Prikazivanje članaka po tagu rodna ravnopravnost

Kao što smo i obecali donosimo za vas seriju tekstova o Antidiskriminatornom izveštavanju i rodnoj ravnopravnosti.

* Mediji su veoma važni i društvu i nesporno je da na mnogo načina utiču na društvo u celini, kao i na pojedince/ke. Medijska pismenost je sposobnost razumevanja, kritičkog i analitičkog usvajanja medijskih sadržaja i omogućava nam da shvatimo ulogu medija u društvu, da znamo kako da pristupimo medijima, da razumemo medijski sadržaj, kao i da možemo da ga tumačimo i kritički vrednujemo. Medijska pismenost nije samo prenošenje i primanje sadržaja, nego i njegova analiza i uticaj medijske poruke na društvo, a novi mediji su medijskoj pismenosti dodali još jednu novu dimenziju ‒ sposobnost da se osmisli i proizvede medijski sadržaj, što znači da publika više nije pasivni primalac medijskih poruka, već stvara sopstvena značenja tih poruka. Razvojem interneta i društvenih mreža, mediji su dobili svojevrsnu konkurenciju, jer su osim sadržaja koji kreiraju medijski profesionalaci/ke, sada široko dostupni i sadržaji koje kreiraju građani/ke (blogovi, tvitovi, statusi na društvenim mrežama).


U prošlosti je bio problem kako doći do informacije, a danas nam je potrebna medijska pismenost da razumemo informacije koje su nam dostupne u ogromnom broju. Medijska pismenost je skup gledišta koje u korišćenju medija aktivno primenjujemo da bi smo protumačili značenje poruke koju primamo. Medijska pismenost je proces (a ne stanje) koji ima uporište u tri segmenta:

  • Lični položaj šta želimo da slušamo/gledamo/čitamo i zašto. Ako znamo
    odgovore na ova pitanja, imaćemo kontrolu nad medijima, a u suprotnom
    mediji će imati kontrolu nad nama;
  • Raspoloživo znanje ovde nisu u pitanju informacije koje su nam na
    raspolaganju, već znanje (organizovane informacije, trajnijeg karaktera i
    vrednosti) koje nam obezbeđuje kontekstualizaciju medijske poruke;
  • Veštine analiza medijske poruke, evaluacija, grupisanje, indukcija,
    dedukcija, sinteza i apstrakcija.

Ukoliko smo medijski pismeni, moći ćemo da koristimo medije kao sredstvo za zadovoljavanje sopstvenih potreba, pa će mediji i njihovi sadržaji doprinositi kvalitetu našeg života.
Republički zavod za statistiku svake godine sprovodi istraživanje o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija, a rezultati istraživanja potvrđuju ove promene. Na primer, 2009. godine 36,7% domaćinstava je imalo internet, a 2019. godine internet ima 80,1% domaćinstava u Srbiji. Pored toga, podaci pokazuju da skoro 90% stanovništva svakodnevno gleda televiziju, preko polovine sluša radio, a 20% redovno čita štampane medije. Za razumevanje uloge medija u Srbiji važno je znati da postoji 3,6 miliona Facebook naloga, da mladi najčešće imaju smart telefone i da koriste više od jednog multimedijalnog uređaja istovremeno, u proseku 2,39 povezanih uređaja po korisniku.

Medijska pismenost je neophodna da bismo prepoznali i razumeli:

kako medijske poruke utiču na kreiranje javnog mnjenja/ličnih stavova;

ko kreira medijske poruke;

koje stavove nameću kreatori/ke medijskih poruka;

mehanizme manipulacije;

deo priče koja nije ispričana;

medijsku poruku na osnovu sopstvenih stavova i vrednosti.

Medijska pismenost je veoma važna za demokratska društva jer demokratska participacija građana/ki zahteva veštine kritičkog razmišljanja i samoizražavanja, a medijski pismeni, dobro obavešteni građani/ke su osposobljeni da nezavisno odlučuju o demokratskom izbornom procesu.
Kao i u drugim oblastima, obrazovanje može da ima veoma važnu ulogu u procesu medijskog opismenjavanja. Međutim, medijska pismenost još uvek nije adekvatno uključena u nastavne programe u svetu, a i tamo gde jeste, uglavnom je uključena u srednjoškolsko obrazovanje i oslanja se na pojedinačne napore i entuzijazam, osim u retkim slučajevima kada zvanične obrazovne politike imaju pozitivan stav prema medijskoj pismenosti (npr. Australija, Finska, Danska, Kanada, Slovenija, Švedska itd). Medijska pismenost nije sastavni deo nastavnih planova u Srbiji. Razumevajući značaj medijske i informacione pismenosti, UNESCO razvija program medijske i informacione pismenosti, koji uključuje i kurikulum za nastavnike/ce, a polazna osnova je da će nastavnici/ce koji razumeju važnost medijske i informacione pismenosti i koji su i sami medijski pismeni, moći svoje znanje i veštine da prenesu na učenike/ce, što dugoročno doprinosi razvoju tolerantnih, naprednih demokratskih društava. Medijska je veoma široka oblast i podrazumeva preplitanje različitih znanja i veština.

 

UNESCO: Pet zakona medijske i informacione pismenosti


1. Informacije, komunikacije, biblioteke, mediji, tehnologija, internet i drugi načini
obezbeđivanja informacija koriste se za/u kritičnom građanskom angažmanu i
održivom razvoju. Oni su jednaki, odnosno, nijedan nije bitniji od ostalih, niti bi
trebalo da se tako tretira.
2. Svaki građanin/ka je tvorac informacija/znanja i ima poruku. Građani/ke
moraju biti osnaženi da pristupaju novim informacijama/znanju i da se izraze.
Medijska i informaciona pismenost je za sve, za žene i muškarce podjednako i
povezan a je sa ljudskim pravima.
3. Informacije, znanje i poruke nisu uvek vrednosno neutralne ili nepristrasne.
Svaka konceptualizacija, upotreba i primena medijske i informacione pismenosti
treba na ovo jasno da ukaže, na način koji je razumljiv svim građanima.
4. Svaki građanin/ka želi da zna i razume nove informacije, saznanja i poruke, kao
i da komunicira, čak i ako toga nije svestan, ako to ne priznaje ili ne iskazuje.
Međutim, njegova/njena prava ne smeju biti ugrožena.
5. Medijska i informaciona pismenost
se ne stiču odjednom. To je živo i dinamično
iskustvo, kao i proces. Proces je kompletan kada uključuje znanje, veštine i
stavove, kada obuhvata pristup, procenu, evaluaciju, upotrebu, proizvodnju i
komunikaciju informacija i medijskih sadržaja.

 

U Srbiji je već godinama unazad prisutna tabloidizacija medija u kojima dominira senzacionalističko informisanje, iznose se površne i neproverene informacije, najčešće bazirane na stereotipnim stavovima o različitim društvenim fenomenima i grupama. Ovo naročito dolazi do izražaja kada su žene akterke određenih događaja o kojima se izveštava. Odnos prema ženama uglavnom je dvojak: otvoreno seksistički, u kome se žene javno vređaju i ponižavaju ili paternalistički i stereotipan, kada se prikazuju kao majke, bake i „poštene“ žene. Ovakvo prikazivanje žena u tabloidima vodi ka daljoj marginalizaciji žena, predrasude prema ženama se održavaju i šire, što žene dodatno izlaže riziku od diskriminacije i nasilja. S druge strane, u medijima su potpuno nevidljive žene iz osetljivih društvenih grupa, kao što su žene sa invaliditetom, Romkinje, žene sa sela, starije žene, a kada su i prisutne o njima se stereotipno izveštava.
Za napredak društva neophodno je uspostavljanje pune rodne ravnopravnosti, a medijska pismenost je jedan od načina za preispitivanje sadržaja koji se plasiraju u javnosti i suprotstavljanja stereotipima. Položaj žena u društvu je lošiji u poređenju sa muškarcima, žene su obrazovanije ali rade manje plaćene poslove, manje ih je na rukovodećim mestima, ne učestvuju dovoljno u političkom i javnom životu i često su izložene diskriminaciji i nasilju. Žene se i dalje posmatraju najčešće kroz prizmu tradicionalnih rodnih uloga, a svako odstupanje „medijski se kažnjava“ u tabloidima.


Monitoring informativnih emisija iz 2020. godine pokazao je da su žene podzastupljene u informativnim emisijama komercijalnih televizija sa nacionalnom frekvencijom, tri puta su manje zastupljene od muškaraca. Istraživanje iz 2016. godine u štampanim medijima pokazuje slične rezultate, muškarci su više zastupljeni, naročito u sferi politike, žene se manje spominju i o njima se uglavnom piše kao o sporednim akterkama određenog događaja. U Srbiji je evidentno prisustvo seksizma i mizoginije u javnom diskursu, česti su neprimereni i omalovažavajući medijski sadržaji o ženama, uključujući političarke i žene koje su profesionalno uspešne u svom poslu. Stereotipna i diskriminatorna slika žena u medijima podržava ukorenjene rodne uloge u kojima su žene pasivne, inferiorne i nekompetentne da ponude stručno znanje o pitanjima od javnog interesa.
Kritička analiza medijskog diskursa u kontekstu rodne ravnopravnosti je neophodna, posebno ako se ima u vidu da je istraživanjima potvrđeno postojanje predrasuda i stereotipa u pisanju u štampanim medijima o ženama, kao i latentna diskriminacija koja se ogleda u nepostojanju rodno osetljivih tema i u određenom obrascu kojim se piše i govori o njima. Potrebno je da mediji posvete više pažnje rodnoj ravnopravnosti i približavanju ovog (ustavnog) principa građanima/kama. Primeri tema koje su povezane sa rodnom ravnopravnošću su brojni jer svaka tema koja je aktuelna u društvu ima i rodnu perspektivu. Na primer, od februara 2019. godine, kvota za žene (manje zastupljeni pol) na izbornim listama je 40%, te bi bilo korisno da se u medijima jasno objasni ovaj koncept,


Rodna ravnopravnospodrazumeva da sve žene i svi muškarci mogu da se razvijaju, napreduju i ostvaruju svoje pune kapacitete, bez obaveze i očekivanja da će se uklopitiu rodne uloge. Žene i muškarci moraju biti ravnopravni, kako bi društvo moglo da serazvija, a to pretpostavl ja, između ostalog, značajnu ulogu medija.


Seksizam
je verovanje da je jedan od polova inferioran, manje sposoban i manje vredan u odnosu na drugi (npr. predrasuda da su žene nesposobne da se bave politikom). Potiče od engleske reči sex pol). Ovaj pojam obuhvata i mržnju prema određenom polu ( mizoginija mržnju prema ženama i duboko ukorenjene predrasude prema ženama i mizandrija mržnja prema muškarcima). Seksizam se u javnom diskursu najčešće pojavljuje kao potcenjivanje, vređanje i omalovažavanje žena zašto je kvota neophodna, s obzirom da je reč o izborima i zakonskim obavezama u tom pogledu.


novinar,dipl.turizmolog
Srđan Ačanski

 

Objavljeno u Prva vest
* Zahvaljujući snažnoj i kontinuiranoj podršci Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade RS sigurnim kućama i u vreme trajanja vanrednog stanja, sigurne kuće u Srbiji danas (24. mart) su dobile po 2 televizora
 
Novi televizori, koji su donacija Mozzart kladionica, koristiće školska deca u cilju lakšeg savladavanja gradiva. 
 
 
Tamara Savović naglašava da i vanredno stanje može da bude olakšano ovako značajnim darovima u pravom trenutku
 
Na osnovu istraživanja koje je sprovela Sigurna kuća Sombor uz podršku Tima za socijalno uključivanje Vlade RS, došli smo do podatka, podvlače, da polovinu smeštaja u sigurnim kućama čine deca (polovinu čine dečaci, polovinu devojčice), stoga zaključujemo da je nasilje u porodici visoko ugrožavajuće za decu i da u narednom periodu treba intenzivno raditi na unapređenju programa za decu.  
 
- Zahvaljujemo se Koorinacionom telu što je brzo reagovalo na apel neformalne mreže sigurnih kuća - ističe Tamara Savović, rukovodilac Sigurne kuće Sombor - i omogućilo nam nesmetano funkcionisanje u vreme vanrednog stanja.
 
Medijska pratnja: Novi Radio Sombor
Objavljeno u Rodna ravnopravnost

* Projekat “Integrisani odgovor na nasilje nad ženama u Vojvodini, faza II – zajednički realizuju agencije Ujedinjenih nacija u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije na čelu sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost. U sprovođenje projektnih aktivnosti, osim Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, učestvuju i Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo pravde, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu zaštitu, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstvo omladine i sporta

Ovaj projekat koji se sprovodi od 2016. godine, a koji podržava Vlada Švedske usmeren je na razvoj društvenog i institucionalnog okruženja koje će doprineti nultoj toleranciji i iskorenjavanju nasilja nad ženama u Srbiji. Projekat ima za cilj da da doprinos integrisanoj službi za zaštitu žena i dece koja su preživela nasilje u porodici i partnerskim odnosima, kao i ženama iz ranjivih grupa (Romkinjama, ženama sa invaliditetom, ženama koje žive sa Hiv-om, ženama iz ruralnih oblasti), a koju pružaoci opštih i specijalizovanih usluga efikasno pružaju (policijski službenici, zaposleni u centrima za socijalni rad, zdravstvenim i obrazovnim ustanovama, nevladinim organizacijama.)

Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, na osnovu razvijenih programa obuka organizuje treninge za rad sa ženama žrtvama nasilja iz marginalizovanih grupa i praćenje oblika nasilja koje je navedeno u CHAVIO: proganjanje, seksualno nasilje, uključujući silovanje, prinudni brakovi i seksualno uznemiravanje. Pomenuti programi obuka biće podneti na potvrđivanje Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu. Nakon dobijene potvrde, obuke će omogućavati stručnjacima iz centara za socijalni rad da dobiju bodove koji su potrebni za sticanje ili produžavanje licence za rad.

Planirani programi treninga sa profesionalcima, biće sprovedeni u sledećim opštinama i gradovima na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine: Subotica, Sombor, Bač, Bačka Palanka, Bečej, Zrenjanin, Pančevo, Alibunar, Stara Pazova, Sremska Mitrovica.

Nesumnjiv je značaj ovog tipa aktivnosti, kao i doprinos sveukupnoj posvećenosti prevenciji i suzbijanju nasilja nad ženama u AP Vojvodina, odnosno na teritoriji Republike Srbije.

Postupanje profesionalaca u radu sa ženama iz marginalizovanih grupa sa iskustvom nasilja obuhvata niz proceduralnih postupaka koji po svojoj prirodi imaju potrebu od neophodnih predznanja u razumevanju problematike nasilja nad ženama. Preciznim definisanjem šta je to nasilje, po čemu se ono razlikuje, koji su stereotipi i predrasude najčešće zastupljeni, kao i preciznom upotrebom pojma diskriminacija, povećava se osetljivost u prepoznavanju izvršenog nasilja, i zatim, adekvatnim sprovođenjem zakonskih normi, obaveznim trenutnim prekidanjem izvršavanja nasilja nad bilo kojom od ranjivih kategorija.

Krajnji cilj je društvo sa nultom tolerancijom prema nasilju, odnosno društvo bez nasilja.

******

Obuka u Somboru, zakazana je za sredu, 15. maj, u prostorijama Edukacionog centra Poljoprivredne stručne službe, Staparski put 35.

Program „Postupanje profesionalaca/ki u radu sa ženama iz marginalizovanih grupa sa iskustvom nasilja i zaštita žena žrtava specifičnih oblika nasilja” u Somboru ima sledeći raspored:

9:30 – 9:45

Uvod i predstavljanje

9:45 – 10:45

Marginalizovane grupe žena
Položaj žena i muškaraca u Srbiji

10:45 – 11:15

Vrste rodno zasnovanog nasilja prema ženama
Specifični oblici nasilja

11:15 – 11:30 Pauza za kafu

11:30 – 13:00

Potrebe žena u situaciji nasilja i odgovornost za postupanje

13:00 – 14:00 Pauza za ručak

14:00 – 15:30

Razvoj veština neophodnih za rad sa ženama žrtvama specifičnih oblika nasilja

15:30 – 15:45 Pauza za kafu

15:45 – 16:15 Uloga institucija i multisektorska saradnja

16:15 – 16:45 Diskusija

16:45 – 17:00 Evaluacija

Medijska pažnja i pratnja: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Rodna ravnopravnost

* U zajedničkim prostorijama Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost – Koordinacionog odbora Sombor, Novog Radio Sombora i Udruženja Podium poslednje februarske srede, 27. februara, održani su radni i pripremni sastanci u susret brojnim predviđenim aktivnostima na osnovnim postulatima solidarnosti, ravnopravnosti i jednakosti

(U srdačnoj atmosferi u zajedničkoj kancelariji-redakciji UGS NEZAVISNOST-Sombor, Novog Radio Sombora i Udruženja Podium: Branislav Svorcan (u sredini), pomoćnik gradonačelnice za kulturu i informisanje, Eržebet Tot Batori, funkcionerka UGS-a i Siniša Stričević, UGS Sombor-urednik Novog Radio Sombora, zastupnik Udruženja Podium)

Prema mesečnom planu i programu, sve do kraja godine - u ovom reprezentativnom srpskom sindikatu isplanirali su niz događaja koji će na simboličan način da ukažu najširoj javnosti potrebu za sve češćim, vidiljivim dešavanjima. A sve to u nedvosmislenoj nameri opšteg podizanja životnog standarda i zaštite svih osnovnih i drugih radničko-klasnih prava koje ovaj sindikat zastupa, na temeljima jednakosti, solidarnosti i socijalne pravde; svaki datum, kako napominju imaće i svoju dakle simboličku bit ali i autentično predstavljanje pozitivnih vrednosti naročito onih koje su poslednjih decenija bile iz bilo kojih razloga, ili izopštene ili zapostavljene.

Na inicijativu članova Koordinacionog odbora UGS NEZAVISNOST Sombor, pozivu se odazvala jedna od dugogodišnjih funkcionerki ovog sindikata Eržebet Tot Batori. Predsednica Odbora za medije u okviru Granskog sindikata Kultura, umetnost, medija GS KUM UGS-a i jedna od liderki Pokrajinskog odbora UGS NEZAVISNOST AP Vojvodina imala je priliku u društvu svojih kolega-domaćina da se susretne u kancelariji ovdašnjeg lokalnog sindikata sa predstavnicima Gradske uprave grada Sombora, pomoćnicima gradonačelnice Sombora Dušanke Golubović, Atilom Pribilom, zaduženim za oblast mesne samouprave i Branislavom Svorcanom, za oblast kulture i informisanja.

Domaćini su bili Siniša Stričević, dugogodišnji aktivista NEZAVISNOSTI, gl. poverenik GS KUM za Sombor i ZBU Okrug i GS Sporta i Dejan Horvat, član i aktivista takođe oba ova granska sindikata. Obojica, i u svojstvu „prvih ljudi“ (gl. i odg. urednik, odnosno šef tehnike) jedinog u puno čemu sindikalnog medija, dvostrukog elektronskog Novog Radio Sombora kao i ovdašnje civilne organizacije, Udruženja Poduium.

U tom trojnom činitelju i prijateljstkom tonu razumevanja protekli su i efikasno realizovani petočasovni pripremni sastanci u razgovorima i razmeni mišljenja, a na sto su obe strane (sindikat-gradska uprava) postavili predloge za pojačanim združenim delovanjima, u veoma bliskom kao i u daljem, sve do kraja godine, periodu. (Spisak svih predloga aktivnosti daćemo u jednoj od naših narednih rubrika u oblasti Sindikat - portala Novog Radio Sombora).

– Značajne su naše dosadašnje veze sa gradovima u susednim državama Evropske unije, kao što je Mohač u Republici Mađarskoj ili Beli Manastir u Hrvatskoj – rekla je Tot Batori. – Smatram da Sombor ima odličan geo-demografski položaj i jedan je od oslonaca kulturološko-istorijske, pa ako hoćemo i medijske tradicije koji i našem Sindikatu ali i povezivanjem sa civilnim asocijacimama kroz partnerstvo, na temeljima aktuelnih projekata prekogranične saradnje, može da i zvanično – trajno, postane oslonac u daljim kvalitetnim komunikacijama sa našim prijateljima i njihovim organizacijama preko granice. Prednost je dakle što su nam i u neposrednoj blizini, pogotovo Somboru, ovde.

Atila Pribila je naveo i dosadašnju nadasve dobru povezanost između nosilaca masovnih organizacija kao što su kulturno-umetnička društva ili sportske organizacije. – Jedan od datuma koji ste sindikalno predložili, 6. jul, kao ustanovljeni Svetski dan saradnje je veoma dobar momenat i za, predlažem u ime Gradske uprave, potpisivanje Platforme o međudržavnim zajedničkim aktivnostima na više polja – naglasio je Prbilla.Civilne organizacije Dunataj (Mađarska) – Podium (Sombor, Srbija), mogu da postanu temeljitelji u ovim prostorima odnosno čak široj regiji kao podloga drugih srodnih asocijacija u civilnom sektoru što i nama u organima vlasti puno znači prilikom predlaganja odnosno donošenja odluka.

Insitucije kulture imaju najduži vek, većinom, koje potiču iz Srbije a osnovane su u Somboru, tvrdi to važnom činjenicom Branislav Svorcan. – Jedan od idealnih datuma koji na ovom radnom sastanku predložem je 29. jun, jer ćemo tada kao i svake godine, poslednje subote u junu prirediti jednu od najmasovnih gradskih manifestacija sa internacionalnim prefiksom, ujedno i najpopularnijih priredbi, koja ima kako turizmološki gledano, tako i kulturološki - tradicionalni Somborski kotlić. Pozvaćemo naše goste iz susednih gradova Evropske unije, kao što su Mohač koji pominjete, mi smo u Gradskoj upravi već bili domaćini nedavno povodom Dana grada 17. februara i njima i gradskim ocima iz Dunaujvaroši, naravno doći će nam i gosti iz višedecenijski bratske Baje, a takođe i iz Hrvatske, Belog Manastira, Osijeka. Vi u sindikatu Nezavisnost na taj način ćete upotpuniti ovo trojstvo i tom prilikom.

Novi Radio Sombor je zadužen, što su predstavnici ovog medija rado prihvatili, da najavljuje, prati, medijski realizuje kako internet radijom tako i svojim portalom, sve ove i brojne druge aktivnosti koje ćemo navesti uskoro u našem narednom članku. Već prva sledeća grupna akcija biće ona povodom najlepšeg praznika, 8. marta, Međunarodnog dana žena koji ove godine protiče u znaku višekolikog produženja Svetskog dana socijalne pravde (20. februar) te je njen logički nastavak u krajnjoj i opštoj svrsi ukazivanja na rodnu ravnopravnost u 2019. predolimpijskoj godini. Naročit akcenat Sindikat NEZAVNSNOST pri tome daje uticanju suzbijanja nejednakonosti pa čak i pojava zlostavljanja žena u sportu.

U mozaiku predstojećih aktivnost, tako će Sombor biti domaćin a UGS NEZAVISNOST organizator Okruglog stola pod radnim naslovom „Jednaka a drugačija“, već u četvrtak, 7. marta u svečanoj Sali zgrade gradske uprave – Županije, od 17 časova.

Novi Radio Sombor

Foto: Dejan Horvat

Objavljeno u Sindikat

* Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je pre dvanaest godina, 20. februar za Svetski dan socijalne pravde

Prepoznato je da su društveni razvoj i socijalna pravda preduslovi ostvarivanja mira i bezbednosti unutar i između država.

Jednako, prepoznato je da globalizacija, povezanost tržišta i uklanjanje prepreka u kretanju investicija mogu da podstiču razvoj ekonomija i tehnologije i doprinesu poboljšanju životnog standarda ljudi širom sveta. To je, međutim, moguće ostvariti samo ako se ljudska prava, rodna ravnopravnost i dostojanstvo postave u osnovu razvoja. Podsećanje na ovu nužnost je prvi korak u pravcu dostizanja željenog cilja.

Ujedinjeni granski sindikati UGS Nezavisnost - Sombor, Udruženje Podium i Novi Radio Sombor će putem nekoliko prikladnih. medijskih i drugih akcija, simbolično ukazati na značaj ovog datuma.

Medijsko beleženje: Novi Radio Sombor

Objavljeno u Prva vest

* Kampanja međunarodne konfederacije sindikata MKS-a da se okonča rodno zasnovano nasilje u svetu rada prema standardu međunarodne organizacije rada MOR-a predstavljena je prošle sedmice u Beogradu na seminaru sa temom “STOP nasilju nad ženama i muškarcima na radnom mestu”

Cilj Kampanje je da se izgradi kritična podrška za usvajanje Konvencije MOR-a i prateće Preporuke o “Nasilju i uznemiravanju nad ženama i muškarcima u svetu rada”, sa jakim fokusom na rodnu dimenziju nasilja, kao i mobilizacija i jačanje aktivnosti sindikata u iskorenjivanju rodno zasnovanog nasilja iz sveta rada.

Seminar je protekao u organizaciji Sekcije žena UGS NEZAVISNOST.

Tokom veoma brižljivo pripremljenog i realizovanog seminara, izlaganja su imale: Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Jasmina Maričić Vukotić, Inspektorat za rad, Olga Nikolae, ITUC, Enisa Salimović, ITUC/PERC SEE kancelarija Sarajevo i Jasminka Marić, predsednica Sekcije žena UGS NEZAVISNOST.

Izvor: UGS Nezavisnost / S. S.

 

Objavljeno u Sindikat
Strana 2 od 2

Kontakt

Venac Stepe Stepanovića 9
25000 Sombor, Srbija

e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-25-510-16-41
Mobilni: +381-65-8-675-445

http://noviradiosombor.com

Internet radio: Novi Radio Sombor

http://www.omiljeniradio.com/index.php/radio-uzivo-online-srbija/1130-novi-radio-sombor-uzivo-online.html 

POSTANITE SARADNICI

Svi koji želite, možete da postanete saradnici Novog Radio Sombora, bilo gde da živite i boravite.

Izaberite oblast, pošaljite vest, informaciju, fotografije.

Dobrodošli saradnici u marketingu i oglašavanju!

Javite se na e-mail:

office@noviradiosombor.com

Telefon: +381-65-8-675-445

Top
We use cookies to improve our website. By continuing to use this website, you are giving consent to cookies being used. More details…