ponedeljak, 08 jul 2019 14:20

Baja, u poseti gradu pobratimu

 

*Posetili smo Baju, grad pobratim Sombora.

 Do Baje smo došli preko novoizgradjenog prelaza Rastina, koji za 15tak kilometara skraćuje put, prelaz je odličan, službenici ljubazni,brzo smo završili graničnu procederu i preko Gare, nastavili prema Baji.

Došavši u Baju, parkirali smo se na dobro poznatom mestu, na Trgu Svetog Trojstva, gle čuda, isto ime kao u Somboru, koji krasi isti spomenik kakav se nalazio u Somboru do 1946. godine, dakle Somborci, ako želite da ga vratite tražite nacrte iz Baje, pa nismo džaba preko 50 godina pobratimi. Nastavljamo šetnju predivnim ostrvcem, omeđenim rečicom Šugovica, ostrvo je bogatom zelenilom, na njemu se nalaze brojne pešačke, biciklističke staze, klupe, tu se nalazi i bezbroj čardi kao i omladinski kamp.

Na obali Šugovice sedamo u moje omiljeno mesto za odmor "Deniels caffe" cena kafe se kreće oko 140 dinara, toliko odprilike dodje i limunada, dakle cene slične kao i kod nas. Šetnju nastavljamo glavnom ulicom do robne kuće Bačka koja se nalazi u strogom centru Baje, nekada omiljenom mestu Somboraca, nažalost robna kuća Bačka već odavno to više nije, razočarao sam se kada sam pre par godina tamo ušao, tamo su Kinezi................

 Ukratko o Baji

 Baja je grad u južnoj Mađarskoj na 20 km severno od granice sa Srbijom, nastao na mestu ulivanja rečice Šugovice u Dunav. Naziv grada vodi poreklo iz turskog jezika na kojem znači „bik”.

 Zanimljivosti is istorije Baje

Po dr.Ivanoviću koji je nastanak imena tumačio 1861. godine, postoje tri pretpostavke o tome kako je grad dobio ime, prema prvoj grad je dobio po avarskom kanu „Bajanu”, koji je tu u blizini imao utvrđenje, a drugi  povezuju mađarsku reč „bájoló” (čobanin) sa imenom grada. Treća srpska verzija, povezuje bogatu srpsku porodicu „Bajin”, koja je tu imala veliki posed i dvorac sa nazivom mesta.

Područje Baje je bilo naseljeno još u 12. veku. Naselje na ovom mestu prvi put se spominje 1308. godine. Sa dolaskom Hazburgovaca na kraju 17 veka u gradu se počinju naseljavati i Nemci Mađari i Jevreji. Naseljavanje nije bilo jako, pa Bunjevci, zadržavaju većinu do kraja 18 veka

Do 1720. godine Baja je bila isključivo naseljena Srbima i Bunjevcima. Tokom 19 veka Baja postaje važno saobraćajno čvorište na Dunavu, gde su se ukrštali suvozemni putevi sa vodenim.  U ovo vreme Baja se nalazila u severnom delu Bačko-bodroške županije, gde je bila jedno od najrazvijenijih mesta, a čije je sedište bilo upravo u Somboru, koji je tada bio administrativni i kulturni centar za teritoriju od Petrovradina do Segedina (Novi Sad, kakvog ga sada znamo, tada nije ni postojao, na karti Ugarske iz 1720. godine, jedino ubeleženo naselje na ovom prostoru je Petrovaradniski šanac, dakle Novog Sada nema, a na karti su ubeleženi Futog, Begeč, Rumenka, Kać.....)

Bačko bodroška županija je bila jedna od najvećih županija na prostoru Ugarske kraljevine, obuhvatala je teritoriju 10.362 km2, 812.400 stanovnika (popis 1910) ime je dobila kombinacijom slovenskog imena imena grada Bača i naziva grada Bodroga koji se nalazio u okolini današnjeg Bačkog Monoštora.

Posle prvog svetskog rata, zbog neslaganja slovenskog stanovništva sa odlukama trijanonskog sporazuma, u Pečuju se 14.avgusta 1921 godine formira "Srpsko-Mađarska republika Baranja-Baja"Predsednik izvršnog komiteta odnosno predsednik Republike, bio je Petar Dobrović. Republika prestaje da postoji 21.avgusta.1921 godine, ulaskom mađarske vojske. Od tada ovi delovi severne Bačke i Baranje se nalaze u sastavu Republike Mađarske. Tokom drugog svetskog rata brojno jevrejsko stanovništvo završilo je u logorima, a posle rata većina takođe brojnih Nemaca je prinudno iseljena u maticu.

 Savremeno doba

 Baja je danas drugi grad po veličini u županiji Bač-Kiškun, posle Kečkemeta koji je sedište ove županije, takođe je i sedište istoimenog okruga u okviru ove županije. Prema popisu iz 2011. godine broj stanovnika Baje je oko 37.500. dok pripadnika srpske nacionalnosti prema istom popisu danas ima oko 0,4 %

 Grad je i industrijsko, ekonomsko i kulturno središte za neposredno okruženje, nalazi se u središnjem delu Panonske nizije, područje oko grada je ravničarsko, nadmorska visina grada kreće se 87-105 m vlada umereno kontinetalna klima. Glavni grad, Budimpešta,  nalazi se 185 km severno od Baje, dok je Sombor udaljen oko 50tak kilometara.

Ovaj deo Podunavlja  je prilično močvarni, zapadno i južno od grada pružaju brojne močvare i ritovi.  Močvarno područje Karapandža, je nacionalni park.

 U Baji danas postoji "Dom srpske narodnosti" u kojem svoje prostorije za rad imaju: Srpska manjinska samouprava, Kulturno i versko udruženje bajskih Srba i Mesna srpska pravoslavna crkvena opština

Baja je važna mađarska luka na Dunavu.

 

........na povratku u Sombor obavezno već po ustaljenom redosledu svratimo do Teska, uzmemo par sitnica, i time završava naša poseta Baji.

Za Sombor smo morali preko Bačkog Brega pošto prelaz Rastina radi do 19 časova. Dolazimo do prelaza Bački Breg na kojem je vreme stalo 1989. godine, plava boja kojom je prekrečen granični prelaz polako se ljušti, a ispod izbija ona crvena komunistička kojom prelaz prvobitno ofarban.....

Napuštamo Baju, Mađarsku sa nekom gorčinom, sećamo se nekih sretnijih vremena, kada je Baja vrvila od Somboraca, kao i sve čarde u Baji i okolini, danas kola sa somborskim tablama u Baji gotovo da se i ne mogu videti, prava su retkost, ostvarila nam se najgora Jevrejska kletva "Dabogda imao pa nemao" a ko je za to kriv ?

.......prošla su vremena kada su tamburaši u Baji i okolnim čardama za jednu pesmu zarađivali tadašnju svoju mesečnu platu.....gde su oni sada a gde smo mi........razmišljamo o potencijalima prekogranične saradnje, njihovoj nedovoljnoj iskorištenosti, zajednički projekti IPA fondovi......istina sada ide bolje nego pre, ali moze bolje uvek moze bolje, više........

 

......NA KRAJU.........da rezimiramo....

  ......do Baje tamo i nazad ima 120 kilometara, za šta vam treba oko 5 do 6 litara goriva (što vam dođe oko 1000 dinara) u zavisnosti od potrošnje......ako sipate u Baji gde je gorivo u proseku oko 390 Ft/l, cena približne (1din = 2,77ft) razlika neuporediva.....možda prođete i jeftinije.....

..........ljubazni nasmejani ljudi svukuda....niko vam neće dobaciti nista u kafiću, na ulici.....svi gledaju kako da vam pomognu.....da vam se nađu pri ruci........pozdraviće vas i pozelati dobar dan čak i ako vas ne poznaju.........sve slično ko nekad....samo nas tamo nema....barem ne u tolikom broju kao nekad, zato hajdemo to da promenimo.......svakako vredi posetiti.....

Dragi stanovnici Baje, hvala vam na gostoprimstvu!!!!!

.......mlađi da se upoznaju sa jednim prelepim komšijskim gradom.......a stariji da se prisete.....

........nosimo za Sombor pozitivne utiske........

 

Tabla: Dobro došli u Srbiju!

 

Zbog tehničkih problema nismo u mogućnosti da ubacimo više fotografija hvala na razumevanju!!!!!

 

 

Novinar,dipl. turizmolog Srđan Ačanski

Objavljeno u Region

RIJEČKI I SOMBORSKI STUDENTI I PROFESORI NASTAVLJAJU VIŠESTRUKE NAČINE UNAPREĐENJA MEĐUNARODNE SARADNJE

  • Potpisan Memorandum o saradnji između riječkog Filozofskog univerziteta i Pedagoškog fakulteta iz Sombora dobija svoje pozitivne nastavke na polju daljeg razvoja višestrane edukacije

Dekanica riječkog Filozofskog fakulteta Lidija Vujičić i Željko Vučković, dekan Pedagoškog fakulteta u Somboru prilikom potpisivanja Memoranduma

Podsetimo, inicijatori  ovog  jedinstvenog koncepta svojevrsne međuuniverzitetske saradnje jesu prof. dr Željko Vučković, dekan somborske visokoškolske ustanove, prodekan za nauku prof. dr Aleksandar Petojević, prodekanka za finansije, prof. dr Nataša Branković i veoma uspešan student 3. godine Veljko Šaponja, prof. prvak sveta u boksu u WBF-GBF i Evrope u UBF verziji, sa somborske strane. Od strane kolega iz Rijeke, inicijatori su dekanica Filozofskog fakulteta u najvećem lučkom gradu na Jadranu Lidija Vujičić, prodekanica Petra Pejić Papak i prodekan za međunarodnu saradnju Marinko Lazarić.  

Međunarodna saradnja između visoškolskih ustanova Rijeke i Sombora podignuta na više nivoe, za model drugima

Naime, jesenas, tačnije 24. oktobra prošle godine navedeni predstavnici somborskog Pedagoškog fakulteta boravili su u poseti Rijeci. Usledila je uzvratna poseta od strane kolega riječkog Univerziteta 15. novembra u Somboru, kada je i potpisan Memorandum o međunarodnoj saradnji.

- I u ova ne baš laka vremena, naš fakultet uz stručno vođstvo, uspešno odoleva iskušenjima sa upisom novih studenata - napominje dekan somborskog Pedagoškog fakulteta, prof. dr Željko Vučković. - Opravdavamo zajedničkim trudom svih kolega u kolektivu dugogodišnji renome prosvetiteljstva u Somboru, kao i značaj naše ustanove sa najdužom tradicijom na prostorima Srbije i još šire. 

Srdačna atmofsera saradnika u tonu prijatelja i saradnika

Ovih dana ugovoren je ponovni susret u Rijeci, početkom prolećnog perioda. U toku je planiraje načina razmena studenata i profesora kako bi dalje međusobno približivanje bilo što efikasnije a edukacija na više nivoa uzorna i stabilna u daljoj trajnoj saradnji. Biće takođe, u bliskim danima pripremani i realizovani naučni radovi a takođe u obe sredine, Rijeci i Somboru, proticaće i naučni skupovi seminarskog tipa.

Željko Vučković i Nataša Branković u Rijeci i na koktelu u auli Filozofskog fakulteta u Rijeci (fotografija ispod)

Siniša Stričević

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Obrazovanje
* Jedan od važnih događaja ove godine u Somboru u oblasti kulture i društvenog života biće dogovor potpisivanja Sporazuma o međumuzejskoj saradnji muzeja Intercisa iz Dunaujvaroša iz susedne Mađarske i Gradskog muzeja Sombor
 
Sporazum će biti potpisan u nedelju, 17. februara u 11:30 časova, u Gradskom muzeju Sombor. 
 
Međumuzejska saradnja obuhvata razmenu stručnjaka, izložbi, publikacija, ideja projekata i informacija, koje će doprineti boljem razumevanju među potpisnicima, sa ciljem očuvanja kulturne baštine manjina sa obe strane i razvoju međugranične muzejske delatnosti uz primenu evropskih standarda u muzeološkoj praksi. Ova dva muzeja planiraju i partnerstvo u implementaciji evropskih projekata.
 
Povodom Dana grada Sombora, 17. febrauara 2019. godine, Gradski muzej otvara izložbu u 12 časova, "Laza Kostić u Somboru".
 
Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Gradski muzej Sombor

* Klub penzionera u Bezdanu jedan je od dva kluba koji je u okviru projekta i sprovođenja mera populacione politike dobio sredstva u vezi sa osnivanjem kutka za uspostavljanje međugeneracijske solidarnosti i saradnje. Sredstva su namenjena za adaptaciju i uređenje prostora u kojima borave članovi kluba, dok je jedan deo sredstava namenjen za kupovinu opreme koja im je nedostajala

Klub penzionera u Bezdanu svoje radove je priveo kraju i ovo je bila prilika da ih poslednjeg četvrtka u godini obiđu gradonačelnica i zamenik gradonačelnice i ujedno im uruče televizor, muzički stub, društvene igre i knjige.

- Danas se nalazimo u Bezdanu upravo zato što su završeni radovi i doneta je oprema koja je kupljena iz ovog projekta. Najvećim delom sredstva su obezbeđena iz Ministarstva za demografiju i populacionu politiku, a jedan deo sredstava je obezbedila lokalna samouprava. Nadamo se da će ovo biti korisno, pre svega za članove ovog kluba penzionera, ali svakako da će to podstaći i upravo ono što smo hteli, međugeneracijsku saradnju i solidarnost i da će se ovde naći i deca i mladi, da će oni u zajedničkoj interakciji još više doprinositi pozitivnoj atmosferi i društvenom životu u Bezdanu - rekla je gradonačelnica Sombora Dušanka Golubović i podvukla da se ovde uočava da među penzionerima vlada veoma pozitivna i praznična atmosfera, da se nada da će takva atmosfera i ostati tokom čitave godine i da će biti upotpunjena jednom mladalačkom energijom i duhom.

Penzioneri su imali priliku da se lično upoznaju i popričaju sa gradonačelnicom i da joj na licu mesta pokažu šta je urađeno sa dobijenim sredstvima. U pratnji gradonačelnice u Bezdanu su bili i zamenik gradonačelnice Antonio Ratković i načelnica Odeljenja za društvene delatnosti Nevena Rosić.

Medijska pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* U sali za prezentacije PSS Sombor, sekretari mesnih zajednica su se upoznali sa strukturom, organizacijom poslova i delatnostima koje JKP "ČISTOĆA" obavlja za korisnike na teritoriji Grada Sombora, sa težištem na organizaciji sistema sakupljanja ambalažnog i reciklažnog otpada u mesnim zajednicama

Novi način sakupljanja i transporta ambalažnog otpada, iziskuje i novu organizaciju, a ključnu ulogu takvog sistema imaju sekretari mesnih zajednica, kao i odluke njihovih saveta o izboru varijante i načina sakupljanja ambalažnog otpada. Zaključak do koga se došlo, je da ni jedna mesna zajednica nema istu ideju i način organizacije ove kampanje na svojoj teritoriji, što je logično, jer su lokalni uslovi različiti. Rezultati će uskoro pokazati čiji je izbor bio najbolji, a neposrednu pomoć i podršku će svima pružati stručni radnici JKP "Čistoće" Marija Elez i Boro Kosanović.

Nakon prezentacije postavljana su brojna pitanja iz delatnosti JKP koja su posredno i neposredno u vezi sa životom i radom gradskih i seoskih mesnih zajednica.

Tokom obilaska Reciklažnog centra, sekretari su se konkretno mogli upoznati sa načinom selekcije ambalažnog i reciklažnog otpada i kompletnim tokom proizvodnje, a nakon toga druženje je nastavljeno u bungalovu na Velikom Bačkom kanalu.

Ovakvi sastanci sa sekretarima mesnih zajednica su i ranije bili jedna od aktivnosti u radu JKP "Čistoće", a uvažavanje uloge i zadataka koje imaju u delatnostima JKP, samo je primer dobre prakse koju će ovo preduzeće i ubuduće nastaviti.

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u JKP Čistoća

* Prošle nedelјe, u prisustvu direktora PKS-RPK ZBUO Sombor Zorana Bulatovića, dr Ladislava Fekete, direktora Gimnazije „Velјko Petrović“ i Dejana Tomaševića, u ime AD Hemijska industrija „Hipol“ Odžaci, potpisan je u Odžacima Sporazum o poslovnoj saradnji

Ovaj događaj rezultat je prethodno pokrenute inicijative direktora somborske Gimnazije za uspostavlјanjem saradnje između ove somborske srednje škole i preduzeća. Inicijativa, svesrdno podržana od Privredne komore Srbije - Regionalne privredne komore Sombor je pokrenuta na osnovu primetne potrebe somborske Gimnazije da svojim učenicima obezbedi raznovrsnije mogućnosti i uslove za sticanje, u 21. veku preko potrebnih, predmetnih i međupredmetnih kompetencija, prvenstveno primenjujući savremene načine za povezivanje teorijskog znanja učenika sa praktičnim i životnim spoznajama i iskustvima.

Potpisivanjem ovog Sporazuma stvoreni su i formalni uslovi za stavlјanje u prvi plan naznačenih potreba učenika prirodno-matematičkog smera, u okvirima i na osnovu konkretizacije pojedinih nastavnih sadržaja.Takođe, potpisivanje Sporazuma proširilo je i prepoznatlјivost „Hipol“-a u javnosti. Hipol je preduzeće sa društveno odgovornim ponašanjem, jer i dalјe pokazuje spremnost da podrži stvaranje uslova za podršku, učestvovanje odnosno zajedničku realizaciju mnogih projekata Gimnazije „Velјko Petrović“, naročito u oblastima obrazovanja, primenjenih istraživanja, ekologije i zaštite okoline.

Jovana Vujković

Objavljeno u Prva vest
Strana 1 od 4

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
Sombor 25000
e-mail: office@noviradiosombor.com
Tel: +381-25-442-442
Mob: +381-65-8-675-445
http://noviradiosombor.com

Linkovi

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Javite se na e-mail: office@noviradiosombor.com
Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…