Prikazivanje članaka po tagu slika

* Lepo sunčano subotnje pre podne i taman sam nameravala da se tog dana odmorim i provedem dan na terasi kad, zazvonio je telefon. Čuo se poznati melodičan glas: „Hej, šta radiš? Napolju je sunčan dan. Biće lepo vreme. Hoćemo li na Peskaru?“

Izbora nisam imala, nego da se u sebi nasmešim i, naravno, pristanem. Dobila sam pola sata vremena da se spremim. Moj dragi prijatelj je imao gosta iz nama bratske susedne zemlje koji je izrazio želju da upozna prirodu Srbije, i njegov domaćin je odabrao zrenjaninsku Peskaru kao najlepše mesto za sunčanje i kupanje u prirodi blizu Beograda. Kad su došli po mene usledilo je veliko iznenađenje. Na zadnjem sedištu auta sedeo je veliki gospodin o kome sam slušala priče već dugi niz godina i bila sam oduševljena što mi se konačno ostvarila želja da se upoznamo. Sve vreme puta sam na zadnjem sedištu imala zanimljivog saputnika, s kojim sam se odmah sprijateljila. A, o kom se to uvaženom gospodinu zapravo radi, imate prilike da vidite na fotografijama koje slede. (Fotografije u slajdovima ispod teksta, 1, 2, 3)

Uobičajeno stajalište je bilo „drive in“ pijaca na samom izlasku iz Čente gde se nude domaći proizvodi, tezge na kojima se prodaju breskve, dinje, lubenice, kuvani kukuruz i kuvani paradajz, te smo tako snabdeveni krenuli ka Peskari. Išli smo putem preko Lukinog sela, gde treba pripaziti da se sa Zrenjaninskog puta na vreme skrene pre restorana Trofej, pa se tim putem preko reke Begej i viđenog velikog broja zaljubljenika u pecanje nastavlja dalje, pa „uplovi“ u banatske ravnice. Neposredno pre Lukinog sela ukazao nam se pogled ka prelepom Belom jezeru i stotinama ptica koje su ga krasile tog sunčanog dana. Sve vreme puta smo pričali o tome gde idemo, zašto idemo tim kraćim i sporijim, ali zanimljivijim putem i šta će nas sačekati kad stignemo - opušteno sunčanje i vrhunsko kupanje, dobro društvo na plaži, kao i porodica labudova, pride. Uživali smo u putu, čak i u onom delu puta nakon asfaltiranog, kao i u vožnji pored kukuruznih polja ka našoj plaži…

Nas dvoje prizor nije iznenadio, ali našeg gosta jeste i to prijatno, jer se iza visoke trave koje je namerno tako ostavljena da stoji tik ispred plaže, koju je na taj način vešto sakrila, kao i ideju da se tamo išta nalazi. Videli smo drage prijatelje, upoznali s njima našeg gosta i priključili se razgovoru. Odmah smo shvatili da se nešto dešava. Svi su stajali. Mića nas je uznemireno obavestio: - Jedan od labudića ima problem. Izgleda da se upetljao u ribarsku mrežu. Nešto mora da se učini. Stajali smo zatečeni vestima. Nije se dugo čekalo dok odluka nije pala. Mora da se prepliva jezero do ptića koji je usamljeno plutao na jednom mestu suprotne obale i da se proba da mu se pomogne, bilo je kristalno jasno.

Mića je otišao do dušeka i naduvao ga (fotografija broj 4), javila su se dva dobrovoljca, pridružili su mu se i krenuli u akciju. Trojka sa nudističke plaže je u šortsevima hitro ušla u vodu - Mića je seo na svoj „splav“, a dvojica plivača su krenula brzo da plivaju… Svi smo nestrpljivo isčekivali šta će se desiti.

Na sledećoj fotografiji (broj 5) se vidi da ih je labudić video, verovatno prepoznao Miću i pridigao se da ih dočeka.

Labudić koji je stajao u plićaku druge obale je strpljivo čekao da mu neko priđe. Trebalo je vremena da se prepliva tolika razdaljina. Prvi je stigao Mića, došao je do ptice, pa izašao na obalu. Uskoro su mu se pridružili i naši dobrovoljci. Mića je nešto pričao sa ljudima koji su se tamo zatekli. Videli smo da se bori da malom bude bolje i, nedugo potim, krenuli su nazad. S većim nestrpljenjem smo čekali nove vesti. (Fotografija 6)

Mića se prvi vratio na nudističku plažu (fotografija br. 7) i jasno rekao: - Nije u pitanju mreža, već je labudić povredio nogu i ne može da pliva sa jatom. Veterinar društva za zaštitu životinja, koga inače zovemo u tim slučajevima, preporučio je da se za sve zbog čega bi ga zvali, sačeka dan ili dva i prepusti prirodi i labudovima da probaju sami da reše problem. Bilo nam je malo žao, ali i lakše što je to bilo rečeno.

Mića se vraća na plažu. (Foto 8)

Jata dugo nije bilo na vidiku, ali kad su se naši spasioci vratili na obalu, vratilo se i jato. Mama i 7-oro braće i sestara je doplivalo blizu labudića i samo tako mirno plutali neko vreme. Čekali su da se mali odluči i da im priđe. To se ubrzo i desilo. Nema fotografije, ali nam je Mića pokazao kako izgleda labudić koji se pridužio jatu, kako drugačije drži glavu i da ne izgleda baš raspoložen, ali je bio dovoljno dobro da im se pridruži i zaplivaju zajedno.

Na slici se vidi kako labudovi plivaju ka labudiću. (Fotografija 9)

A na ovoj (fotografija broj 10) se vidi da su labudovi stigli do malog i da je kad je spazio svoju porodicu, labudić je ustao na noge. 

Labudovi su nastavili da krstare jezerom, valjda zadovoljni što su svi na broju, a mi smo zapravo otpočeli onako kako smo i planirali - opušteno - malo sunčanja, malo plivanja, malo razgovora, mnogo uživanja (redosled nije bitan)…

Dan je bio divan kao obično kad ga „posluži“ lepo vreme, ali smo bili dodatno smireni i zadovoljni što je problem labudića rešen na najbolji mogući način. Uživali smo u prizorima gde je cela porodica na okupu i nadali se da se takvi incidenti neće često dešavati.

Priroda ima načina da reši svoje probleme i tu se, kao i brojne momente na Peskari, uzdamo u to i poštujemo sve što se dogodi.

Priroda je bila čarobna, pa tako i ove fotografije prikazuju tu lepotu. (Fotografije 11 - 21)

Jezero je (fotografija 22) polako tonulo u san.

Labudovi u sumrak lagano plove kroz senke dreća. (Fantastičan foto kao kruna ove priče, broj 23)

Naš gost i mi smo se punog srca i pozitivnih utisaka vratili kući, putem preko Lukinog sela, naravno. Ovo je bio samo jedan običan dan, ali dan prepun emocija, koje samo Peskara može da ponudi.

*****

Doživeli, upamtili i ispričali vama,

Autori reportaže: Tihomir i Tanya

Fotografije: Tanja Stanković

* Slika - naslovna - sve govori

Dođite u Udruženje - pridružite se i postanite deo ove velike porodice. Na naslovnoj fotografiji možete da se upoznate sa pojedinostima u vezi sa obeležavanjem Međunarodnog dana (1. oktobar) i aktivnostima koje su vam vredne članice i članovi ovog Udruženja pripremili tokom čitavog ovog meseca.

U zdravlju bili svi. Uživajte!

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

* Jedan od svakodnevnih poslova JKP „Zelenilo“ Sombor je i orezivanje uličnih drvoreda, kako u Somboru, tako i u ostalim naseljenim mestima na teritoriji grada, i u prigradskim salaškim naseljima...

Orezano granje valja i ukloniti sa lica mesta. Tu u pomoć priskaču teretna vozila sa prikolicama, ali kad je reč o sitnijem granju, na scenu stupa specijalna drobilica, koja posečene grane drobi u sitnu masu i izbacuje direktno u teretnu prikolicu.

Baš kako pokazuje snimak nastao u ulici Vere Gucunje - naslovni, kao i u slajdu ispod teksta...

Rubrika je sastavni deo ovogodišnjeg projekta "Uvek na licu mesta" sufinansiranog iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

(Sva autorska prava eventualnog daljeg objavljivanja ove rubrike i njenog celovitog sadžaja postavljeno na portalu Novog Radio Sombora bez upita i dozvole bilo koje strane ili pojedinca zaštićena i zadržana svim relevantnim pravnim mehanizmima!) 

Na glavnom somborskom sokaku, ulici Kralja Petra I, ispred varoške biblioteke u utorak, 21. avgusta pririđena je izložba slika u tehnici slame "Bunjevačka pletislamka"

Ovaj lip događaj organizovali su: Bunjevački Media centar Sombor, Bunjevački kulturni centar "Lemeški Bunjevci" iz Svetozara Miletića, Centar za kulturu Bunjevaca iz Subotice i Regionalna kancelarija Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine Sombor.

U riči a pogotovo u slici - ko što sama divani za sebe, naš fotoreporter, Dragan Holcer:

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Projekat „Novosti dana: Svi jezici jedno blago – multikulturalni Novi Radio Sombor“ sufinansira se iz budžeta grada Sombora. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

* Izložba posvećena Velikom ratu koju nastojimo da opsežno pratimo kako i dolikuje značaju događaja i istoriografskim činjenicama a istovremeno i trajanju, sve do 23. maja u Gradskom muzeju Sombor, izazvala je veliku pažnju somborske javnosti i brojnih gostiju već prilikom samog otvaranju, 10. maja

Tople pozdravne reči najpre je u ime domaćina, uputio direktor Gradskog muzeja Branislav Mašulović, a za njim i Nataša Turkić direktorica Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki" Sombor - supartnera ovog kulturološko-istorijskog projekta.

U ime Gradske uprave grada Sombora prisutne je pozdravio Nemanja Sarač, član Gradskog veća za kulturu obrazovanje. Najzad, obratio se, burno pozdravljen aplauzom, autor izložbe Vladimir Čeh, pojašnjavajući vrcavo, duhovito u svom stilu, ali pre svega jezgrovito informativno, posetiocima pojedinosti iz života glavne junakinje ove postavke, Malvine Hofman, Amerikanke koja je u Velikom ratu upoznala srpskog generala Milana Pribićevića, zavolela Srbiju, izradila plakat koji prevazilazi i okvire umetnosti i sada je nakon sto godina postala poznata, kako reče i sam autor. Ovaj uporni čuvar istorijskih vrednosti, osnivač Instituta za istoriju oglašavanja Srbije, pozvao je sve zainteresovane da mu se pridruže i narednog petka, 18. maja kada će ponovo doći u Sombor koji je i sam zavoleo a u međuvremenu građani imaju dovoljno vremena da u Gradskom muzeju u Somboru se uvere u vrednost ove po mnogo čemu jedinstvene zbirke.

Kroz izložbu je potvrđena i urbana legenda, da je lik na plakatu "Srbiji je potrebna tvoja pomoć" koji je Malvina izradila 1917. godine i koji je naslovni lik same izložbe, u stvari lik mrtvog srpskog vojnika na čamcu kojim su prebacivani vojnici na sahranu u Plavoj grobnici kod ostrva Vido. Malvina je isti lik iskoristila za skulpturu Svetog Franje Asiškog koja je predstavljena na izložbi u viruelnoj realnosti i koju ćete pomoću specijalnih naočara (fotografija iznad) za virtuelnu realnost, moći da doživite u potpuno novom iskustvu, kroz koje će vas voditi Brankica Ćurčić, mlada kustoskinja, istoričarka umetnosti, volonter u Gradskom muzeju Sombor.

Istoričarka umetnosti Brankica Ćurčić, mlada kustoskinja, volonter u somborskom Gradskom muzeju

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Galerija: