih ljudi lišenih nade da će ikada biti drugačije, hoćemo li, mi u Nezavisnosti ali i svi drugi, da ćutimo o tome i da se pomirimo sa tim ?

Medjska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Kad neko sa samo 11 godina kaže roditeljima: - Ja bih da poklonim deci moje igračke jer one će sad njima će sad više trebati, da ih malo razvesele, nego meni... pa predlažem da to bude na dečjem odeljenju somborske bolnice - onda mi stariji shvatimo koliko deca znaju da nam budu najbolji učitelji

~ . ~

Lav Simeon Grujčić (11 godina) svršeni đak petog razreda Osnovne škole "Nikola Vukićević" odvojio je čak više od stotinak svojih dobro očuvanih igračaka. Ovih dana brižljivo ih je pakovao, poslagao u kutije, ne bi li sve došle u ruke kako i jesu, onako kao nove, sveže, lepe i šarene, najmlađim pacijentima, na Dečjem odeljenju Opšte bolnice "Doktor Radivoj Simonović" u Somboru. Mlađi sin poznatog srpskog javnog bračnog para, Nene Blagojev, svetski priznatog vrhunskog top modela i popularnog muzičara i kantautora Momčila Grujičića, tako je ovih dana - svojom odlukom, iznenadio roditelje kao i starijeg brata Vid Luku (15 godina).

Sestra Dragica Bogovac i njena koleginica Maja Kojin, između njih mladi donator-humanitarac Lav Simeon, njegova majka Nena Blagojev i Siniša Stričević, koordinator somborske UGS Nezavisnosti

- Želim da bar malo vratim osmeh na lice mojim mlađim drugarima, da ih razveselim. Meni igračke više ne trebaju, a ima ih dosta, plišanih, onih koje sam dobio - originale iz Diznilenda, pa neka se eto lepo zabave - simpatični Sima kako ga svi popularno zovemo, ispričao nam je tako svoju priču u somborskoj bolnici kada smo zajedno sa njim i mi kao predstavnici somborske UGS Nezavisnosti pomogli njemu i njegovoj popularnoj majci, Neni Blagojev, da ponese čitav krčag svojih igračaka.

Na Dečjem odeljenju somborske bolnice srdačno su nas u tiho somborskog vidovdansko popodne, u petak, 28. juna, dočekale članice posvećene dežurne ekipe, doktorka Ružica Kuzmanović i sestre Dragica Bogovac i Maja Kojin. One su nam se, a naravno pre svega ovom mlađahnom somborskom humanitarcu i donatoru, Lav Simeonu - Simi, najsrdačnije uz prijatajn razgovor zahvalile, a Sima je pogravši se sa dečicom, tako spontano održao čas: da solidarnost, humanost i brižnost ne poznaju ni godine ni granice.

Tekst: Siniša Stričević

Fotografije: Dejan Horvat

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Sećanja i podsećanja / Ili preciznije rečeno: Povratak u Novo

Kada me je kolektiv tada još jakog (jedinog regionalnog elektronskog medija u Zapadnobačkom upravnom okruga, Radio Sombora), jednoglasno izabrao za glavnog poverenika sindikata UGS Nezavisnost u firmi, bio sam naravno ponosan, odmah spreman da radim, izabravši kako sve stoji po propisima našeg reprezentativnog sindikata, članove rukovodstva i sve ostalo što je trebalo da bi se u samom početku mogle krenuti sa poslovima. Profunkcionisali smo brzo, a nedugo potom, na Kongresu UGS NEZAVISNOST u Beogradu pošto bejah pozvan pa prisutan, a onda i izabran u Glavni odbor tadašnjeg Granskog sindikata medija. Evo prođe od tog mog (mojih) izbora u sada već dobrano ugašenom radiju, skoro dve decenije. Jun beše, 2000. Jesam slutio šta me sve čeka, pogotovo što se posla tiče, ali možda ne dovoljno: šta me čeka s one druge strane medalje. Koja zna da bude baš onako, crna, potamnjena, premda prednja traje kao zlato makar i nestalo.

Odmah sam zatim potražio čelnike, moje vrle kolege u Centrali u Beogradu, i u Novom Sadu, pitao za savete, da nešto ne pogrešim, da budemo što bolji, brži, savesniji. Kao i u programu. Program nestade, osta mi Sindikat. A pa, zato sada ima novog. Novog Radio Sombora. Eto mene (i nas, dakako, ali u jednoj novoj, sasvim osveženoj ekipi u kojoj se nekolicina mladih ljudi trudi da vaskrsne jednim novim radijskim putem - novim tehnologijama zahvaljujući ovom našem internetu koji je u međuvremenu preuzeo medijsku moć), pošto sam pre toga, tačnije, 2007. kada su nepismeni gasili staro dobro posle katastrofalno neuspele aukcije, rekao: "radio možege ugastiti, mene nećete. Ne možete, jer napraviću novi. Vama za inat, bezbožnici." Mislim na ove lokalne. To sam im rekao. 2007, 2008, 2009, 2010. Bez glavom sa obzirom, nestadoše "jedan-po-jedan" i oni. Svako zlo ima svoje dobro, rekoh i to. Daleko vam kuća lepa.

(Prvi sastanak Koordinacionog odbora UGS "Nezavisnost", 2015)

No tako je i bilo. U međuvremenu, do totalnog gašenja, uništenja, raskrčmavanja društvene i državne imovine, nestajanja svega vrednog, pretvaranja velike režije i studija 3 (od ukupno tri studija koliko je do tada bilo), u "laminat-redakciju", a u isti taj studio dolazili su godinama ranije mnogo moćniji radiji i njihovi predstavnici - moje kolege, iz Radio Beograda, Radio Novog Sada, da vide novo u Somboru, da ponešto novo i nauče s obzirom da je to bio sigurno najopremljeniji vrhunski, stručnjacima zahvaljujući iz Švedske - prve klase, od te 1984, nakon 13 godina od samog osnivanja starog radija od strane onda Opštine Sombor, 31. jula 1971. godine kao javnog preduzeća...

I tako, sve ostade 2015. konačno, samo u sećanjima i uspomenama, zahvaljujući onima iz prve dekade ovog veka koji su me (neki od njih) izglasali za poverenika, pa posle, ode sve "mačku pod rep", i to samo par (pardon, nekoliko) godina kasnije. Tužno i smešno. Užasno i jadno. Dok ja pevam poznati hit Gabi Novak, "Pamtim samo sretne dane".

(Savet Somborcima iz prve ruke u lokalnoj kancelariji: Glas razuma, Eržebet Tot Batori, tražio sam / tražili pomoć i dobili)

U tom međuprostoru, trudio sam se da što duže vučem agoniju. Peticiju nam je potpisalo oko 15 hiljada građana, što izlaskom na ulice Sombora, što elektronski. Podrška sa svih strana. Moj Sindikat Nezavisnost je prvi oštro reagovao, prvi dakako stao uz nas, uz mene. Danas, čini mi se: tih bezbroj sednica glavnih odbora u Beogradu, pa trči Siniša kažem sebi, ponovo u prestonicu ali "saspi u brk" ovima u Agenciji za privatizaciju, 2008, 2009. 2010... reci im sve i svašta, tako sam i činio.

Rekao sam njima i pojedinim drugim fantomima koji su se zdušno tih godina koje sam naveo, borili samo protiv dobrog, ovako: "Znate, ja se bojim ono, zubara, eventualno vađenja krvi, ali sram vas bilo što ne shvatate koliko vi treba da se bojite istine. Samo ugasite javnu i slobodnu reč, videćete kako ćete se provesti..."

(Pred slikom najvećeg formata u Evropi, "Bitka kod Sente" Ferenca Ajhenhuta (28 kvadratnih metara) zajednički snimak učesnika i gostiju u svečanoj sali somborske Županije, uspešno je 12. aprila, protekao i ovogodišnji 3. Svetski dan kulture 15. april)

Vraćam se u moj Sombor, nastavljam sa mnogim drugim delatnostima za moj Sindikat, zovem ponovo kolege, čelnike, ljude, Pilac mi u telefon kaže, "ama samo bre, dosađuj mi, zovi, zovi, gnjavi, svaki dan ako treba"... a treba... u moj "grad zelenila" u koji se stalno vraćam i ostajem, pravimo razne tribine, karavane prijateljstva, odlazimo sa Eržebet u Mohač, što više radi, radi, ponavljam u sebi i za druge ponajpre, međutim, kad i unutar samog povereništva u Somboru odjednom iznebuha, dolazi do nekih nedoumica blaže da imenujem, "neki" preCednik hoće da je uvek "glavni", sve više što bi rekle naše babe-Bačvanke, krajnjači, mi ostali u povereništvu, možda i ne shvatamo namah ozbiljnost situacije...

Ipak, dolazi do opstrukcije (tog) pojedinca, no kontamo, mi-većina-listom, svi, dakle "preostali", jači ćemo biti. Od njega. "Ovom" se znači, sad moramo na bilo koji način, supotstaviti. Bože dragi, mislim se, koji mu ja đavo... Odrastao čovek, koji mu se šaraf izvrnuo. Ipak, nekako kao da se sam povlači, ali ostavlja kancelariju u rasulu, kako "psihički", tako i fizički, jer nestaje jedini kompjuter, odlazi nam telefonska linija, ne pronalazimo ne metlu, da ga barem počistimo..

(U zajedničkoj kancelariji KOO "Nezavisnost" Sombor, Novog Radio Sombora i Udruženja Podium održana je i konferencija za medije povodom 1. Memorijalnog turnira "Ivan Frgić-Žuti", u znak sećanja na velikog rvača, najtrofejnijeg somborskog sportistu)

Uostalom, "nekakvo" dobro čišćenje je podignuto na viši nivo, kada su simbionizovani granski sindikati kulture i medija u KUM, jer mediji ostaju sve jadniji, nema ko da plati članarinu, kultura spasava (umesto nestale privrede), pa se dobro prekrstimo (kultura, umetnost, medija u divnu simboličnu skraćenicu KUM, a ne kako je "hteo" Pilac obrnuto njemu/nama novinarima da na 1. mestu bude "mediji", e pa ne može bre, MUK).

U KUM-u upoznah i divnog čoveka, Momu, kojeg izabraše na sreću, za predsednika Odbora za kulturu, ponajpre zato što poput Eržebet ali na svoj način razoružava osmehom, ali tako dobro pleše jezikom kad treba i piše saopštenja kako se neko ne bi našalio da ugasi prvu srpsku ustanovu kulture, Srpsko narodno pozorište. E da. Vala hvala i Momi što voli da dođe u Sombor. 

(Dobro uvek došli u cvetni, zeleni, gostoprimivi i grad koji kao i svaki drugi čeka plate, na solidarnost uvek spreman na čelu sa UGS NEZAVISNOST, Sombor varoš)

No šalu na stranu, jer uviđamo da ju je vrag već pred našim očima odneo, regionanalno povereništvo "pada" na Koordinacioni odbor, no, pa dobro - i to je dobro. Sami sebe hrabrimo, okupljamo se ponovo u istoj toj kancelariji - kako mi Somborci volimo reći, u zgradi "bivšeg Komiteta", na najboljoj lokaciji u centru grada na Vencu vojvode Stepe Stepanovića pa i naziv nam adrese zvuči nekako, pride simbolično.

Posle odlaska Morbera u penziju, biramo Zamba za predsednika KOO, koji je postaje umesto "onog", član lokalnog SEC-a, ja ostajem zamenik... opet se ređaju sve češći sastanci, tribine, okrugli stolovi, kao novinar po struci znao sam da moramo da budemo što VIDLJIVJJI. Dolaze ponovo drage cenjene kolege.... posle odlaska Čanka u penziju, koji me je hrabrio dok se stari radio potpaljivao i gasio, eto meni opet dobre Eržebet, mog stalnog "vetra u leđa", i po kiši i po suncu, terala me samo napred, napred, "ajde možeš ti to Siniša, svi te znaju"... pogotovo u mesecima kad sam zapao u duboku depresiju. Eržika svuda negde pored mene i kad nisam znao gde je. Pogotovo gde sam ja.

(Dragan Milanović - Pilac, predsednik GS KUM NEZAVISNOST, "samo meljite, zovite, dosađujte, tu smo za vas")

Ne želeći da "preskačem" vreme jer to je nemoguće, vraćam se u skoriju prošlost i, šta uradismo... organizovasmo već - kao domaćini u Somboru, po 3. put Svetski dan kulture, 15. aprila svuda u svetu što se beleži kao centralni dan u kulturu svake godine, a mi onako "iz tog Sombora" prvi iz Srbije, uspede i akcija ujedno "Darujem ti knjigu", skupismo prve godine (2017) oko 4.000 knjiga... pa onda..

Onda baš bejah ponosan što nam je krajem prošlog novembra uspeo dvodnevni Seminar o socijalnom dijalogu u našoj Županiji, odnosno Domu učenika srednjih škola. Godinu ranije, Dugi i Rada su kao čelnici najmlađeg našeg granskog, Sindikata sporta, čak dva puta bili u Somboru, te legende sporta rekoh, eto nama novog podsticaja i samopouzdanja.

(Uz logističku podršku gradske samouprave Sombora, Antonija Nađ Kosanović, većnica za sport, omladinu i decu i Branislav Svorcan, pomoćnik gradonačelnice za kulturu i informisanje, a ispred zastavne NEZAVISNOSTI u skupštinskoj sali grada, novu knjigu na 3. Svetskom danu kulture, ovog 12. aprila najavila je umetnica Sofija Vukičević)

Da, slušajuću predsednika Zorana za kojeg smo se mnogi u Somboru obradovali (i koji smo bili studneti njegovog i našeg FPN u Beogradu), da će postati čelnik UGS-a, na već pomenutom Seminaru - njegovo predavanje prisutnima, upijali smo/su njegove reči baš one, koje će nam dati dalje samopouzdanje, elan no i brigu kako da sami sebe sačuvamo a veće plate (kad ih trajno ponovo-neki i prvi put u svojim kasnim tridesetim, steknemo/steknu).

Te tako predsednik, pa Marija, dadoše svojim pričama jaku volju novim članovima... pa moja "desna ruka" u Novom Radio Somboru, Dejan, šef tehnike, onako ushićeno reče, "uf, baš je dobar taj sindikat, svašta sam novo lepo, dobro naučio, korisno ovo predavanje, hoću novo...". 

(Predsednik UGS NEZAVISNOST prof. dr Zoran Stojiljković, nakon svog završnog predavanja na dvodnevnom Seminaru o socijalnom dijalogu dao je više izjava medijima u Domu učenika srednjih škola, 29. novembar 2019)

Isto je rekao i Srđan, sve pisao i beležio - pravi kooperant kao novinar-saradnjik (Dejan 39, Srđan 38, a zajedno imaju 5 godina i 11 meseci upisanog staža, plate trenutno nemaju a rade mi/nam, svaki dan), pa bračni sportski-karate par Lakićevići, Milica naša dobra vredna, učlaniše se svi u Sindikat. GS KUM... Ja srećan. Zbog njih. Još samo da im je plate i obnovljavanja radnog staža... 

Zbog nove dakle, povećane solidarnosti o kojoj je Pilac toliko godinama "mleo" i melje dalje da je to "strašno". Strašno dobro za zapamtiti, primeniti a utuviti malobrojnima - na sreću, da se bez nje ne može. Nikako. Bez solidarnosti.

(Na istom zadataku - učesnici, mediji, domaćini)

I eto tako zemaljski sindikalni nam dani teku. Bez Nezavisnosti ne možemo, bez Čedankine smirenosti pogotovo u odlučujućim iliti presudnim trenucima još manje možemo. Pišući iz duše, reći ću, ušla nam je sindikalno nezavisna u vene krv, a pišću iz "samo" racija, da kažem, obezbeđenje boljeg života, plate gore, plate nove, plate pogotovo prve, za svakog onog ko je pre svega zaradi, a takvih je u Somboru, u bilo kojem gradu naše Srbije, mnogo, jedan nam ostaje od osnovnih ciljeva, naravno.

Da bismo mogli da ostvarimo i preostala dva druga osnovna ljudska prava koja nam svima, garantuje i najviši državni akt, Ustav, osim prava na rad, pravo na zaradu i godišnji odmor. Jer, i leto ide, valja se odmoriti.

~ . ~

Hvala svima bez kurtoazije što ste nas podržali, nama ostaje moranje da budemo još bolji, u ime vašeg i našeg i "svačijeg"-baš ne, sindikalnog Novog Radio Sombora i njegovog izdavača, Udruženja Podium, koja bivaju i "fizički" u našem svetom trojstvu u istoj prostoriji koju toliko volimo a čiji je koren KOO Nezavisnost u tom našem i vašem dakle Somboru, odnosno Komitetu, kako god da "se zove", radujući se je li, najavama da ponovo možemo u Somboru da prerastemo u Regionalno povereništvo, hvala i našoj Mariji i Jeleni, tim dobrim marljivim sekretaricama pre svega drugaricama,

Vaš Siniša, sa ekipom

Objavljeno u Prva vest

POVRATAK OTPISANIH

Poštovane koleginice i kolege, građani Srbije !

Godinama unazad prvomajska protestna šetnja ne uspeva da izađe iz rutine održavanja tradicije i postavljanja manje-više istih zahteva vlastima koje na njih reaguju tako što ih saslušaju i ignorišu. Istovremeno, oni prave svoje sindikate i zaposlene. Neće stati dok se ne ograniči partijsko zapošljavanje i zakonski ne zabrani prinudno izvođenje na skupove i manifestacije. Obraćamo se političkim akterima, pre svega onima iz vlasti a njima su, bez obzira na programe i predizborna obećanja, interesi kapitala i sopstvenog profitiranja od vlasti uvek bili jači od interesa zaposlenih i građana Srbije. Ništa se neće promeniti sve dok zaposleni i sindikati, građanke i građani i njihove organizacije i profesionalna udruženja udruženi ne počnu da prozivaju, oročavaju zahteve i mere učinke i traže odgovore i odgovornost. Da parafraziram Radoja Domanovića postali smo mrtvo more a vođe ostavili van svake kontrole. U međuvremenu, tri decenije tranzicionog lutanja i posrtanja ostavile su ogromnoj većini nas građanki i građana Srbije siromašenje i radnu i životnu nesigurnost i odsustvo nade i perspektive kao posledice.

I pred ovaj 1. maj, dan borbe za prava radnika, možemo konstatovati da niko ko je ovde u međuvremenu vladao ne može se pozvati na pozitivan rezultat, barem ne kada su u pitanju socijalna pravda i solidarnost. Razvojno, nismo još dostigli društveni proizvod iz daleke 1989. godine. Politike koje su se ovde vodile i nakon 5. oktobra bile su razorna mešavina servilnog ponašanja prema interesima korporativnog kapitala i „burazerske ekonomije" u korist svojih tajkuna, partijskih prijatelja i rođaka.

Umesto obećane razvojno uspešne privatizacije, uređenog tržišta i čvrstih antimonopolskih pravila igre širio se politički klijentelizam, partijsko zapošljavanje i sistemska korupcija u kojoj je sve – firme, presude, istina i čast i savest na prodaju.

Odsustvo razvijene socijalne politike i progresivnih poreza dovelo je do nejednakosti dvostruko većih od evropskog proseka. Iza povremenih privrednih uzleta sledile su nove krize i padovi. Propagandni rat saopštenjima i podacima o „Srbiji kao lideru u regionu“ prepokriva nevešto činjenicu o platama i penzijama od kojih se ne da pristojno živeti i koje su pri dnu u regionu koji i sam zaostaje. Ni mnogo hvaljena aktuelna makroekonomska stabilizacija nije dovela do značajnog porasta proizvodnje i rasta standarda. I kada do rasta dođe on je, zbog korupcije, odsustva pravila igre i nedovoljnog i neefikasnog javnog investiranja i jasne razvojne strategije, ispod mogućeg i razvojno održivog nivoa. Umesto pristojne zaposlenosti i dostojanstvenog rada rasla je nesigurna, prekarna (povremena ) radna angažovanost.

Da li još kome treba dokazivati da se niko još nije razvio (samo) na stranim investicijama? Da li je i za koga više tajna da brojni strani investitori dolaze i dobijaju subvencije oslobođeni brojnih obaveza i plaćanja koja važe za „obične“ domaće poslodavce?

Ostaje takođe pitanje u kojoj meri strane investicije doprinose transferu novih tehnologija u Srbiji? Sve govori da se jeftina radna snaga koristi da se doda vrednost u globalnom lancu proizvodnje, dok poslovne operacije za visoko obrazovani kadar ostaju van Srbije.

Istovremeno, dok nam mladi i obrazovani odlaze i Srbija se opasno prazni, javnim preduzećima i ustanovama upravljaju partijski komesari i komesarke sa sumljivim diplomama. Brojne afere pokazuju da je interes profita važniji od očuvanja javnih dobara i eko-ravnoteže.

U međuvremenu, vlasti su se izveštile u maniru da pozivaju zaposlene i penzionere na žrtvovanje pri čemu se desetak uzima jednokratnom odlukom a onda uzeto vraća kašičicom na rate. Jadno je i cinično što se pritom služe pozivom na podršku onih najsiromašnijih kojima se baš ništa ne može uzeti a da se ne dovedu na ivicu gladi.

U evropskom maniru i ruhu hvali se socijalni dijalog i vrednosti socijalne pravde i kohezije a kada se veo razgrne ostaju sve po radnike i građane nepovoljnije radno i socijalno zakonodavstvo. Gde smo danas, uključiv i socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje, najbolje govore pokazatelji stepena demokratije, slobode medija ili globalni indeksi prava zaposlenih i sindikalnih sloboda i prava. Gotovo dve decenije posle 5. oktobra Srbija ima status poluslobodne zemlje sa zarobljenim medijima i institucijama u kojoj se sistematski krše radna i sindikalna prava.

Šta da se radi

Uloga sindikata poput Nezavisnosti nije da jadikuje nad zlosretnom sudbinom već da obrazuje, informiše, opominje, upozorava i, pre svega, da na delu pokaže borbenost i solidarnost. Zato svima onima koji s pravom kritikuju sindikate kao i same zaposlene što nisu (do sada) uspeli da solidarno odbrane svoje vitalne interese postavljamo pitanje gde su oni bili u toj priči i koji su rizik preuzeli?

U situaciji u kojoj smo ni prepucavanja, ni žalopojke nemaju smisla. Smisla ima samo solidarnost na delu i veština da se za ciljeve zaboravljene siromašne većine ali i mladih i svih profesionalno uniženih stručnih i obrazovanih, izborimo u komunikaciji u politikom impregniranoj javnosti, prenaseljenoj samozabavljenim i samozaljubljenim političarima. Promena neće biti sve dok ne shvatimo da nas se tiču i opravdani zahtevi drugih i ne podržimo ih.

Tražiimo podršku sopstvenim zahtevima ali podržavamo, primera radi, proteste lokalnog stanovništva i predstavnika ekoloških organizacija protiv izgradnje mini hidroelektrana u Srbiji (NE ZA MHE), proteste majki protiv nepovoljnih zakonskih rešenja vezanih za nadoknadu porodiljskog odsustva (Mame su zakon) ili pak inicijative usmerene protiv neprimerenog delovanja javnih izvršitelja (Združena akcija Krov nad glavom).

Protesti neće sami po sebi dovesti do promena ali nadu i energiju drže budnim ukazujući na korumpiranost elita, neefikasnost javnih usluga, pogubnost mera štednje, rastuće socijalne nejednakosti, na nedostatak solidarnosti i socijalne pravde i uniženo ljudsko dostojanstvo. Naše je da uporno i argumentovano pregovaramo a kada ostanu gluvi na naše argumente jednako uporno štrajkujemo i protestvujemo. I da u toj borbi tražimo i nalazimo saveznike i mobilišemo nove pristalice i članove.

Naš cilj staje u jednu rečenicu: da dostojanstveno živimo i radimo u normalnom i pristojnom demokratskom društvu. Društvu u kome se položaj stiče zahvaljući marljivosti, talentu, znanju i celoživotnom učenju a ne koruptivnim muljanjem i preletanjima u tabore pobednika.

Da bismo do takvog društva došli moramo odbraniti javna dobra i interes u koji spada i pravo na socijalnu sigurnost i pristup kvalitetnom obrazovanju bez koga se pada u digitalno ropstvo.

Ekonomija zasnovana na znanju i inovacijama, pametni rast je deo „svetog trojstva" u koje spadaju i održivi rast (podsticanjem konkurentnosti i proizvodnjom koja se efikasnije odnosi prema resursima) i za nas u sindikatima posebno važan inkluzivni rast (boljim i sigurnijim učešćem na tržištu rada, borbom protiv siromaštva i socijalnom kohezijom).

Međutim, digitalizacija i investicije u informaciono-komunikacionu infrastrukturu ne znače mnogo bez obrazovane i obučene radne snage, ali i razvijenih organizacionih i upravljačkih struktura. To su ujedno i glavni izazovi sa kojima se Srbija suočava. Rešenje je po nama u socijalnom paktu o razvoju i zapošljavanju do koga se dolazi kroz institucije i praksu socijalnog dijaloga i partnerstvo za demokratske promene sa svima koji dele naša uverenja.

Poučeni dosadašnjim iskustvima nikome ne treba verovati na reč i treba lično preuzeti deo odgovornosti za ostvarenje ovih ciljeva.
Šta ćemo, kako ćemo i sa kim ćemo odlučićemo 1. maja u podne na protesnoj šetnji od Trga Nikole Pašića do Slavije kod spomenika našem Dimitriju Tucoviću.
Pridružite nam se.

Zoran Stojiljković, predsednik UGS NEZAVISNOST

Objavljeno u Sindikat

* U zajedničkim prostorijama Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost – Koordinacionog odbora Sombor, Novog Radio Sombora i Udruženja Podium poslednje februarske srede, 27. februara, održani su radni i pripremni sastanci u susret brojnim predviđenim aktivnostima na osnovnim postulatima solidarnosti, ravnopravnosti i jednakosti

(U srdačnoj atmosferi u zajedničkoj kancelariji-redakciji UGS NEZAVISNOST-Sombor, Novog Radio Sombora i Udruženja Podium: Branislav Svorcan (u sredini), pomoćnik gradonačelnice za kulturu i informisanje, Eržebet Tot Batori, funkcionerka UGS-a i Siniša Stričević, UGS Sombor-urednik Novog Radio Sombora, zastupnik Udruženja Podium)

Prema mesečnom planu i programu, sve do kraja godine - u ovom reprezentativnom srpskom sindikatu isplanirali su niz događaja koji će na simboličan način da ukažu najširoj javnosti potrebu za sve češćim, vidiljivim dešavanjima. A sve to u nedvosmislenoj nameri opšteg podizanja životnog standarda i zaštite svih osnovnih i drugih radničko-klasnih prava koje ovaj sindikat zastupa, na temeljima jednakosti, solidarnosti i socijalne pravde; svaki datum, kako napominju imaće i svoju dakle simboličku bit ali i autentično predstavljanje pozitivnih vrednosti naročito onih koje su poslednjih decenija bile iz bilo kojih razloga, ili izopštene ili zapostavljene.

Na inicijativu članova Koordinacionog odbora UGS NEZAVISNOST Sombor, pozivu se odazvala jedna od dugogodišnjih funkcionerki ovog sindikata Eržebet Tot Batori. Predsednica Odbora za medije u okviru Granskog sindikata Kultura, umetnost, medija GS KUM UGS-a i jedna od liderki Pokrajinskog odbora UGS NEZAVISNOST AP Vojvodina imala je priliku u društvu svojih kolega-domaćina da se susretne u kancelariji ovdašnjeg lokalnog sindikata sa predstavnicima Gradske uprave grada Sombora, pomoćnicima gradonačelnice Sombora Dušanke Golubović, Atilom Pribilom, zaduženim za oblast mesne samouprave i Branislavom Svorcanom, za oblast kulture i informisanja.

Domaćini su bili Siniša Stričević, dugogodišnji aktivista NEZAVISNOSTI, gl. poverenik GS KUM za Sombor i ZBU Okrug i GS Sporta i Dejan Horvat, član i aktivista takođe oba ova granska sindikata. Obojica, i u svojstvu „prvih ljudi“ (gl. i odg. urednik, odnosno šef tehnike) jedinog u puno čemu sindikalnog medija, dvostrukog elektronskog Novog Radio Sombora kao i ovdašnje civilne organizacije, Udruženja Poduium.

U tom trojnom činitelju i prijateljstkom tonu razumevanja protekli su i efikasno realizovani petočasovni pripremni sastanci u razgovorima i razmeni mišljenja, a na sto su obe strane (sindikat-gradska uprava) postavili predloge za pojačanim združenim delovanjima, u veoma bliskom kao i u daljem, sve do kraja godine, periodu. (Spisak svih predloga aktivnosti daćemo u jednoj od naših narednih rubrika u oblasti Sindikat - portala Novog Radio Sombora).

– Značajne su naše dosadašnje veze sa gradovima u susednim državama Evropske unije, kao što je Mohač u Republici Mađarskoj ili Beli Manastir u Hrvatskoj – rekla je Tot Batori. – Smatram da Sombor ima odličan geo-demografski položaj i jedan je od oslonaca kulturološko-istorijske, pa ako hoćemo i medijske tradicije koji i našem Sindikatu ali i povezivanjem sa civilnim asocijacimama kroz partnerstvo, na temeljima aktuelnih projekata prekogranične saradnje, može da i zvanično – trajno, postane oslonac u daljim kvalitetnim komunikacijama sa našim prijateljima i njihovim organizacijama preko granice. Prednost je dakle što su nam i u neposrednoj blizini, pogotovo Somboru, ovde.

Atila Pribila je naveo i dosadašnju nadasve dobru povezanost između nosilaca masovnih organizacija kao što su kulturno-umetnička društva ili sportske organizacije. – Jedan od datuma koji ste sindikalno predložili, 6. jul, kao ustanovljeni Svetski dan saradnje je veoma dobar momenat i za, predlažem u ime Gradske uprave, potpisivanje Platforme o međudržavnim zajedničkim aktivnostima na više polja – naglasio je Prbilla.Civilne organizacije Dunataj (Mađarska) – Podium (Sombor, Srbija), mogu da postanu temeljitelji u ovim prostorima odnosno čak široj regiji kao podloga drugih srodnih asocijacija u civilnom sektoru što i nama u organima vlasti puno znači prilikom predlaganja odnosno donošenja odluka.

Insitucije kulture imaju najduži vek, većinom, koje potiču iz Srbije a osnovane su u Somboru, tvrdi to važnom činjenicom Branislav Svorcan. – Jedan od idealnih datuma koji na ovom radnom sastanku predložem je 29. jun, jer ćemo tada kao i svake godine, poslednje subote u junu prirediti jednu od najmasovnih gradskih manifestacija sa internacionalnim prefiksom, ujedno i najpopularnijih priredbi, koja ima kako turizmološki gledano, tako i kulturološki - tradicionalni Somborski kotlić. Pozvaćemo naše goste iz susednih gradova Evropske unije, kao što su Mohač koji pominjete, mi smo u Gradskoj upravi već bili domaćini nedavno povodom Dana grada 17. februara i njima i gradskim ocima iz Dunaujvaroši, naravno doći će nam i gosti iz višedecenijski bratske Baje, a takođe i iz Hrvatske, Belog Manastira, Osijeka. Vi u sindikatu Nezavisnost na taj način ćete upotpuniti ovo trojstvo i tom prilikom.

Novi Radio Sombor je zadužen, što su predstavnici ovog medija rado prihvatili, da najavljuje, prati, medijski realizuje kako internet radijom tako i svojim portalom, sve ove i brojne druge aktivnosti koje ćemo navesti uskoro u našem narednom članku. Već prva sledeća grupna akcija biće ona povodom najlepšeg praznika, 8. marta, Međunarodnog dana žena koji ove godine protiče u znaku višekolikog produženja Svetskog dana socijalne pravde (20. februar) te je njen logički nastavak u krajnjoj i opštoj svrsi ukazivanja na rodnu ravnopravnost u 2019. predolimpijskoj godini. Naročit akcenat Sindikat NEZAVNSNOST pri tome daje uticanju suzbijanja nejednakonosti pa čak i pojava zlostavljanja žena u sportu.

U mozaiku predstojećih aktivnost, tako će Sombor biti domaćin a UGS NEZAVISNOST organizator Okruglog stola pod radnim naslovom „Jednaka a drugačija“, već u četvrtak, 7. marta u svečanoj Sali zgrade gradske uprave – Županije, od 17 časova.

Novi Radio Sombor

Foto: Dejan Horvat

Objavljeno u Sindikat

* Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 20. februar za Međunarodni dan socijalne pravde na zasedanju 2007. godine. Obeležavanje ovog datuma započelo je 2009. godine i na taj dan promovisani su napori na uklanjanju problema siromaštva, isključenosti i nezaposlenosti

Na istom zadatku solidarnosti - tako je svakog 20. februara u Somboru (s leva): Siniša Stričević, gl. poverenik GS KUM UGS-Sombor, Gizela Žužić, aktitvistkinja humanitarka, Ljiljana Arnaut, gl. poverenik Sindikata UGS Bolnice "Dr Đorđe Lazić" Sombor, Ljiljana Mirić, šef kabineta gradonačelnice Sombora Dušanke Golubović, Stanislava Jocić, članica tima gradonačelnice, Biljana Klipa, sekretarka Gradske organizacije Crvenog krsta Sombor, slikarka Branka Panić-donatorka, Dejan Horvat, posvećeni član Sindikata UGS NEZAVISNOST - GS KUM, sporta - Sombor i ZBUO Okruga, u prostorijama somborskog Crvenog krsta sa brojnim donacijama građana, u organizaciji somborskog UGS-a

....................................................................................................................

- U Gradsku organizaciju Crvenog krsta u Somboru odnosimo i ovom prilikom nekoliko desetina kilograma očuvane garderobe, potrepština za kuću, školskog pribora za decu, đake, higijenu, igračke - poručuju u lokalnom UGS-u za Sombor i Zapadnobački upravni okrug.- Time želimo da simbolično učestvujemo kao i svake godine 20. februara ali ovaj Međunarodni dan je samo put kojim ćemo i svakodnevno ići na poljima solidarnosti sa našim građanima koji žive u težim uslovima. Brojnim Somborcima koji su bili u mogućnosti da doniraju, i još jednom dokazali humanost, najsrdačnije se zahvaljujemo. 

Svaki naš član, takođe, može da donese i dalje svoje doprinose daljem toku akcije, do srede, 27. februara, u prostorije UGS NEZAVISNOST Sombor, Venac Stepe Stepanovića 9.

Još deo prikupljenih donacija građana Sombora povodom Svetskog dana socijalne pravde

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
Strana 1 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…