* Drugi zajednički internacionalni Seminar predstavnika UGS ,,Nezavisnost” i mađarskog MOSZ-a, posvećen efikasnim strategijama komunikacije za sindikate, održan je 11. i 12. aprila 2019. u budimpeštanskom hotelskom zdanju ,,Gelert”, na desnoj obali Dunava. Zajedno sa svojim mađarskim, slovačkim, češkim, rumunskim i makedonskim kolegama, naši predstavnici imali su priliku da se edukuju i diskutuju na temu uspešnih strategija za kampanje

Nakon otvaranja Seminara i pozdravnih govora predsednika MOSZ-a, Imre Palkoviča i potpredsednika UGS ,,Nezavisnost” Dragana Milanovića Pilca, sindikalni predstavnici na ovom međunarodnom skupu bili su u prilici da saslušaju predavanje istaknutog mađarskog politikologa, gospodina Tamaša Lancija, razmene iskustva i pokrenu značajna pitanja. Gospodin Lanci, govoreći na temu ,,Koji tipovi kampanje postoje u političkoj komunikaciji?”, naglasio je značaj strateškog organizovanja svake kampanje, uključujući i sindikalne.

Uspeh kampanje, prema njegovom mišljenju i profesionalnom iskustvu, uslovljen je sledećim elementima: formiranjem fondova, istaživanjem javnog mnjenja, oglašavanjem, upravljanjem odnosa sa medijima, pažljivim pravljenjem rasporeda aktivnosti, odabirom savetnika i saradnika u kampanji i, konačno, kreativnošću, odnosno stvaranjem kreativnih poruka za javnost. Predavač je posebno apostrofirao značaj emotivnih poruka koje organizacija emituje u javnost, tvrdeći da se građani ne opredeljuju za jednu organizaciju pod utiskom brojeva i racionalnih činilaca, već na osnovu emotivnih senzacija.

Tragajući za odgovorom na pitanje ,,Šta čini uspešnom sindikalnu kampanju?”, gospodin Zoltan Kiseli, politikolog i predavač u Političkoj školi Sazadveg, iskazao je tvrdnju da se smanjenje uticaja sindikata na javnoj sceni može pripisati socijalnom fenomenu prerastanja radničke klase u srednju klasu. Takav proces, prema njegovom mišljenju, vodi ka individualizaciji i gubljenju poverenja u institucije i sindikalne organizacije.

Bojan Bosiljčić i Vesna Vojvodić Mitrović

Očekujući praktične savete i efikasne predloge za uspeh prosvetnih radnika u komunikacijskom klinču sa predstavnicima vlasti, predavaču se obratila predstavnica GSPRS ,,Nezavisnost”, Vesna Vojvodić Mitrović. Odgovor koji su prisutni bili u prilici da čuju bio je ne samo obeshrabrujući, već i zabrinjavajući: gospodin Kiseli smatra da nema zagarantovano efikasnih strategija i metoda za poboljšanje profesionalnog i materijalnog položaja zaposlenih u prosveti ili zdravstvu dok država ne spozna i prihvati društvenu ulogu i značaj ovih delatnosti.

U Mađarskoj,  kako reče naš predavač, postoji izreka da prosvetni i zdravstveni radnici glasaju nogama, odnosno da je mera nezadovoljstva odnosom države prema ovim delanostima – odlazak u druge zemlje!

Zoltan Kiseli

Najuzbudljivije i najprovokativnije predavanje na ovom Seminaru održao je Dragan Milanović Pilac, potpredsednik UGS ,,Nezavisnost”. Govoreći na temu ,,Digitalne strategije za kampanje”, naš kolega je u nekoliko poteza skicirao istorijat komunikacije u civilizacijskim tokovima, polazeći od čuvene Platonove alegorije o pećini. Samo oslobođen od okova prividnog znanja, čovek može da dosegne svetlo pravog saznanja. Privid, iluzija i varke senki nastalih od vatre - to je ono što okovani stanovnik pećine vidi i smatra stvarnošću.

Ako se oslobodi okova i krene za svetlom, van pećine, čovek će se suočiti za zaslepljujućim sunčevim sjajem koje neće u početku moći da podnese. Ipak, vremenom će shvatiti da je to svetlo istine i oslobodiće se mraka prividnog saznanja. To je jedini put pobede nad senkama koje su ga zavaravale. Podsetivši učesnike Seminara na ideje američkog futurologa Nikolasa Negroponta, iskazane u delu ,,Biti digitalan”, kolega Milanović izrazio je i vlastito uverenje da je u informatičkom društvu, pametnim i promišljenim korišćenjem digitalnih tehnologija, moguće ostvariti punu slobodu zražavanja svakog pojedinca, kao i organizacije.

Sindikalne kampanje i aktivnosti se zasnivaju na saznanju da istinska vrednost kompjuterskih mreža i interneta manje leži u informacijama, a više u ljudskoj zajednici. Prisutnim učesnicima Seminara posebno je bilo zanimljivo izlaganje predsednika GSKUM ,,Nezavisnost” o koordiniranim akcijama, kojima je autentičnost i posebnost dala sinergija zvuka, teksta i videa. Reč je ne samo o dizajniranju kreativnih poruka na propagandnom materijalu, već i o novom formatu pojavljivanja Sindikata u javnom diskursu.

Eržebet Tot Batori

U svom izlaganju na temu ,,Sindikalna kampanja u multikulturalnim i multietničkim zajednicama i prekogranična saradnja” potpredsednica Pokrajinskog odbora za Vojvodinu UGS ,,Nezavisnost”, Eržebet Tot Batori, predstavila je aktuelnu situaciju u Nacionalnom savetu nacionalnih manjina. Gospođa Tot Batori prepoznala je da dvadeset dva nacionalna veća nacionalnih manjina u Srbiji predstavlja ogroman, a neiskorišćen potencijal za sindikalni aktivizam.

Takođe, naglasila je značaj trilateralne saradnje sindikata Srbije, Mađarske i Hrvatske, kao i povezivanje sa sindikatima iz drugih zemalja. Ideja kreiranja posebnog Sporazuma o saradnji, koji bi bio potpisan do kraja juna 2019. u Somboru, naišla je na odobravanje generalnog sekretara MOSZ-a, Lajoša Baumgartnera.

..........

Osim navedenih, na Seminaru su obrađene i sledeće teme: ,,Komunikacione strategije, studija slučaja”, ,,Mogućnosti međunarodne saradnje na planu komunikacija”, ,,Onlajn marketinške kampanje”, ,,Stvaranje sindikalne strategije”. Seminar je završen razgovorom učesnika, razmenom iskustava i procenom postignutih rezultata, zaključaka i planova. Moderator na ovom međunarodnom susretu sindikalaca bila je gospođa Flora Idranji, rukovodilac za komunikaciju MOSZ-a.

Ambiciozan program Seminara ipak nije sprečio predstavnike UGS ,,Nezavisnost” da u retkim slobodnim trenucima istraže lepote Budimpešte. ,,Osvojili” smo Citadelu i uživali u panorami grada, pod spomenikom posvećenom slobodi.

~ . ~

Noćna panorama evropske metropole Budimpešte s akcentom na njene s razlogom čuvene mostove, naročito ovaj najnoviji, naime: Od Sečenijevog lančanog mosta otvorenog 1849. godine, koji je prvi stalni most preko Dunava u Budimpešti, izgrađeno je još nekoliko mostova u mađarskoj prestonici koji su spojili Budim i Peštu. Međutim, prelazak preko reke u južnim delovima grada kao i pristup gradskom ostrvu Čepel, dosta je problematičan a jedina veza je Rakoči koji je prilično opterećen. Stoga je bio raspisan i poseban međunarodni tender da bi njegovi učesnici tu prazninu u južnoj Budimpešti popunili - novim mostom preko Dunava. Tako danas, ovaj novi most preko Dunava spaja ulicu Galvani u Budimu s ulicom Ilatoš u Pešti, preko ostrva Čepel. Most ima tri trake za motorna vozila u oba smera, a dugoročna korist za grad od ove investicije jeste oživljavanje nerazvijenih zona, prekogranične saradnja sa susedima a to je još jedan od razloga što Budimpešta nosi epitet metropole koja mostovima, prvenstveno susedstva - simbolično spaja 

..............................

Kako bismo edukaciju oplemenili kulturom i umetnošću, odlučili smo da nakon zatvaranja Seminara posetimo izložbu crteža Mikelanđela Buonarotija, u budimpeštanskom Muzeju lepih umetnosti.

Nadahnuti snažnim utiscima i osnaženi novim saznanjima, uputili smo se ka Beogradu.

Spomenik Slobode

Dela Mikelanđela Buonarotija

Vesna Vojvodić Mitrović

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Na osnovu Odluke o davanju u zakup poslovnog prostora kojim upravlja JKP „PROSTOR“ Sombor („Sl. list grada Sombora“ 5/2015, 11/2016, 27/2016 i 07/2017 )a u skladu sa članom. 13 Ugovora o zakupu poslovnog prostora br.4/478-17 JKP “Prostor” Sombor upućuje:

JAVNI POZIV ZA KORIŠĆENjE

- ODMARALIŠTA “PIONIR” U KRANjSKOJ GORI  U 2019. GODINI -

~ . ~

PREDMET JAVNOG POZIVA:

Ugovorom o zakupu, zakupac „Meplas TNT “doo u obavezi je da vlasniku, Gradu Somboru, omogući besplatno korišćenje Odmarališta „Pionir“ (sada hostel „Nika“), ul. Bezje br. 16, Kranjska Gora, Republika Slovenija, u trajanju 2 meseca godišnje.

Odmaralište je turistički objekat u vlasništvu Grada Sombora i nalazi se u poznatom skijaškom centru u Republici Sloveniji.

Objekat je hostelskog tipa i raspolaže sa 50 ležaja u renoviranim sobama. Sobe su višekrevetne sa zasebnim kupatilom ili dve sobe dele jedno kupatilo. Takođe, objekat poseduje zajedničku čajnu kuhinju, koja broji 20 sedećih mesta i može se koristiti za ishranu, kao i kuhinju sa restoranom koja je u procesu renoviranja i trenutno je van funkcije. Posteljina se menja po nedeljnim smenama.

SMEŠTAJ/NOĆENjE U OBJEKTU „PIONIR“ JE BESPLATAN, A TRAJANjE ARANŽMANA JE 7 DANA.

Somborcima omogućen besplatni boravak u velelepnom odmaralištu u slovenačkoj Kranjskoj Gori

TERMINI:

* MAJ *

- OD 04. 05. DO 11. 05. 2019.

- OD 11. 05. DO 18. 05. 2019.

- OD 18. 05. DO 25. 05. 2019.

- OD 25 .05. DO 01. 06. 2019.

* SEPTEMBAR *

- OD 14. 09. DO 21 .09. 2019.

- OD 21. 09. DO 28. 09. 2098.

* OKTOBAR *

- OD 28. 09. DO 05. 10. 2019.

- OD 05. 10. DO 12. 10. 2019.

~ . ~

Pravo na besplatan smeštaj imaju lica sa prebivalištom na teritoriji Grada Sombora. Prevoz i ishrana je u sopstvenom aranžmanu. Gosti iz Sombora mogu da dogovore način ishrane na licu mesta sa zakupcem u drugom objektu kojim on raspolaže pod povlašćenim uslovima. Visina boravišne takse za odrasle iznosi 2 € po danu, za decu od 7-18 godina 1€ po danu i obavezno se plaća, dok su deca mlađa od 7 godina oslobođena plaćanja.

Prednost pri prijavljivanju daje se organizovanim školskim grupama, sportskim klubovima, sindikalnim organizacijama, udruženjima, čije je delovanje od interesa za Grad Sombor i slično. Ukoliko pomenute organizacije ne popune smeštajni kapacitet, ostala mesta se mogu popuniti individualno.

Rok za podnošenje prijava je 20. april za majsku grupu odnosno 15. avgust za septembarsko-oktobarsku.

- Info i kontakt telefon: 066/440-455 -

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u JKP Prostor Sombor

* U Beogradu je u četvrtak, 25. oktobra održan Okrugli sto u organizaciji Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost i uz veliku podršku prijatelja ovog reprezentativnog sindikata, nezamenljive Fondacije Friedrich Ebert Stiftung-Beograd

Pre skoro pune dve decenije, UGS NEZAVISNOST su bili suočeni sa činjenicom da je borba za prava radnika postala nemoguća bez obezbeđivanja nedostajućeg demokratskog okvira.

Jedan od retkih primera uspešne saradnje nevladinih organizacija i sindikata odigran je tokom 2000. godine, kroz mrežu Partnerstva za demokratske promene. Cilj je bila smena autoritarnog i izolacionističkog režima Slobodana Miloševića i stvaranje demokratskog i socijalno pravednog društva. Nismo, na žalost, u potpunosti uspeli. Zato danas na ovom skupu razgovaramo o civilnoj strategiji delovanja sindikata - navode u UGS Nezavisnost.

U prvom delu Okruglog stola, čiji je moderator bila britka i šarmantna novinarka Ljubica Gojgić, diskutovali su predsednik UGS NEZAVISNOST Zoran Stojiljković, Nataša Vučković iz Centra za demokratiju, kao i Fausto Durante, predstavnik jednog od najvećih sindikata u Italiji, CGIL. 

Prof. dr Zoran Stojiljković tokom govora na Okruglom stolu posvećenom udruživanju NVO sektora i sindikata

Sve troje su potvrdili i obrazložili neophodnost saradnje i udruživanje nevladinih organizacija i sindikata, civilnog sektora uopste kao i, naravno, slobodnih medija. Svoje gledište je potom izneo i Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka.

Marija Martinić iz UGS Nezavisnost je govorila o znatnoj apatiji u društvu, uporedivši je sa onom iz vremena Miloševića ali da se ipak primećuju ciklični talasi, koji mogu da pokrenu kako je rekla, i radnike i građanstvo.

U ime Unije poslodavaca Srbije, skupu se obratila Ljilja Pavlović, koja je takođe pozvala na saradnju sindikata i Unije poslodavaca, kao subjekte koji učestvuju na Socijalno-ekonomskom savetu.

Na ovom skupu su učestvovali i Miodrag Nedeljković iz Inicijative za razvoj i saradnju, Miloš Baković Jadžić iz NVO Centra za politike emancipacije koji se založio se da sindikati gledaju i deluju šire, da učestvuju i u drugim društvenim i životnim temama, što je bio stav još nekih pojedinih govornika.

U završnom izlaganju izmedju ostalog Zoran Stojiljković je rekao da će sarađivati sa ostalim sindikatima zato što je to neophodno, ali da će ulaziti u partnerstvo samo sa onim sindikatima koji žive pretežno od članarine.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* Na inicijativu i u organizaciji UGS NEZAVISNOST, poslednjeg martovskog četvrtka, 29. marta u Beogradu, održan je Okrugli sto na temu „Sindikati u minskom polju politike“. Ovaj okrugli sto prvi je u nizu od šest skupova koji će, tokom ove godine, UGS NEZAVISNOST realizovati u okviru projekta „Sindikati u tranziciji“, uz finansijsku podršku Friedrich Ebert fondacije

Cilj skupa bio je da analizira dosadašnja iskustva u primeni različitih sindikalnih strategija ostavarivanja političkog uticaja u okolnostima koje su, u Srbiji, izrazito nepovoljne za sindikate, još od perioda demokratske pluralizacije sistema pa sve do danas. U traganju za efikasnijim strategijama uvećanja društvene moći, skup je okupio predstavnike sindikalnih organizacija (pored predstavnika Izvršnog odbora i Programskog odbora za civilno društvo, političko delovanje i javne kampanje Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, u radu skupa učestvovali su i Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, Željko Veselinović, predsednik Ujedinjenih sindikata Srbije „Sloga“ i Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata), kao i predstavnike političkih stranaka i organizacija koje su, barem deklarativno, orijentisane ka levici. U živoj debati su učestvovali sledeći opozicioni lideri: Nataša Vučković (Demokratska stranka), Rade Veljanovski (Pokret slobodnih građana), Dijana Vukomanović (Narodna stranka), Marko Đurišić (Socijaldemokratska stranka), Borko Stefanović (Levica Srbije) i Dragan Đilas (kandidat za gradonačelnika na nedavno održanim izborima za Grad Beograd). Pozivu na skup se, od pozvanih predstavnika vladajuće koalicije, odazvao jedino Meho Omerović (Socijaldemokratska partija Srbije), dok predstavnici Socijalističke partije Srbije nisu bili prisutni.

Rad skupa otvorio je predsednik UGS NEZAVISNOST, Zoran Stojiljković, podsećajući prisutne da, u situaciji sve veće fragmentiranosti kako opoziciono političke tako i sindikalne scene u Srbiji, krajnju cenu nedostatka unutrašnjeg dijaloga – plaćaju svi građani.
Prvi blok rasprave započeo je uvodnim izlaganjem dr Jove Bakića, profesora Filozofskog fakulteta, koji je – u krajnje pesimističnom tonu – stanje srpske socijaldemokratije i levice ocenio kao katastrofalno, a vlast u Srbiji kao klijentalističku i autoritarnu. U prihvatanju neoliberalnog oblika kapitalizma u njegovom najgorem vidu, on vidi kranji uzrok nestanka ideoloških razlika na političkoj sceni. Ono što je, međutim, izazvalo najviše pažnje i negodovanja u ovom uvodnom izlaganju, jeste tvrdnja da je „feminizacija“ sindikalnog članstva doprinela gubitku društvene moći sindikata. Ovako postavljena ocena govori u prilog tezi da živimo u zemlji u kojoj se društvena moć još uvek percipira bez istinske svesti o potrebi dijaloga i pregovora/dogovora, a viđenje sindikata svodi na arhaični model sindikalnog organizovanja, oslonjen na pretnju potencijalno nasilnim društvenim protestima. Da li je ovakav stav i neminovnost u društvu koje je dominantno partijarhalno – mogla bi biti tema neke od narednih rasprava.

Većina prisutnih predstavnika političkih stranaka negodovala je zbog insistiranja na ideološkim identifikacijama, priznajući pri tome da su gotovo svi akteri iz političkog polja u nekom trenutku zloupotrebili partnerstvo sa sindikatima za kratkotrajne predizborne svrhe. Rasprava je pokazala da su opozicioni lideri svesni činjenice da sa sindikatima dele mesto na marginama političkog društva i istakli da, u uslovima dramatičnog gubitka političke snage, postaje sve manje važno je li mantra o prirodnoj bliskosti levice i sindikata izgubila svoj legitimitet, odnosno da sve značajnije postaje samo pitanje postoje li sofisticiraniji načini za ostvarivanje nekog vida saradnje između stranaka i sindikata koji bi imao kumulativni efekat uvećanja moći i jednih i drugih. Pri tome, većina učesnika rasprave složila se sa tezom da prva tačka zajedničke borbe mora da bude uspostavljanje pravnog poretka i demokratskih institucija, budući da su to osnovne pretpostavke demokratskog društva, kao okvira u kojem je jedino moguće ostvariti uticaj na kreiranje javnih politika, a koje se u Srbiji 2018. godine pokazuju kao značajno deficitarne.

Učesnici okruglog stola imali su, u drugom bloku debate, priliku da čuju i izlaganje Majera Tekaje iz francuske konfederacije sindikata CFDT-a koji je istakao da je ravnoteža između političke i socijalne demokratije još uvek tema o kojoj se u Francuskoj vodi javna diskusija. On je istakao da biti nezavisan ni u kom slučaju ne znači odreći se uticaja na političke stranke, a kroz iskustvo sindikata u Francuskoj ilustrovao je različite modalitete političke borbe sindikata i njihove moguće efekte. Kao posebno efikasanu, on je istakao strategiju političkog lobiranja, čiji preduslov čini ukidanje premoći izvršne nad ostalim oblicima vlasti, te vraćanje realne moći u Parlament. U tom smislu, preporučio je sindikatima u Srbiji da razviju saradnju sa poslaničkim odborima, posebno iz razloga što poslanici često nisu dovoljno informisani o socijalnim pitanjima i potrebno ih je bliže upoznati sa predlozima sindikata.

Ono što je istraživač Srećko Mihajlović iz Centra za razvoj sindikalizma, u svom uvodnom izlaganju, istakao kao najveću zamerku u dosadašnjem radu srpskih sindikata jeste nedostatak konkretnih aktivnosti, usmerenih na izmenu definicije sindikalnog članstva koja kao potencijalno članstvo prepoznaje isključivo zaposlene sa klasičnim ugovorom o radu – kojih je sve manje, što kreira utisak o formiranju nove linije podele unutar samog sveta rada, odnosno o međusobnoj konkurenciji zaposlenih u standardnom radnom odnosu i radnika koji rade sa fleksibilnim ugovorima o radu. U ovoj atmosferi, on pronalazi i uzrok rastućeg nepoverenja građana prema sindikatima.

UGS NEZAVISNOST, u okviru projekta „Sindikati u tranziciji“ planiraju održavanje zasebnog skupa na temu izmena radnog zakonodavstva koje bi omogućile sindikalno organizovanje prekarijata, nezaposlenih, studenata i ostalih ranjivih društvenih grupa.
Mihajlović moguću izlaznu strategiju vidi u kombinaciji socijalnog dijaloga, efektivnog povezivanja sindikata sa političkim strankama i akterima, uske saradnje sindikata sa organizacijama civilnog društva, kao i uspostvaljanja međusindikalne saradnje, uprkos ekstremnoj fragmentaciji na sadašnjoj srpskoj sindikalnoj sceni.
Sumirajući rezultate ove žive debate, moguće je izvući nekoliko zaključaka: 1) Sindikati nisu apolitične organizacije i moraju pronaći najefikasnije strategije kojima će uvećati sopstveni politički uticaj; 2) Pored modaliteta saradnje sa političkim strankama, sindikati moraju razvijati lobistički uticaj na poslaničke grupe u Parlamentu, 3) Sindikati moraju napraviti odmak od konzervativne definicije sindikalizma i fokusirati se i na brigu o ostalim ranjivim kategorijama društva (kao što su prekarni radnici i teško zapošljiva lica; i 4) Neophodno je ostvariti bazični stepen međusindikalne saradnje, za početak barem sklapanjem „pakta o međusobnom nenapadanju“.

Nakon dužeg vremena, skup „Sindikati u minskom polju politike“ uneo je novu enegiju u preispitivanje odnosa sindikata i političkih stranaka i pokazao da na opozicionoj sceni Srbije, koliko god ona bila marginalizovana lišena moći, još uvek postoji volja da se ulože zajednički napori u pokušaju razvoja društva, a u cilju dobrobiti svih građana naše zemlje. 

Izvor: http://nezavisnost.org/

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat

* U Sarajevu je pretposlednjeg februarskog utorka održana Konferencija radne grupe Regionalnog saveta sindikata SOLIDARNOST “Socijalni i ekonomski razvoj” sa temom „Sindikati i politika“ na kojoj su učestvovali predstavnici svih članova SOLIDARNOSTI, Peter Zajdenek, savetnik EKS-a, Njena ekselencija Avgustina Tzvetkova – Karabasheva, ambasadorka Bugarske u Sarajevu, u ime UGS NEZAVISNOST učestvovali su Zoran Stojiljković, predsednik UGS NEZAVISNOST i Dragan Milanović, potpredsednik UGS NEZAVISNOST

Na početku Konferencije u ime Bugarske, koja će predsedavati Evropskom unijom u narednom periodu, skupu se obratila Avgustina Tzvetkova – Karabasheva. Slogan njihovog predsedavanja EU biće “UJEDINJENI SMO JAČI”, što se kao moto nalazi i na grbu države Bugarske. U Sofiji će, 17. maja ove godine, biti održan sastanak šefova EU sa šefovima Zapadnog Balkana sa temama:

  • Evropske perspektive;
  • Bezbednost i solidarnost;
  • Digitalizacija i
  • Budućnost Evropske unije.

Izazovi koji su pred državama Zapadnog Balkana treba da se pretvore u rešenja.

Centralni prioritet bugarskog  predsedavanja biće:

  1. Budućnost Zapadnog Balkana;
  2. Proces zasnovan na vrednostima i rezultatima.

Reforme u političkom, ekonomskom i socijalnom pogledu su osnov za napredovanje svakog društva pa i ovih šest zemalja iz regiona. Neka od rešenja za EU su uvodjenje širokopojasnog interneta i jednakog rominga za čitavu Evropu.

Kriterijumi za ulazak su veoma jasni:

  • Uslovi se moraju ispuniti da bi pridruživanje bilo moguće i da bi bio ostvaren mir, stabilnost i povezanost u regionu.
  • Dobri odnosi su najbitniji i bez otvorenih i nerešenih pitanja izmedju zemalja regiona nema pridruživanja.

Ismet Bajramović, predsednika SSSBiH naglasio je da je tema “Sindikati i politika” izazovna u predvečerje 14. Kongresa SSSBiH koji je zakazan za 22. februar. Solidarnost je ključna i jedina ako se istinski apsorbuje, a ove četiri stvari su u prvom planu: porodica, život, rad i plata.

Predsedavaći konferencije Zoran Stojiljković, predsednik UGS NEZAVISNOST i predsedavajući RSSS 2018. godine izjavio je da je veza sa Evropskim modelom nesporna u ekonomskom pogledu i sindikati će učestvovati u ovom procesu integracija: - Mi ćemo sparingovati u procesima pridruživanja EU!

Zoran Stojiljković  je kao uvodno izlaganje na temu “Sindikati i zaposleni u lavirintima politike” kao sažetak izneo problematizovanje i analizu stanja u kome su fragmentirani i oslabljeni sindikati, suočeni i sa erozijom radnih prava i daljim dekonponovanjem zaposlenih, ostali i bez jedinstvene platforme i bez poverenja i bez pouzdanih političkih partnera.

U fokusu analize su različiti mehanizmi i alatke ostvarivanja uticaja na proces političkog odlučivanja.

Osnovna ideja koju zagovara Zoran Stojiljković je da sindikati treba prvenstveno da uvećaju svoju integrativnu moć, povežu se/umreže sa prijateljskim organizacijama civilnog društva, formulišu svoju političku ponudu i tako ojačaju svoju pregovaračku moć, u odnosu na političke aktere i institucije.

Učesnici Konferencije su iznosili iskustva na temu odnosa civilnog društva, nevladinih organizacija i partija sa sindikatima i pokazalo se da su različita rešenja u različitim zemljama.

Ranka Mišić, predsednica Saveza sindikata Republike Srpske smatra da u ovim pridruživanja EU nema čoveka koji: misli, promišlja i kreira. Učesnici ovog sastanka imaju različit pristup ovoj temi jer jedni su članovi EU (Hrvatska), drugi su članice NATO-a (Crna Gora), treći jure “velikim brzinama” u EU (Srbija) i četvrti koji ne liče ni na jedno od ova tri (BiH).

Peter Zajdenek fokus svog izlaganja stavio je na vidljivost sindikata u javnom mnjenju. Sindikati u regionu pa i u čitavoj Evropi treba da vode kampanje koje će biti prisutne u medijima i koje će tretirati teme kao što su: sindikati u suzbijanju korupcije, socijalni dijalog koji je u deficitu u privatnom sektoru…

Potrebno je oformiti grupu za izradu projekta koji će se baviti ovim kampanjama sa uvodjenjem novog rukopisa i kreativnih rešenja za implemetaciju kampanje. Sa EKS-om treba pripremiti ove kampanje i koordinirati sa regionom Zapadnog Balkana, jer je većina građana u EU protiv proširenja i zato se treba boriti protiv tog njihovog negativnog javnog mišljenja.

U prilogu:

  • “Sindikati i zaposleni u lavirintima politike” Zoran Stojiljković

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Sindikat
ponedeljak, 03 april 2017 19:26

Poruke martovskog istraživanja o sindikatima

* Od kolega iz Ipsos Stratedžik marketinga smo dobili mogućnost da u njihovo šire istraživanje uključimo bateriju pitanja o sindikatima i da ih analiziramo i koristimo. Šta reći nego velikooooooooooo hvala

Istraživanje je vršeno ovog meseca na uzorku od 1050 ispitanika koji predstavljaju (punoletnu) Srbiju ili biračko telo u malom.

 Autor teksta, prof. dr Zoran Stojiljiković, predsednik UGS NEZAVISNOST

U ovom tekstu biće reči samo o načelnom odnosu građana prema sindikatima i sindikalnim aktivnostima

Stav o sindikatima

Nalaz da u sindikate u Srbiji kakvo-takvo poverenje ima 21% , da im ne veruje duplo više (44%) a da za nešto više od trećine preostalih građana oni predstavljaju nevažnu enigmu, odnosno da građani o sindikatima nemaju do kraja definisan stav pri čemu im i inače do njih i nije naročito stalo, spada u red već tradicionalno loših rezultata istraživanja rejtinga sindikata. Stepen poverenja u sindikate tako je u Srbiji dvostruko manji u odnosu na evropski prosek (39% : 21%). Na Hemingvejevo pitanje Kome zvona zvone odgovor je već dugo zvona na uzbunu zvone nama u sindikatima.

Pritom, visoko poverenje u sindikate ima tek 2% ispitanika – u realnim apsolutnim brojevima to bi značilo nekih 100 000 – 120 000 ljudi , praktično aktuelno sindikalno jezgro.
U red očekivanih odgovora ide i nalaz da u sindikate kakvi sada jesu nešto veće poverenje imaju pristalice stranaka vlasti nego pristalice opozicije. Ko god zaključi da nas i vlast i zaposleni doživljavaju kao slabe igrače koji svojim prisustvom u tripartitnim telima održavaju tek iluziju postojanja socijalnog dijaloga su, naravno, u pravu.

Ni po jednom drugom obeležju ispitanika odnos prema sindikatima ne razlikuje se iole bitnije.
Isto važi i za onih 15% anketiranih koji bi eventualno ušli u sindikate. Među njima je tek nešto više (20%) onih visokoobrazovanih.

Sindikati dakle nemaju svoje tvrđave i uporišta. Ali ni zabranjene zone. Naredna istraživanja bi trebalo da pokažu da li se u tom pogledu iole značajnije međusobno razlikuju postojeće sindikalne centrale. Jesmo li to mi u Nezavisnosti drugačiji od drugih, u čemu i da li to ko primećuje?

Razlozi protiv članstva

Pojedinačno, najčešće isticani razlog protiv članstva u sindikatima je nepostojanje potrebe i interesa za članstvom u sindikatima zato što je, recimo, neko penzioner ili je nezaposlen (28%).
Jasno je iz ovoga nalaza koliko „daleko“ su doprle naše poruke penzionerima, nezaposlenima, mladima… Ovom odgovoru treba pridružiti i one koje za sindikat nemaju vremena ili kod njih sindikat ne postoji (3%)

Posebnu analizu zaslužuju, međutim, kritički intonirani odgovori koji zajedno čine više od trećine razloga (35%) protiv članstva u sindikatima kakvi oni sada jesu.

Ako se za prethodnu grupu da pretpostaviri da nisu ni sami dovoljno zainteresovani ova trećina očito ponešto zna o sindikatima ali je razočarana našim ponašanjem i ostvarenim učincima.

Da sindikati ne štite interese zaposlenih i da rade za neke svoje interese (11%), da ustvari ni čemu ne služe (8%), odnosno da su čak korumpirani i pod uticajem drugih (7%) pa da se u njih posledično i nema poverenja(6%) mišljenje je čak trećine. Relativno je skroman (3%) u odnosu na prisutnost u javnosti odsustvo snage i razjedinjenost sindikata kao razlog i argument protiv članstva u nekome od njih.

Očito da bi građani i zaposleni hteli da vide više saradnje i akcionog jedinstva među sindikatima. I to je konstantan nalaz u svim istraživanjima. Ali među onima koji zaista jesu sindikati a ne tek ekspoziture političara, vlasnika i direktora ili nekih drugih moćnika. Očito, bar za ovu kritičnu trećinu sindikat nije ni poiligon i maska za mešetarenje i dilovanje i udomljavnje sindikalnih funkcionera kojima je do očuvanja pozicije a ne do samih zaposlenih. U narodu to zovu profesionalnim i plaćenim narikačama.

Šta bi promenilo sliku o sindikatima ?

Slika o sindikatima bi bila povoljnija, oni bi ostavljali povoljniji utisak kada bi se efektivno bavili onim što građani i zaposleni vide kao njihov zadatak.Ništa tako ne uspeva kao uspeh.
Dobijene odgovore – 12 ciljeva sindikalne aktivnosti po stepenu prepoznavanja i prihvatanja možemo grupisati u dve grupe.

Prvu koju prihvata nadpolovična većina čine 4 klasična „sveta cilja“ sindikata : poboljšanje ukupnog položaja i prava, zarade, bezbednost i zdravlje na radu, pravna zaštita. Ko to (uspešno) ne radi ne može se zvati sindikatom. Ili sigurno ne sindikatom koji radi svoj posao i uliva poverenje.
Drugu grupu čine pravci akcije i metode delovanja koje prihvata između četvrtime i dve petine građanki i građana.

Četiri od njih osam mogli bismo nazvati uslovno „novim“ širim društvenim ciljevima i vrednostima sindikata.

Posebno raduje širina prihvatanja tolerancije, jednakosti, rodne jednakosti i solidarnosti (38%) kao sindikalnih ciljeva ,ali i borbe protiv korupcije (34%) kao stvari koje se tiče sindikata.
Na osnovu toga zaključio bih da su građani i zaposleni duboko uniženi i svesni da žive u partijskom kapitalizmu čije su temeljne karakteristike korupcija, klijentelizam i partijsko zapošljavanje.
Manju ali značajnu podršku uživaju i borba za kompetentnu i stranački nezavisnu upravu(28%) i zalaganje za društveno odgovorno poslovanje (24 %) kao lekovi za boljku korupcije i političke zavisnosti.

Ohrabruje da je bar za rastuću približnu trećinu građana i zaposlenih bolest jasno dijagnostifikovana a, konačno, i neki od lekova za nju.

Po Vašem mišljenju, šta bi sindikati u Srbiji trebalo da rade?
Višestruki odgovori; Baza: Ukupna ciljna populacija

Preostala četiri modaliteta se odnose na metode sindikalnog delovanja – na njegove dijaloške , partnerske i konfliktne forme.

Kolektivno pregovaranje (33%), lobiranje i socijalni dijalog – delovanje prema nosiocima zakonodavne, ekonomske i socijalne politike (29%), kao i kreiranje prostora za participaciju zaposlenih (32%) prihvata približna trećina a štrajkove i proteste četvrtina ispitanika (25%).

Ovi nalazi samo osnažuju zaključak da sindikat mora mudro i ekonomično kombinovati i pregovore i proteste , odnosno da se mora osloniti i hodati na obe noge – i protesnu i pregovaračku.Pritom protesti i štrajkovi nikoga ne raduju ali se bez njih, kad nema druge, jednostavno ne može.

Ono što ohrabruje je da sa urbanim statusom i rastom obrazovanja raste i prihvatanje svih 12 „starih i novih“ ciljeva i pravaca sindikalnog delovanja. Srbija, ma koliko sporo, ipak postaje sve urbanije i obrazovanije društvo. Da li i sindikatima sve sklonije društvo ostaje da se vidi.

U tome jeste i naša šansa i izazov. Da popunimo jaz između prihvatanja sindikalnih ciljeva i neprihvatanja sindikata kakvi u Srbiji danas jesu.

Zoran Stojiljković

Objavljeno u Sindikat

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…