Prikazivanje članaka po tagu sloboda medija

* Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ i Koalicija za slobodu medija, koju čine Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“ i Slavko Ćuruvija Fondacija, upozoravaju javnost da urušavanje medijskih sloboda u Srbiji za posledicu ima ugrožavanje svih ostalih prava, među kojima i prava sveta rada, ali i svih civilizacijskih standarda savremenog demokratskog sveta

Bez slobode medija i nezavisne novinarske profesije nije moguće da se čuje glas obespravljenih, niti onih koji su izloženi pritiscima ili represiji. Kada imamo medijski mrak, sva ljudska prava su ugrožena i niko ne može da se oseća bezbedno. Nažalost, i ove godine svetski Dan slobode medija Srbija dočekuje u medijskom mraku.

Na javnoj sceni dominiraju lažne vesti i propagandne informacije čiji kreatori se najčešće nalaze na pozicijama političke moći. Govor mržnje postao je normalizovan u političkom narativu. Informativna blokada onemogućava podsticanje kritičke svesti. Informacije postaju ključna poluga za manipulisanje javnim mnjenjem. Službenici takve propagande su i brojni kvazimediji i antinovinari koji su zapravo glasnogovornici populističkih i antidemokratskih politika.

Apelujemo na građane da se izbore za slobodne medije, jer je to prvi korak u borbi za demokratizaciju društva, za vladavinu prava i prava radničke klase, koja je u ovoj zemlji danas duboko ponižena.

Ne dozvolite da u vašim sredinama lokalni moćnici kroje pravila igre, već podržite lokalne novinare koji svoj posao obavljaju u skladu sa standardima profesije, a ne interesima centara moći.

Slobodni mediji i profesionalni novinari i drugi medijski radnici su vaš glas, glas svih građana. Slobodni mediji obezbeđuju moć u rukama građana, jer su oni kontrolori donosioca odluka.

Godinama unazad svedočimo trendu gušenja medija koji deluju u skladu sa kodeksom struke, profesionalni novinari izloženi su svakodnevnim pritiscima i pretnjama samo zbog toga što zastupaju javni interes. Malo ko za te pretnje odgovora.

Često napadima na novinare prethode prozivke i etiketiranja novinara od državnih zvaničnika ili lokalnih političara koji time zapravo podstiču nasilnike i nasilje prema profesionalnim novinarima.

Građani moraju da budu svesni da su te pretnje direktan atak i na njihove slobode. I zato treba da dignu glas i zahtevaju od institucija da deluju po zakonu.

Podsećamo da prema izveštajima relevantnih međunarodnih organizacija Srbija ne spada u kategoriju demokratskih država – već među hibridne režime, u kojima je vlast zasnovana na autoritarizmu.

Svetski dan slobode medija 3. maj ustanovljen odlukom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija kao podsetnik vladama svih država da su dužne da poštuju i podržavaju pravo na slobodu izražavanja zagarantovano članom 19 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.

Ukoliko se građani odreknu slobodnih medija, više neće biti nikog da ih obavesti da su postali podanici. Jer, neprijatelji slobode medija su neprijatelji slobodnih građana.

I ove godine pozivamo novinare i medije da se pridruže međunarodnoj simboličnoj akciji „Pet minuta gromoglasne tišine“ i isključe ton i sliku u svojim programima, a građanima poručujemo da budu aktivni u zaštiti svojih prava time što će podržati slobodne medije.

Demokratsko društvo ne mogu da izgrade samo hrabri novinari, našem društvu potrebni su hrabri građani. Bez građanske hrabrosti i odlučnosti nema ni slobodnog društva.

Novi Sad - Beograd - Kragujevac, 3. maj 2022.

GS KUM „Nezavisnost“

Asocijacija medija

Asocijacija onlajn medija

Nezavisno društvo novinara Vojvodine

Nezavisno udruženje novinara Srbije

Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“

Slavko Ćuruvija Fondacija

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

* Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Granski sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ odraži su u Novom Sadu konferenciju za medije povodom Svetskog danas slobode medija, koji se u čitavom svetu obeležava 3. maja. Konferencija za medije održana je danas (utorak, 3. maja), u simboličnih 5 do 12, u protorijama NDNV-a na SPENS-u. Novinarima su se obratiti: predsednica NDNV-a Slađana Gluščević, predsednik GS KUM Nezavisnost Darko Šper koji je ujedno i moderirao, i član radne grupe za bezbednost novinara, advokat, dipl. pravnik Veljko Milić

Neposredno pred koneferenciju za medije članovi NDNV-a i GS KUM Nezavisnost su na platou SPENS-a građanima delili ovogodišnji proglas Granskog sindikata Kulture, umetnosti, medija "Nezavisnost" i Koalicije za slobodu medija, u kojem se ostalog (kompletan tekst proglasa donećemo u našoj narednoj rubrici), kaže:

Bez slobode medija i nezavisne novinarske profesije nije moguće da se čuje glas obespravljenih, niti onih koji su izloženi pritiscima ili represiji. Kada imamo medijski mrak, sva ljudska prava su ugrožena i niko ne može da se oseća bezbedno. Ukoliko se građani odreknu slobodnih medija, više neće biti nikog da ih obavesti da su postali podanici. Jer, neprijatelji slobode medija su nepriijatelji slobodnih građana.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine i GS KUM Nezavisnost

***

Uvodničar, Darko Šper, je najpre odgovorio na jedno od pitanja - pitanja, da li uopšte može da se čestita Svetski dan slobode medija? - Ako ništa drugo, današnji Dan slobode medija treba da se čestita svim medijiskim radnicima koji časno obavljaju svoju profesiju i to je njihov dan i ne treba da ga stide. Trebaju da ga stide njihovi poslodavci koji dozvoljavaju da njihovi zaposleni budu nezadovoljni i da rade u prekarnom položaju, i da nemaju često pravo sindikalno da se organizuju, i da razgovaraju sa poslodavcem o svojim platama. Ovdašnja vlast voli da se hvali da smo najbolje naoružana nacija u bivšoj Jugoslaviji, ja bih voleo da smo najbolje naoružani olovkama i oštrim perima i da smo prvi na toj listi slobode medija, nažalost živimo u okruženju u kojem neke suštinske stvari ni iz prošlosti nismo rasčistili.

U GS KUM kojem predsedava može da se nađe prostor za poboljšanje medijske situacije, podvukao je Šper i nastavio: - Već sam pomenuo da u nekim medijskim kućama već dugo dugo, imamo sindikalne organizacije i zaposleni u tim medijima mogu da se pohvale da imaju kolektivne ugovore, da imaju jasna pravila poslovanja odnosno da onoliko koliko rade mogu i da zarade. To je jako bitno u današnjem trenutku kada u mnogim medijima ljudi ne rade pod ugovorima, medijski radnici u tim kućama nemaju ni sindikalno organizovanje, tako da ja bih ohrabio te medijske radnike da se obrate sindikatima, da se organizuju jer sigurno, može da im bude samo bolje, jer gore od ovoga sigurno im neće biti odnosno, može da im bude i gore, ukoliko ne počnu samo o sebi da razmišljaju.

Na naše pitanje, zašto je važno ohrabriti mlade da suzbiju u sebi upravo taj postojeći strah, čelnik ovog granskog sindikata UGS "Nezavisnost" je rekao: - Mlade je važno ohrabriti iz prostog razloga što ako mlade ne ohrabrimo, mi ćemo ostati bez naše profesije vrlo brzo. I to je vrlo kratak i jasan odgovor. Dakle, na mladima ostaju mediji u Srbiji, i ako se mladi ne izbore da im bude bolje, nestaće i mediji u Srbiji.

* A gde naći tu osnovu pošto nam je privreda urušena, osim na konkursima koji su i dalje kako se čulo i ovde danas na konferenciji, usvajanjem nove medijske regulative, no i dalje je u disproporciji sa onim što ulažu recimo, portali i oni koji su dvostruki elektronski mediji, u odnosnu na tabloide, koji dobijaju mnogo veće pare? Na koji način je moguće promeniti tu višegodišnju situaciju: - Tako što ćemo preko radnih grupa u kojima imamo pravo da učestvujemo, naterati nosioce vlasti da se dozovu pameti i da novac daju samo profesionalcima a ne onima koji će o njima da pišu bajke a usput da napadaju one koji profesionalno obavljaju svoj posao - rekao je Darko Šper, dopunjujući: - To ruži sliku dodatno o medijima u Srbiji i zato smo na svim tim skalama na poslednjem mestu u regionu.

Slađana Gluščević, u svom obraćanju medijima, time i javnosti, najpre je istakla da "ovaj dan dočekujemo sa istim problemom kao i prethodnih godina, umnogome je taj problem složeniji, otežavajući u odnosu na prethodni period."

- To nije samo utisak novinara i naših udruženja, to imamo i dokumentovano kroz razne izveštaje međunarodnih organizacija koje se bave tim pitanjem i koje ukazuju na tu katastrofalnu sliku - nastavila je Gluščević, precizirajući: - Imamo niz problema, ja prosto ne znam odakle da krenem i šta bih izdvojila kao gorući problem u medijima pošto je to jedno kompleksno pitanje. To je jedan složen mehanizam djelovanja, mehanizam iza kojeg stoji država, koji čini sve da dodatno stvori takve uslove za urušavanje i stropoštavanje medija. Počev od toga da država odnosno tužilaštvo, policija, MUP, ne radi svoj posao kako treba, ne procesuira sve slučajeve pretnji, zastrašivanja novinara, dalje od toga, da se targetiraju mediji koji profesionalno obavljaju svoj posao, i drže se Kodeksa novinara Srbije, do velikog, ozbiljnog problema ekonomske prirode, dakle mediji su u zaista lošoj ekonomskoj situaciji.

Mnogi su okrenuti baš projektnom načinu opstanka - mnogima je - naročito lokalnim medijima jedini izvor finansiranja projektno finansiranje, odnosno sufinansiranje medijskog sadržaja, međutim taj novac ne odlazi medijima koji se profesionalno bave svojim poslom i novac odlazi, apostofirala je Gluščević, stranicama koje su zapravo propagandne stranice političkih elita i lokalnih moćnika - smatra potpredsednica NDNV-a.

Gde je rešenje? - Ako pogledamo broj lokalnih medija i uopšte broj medija u Srbiji, dakle imamo podatak iz prošle godine da je u Srbiji upisano oko 2.500 registrovanih medija, evo imamo podatak da ih je samo u Novom Sadu registrovano više od 300. To zapravo ne daje realnu sliku, taj podatak iz Registra medija APR-a bi zapravo ukazivao na podatak kao da mi imamo medijske slobode, ukazivao bi na to da mi imamo plurazlizam u medijima, zapravo ga nemamo. Zato što upravo novac ne odlazi pravim medijima, u takvoj situaciji se urušavaju lokalni mediji, i oni su posebno u velikom problemu.

* Kako prevazići/preživeti taj period dok i namenjeni novac - a i tako umanjen medijima koji profesionalno rade, nakon tromesečnog odlučivanja komisija po raspisivanju konkursa, pa dodatnih produženih rokova (pravo na žalbe, revizije), pa to već bude jul-avgust-septembar, taj dakle još teži period od prvih pola godine pogotovo u ovako katastrofalnom stanju privrede?

- Bilo bi najbolje za medije da konkursno - ne bude jedini izvor finansiranja - precizira predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine: - Dakle, poželjno je i potrebno da se i mediji modernizuju. Zaista imamo situaciju da i mediji nekako nisu u korak sa savremenim vremenom, sa vremenom novih tehnologija, dakle moraju razmišljati u pravcu preduzetništva, u pravcu projektnog mendadžmenta, moraju voditi neke nove diversifikovane sadržaje, moraju diversifikovati proizvodnju svog medijskog sadžaja, i sve svoje aktivnosti kako bi novac stigao i sa drugih strana, a ne osloniti se samo na taj, da kažem skrnav proces sufinansiranja iz budžeta države.

* Da li je podkast, recimo, jedan od tih modela? - Jeste podkast, da, naravno - potvrđuje Slađana Gluščević. - Mora se više voditi računa, podkast jeste jedan model, model je proizvodnja recimo, njusletera, nekog premijum sadržaja na njusleteru, model je naplaćivanje sadržaja, naša publika naravno nije navikla na to da treba da plati jedan medijski sadržaj, ali to je jedan dugotrajan proces na kojem svi zajedno moramo raditi, i radimo, kao Nezavisno udruženje novinara Vojvodine, i kao izdavač medija - Voice Autonomija i tako dalje, mi pronalazimo i druge načine, i to su ti potrebni, zahtevni modeli.  -

Pretnje novinarima su praktično postala tradicija u ovom društvu jer se godinama podgreva takva atmosfera da je sasvim normalno pretiti novinarima, zapaža kolega iz RTV Vojvodine, navodeći primer Dinka Grunjojića.

- Dinko Gruhonjić je vrlo često meta takih napada i jako retko se zapavo dešava da budu pronađeni počinioci - potvrđuje advokat Veljko Milić, član Radne grupe za bezbednost novinara. - Time se takođe šalje poruka da takva ponašanja nisu kažnjiva i da se može slobodno tako nastaviti. To je pogrešno i to je ono što se u budućnosti pod hitno mora menjati, jer možda čak i pre socio-ekonomskog položaja, novinarima je bitno da njihova fizička bezbednost bude na zadovoljavajućem nivou kako bi mogli slobodno obavljati svoju profesiju. Napadi na novinare su svakojaki i dolaze iz svih strana društva, zapravo, mislim da je najveći razlog za napade na novinare nerazumevanje toga - šta je uloga novinara u društvu. Napadi na novinare se dešavaju i sa strane vlasti, i sa stane opozicije, i od strane levičara, i od strane desničara jer jednostavno kako novinar napiše nešto što nekoj društvenoj grupi ne odgovara, tako ga ta društvena grupa napada, onda ga proglašava za fašistu, za plaćenika... što sve naravno nije dozvoljeno, i novinare odvraća od bavljenja svojim poslom.

Kada imate situaciju da neko radi za male pare, dopunjuje Milić, da mu stalno prete, onda takva osoba naravno osim ako nema neki drugi unutrašnji pokretač da se bavi tom profesijom onda se i neće baviti tom profesijom. Važno je da svaki novinar - svaki pritisak prijavi.

- Najvažnije je da novinar pretnju prijavi jer ako je ne prijavi onda zaista neće povodom toga biti ništa, nakon toga najvažnija je adekvatna reakcija državnih organa a ukoliko ona izostane onda je medijski pritisak ono o čemu treba posebno pribeći, i to se do sada pokazalo kao vrlo efikasno - precizira Veljko Milić.

* Razlika između formalnog i stvarnog jedna od suštinski bitnih pretpostavki kako u okviru ostvarivanja slobode medija tako i ekonomskog položaja novinara koji je na najnižim granama. Kako pomiriti te dve činjenice i ima li posle današnjeg vrlo uspešno organizovanog skupa, više nade?

- Nažalost, ja nisam preveliki optimista, slobodi izražavanja se u ovom društvu pridaje samo deklarativni značaj, jer kao što napominjem svim zvaničnicima su puna usta slobode izražavanja, pa onda kada ta sloboda izražavanja treba da se primeni u praksi i novinari dolaze u problem, počevši od tih stalnih pretnji, uslovljanja uređivačke politike, pristupu novca od konkursnog finansiranja, kada imate podobne i nepodobne medije, kada nepodobni mediji ne mogu da pristupe tom novcu, koji je namenjen za konkursno sufinansiranje a takvih primera ima jako mnogo - tvrdi Milić.

* Ima li mogućnosti da se to isproverava, jer u pitanju su prilično praktični razlozi, mediji koji zapravo jesu upisani u Agenciji za privredne registre u Registar medija a dobijaju znatno manja sredstva?

- Medijska strategija je usvojena, usvojen je i Akcioni plan i jedan i drugi dokument su vrlo kvalitetni. Ono što preostaje jeste da se rešenja koja su tamo predviđena implementiraju u zakonima. Zakon o javnom informisanju i medijima koji bi delimično trebalo da reši tu oblast je gotovo napisan, i dalje nije usvojen, ja se nadam da će biti usvojen ove godine, ne mislim u prvoj polovini ali u drugoj polovini godine bi on mogao biti usvojen, a nakon toga treba menjati i druge medijske zakone i dokumenta koja će da prate medijske zakone pa između ostalog da se uredi i to konkursno sufinansiranje na drugačiji način - zaključuje Veljko Milić.

(Kompletan, integralni snimak sa konferencije za medije možete da slušate i u našem drugom mediju, internet programu Novog Radio Sombora, na linku:

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html)

Pratila ekipa Novog Radio Sombora (Siniša Stričević, gl.odg.urednik, Srđan Ačanski, fotografije, snimci)

Dodatak: Galerija slika

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadržaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima)

Objavljeno u Sindikat

       

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9 (kancelarija) Ivana Kosančića 19 (redakcija, sedište) 25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

Portal:

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…